img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nemcima se gomilaju pare jer nemaju gde da troše

„Građani Nemačke gomilaju ogromne sume novca tokom krize“, piše nemački javni servis Tagesšau. Ekonomisti, a ni finansijska scena ne predviđaju skori značajniji rast potrošnje, prenosi Dojče vele.Mnogi građani Nemačke imaju na računu znatno više novca nego pre godinu dana, a trenutno se ne predviđa neki kratkoročni preokret u pravcu veće potrošnje.„Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara 2021. depoziti privatnih domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde i sada iznose 1,73 biliona evra", prenosi Tagesšau statistike u martovskom mesečnom izveštaju.„U svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi Institut Ifo sa sedištem u Minhenu povećanje ušteđevine u 2020. procenjuje na 100 milijardi evra i pretpostavlja da će ta suma u prvom kvartalu nastaviti da raste", dodaje se.„Mislim da ćemo do sredine godine imati sličnu situaciju kao i cele prošle godine", kaže Jirgen Gros, predsednik asocijacije GVB.Osim toga, tokom pandemije korone znatno manje ljudi je podizalo gotovinu sa bankomata.„Kao rezultat korona-krize, potražnja za gotovinom na našim mašinama opala je za 75 procenata", rekao je Kersten Trojanus, izvršni direktor operatora bankomata IC Cash.Oko 1.000 od 5.000 bankomata ovog operatera u Nemačkoj već je isključeno iz upotrebe, a 200 do 300 je potpuno demontirano.Banke su takođe zabeležile značajan pad potražnje za gotovinom, piše ovaj list. U Komercbanci, na primer, kažu da su u proteklih dvanaest meseci zabeležili prosečan pad potražnje za gotovinom između deset i 15 odsto.

Svet

EP zahteva od Komisije da pristup fondovima uslovi poštovanjem vladavine prava

Evropski parlament spreman je da tuži Evropsku komisiju, ako bude i dalje odlagala primenu mehanizma kojim se raspodela evropskih fondova zemljama članicama uslovljava poštovanjem vladavine prava i osnovnih vrednosti EU, saznaje Euractiv.U rezoluciji koju su usvojili, evroposlanici su ocenili da to što Evropska komisija nije usvojila pravilnik za primenu mehanizma uslovljavanja, ne može biti razlog za njegovo odlaganje, i upozorili Komisiju da, ako smatra da je takva direktiva neophodna, mora da je donese najkasnije do 1. juna.Evropski parlament će u suprotnom, kako se navodi u rezoluciji, propuštanje Komisije da zaštiti evropske finansijske interese i vrednosti smatrati "nečinjenjem" i protiv nje podići tužbu pred Sudom EU u skladu sa članom 265 Ugovora o funkcionisanju EU.Prema tom članu, ako neka institucija EU propusti da deluje i time povredi ugovore, države članice i ostale institucije Unije mogu pred Sudom EU da pokrenu postupak radi utvrđivanja povrede. Pokretanje postupka je dopušteno samo ako je konkretna institucija prethodno bila pozvana da deluje.U rezoluciji koja je 25. marta usvojena sa 529 glasova za, 148 protiv i 10 uzdržanih, evropski parlamentarci su ponovili da propuštanje država članica da poštuju vladavinu prava može da utiče na integritet budžeta EU.Ocenili su i da postojeća pravila o poštovanju vladavine prava moraju biti primenjena i da se to ne može uslovljavati usvajanjem direktive za njihovu primenu, kakvu namerava da donese Evropska komisija.    "Ako Evropska komisija ipak smatra da je takva direktiva neophodna, današnja rezolucija zahteva da ona bude gotova do 1. juna i da parlament bude  konsultovan pre njenog usvajanja. Evropski poslanici ponovo naglašavaju važnost da se mehanizam vladavine prava primeni bez odlaganja, posebno imajući u vidu njegove potencijalne implikacije na predstojeću raspodelu sredstava iz fonda za obnovu 'EU sledeće generacije'",  saopštio je Evropski parlament.Rezolucija je rezultat dugotrajne rasprave u EP, na kojoj su poslanici Evropsku komisiju podsećali da je od 1. januara 2021. godine već na snazi uredba kojim se pravo država članica da dobiju sredstva iz evropskih fondova uslovljava poštovanjem vladavine prava.U "Uredbi o režimu uslovljavanja radi zaštite budžeta Unije", navodi se da se vladavina prava odnosi na vrednosti sadržane u Ugovoru, i da obuhvata "načela zakonitosti što podrazumeva transparentan, odgovoran, demokratski i pluralistički zakonodavni postupak, pravnu sigurnost, zabranu arbitrarnosti izvršne vlasti, efikasnu sudsku zaštitu, uključujući pristup pravosuđu, koju sprovode nezavisni i nepristrasni sudovi, što se odnosi i na osnovna prava, podelu vlasti, te nediskriminaciju i jednakost pred zakonom".Uslovljavanje evropskih fondova vladavinom prava je uoči usvajanja višegodišnjeg budžeta EU izazvalo oštro protivljenje Mađarske i Poljske, koje su od veta odustale tek posle kompromisa lidera EU da Evropski sud pravde treba da oceni zakonitost takvog mehanizma.Deo kompromisa posle kojeg je krajem decembra konsenzusom usvojen predloženi budžet, bilo je i sporno obećanje Evropske komisije da mehanizam uslovljavanja neće aktivirati dok ne izradi direktivu o njegovoj primeni. Stav komisije bio je i da treba sačekati ocenu suda o zakonitosti mehanizma.Gotovo svi učesnici rasprave u Evropskom parlamentu su uoči usvajanja najnovije rezolucije naglasili da je mehanizam pravno obavezujuć, bez obzira na neobavezujući stav Evropskog saveta, i bez obzira na postupak pred Evropskim sudom koji ne zadržava sprovođenje mehanizma.

