Novi generalni direktor METRO-a
Nakon temeljne i opsežne potrage za novim direktorom, Nadzorni odbor METRO-a jednoglasno je izglasao imenovanje Steffana Greubela (47) za novog generalnog direktora. Greubel je poziciju preuzeo od Olafa Koch...
Svet
Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu
Američki proizvođač električnih automobila Tesla saopštio je danas da je uložio oko 1,5 milijardi dolara u bitkoine (Bitcoin) nakon čega je vrednost ove kriptovalute skočila iznad 44.000 dolara, piše CNBC.Kompanija za električna vozila takođe je rekla da očekuje da će uskoro početi da prihvata bitkoin kao sredstvo plaćanja. Cene bitkoina skočile su više od 10 odsto nakon objavljivanja ove vesti, prema veb-sajtu za istraživanje kriptovaluta CoinDesk-u.Tesla je obelodanila kupovinu bitkoina u svom najnovijem godišnjem izveštaju podnetom američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC), rekavši da ovaj potez ima za cilj da obezbedi „fleksibilnost za dalju diverzifikaciju i maksimiziranje povrata našeg gotovine“.Izvršni direktor Tesle Ilon Mask je na Tviteru poslednjih nedelja isticao kriptovalute. Smatra se da je on zaslužan za povećanje cena kriptovaluta poput bitkoina objavljivanjem pozitivnih poruka o njima i stoga podsticanjem većeg broja ljudi da kupuju, zaključuje CNBC.
Radnici Amazona danas glasaju o sindikalnom organizovanju
Hiljade radnika zaposlenih u Amazonovom skladištu u Alabami danas će započeti glasanje na sindikalnim izborima i na taj način će postati prva grupa radnika u toj kompaniji koja je oformila sindikat, piše Vol strit žurnal.Organizatori su rekli da bi formiranje sindikata omogućilo radnicima da kolektivno pregovaraju o sigurnosnim standardima, obuci, pauzama, platama i drugim pogodnostima.Te teme su već duže vreme u središtu sporova između Amazona i njegove radne snage.U petak je Nacionalni odbor za radne odnose odbio pokušaj Amazona da odloži sindikalno glasanje koje je trebalo da počne u ponedeljak, 8. februara. Za mnoge je ovaj potez tehnološkog giganta delovao kao taktika zastoja, uključujući i zahtev da se na izborima glasa lično, a ne putem interneta.Amazon je, međutim, rekao da je razočaran odlukom Odbora jer se kosi sa ciljem kompanije da što više ljudi glasa na izborima, rekla je portparolka Amazona Heder Noks u izjavi.„Glasanje putem interneta ima 20 do 30 odsto manju izlaznost. Amazon je predložio bezbedan izborni postupak na licu mesta, koji bi našim radnicima omogućio glasanje lično“, rekla je Noks.Amazon se godinama bavio sindikatima među svojim zaposlenima u Evropi, međutim kompanija se u prošlosti uvek protivila pokušajima sindikalnih udruživanja u SAD-u.
Prodaja vozila na fosilna goriva najslabija u poslednje tri decenije
Prodaja vozila na fosilna goriva najmanja jeOve godine je u Evropi zabeleženo samo 762.525 novih registracija, što je najniži nivo od 1990. godine, izvestio je u ponedeljak nemački Duisburg CAR Institut, prenose mediji.U izveštaju se navodi da je prodaja novih automobila manja za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a automobilske kompanije potvrdile su da su najlošije rezultate zabeležile u Španiji koja ima pad od 51,1 odsto i Danskoj sa padom od 45 odsto.Sa druge strane, na pet najvećih pojedinačnih tržišta u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji i Španiji zabeležen je rast prodaje električnih vozila, čime se sugeriše da se dominacija vozila na fosilna goriva znatno smanjuje u Evropi.Samo u Nemačkoj je u januaru zabeležen pad od 31,1 odsto i bilo je svega 170.000 novih registracija, a prema rečima vođe ove studije Ferdinanda Dudenhofera povećanje PDV-a u Nemačkoj na 19 procenata takođe loše utiče na prodaju novih vozila.