Svet

Fajzer započeo testiranje svoje vakcina kod dece

Kompanija Fajzer (Phizer) je objavila da je, zajedno sa Biotek grupom (BioNTech Group) počela testiranje svoje vakcine protiv virusa COVID-19 kod dece starosti između 6 meseci i 11 godina.Fajzer veruje da će prve rezultate ispitivanja imati do kraja 2021, piše Forbs (Forbes).Ova vakcina je u Srbiji odobrena za osobe starije od 16 godina. Međutim, pojedini doktori smatraju da bi trebalo da počnemo sa vakcinacijom dece jer bismo na taj način umanjili i prenošenje virusa.“Siguran sam da je došlo vreme za vakcinaciju mlađe populacije, što će takođe smanjiti lanac zaražavanja jer u ovom trenutku oni praktično okidaju ovo širenje virusa”, rekao je u zamenik direktora Kliničkog centra Niš Radmilo Janković gostujući na televiziji N1.Do sada, testiranje vakcina protiv korone započeto je i vakcinom Astra Zeneka. Ovo ispitivanje od februara ove godine sprovodi britanski Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja kod dece između 6 i 17 godina. U toku testiranja, vakcinu će u dve doze primiti ukupno 300 dece u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Svet

BAT među tri najbolje kompanije po održivosti u globalnom indeksu FTSE 100

Kompanija British American Tobacco (BAT) je kroz svoju korporativnu strategiju postizanja Boljeg sutra (A Better Tommorrow) značajno podigla standarde održivog poslovanja. Kompanija je, između ostalog, najavila postizanje ugljenične neutralnosti u čitavom svom lancu do 2050. godine, kao i stopostotno korištenje električne energije iz obnovljivih izvora energije do 2030. godine. BAT je ocenjen kao najbolja kompanija u prehrambenom i duvanskom sektoru i treća najbolja kompanija u sastavu globalnog FTSE 100 indeksa Londonske berze prema održivosti poslovanja, objavio je Refinitiv, globalni izvor podataka o finansijskom tržištu, koji je deo Londonske berze. Održivo poslovanje BAT-a, odnosno doprinos koji kompanija ostvaruje kroz svoju politiku prema okolini, društvu i kroz korporativno upravljanje (ESG izvestaj) dobilo je 91 od maksimalno mogućih 100 bodova.Pozicija BAT-a među tri najbolje kompanije po održivom razvoju samo je najnovije od nekoliko značajnih priznanja koje je BAT dobio za svoju održivost (ESG). U 2020. godini kompanija je osvojila više od 200 priznanja za održivost. U 2021. godini, neka od ključnih priznanja su rangiranje BAT-a kao jedne od globalnih kompanija s najboljim učinkom u upravljanju u skadu sa ESG merenjem održivosti po izboru godišnjaka S&P Global’s Sustainability. Zatim, kompanije s najvišom ocenom za održive prakse po izboru kompanije specijalizovane za promociju održivog poslovanja Institutional Shareholder Services’ (ISS), koja je deo grupacije Deutsche Bourse. Takođe, BAT je ostvario rejting ‘BBB’ u najnovijem MSCI ESG rejtingu održivosti, koji pomaže investitorima da prepoznaju i razumeju finansijski značajne rizike poslovanja u kontekstu održivosti kompanija. Istovremeno, BAT je član odbora ugledne neprofitne organizacije CDP za klimu, te je već drugu godinu zaredom deo njihove „A liste održivih kompanija“, dok je četvrtu godinu za redom dobitnik priznanja „Global Top Employer“ od strane uglednog Top Employer instituta.„Više od 200 priznanja za održivo poslovanje za kompaniju BAT u prethodnoj godini pokazuju da smo na putu da izgradimo održivu kompaniju budućnosti. 2020. godine obavezali smo se na nove ambiciozne ciljeve održivog poslovanja kako bismo potrošačima, društvu i našim investitorima omogućili bolje sutra. I mi u BAT Adria regiji se trudimo da pružimo svoj doprinos u postizanju tih ambicioznih ciljeva ", izjavio je Zvonko Kolobara, predsednik Uprave BAT Adria regije.Napredak BAT-a na području održivog razvoja i predanost visokim standardima potvrđen je i dobijanjem  uglednih nezavisnih priznanja. BAT je već 19 godina zaredom jedina duvanska kompanija uključena u indekse održivosti Dow Jones 19 – prestižni Svetski indeks 2020. godine. 

Svet

Bogatim državama 90 odsto vakcina

Stanovnici bogatih i srednje bogatih država prigrabili su za sebe oko 90 odsto od do sada isporučenih skoro 400 miliona doza vakcina protiv kovida, piše Nju Jork Tajms (New York Times). Autori teksta ističu da je ovakva raspodela stvorila oštru nejednakost i da zbog sve veći broj zdravstvenih radnika i aktivista širom sveta traže od vlada zapadnih država da primoraju kompanije da javno objave recepte za vakcine i podele svoj “know-how” kako bi se povećala proizvodnja.Međutim, i pored toga što je globalni stav da je jedini način da se vratimo starom načinu života vakcinacija što je moguće većeg percenta stanovništva, bez obzira na državljanstvo, izgleda da kompanije još uvek nisu spremne da se odreknu profita, a ni državna administracije da ih na tako nešto i obavežu.Umesto toga, uz pomoć dogovora sa farmaceutskim kompanija, lideri zapadnih zemalja su pronašli način da za sebe obezbede najveći broj vakcina, ističe Nju Jork Tajms. Lideru su na taj način, dodaju autori, ignorisali su i upozorenja Svetske zdravstvene organizacije koja je tražila uključivanje ugovornih obaveza koje bi garantovale doze vakcina za siromašne zemlje i koje bi podstakle kompanije da podele svoje znanje i patente.Zapadne zemlje i dalje se protive zahtevu zemalja u razvoju, pre svega Južnoafričke Republike i Indije, da se prava na patente ograniče dok se pandemija ne okonča i širenje virusa stavi pod kontrolu. Bogate države se pre svega plaše tužbi farmaceutskih kompanije koje bi mogle da ih koštaju milijarde, kako piše Dojče Vele (Deutsche Welle).Svetska trgovinska organizacija (STO) ni nakon trećeg zasedanja sa ovom temom nije uspela da se dogovori o privremenom ograničenju prava na patente i to pre svega zbog protivljenja Sjedinjenih Američkih država (SAD), Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, prenosi portal Law360. Poslednje zasedanje u martu završilo se isto kao i prethodna dva, u decembru i oktorbu prošle godine, jasnom podelom na zemlje u razvoju koje se zalažu za ograničenje prava, na čelu sa Indijom i Južnoafričkom Republikom i sa druge strane razvijenim zemljama. SAD svoj stav opravdava time da države moraju da imaju na umu važno podsticanja inovacija, dok potpredsednik tink tank Fondacije za informacionu tehnologiju i inovacije Stephen Ezell ističe da bi “bilo katastrofalno kada bi se neispravne vakcine ili lekovi proizvodili u objektiva koji nisu pravilno opremljeni za proizvodnju tako složenih tretmana”.Uprkos neslaganju, grupa je dogovorila najmanje dva sastanka u aprilu, pre već zakazanog zasedanja u junu, prenosi Law360.Sa druge strane, zagovornici ravnomerne raspodele vakcina su sve brojniji, a mnogi su okupljeni i oko pokreta People's vaccine koji se protivi monopolu nad proizvodnjom vakcina i zalažu se da se patenti budu besplatni, a da se vakcine prodaju povoljnim cenama, kao i da prioritet vakcinacije budu rizične grupe bez obzira na državu u kojoj se nalaze. Svetska zdravstvena organizacija je 15. februara ove godine odobrila AstraZeneka vakcine proizvedene u Indiji i Južnoj Koreji za upotrebu u hitnim situacijama, dok je potonja odobrena i u Srbiji, o čemu je Nova ekonomija pisala.