Ruski Ural Erlajns planira pet novih linija do Beograda
Ruska aviokompanija Ural Erlajns će ovog leta pokrenuti letove iz Moskve, Sankt Peterburga, Rostova na Donu, Samare i Kazanja do prestonice Srbije i time će postati četvrti ruski avioprevoznik koji opslužuje Beograd, piše portal exyuaviation.Ural Erlajns planira da leti do Beograda iz Moskve tri puta nedeljno, iz Sankt Peterburga dva, a jednom nedeljno iz Rostova na Donu, Samare i Kazanja.Rostov na Donu, Samara i Kazanj biće tri potpuno nove rute koje do sada nisu bile dostupne putnicima iz Beograda. Er Srbija je nameravala da uvede letove do Rostova prošle godine, ali su ti planovi bili otkazani usled pandemije.Na osnovu podataka iz 2019. godine, 1.436 ljudi je letelo indirektno između Rostova i Beograda, od čega je 86 odsto to učinilo Aeroflotom preko Moskve, 11 odsto Turkiš Erlajnsom preko Istanbula, a ostatak Belavijom preko Minska.S druge strane, u 2019. godini između Samare i Beograda indirektno je letelo 2.177 putnika, a od Kazana do Beograda 1.816 putnika.Letovi između Rusije i Srbije trenutno su ograničeni na dva leta nedeljno, s tim što su jedino letovi iz Moskve dozvoljeni, međutim očekuje se da će ta ograničenja biti ublažena početkom letnje sezone, odnosno krajem marta ove godine.
Šta je popularnije: Super Bowl ili fudbalsko prvenstvo?
Po globalnom interesovanju fudbal daleko nadmašuje američki „Super Bowl“. Finale FIFA-inog kupa, koje se igra svake četiri godine redovno doseže više od milijardu ljudi širom sveta, pokazuju novi podaci nemačke kompanije za podatke o tržištu i potrošačima Statista.Super Bowl je godišnja prvenstvena utakmica američkog fudbala tamošnje Nacionalne fudbalske lige (NFL). Od 2004. igra se prve nedelje u februaru.Prema FIFA-i, finale Svetskog prvenstva 2018. između Francuske i Hrvatske dostiglo je prosečnu publiku uživo od 517 miliona gledalaca, sa više od 1,1 milijarde ljudi koji su se u meč uključili tokom njegovog trajanja od 90 minuta.Suprotno tome, američki Super Bowl dostigao je prosečnu gledanost od 99,9 miliona u Sjedinjenim Američkim Državama, uz oko 30 do 50 miliona gledalaca širom sveta.
Google planira ukidanje „kolačića“
Gugl (Google) postepeno ukida upotrebu kolačića (cookies) za praćenje korisnika koji omogućavaju slanje personalizovanih oglasa, ali je ipak izazvao veliko negodovanje među zagovornicima prava na privatnost, piše France24.Gugl je nedavno predstavio rezultate internog istraživanja koje pokazuje alternativu dugogodišnjoj praksi korišćenja kolačića za praćenje aktivnosti korisnika, tvrdeći da bi to poboljšalo privatnost na internetu, ali nastavilo da omogućava oglašivačima prikazivanje relevatnih oglasa.U pitanju je novi sistem pod nazivom FLoC (Federated Learning of Cohorts) koji će korisnike stavljati u „grupe sa istim interesovanjima“, suprotno tome kako su kolačići do sada funkcionisali. Naime, umesto kolačića koji prate pojedince, novi sistem će prikupljati podatke velike grupe ljudi i na taj način će pojedinci ostati „skriveni u gomili“. Gugl planira da započne testiranje novog sistema kasnije ove godine na svom Chrome pretraživaču.Zbog sve većeg straha od praćenja i rastuće podrške za regulaciju privatnosti na internetu, poput uvođenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u Evropskoj uniji, ovaj tehnološki gigant želi da pronađe način za efikasno ciljanje oglasa, a da ne prikuplja previše podataka o pojedincima.Prema podacima StatCounter-a za prošlu godinu, na globalnom tržištu pretraživača Chrome ima udeo od 63 odsto.
Google se nagodio u tužbi o diskriminaciji žena
Gugl (Google) se složio da plati 2,59 miliona dolara za više od 5.500 sadašnjih zaposlenih i bivših kandidata za posao u okviru nagodbe sa američkim Ministarstvom rada (DOL) zbog navoda o sistemskoj diskriminaciji protiv žena koja se odnosi na kompenzaciju i zapošljavanje, piše Tech Crunch.Američko Ministarstvo rada utvrdilo je razlike u platama ženskih softverskih inženjera u Guglovim kancelarijama u Sijetlu, Kirklandu i Vašingtonu. Pored toga, ustanovilo je da su stope zapošljavanja žena za pozicije softverskih inženjera na ovim lokacijama takođe znatno manje.Kako je DOL naveo, „zapošljavanje žena i kandidata azijskog porekla bilo je obeshrabljivano“.Gugl se takođe složio da odvoji 250.000 dolara godišnje tokom narednih pet godina kako bi radio na smanjivanju jaza između plata muških i ženskih programera. Kolektivnu tužbu protiv Gugla zbog nejednakosti u platama je pokrenulo 10.800 žena zaposlenih u kompaniji.Tužba koja je prvi put podneta 2017. godine, tvrdila je da je Gugl ženama nudio manje beneficija, manje ih zapošljavao i plaćao.
Venmo u centru istrage zbog prakse naplaćivanja dugova
Američka Agencija za zaštitu potrošača (CFPB) ispituje način na koji Venmo, usluga digitalnog transfera novca koju vodi PayPal, tretira korisnike za koje kompanija kaže da joj duguju novac, piše Vol strit žurnal.PayPal je saopštio da je u petak dobio od CFPB-a „civilni istražni zahtev“ vezan za Venmo-ve neovlašćene procese prenosa sredstava i naplate dugova.Prema saopštenju, CFPB zahteva od PayPal-a dokumente o transferima novca, kao i punu saradnju tokom istrage.Kako je prethodno Vol strit pisao, Venmo je korisnicima pretio da će slati „agente za naplatu dugova“, čak i kada su ti korisnici žrtve prevare. Ova praksa nastavila se i tokom pandemijske krize.Venmo je jedna od najpopularnijih aplikacija za digitalno plaćanje u Americi i korisnička baza povećala se za 32 odsto u 2020. godini na skoro 70 miliona aktivnih naloga.Očekuje se da će CFPB, koji je na mnogo načina postao manje moćan pod administracijom Donalda Trampa, strože sprovoditi zaštitu potrošača pod predsedništvom Džoa Bajdena.
„Potraga za nebeskom istinom“ uskoro stiže na Mars
U naredne dve nedelje do planete Mars trebalo bi da stignu tri svemirske misije sa Zemlje, jedan orbiter i dva lendera, pišu Biznis i finansije. Tri misije već sedam meseci putuju svemirskim prostranstvima, a jedna od njih nosi naziv "Potraga za nebeskom istinom".Iza tri svemirske misije stoje tri različite države, Sjedinjene Američke Države, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, a sve tri letelice lansirane tokom jula 2020. godine.Misije će istraživati drevni život na Marsu.Razlog što su sve tri misije otišle prema Marsu, praktično u isto vreme naučnici objašnjavaju činjenicom da je tokom prošle godine postojalo razdoblje od mesec dana kada su orbite Zemlje i Marsa bile dovoljno blizu da bi putovanje tih misija bude kraće i da iznosi sedam meseci.Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su 19. jula 2020. iz japanskog svemirskog centra Tanegašima svoju prvu misiju na Mars. Ovo je najmanje rizična misija od tri navedene jer će letelica ostati u orbiti Marsa i neće proći zahtevnu proceduru sletanja.Satelit je vredan 219 miliona dolara i analiziraće atmosferu Marsa, proučavaće dnevne i sezonske vremenske promene na planeti.Naučnici smatraju da je Mars nekada bio bogat vodom, a vrlo verovatno i životom.Neka istraživanja, prema saopštenju svemirske agencije Ujedinjenih Emirata, govore da je Mars postao suva planeta zbog klimatskih promena, koje su uzrokovale gubitak njegove atmosfere.Prema njihovim rečima, istraživanje bi trebalo da pruži odgovor i koji je bio razlog da atmosferske čestice pobegnu Marsovoj gravitaciji.Kineska misija "Tianwen-1" pridružila se vodećim svemirskim agencijama u potrazi za znakovima života na Crvenoj planeti - Marsu, pa je 23. jula 2020. na Mars lansirala sopstveni rover. Naziv letelice "Tianwen-1", u prevodu znači "potraga za nebeskom istinom".Ona je lansirana sa ostrva Hainan na južnoj obali Kine, a sastoji se od orbitera i rovera. U orbitu planete bi trebalo da stigne 10. februara, iako će rover na planetu pokušati da se spusti tek u julu i to na području naziva "Utopia Planitia". NASA je ranije na tom mestu otkrila moguće znakove postojanja leda.Kada sleti na Mars, kineski rover bi trebalo da traga za podzemnim vodama i dokazima o postojanju drevnih oblika života. Kineski rover na solarni pogon težine je 240 kilograma i tri meseca će nakon sletanja tražiti biomolekule i druge naznake života. Kineski orbiter bi, sa druge strane, trebalo da