Svet

Poznati hrvatski biznismen prodao svoje hotele investitoru Beograda na vodi

Hrvatski biznismen Jako Andabak koji se godinama bavio hotelijerstvom prodao je veći deo svog turističko-hotelskog biznisa arapskom investitoru Igl hilsu (Eagle Hills Real Estate). Ta kompanija je hrvatskoj javnosti poznata po želji da izgradi "zagrebački Menhetn", dok je u Srbiji poznata po kontroverznom projektu Beograd na vodi, prenosi portal Poslovni.hr.Jako Andabak je prodaju obavio, kako se navodu, usred korona krize i uoči jedne od najizazovnijih turističkih godina u Hrvatskoj. Kompanija Eagle Hills Real Estate je kupoprodajnim ugovorom potpisanim 23. marta preuzela 69,7% glavnog kapitala privrednog društva.Naglašava se da arapski investitor u tom paketu kupuje hotele i turistička naselja u Brelima, Tučepima, Bolu, Starigrad Paklenici, Omišu i Supetru na Braču, kao i vlasničke udele u aerodromu na ostrvu Brač.Mediji u Hrvatskoj su o toj transakciji spekulisali zadnjih par nedelja, nakon što je postalo jasno da neće biti ništa od dogovora sa američkim fondom KSL, koji je nezvanično od strane medija već bio proglašavan lancem Sunce hotela."Odluku o prodaji donio samo prije jedno dvije tri godine, kad sam konačno presekao da želim da izađem iz turizma. Proces potrage za kupcima traje od pre korone, bili smo već pred potpisivanjem kupoprodajnog ugovora, pa je došla pandemija i pomrsila te planove", kaže Andabak.DRŽAVU NE ZANIMA EKOLOŠKA STRANA BEOGRADA NA VODI Prema njegovim rečima, predstavnici Eagle Hills Real Estate odmah su otvoreno rekli šta žele i bili su vrlo jasni. "Njihov plan razvoja poklapa se s onim što sam ja zamišljao ali nisam odradio do kraja, da se digne kvalitet i kategorizacija svih objekata, (što) znači razvoj luksuznog turizma", objašnjava Andabak.Naglašava i da je plan novog vlasnika da deo hotela podigne na pet zvezdica, kao i da će zadržati ljude koji su zaposleni u Sunce hotelima."Eagle Hills (Igl hils) ima ugovore s anizom vrhunskih svetskih hotelskih brendova i iako nismo ulazili u detalje očekujem da će neki od tih brendova doći u neke od hotela iz portfelja, možda i više njih", dodaje Andabak.On je dodao i da ga ne zabrinjava što investitor nema baš najbolju reputaciju i dodao je da u budućnosti ima nameru da ulaže u vinogradarstvo.Izgradnju Beograda na vodi, u koju investira kompanija Igl hils od početka prate brojne kontroverze, počev od posebnog zakona leks specijalisa (lex specialis) koji je usvojen za taj projekat, preko noćnih rušenja u Hercegovačkoj ulici u izbornoj noći 2016. godine i mnogih drugih.