kruži oko Marsa još dve godine.NASINA misija Mars 2020 lansirana je sa Floride u Sjedinjenim američkim Državama 30. jula 2020. godine.Trebalo bi na dalekoj planeti da istražuje njenu geološku prošlost, ali i da traga za mogućim znakovima života. NASIN rover "Perseverance" trebalo bi da sleti na Mars 18. februara.On ima 19 kamera kojima će slikati krajolike Marsa, dok će četiri druge kamere snimati proces ulaska u atmosferu i sletanja na tlo.Rover je opremljen i minijaturnim helikopterom "Ingenuity" koji teži samo 1.8 kilograma i koji će biti prva mašina tog tima koja će leteti na nekoj drugoj planeti.Vanzemaljski život namerava da istraži i evropska misija "ExoMars", koja bi takođe trebalo da bude lansirana u julu, ali je to odloženo zbog tehničkih problema i pandemije koronavirusa. Do sada su samo svemirske misije Sjedinjenih Država uspešno sletele na Mars i to osam puta od 1976. godine.Više od polovine letelica koje su lansirane da bi dodirnule tlo Crvene planete je ili eksplodiralo ili izgorelo ili se srušilo na površinu Marsa.
Fejsbuk i dalje zarađuje od antivakcinaša
Uprkos najavi da će ukloniti naloge s teorijama zavere o kovidu 19, istraživački novinari pronašli su na ovoj društvenoj mreži 430 stranica koje šire lažne informacije, piše Pol...
Mađarska će biti prva članica EU koja će vakcinisati ruskom vakcinom
Mađarska bi mogla da bude prva članica EU koja će početi da vakciniše svoje građane ruskom vakcinom, rekao je premijer te zemlje Viktor Orban dodajući da bi uskoro trebalo da stigne i kineska vakcina,...
Robinhood postepeno uklanja limite na trgovinu akcijama GameStop-a
Brokerska aplikacija Robinhood ukinula je ograničenja koja je prethodno nametnula na trgovanje akcijama GameStop-a i AMC-a, nakon burne nedelje na američkim tržištima, javlja agencija Rojters.Talas trgovaca sa popularnog veb-sajta Reddit prošle nedelje kupilo je veliki broj akcija koje su hedž fondovi pokušali da „šortuju“ (short selling) što je rezultiralo vrtoglavom skoku vrednosti i gubicima za te hedž fondove.Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Ova bitka između dve grupe investitora, prvih koji se klade da će vrednost akcija opasti i drugih koji veštački podižu tržišnu kapitalizaciju cele kompanije izazvala je burnu reakciju na američkoj berzi.U pokušaju da obuzdaju tržište, Robinhood je uveo privremene restrikcije na kupovinu akcija GameStop-a, nakon čega su mnogi korisnici aplikacije podneli udruženu tužbu protiv ove kompanije.Tužba tvrdi da aplikacija manipuliše tržištem protiv svojih korisnika i u korist velikih hedž fondova koji trenutno gube ogromne količine novca.Danas su te restrikcije podignute i trgovci ponovo mogu slobodno da kupuju akcije, međutim postoje još uvek neki limiti jer trgovci mogu kupiti najviše 500 akcija GameStop-a i 5.500 akcija AMC-a. Tuže Robinhood zbog stopiranja trgovine akcijama GameStop-a
Otkupna cena svinja u Evropskoj uniji pala za 36 odsto
Za razliku od međunarodnog trenda, u Evropskoj uniji došlo je do smanjenja otkupnih cena svinja i one su u decembru 2020. godine za žive svinje pale za 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše portal Agroklub.Prosečna cena po kilogramu bila je 1,34 evra, što je oko 160 dinara. Prema izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), cena tovljenika, do 120 kg, trenutno se kod nas kreće od 130 dinara u Mačvi do 160 u Pčinjskom okrugu.Međutim, nije u svim zemljama članicama loša situacija, a najviše su profitirale one koje izvoze u Kinu poput Španije gde je iznosila 1,55 evra, dok je na primer u Belgiji jedan evro.Prema prognozi Evropske komisije, za ovu godinu očekuje se za samo jedan odsto niža proizvodnja svinjetine, a to znači i da bi cene mogle da ostanu niske zbog količine mesa koje bi moglo da ostane "zarobljeno" na tržištu EU, a nema puno nade ni za povećanje spoljne trgovine.S druge strane, Kina obnavlja svoju proizvodnju zavidnim tempom nakon što je afrička svinjska kuga usporila njihovu proizvodnju.Kada je reč o mesu živine, očekuje se da će proizvodnja na globalnom nivou da raste kao i potražnja. Ali, u Evropi bi moglo doći do pada u odnosu na prošlu godinu, dok bi potražnja trebalo da ostane ista. U EU je prošle godine pao izvoz, ali i uvoz piletine.Sektoru preti i ptičji grip jer treće zemlje i izvozna tržišta nameću ograničenja kako bi se sprečio uvoz zaraženog mesa. Poslednji slučaj ove bolesti registrovan je na živinarskoj farmi, treći u nekoliko nedelja u nemačkoj saveznoj zemlji Bradenburg gde je usmrćeno oko 14.000 ćuraka.Sveukupno, oba sektora suočavaju se sa značajnim padom potražnje jer se turizam i ugostiteljstvo smanjilo zbog ograničenja zbog pandemije.
Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji na rekordnom nivou
Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji dostigli su novi rekord u prvih devet meseci 2020. godine, pokazuju podaci tamošnje Kancelarije za nacionalnu statistiku, piše BBC.Između januara i septembra registrovano je 5.460 smrtnih slučajeva zbog alkohola, što je za 16 odsto više u poređenju sa istim periodom 2019. godine.To je najveći broj od kada su evidencije počele 2001. godine.U prva tri meseca 2020. zabeleženo je 12,8 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi i ta brojka se zadržala na ovom nivou do septembra.Kao i proteklih godina, stopa smrtnih slučajeva izazvanih alkoholom bila je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena.Stručnjaci kažu da je pandemija imala malo uticaja na to kako su podaci prikupljani i evidentirani, ali da još uvek nije u potpunosti jasno koliko je doprinela ovom rekordnom broju smrti od alkohola.Britanska grupa za lečenje zavisnosti rekla je da je iz prve ruke znala koliko se ljudi bori sa alkoholom od početka pandemije.
Mađarska i Poljska najavile borbu protiv „cenzure“ na društvenim mrežama
Mađarska i Poljska nameravaju da preduzmu mere protiv kompanija društvenih mreža kako bi se borile protiv onoga za šta smatraju da su predrasude protiv konzervativaca, piše Fajnenšal tajms.Ministarka pravde Mađarske Džudit Varga saopštila je da vlada premijera Viktora Orbana neće tolerisati napade na slobodu govora.Ovaj potez Mađarske prati konzervativnu vladu Poljske koja je nedavno predložila zakon kojim bi se omogućilo kažnjavanje kompanija društvenih mreža zbog uklanjanja sadržaja kojima se ne krše poljski zakoni.Mnoge zapadnoevropske zemlje pokušavaju da se bore protiv širenja nasilne krajnje desničarske ili ekstremistićke retorike, dok s druge zemlje sa istoka EU kažu da nameravaju da se bore protiv onoga što je mađarska ministarka nazvala "namernom, ideološkom" cenzurom na mrežama, pisao je Euractiv.Mađarska ministarka takođe se žalila da se na vodećim mrežama "ograničava vidljivost hrišćanskih, konzervativnih, desničarskih mišljenja" i optužila je "moćne grupe koje stoje iza globalnih tehnoloških džinova" da imaju moć odlučivanja na izborima.U međuvremenu je Poljska već predložila konkretne mere. Predviđeno je da oni čije su objave uklonjene ili im je nalog na mreži blokiran mogu da se žale Savetu za slobodu govora i traže da se njihove objave vrate.Zamenik poljskog ministrara pravde Sebastijan Kaleta rekao je da je taj zakon bio neophodan kako bi se obezbedilo da društvene mreže ne uklanjaju objave samo zato što se s njima ne slažu.U decembru je Brisel objavio nacrte dva zakona čiji je cilj da se razjasni uloga velikih tehnoloških kompanija kada je reč o nadgledanju interneta i da se smanji njihova rastuća moć.