Svet

Google i italijanskim medijima počinje da plaća naknadu za prenošenje vesti

Kompanija Gugl saopštila je da je potpisala niz ugovora o licencama sa italijanskim medijima, prenosi Ekapija. Izdavačima novina se, prema zakonu koji je donet u skladu sa evropskom direktivom pre dve godine, otvara put za dobijanje naknade slične naknadi koju dobijaju za autorska prava.Ti ugovori omogućiće izdavačima italijanske štampe pristup Google News Showcase-u, novom programu koji je kompanija najavila prošle godine.Preko tog programa Gugl će medijima plaćati obogaćeni izbor sadržaja."Zasebno potpisani, ovi ugovori predstavljaju važnu etapu u odnosima Gugla sa italijanskim izdavačima, plaćanjem izdavačima u okviru Google News Showcase", saopštili su iz kompanije Gugl.GUGL ĆE POČETI DA PLAĆA MEDIJIMA ZA PRENOŠENJE NJIHOVOG SADRŽAJA Naglašeno je da će Google News Showcase sledećih meseci biti dostupan u Italiji, kao i da ti ugovori predstavljaju važan korak i potvrdu obaveze kompanije prema italijanskim izdavačima.Među potpisnicima ugovora su, kako se navodi, RCS MediaGroup, Il Sole 24 Ore, Gruppo Monrif, Caltagirone Editore, Il Fatto Quotidiano, Libero, Il Foglio, Il Giornale, Il Tempo, Ciaopeople, Edinet, Gruppo Corriere, Citynews i Varese Web.Kako je ranije prenela Nova ekonomija, Gugl je krajem juna prošle godine njavio da će delimično odustati od prakse po ojoj medijima nije plaćao naknadu za distribiciju njihovih sadržaja.Globalni tehnološki gigant, Gugl, tada je saopštio da je potpisao sporazume o partnerstvu sa medijskim izdavačima u Nemačkoj, Australiji i Brazilu.Jedna od namera Gugla je da široj publici omogući pristup sadržajima na internet portalima medija, bilo da su u pitanju video, audio, slika ili tekst.