Kašnjenje s vakcinacijom može da košta Evropu 100 milijardi evra
Evropska unija suočena je sa troškovima do čak 100 milijardi evra zbog spore i haotične distribucije vakcina širom kontinenta, pokazuje novo istraživanje Blumberga.Zaključavanja zbog koronavirusa znače da ekonomija EU radi na oko 95 odsto nivoa od pre pandemije, što je oko 12 milijardi evra izgubljene proizvodnje nedeljno, a pored toga zaostaje za zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države ili Ujedinjeno Kraljevstvo.Ukoliko EU to ne nadomesti, moraće da zadrži zaključavanje i druga ograničenja čak i kada se ostale vodeće ekonomije vrate normalnom poslovanju. Kašnjenje od mesec ili dva značiće štetu od 50 do 100 milijardi evra, ukazuje Blumberg.Trentno je stopa vakcinacije u Evropi svega 3 doze na 100 ljudi, što je daleko iza Velike Britanije (15) i Sjedinjenih Američkih Država (10), prema Blumbergovom praćenju vakcinacije. U međuvremenu se šire zarazniji sojevi koronavirusa, prisiljavajući vlade da produže zaključavanja i restriktivne mere.EU predviđa rast isporuka vakcina u drugom kvartalu i još uvek planira da do leta vakciniše 70 odsto odraslih. To je nivo koji će omogućiti vladama da ukinu mnoga od sadašnjih ograničenja koja su zatvorila prodavnice i restorane i onemogućila putovanja.Finansijska kompanija Alianc (Allianz SE) procenjuje da zemlje EU kasne pet nedelja u odnosu na taj cilj i tempo vakcinacije mora da bude šest puta brži nego sada da bi se taj cilj dostigao.Svaka nedelja restrikcija predstavlja i opasnost da propadnu kompanije koje su u protekloj godini trošile svoje finansijske rezerve. To bi povećalo nezaposlenost i potkopalo mogućnost za brz oporavak.
U „slučaju veka“ Francuska osuđena zbog neuspešnog rešavanja klimatske krize
Pariški sud osudio je francusku državu zbog neuspeha u rešavanju klimatske krize i neispunjavanja obećanja da će se boriti protiv emisija štetnih gasova, piše Gardijan.U takozvanom „slučaju veka“ sud je državu proglasio krivom za „nepoštovanje svojih angažmana“ usmerenih na borbu protiv globalnog zagrevanja.Pravni slučaj su pokrenule četiri francuske ekološke grupe nakon peticije koju je potpisalo 2,3 miliona ljudi.„Ovo je istorijska pobeda za klimatsku pravdu. Odluka ne uzima u obzir samo ono što naučnici kažu i ono što ljudi žele od francuskih javnih politika, već bi trebalo da nadahne ljude širom sveta da na svojim sudovima drže odgovornim vlade za klimatske promene“, rekao je Žan-Fransoa Žulijard, direktor francuskog Greenpeace-a i jedan od podnosioca tužbe.Dodao je da će presuda biti upotrebljena da podstakne francusku državu da deluje protiv klimatskih promena.Sud je presudio da je naknada za „ekološku štetu“ prihvatljiva i rekao da država treba da odgovara za deo ove štete ako nije ispunila svoje obaveze da smanji emisiju štetnih gasova, međutim sud nije usvojio zahtev za simboličnu kompenzaciju, rekavši da bi naknadu trebalo izvršiti „u naturi“, a naknadu štete dodeliti „samo ako su mere reparacije bile nemoguće ili nedovoljne“.Nevladine organizacije koje su pokrenule tužbu, među kojima su Greenpeace i Oxfam France smatraju da je ova presuda „revolucionarna“. Ove organizacije su su uložile formalnu žalbu u kabinetu francuskog premijera u decembru 2018. Kada su dobile ono što su smatrale neadekvatnim odgovorom, pokrenule su pravni slučaj u martu 2019. godine.Pariški sporazum potpisan pre pet godina imao je za cilj da ograniči globalno zagrevanje, a stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da vlade, uključujući francusku administraciju, nisu ispunile svoje obaveze.Francuska vlada se obavezala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine i postići nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.Međutim, prema mišljenju nevladinih organizacija, a sada i pariškog suda, država nije preduzimala korake za to dovoljno brzo i u dovoljnoj meri.U pisanoj odbrani, francuska vlada odbacila je optužbe i zatražila od suda da odbaci bilo kakav zahtev za odštetu. Tvrdila je da država ne može biti jedinstveno odgovorna za klimatske promene kada nije odgovorna za sve globalne emisije.
Bivša potpredsednica Vlade Hrvatske imenovana za predsednicu Uprave Podravke
Nadzorni odbor Podravke na sednici održanoj u Koprivnici jednoglasno je izabrao Martinu Dalić za novu predsednicu uprave Podravke. Mandat novoimenovane predsednice trajaće do 23. februara 2022. godine, odnosno od isteka mandata sadašnjeg Upravnog odbora, saopštila je ova kompanija.Međutim, stupanje Martine Dalić na čelno mesto koprivničke Podravke nije dobro prihvaćeno od strane tamošnje upravne strukture.Koprivničko-križevački župan Darko Koren rekao je da je iznenađen izborom Martine Dalić za novu predsednicu Uprave Podravke, smatrajući da je na toj poziciji trebalo da se nađe „kompetentna osoba iz prehrambene idustrije i koja je poreklom iz te županije“, pisao je portal Poslovni.Gradonačelnik Koprivnice takođe je izrazio svoje nezadovoljstvo rekavši da je „celokupna nacionalna javnost iznenađenja ovim imenovanjem, a da je premijer Andrej Plenković pokazao da je on taj koji drži svu moć u rukama i odlučuje ko će koji posao obavljati“.Bivšta potpredsednica vlade i ministarka privrede, Martina Dalić, koja je bila desna ruka premijera Plenkovića, a prema pisanju hrvatskih medija, i najmoćija žena u vladi je 2018. godine podnela ostavku na tim pozicijama nakon skandala sa mejlovima u vezi sa izradom "Leks Agrokora", kojim je država praktično preuzela rukovođenje koncernom "Agrokor", koji je bio u vlasništvu biznismena Ivice Todorića.Prema mejlovima koje je objavio portal Indeks jasno je da je ministarka Dalić koordinirala pisanje zakona o "Agrokoru" sa Antom Ramljakom i Tomislavom Matićem iz dotad nepoznatog "Texo Manadžementa", Matkom Maravićem i Tonćijem Korunićem iz "Inter Kapitala", Branimirom Briceljem iz firme "Alter Corporate Finance", kao i sa advokatskim društvom "Šavorić i partneri".Oni su, dakle, pisali zakon, a nakon toga su dobili milionske savetničke angažmane u "Agrokoru", gde je Ante Ramljak postvljen na mesto vladinog prinudnog upravnika, pisao je RTS.Prema mejlovima koje je tada objavio Indeks, Plenković je bio upućen u sve što je Dalićeva radila.
-270x152.jpg)
Inovacije bazirane na veštačkoj inteligenciji za pametnija plaćanja
Visa Inc. (NYSE: V) danas je najavila VisaNet +AI, paket usluga zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji se bavi dugogodišnjim izazovima sa kojima se susreću banke, trgovci i korisnici a to su kašnjenja i zabune pri upravljanju stanjem na računima, kao i nepredvidivosti dnevnih poravnanja za finansijske institucije. VisaNet +AI obuhvata nekoliko inovativnih koncepata i usluga koje dodaju novu vrednost, uključujući Visa Smarter Posting i Visa Smarter Settlement Forecast, kao i Visa Smarter Stand-In Processing (Smarter STIP), funkcionalnost najavljenu avgusta prošle godine. Ove inovacije koriste Visa AI platformu visokih performansi kako bi plaćanja učinile predvidljivijim, transparentnijim i bržim. „Naši klijenti, partneri i vlasnici kartica traže od nas korisne uvide zasnovane na podacima kako bi bolje upravljali svojim poslovnim i finansijskim životom, posebno tokom ovog perioda bez presedana. Danas najavljujemo skup usluga koje koriste veštačku inteligenciju kako bi potrošačima olakšali upravljanje računima, a finansijskim institucijama upravljanje poslovanjem“, izjavio je Džek Forestel, izvršni potpredsednik i šef proizvoda u kompaniji Visa. „Naše ulaganje u infrastrukturu veštačke inteligencije omogućava nova rešenja, u realnom vremenu, za složene probleme. Ovo je samo početak onoga što možemo uraditi pomoću snage predikcije veštačke inteligencije.“ Veća transparentnost za potrošače uz Smarter PostingDanašnji korisnici, u digitalnom dobu od malih nogu, sve više koriste bankarstvo na mobilnim i mrežnim platformama i očekuju uvid u svoje finansije u realnom vremenu. Međutim, iskustvo plaćanja za korisnike može biti nedosledno, jer je za neke kupovine potrebno više vremena da se finalizuju i budu vidljive na bilansu. Ovo zaostajanje može stvoriti zabunu ili zabrinutost kod korisnika kartica, i dovesti do potencijalnog prekoračenja ili povećanja poziva korisničkom centru banaka izdavalaca kartica.Do ovog kašnjenja dolazi zato što se iznos odobren u realnom vremenu na kasi može razlikovati od iznosa koji je konačno skinut sa računa potrošača. Na primer, konačni iznos se može promeniti pri prekograničnom plaćanju koje uključuje više valuta. Da bi izbegle zbunjivanje korisnika koji vide višestruke promene iste transakcije, banke često odlažu knjiženje ili ažuriranje stanja na računu dok ne budu sigurne u konačni iznos.Kako bi izdavaocima pomogla u pružanju boljeg bankarskog iskustva za korisnike platnih kartica, Visa je razvila Smarter Posting uslugu koja koristi veštačku inteligenciju u postupku autorizacije i dodeljuje jedinstvenu ocenu svakoj transakciji. Smarter Posting model analizira detalje transakcije i ranije podatke kako bi predvideo verovatnoću da će iznos transakcije ostati nepromenjen kroz kliring. Tokom testiranja model je u predviđanju da li će iznos transakcije verovatno ostati nepromenjen postigao preciznost od 98 odsto , dajući finansijskim institucijama dodatni uvid za doslednije iskustvo plaćanja od početka do kraja, privremenim ažuriranjem stanja na računu koje korisnik kartice vidi. Visa Smarter Posting će u početku biti dostupan u Evropi u aprilu 2021. godine, a predviđeno je da se u bliskoj budućnosti proširi globalno. Smarter Settlement Forecast model koji predviđa potrebe za novčanim tokovimaSvakog dana tokom procesa poravnanja Visa omogućava kretanje milijardi dolara u hiljadama institucija u više od 200 zemalja i 160 valuta. To je poslednji korak u ciklusu plaćanja, gde se transakcije agregiraju, olakšavaju se transferi između sticaoca i izdavaoca, a računima trgovaca odobravaju se prodaje koje su izvršili.Ovaj proces zahteva od finansijskih institucija da strateški alociraju resurse tako da postoji dovoljno likvidnosti da zadovolji obim dnevnog poravnanja, bez prekomerne raspodele resursa koji bi mogli da se iskoriste negde drugde u njihovom poslovanju. Današnje promenljivo okruženje naglasilo je izazove sa kojim se trezorski timovi suočavaju u predviđanju dnevnih obima i donošenju strateških odluka. Visa je kreirala Smarter Settlement Forecast kako bi klijentima pružila prilagođene sedmodnevne prognoze iznosa poravnanja koji će im biti potrebni svakog dana. Usluga koristi informacije generisane ranijim obimima poravnanja, sezonskim pokazateljima, makro-trendovima, vanrednim događajima, poput COVID-19, i podacima o transakcijama u realnom vremenu pružajući visokokvalitetna predviđanja odliva i priliva gotovine. Ove prognoze mogu pomoći izdavaocima i sticaocima da optimizuju procese upravljanja trezorom i likvidnošću i pomažu finansijskim institucijama da se poravnaju u više valuta sa predviđanjima za svaku valutu. Predviđeno je da Smarter Settlement Forecast bude dostupan klijentima koji su korisnici platforme Visa Analytics, putem pretplate, što im olakšava integraciju. Visa trenutno pilotira uslugu sa tri klijenta, a uoči njenog zvaničnog predstavljanja planiranog kasnije ove godine.Smarter STIP može poboljšati iskustvo plaćanja prilikom prekida u radu Visa Smarter Stand-In Processing (Smarter STIP), prva od mogućnosti VisaNet + AI najavljena u avgustu 2020. godine, uzela je maha među vodećim finansijskim institucijama na globalnom nivou. Smarter STIP koristi duboko učenje kako bi pomogao finansijskim institucijama da povećaju ovlašćenja za transakcije tokom prekida u radu. Smarter STIP donosi odluku da odobri ili odbije transakcije u ime izdavaoca na osnovu informacija, a kako bi korisnicima pružio neometano Visa iskustvo plaćanja. Od objavljivanja, Smarter STIP je zabeležio veliko interesovanje izdavalaca u svim Visa regionima. Za samo dva meseca, klijenti širom sveta dodali su Smarter STIP u svoj paket Visa rešenja, uključujući Caixa Econômica Federal i Doha Bank.