Svet

Mađarski startup SEON privukao značajne investicije

Kompanija SEON, specijalizovana za sprečavanje prevara na internetu, uspešno je zaključila krug ulaganja serije A, povećavajući kapital kompanije za 10 miliona evra. Creandum, jedan od najpoznatijih svetskih stručnjaka za ulaganja u ranoj fazi, svojom investicijom predvodi krug. Transakcija stavlja SEON na Creandum-ov popis brendova među kojima su Bolt, Spotify, Klarna i Vivino. Kao deo ove transakcije PortfoLion, mađarski investicioni fond, deo OTP grupe, zadržao je svoj vlasnički udeo u kompaniji.Tajna uspeha SEON-a zasniva se na mašinskom učenju zahvaljujući kojem može filtrirati 80 odsto prevara tokom internet transakcija. SEON dovršava sveobuhvatnu analizu dostupnih podataka: sistem ispituje IP adresu uređaja koji kupac koristi, navedenu imejl adresu, dostupne informacije na profilima društvenih mreža i upoređuje ih sa prethodnim obrascima ponašanja na mreži vlasnika kartice za izračunavanje sigurnosnog rizika zasnovanog na rezultatima. Ova tehnologija je i više nego dobrodošla baš u vreme pandemije i porasta e-commerca, a time i internet prevara.SEON svoj servis nudi prvenstveno pružaocima usluga u e-commercu i bankama, a od samog početka pokazuju značajne rezultate. To je dovelo do toga da su evropske i američke kompanije poput Patreona, KLM-a, OTP banke u Mađarskoj, AirFrance-a, AVIS-a i EUROBET-a integrisale SEON u svoje sisteme. Zahvaljujući uspešnom razvoju i dinamičnoj međunarodnoj ekspanziji, dokazano je da je SEON-ov sistem uštedeo najmanje 10 miliona evra ispitivanjem više od 50 miliona transakcija. Kompanija takođe uspeva da udvostruči prihode svake godine. PortfoLion i Fiedler Capital su 2018. godine podržali SEON ulaganjem od 500 hiljada evra. Rast se nastavio i u godinama nakon prvog ulaganja. Zahvaljujući svojim „user-friendly“ sistemima, uspešnoj strategiji cena i poslovnom modelu, SEON je postigao izuzetnu efikasnost. Nadalje, kompanija aktivno stvara vrednost kroz svoju misiju demokratizacije sprečavanja prevara. „SEON je važan brend: nudi rešenje za jedan od najvećih izazova digitalizacije, ne samo da štedi stotine miliona evra za svoje partnere, već čini Internet sigurnijim mestom. Njihov proizvod menja svet i zadovoljstvo mi je što sam deo njihovog putovanja “, izjavio je Gábor Pozsonyi, partner u PortfoLionu zadužen za SEON.Iako SEON čini međunarodni tim sa sedištima u Budimpešti i Londonu, sa 47 zaposlenih,  startap planira da nastavi sa razvojem u Mađarskoj. Plan je da se proširi tim sa više od 100 novih zaposlenih, uglavnom stručnjaka iz inženjeringa i prodaje. Kompaniju su osnovala 2017. godine dva studenta, Tamás Kádár i Bence Jendruszák, da bi se suprotstavili prevari sa kreditnim karticama putem interneta koja ih je lično frustrirala. Od početka je bilo jasno da im je cilj visoko konkurentno tržište: stručnjaci su predvideli da će velike kompanije potrošiti milijardu na usluge sajber sigurnosti 2017. godine. Od pojave pandemije Covid -19, još je veći akcenat na internet trgovini, a samim tim i potreba za sprečavanje prevara na internetu. Za više informacija posetite https://seon.io/PortfoLionPortfolion je kompanija sa preduzetničkim i privatnim kapitalom sa sedištem u Budimpešti, član OTP Grupe, najveće bankarske grupe u Centralnoj Istočnoj Evropi. PortfoLion ima strategiju ulaganja i nastoji da se udruži sa vizionarskim timovima osnivača sa stvarnim globalnim rastom i skalabilnim digitalnim proizvodima. Ima više od 20 aktivnih investicija uključujući SEON, Novakid, OneSoil, Tresorit, Starschema i CodeCool. Značajni projekti uključuju Banzai Cloud (prodat Cisco-u) i Crio Management (prodat VitroLife-u). Portfolion aktivno traži nove investicije širom Evrope sa ukupno više od 400 miliona evra sredstava. Za više informacija posetite http://portfolion.hu 

Svet

Prve limenke na svetu koje imaju sertifikat Inicijative za upravljanje aluminijumom

Damm, vodeći proizvođač piva u Španiji, koji je u isto vreme uticajna kompanija u sektoru hrane, ugostiteljstva, logistike i distribucije dobila je sertifikate za kvalitet (Performance Standard) i standard evidencije o lancu nadzora (Chain of Custody) koje dodeljuje Inicijativa za upravljanje aluminijumom (ASI).Damm postaje prvi proizvođač napitaka na svetu koji poseduje oba sertifikata koji garantuju visoke standarde na polju zaštite životne sredine, kao i etičkih i društvenih standarda za ceo životni ciklus aluminijuma, od proizvodnje aluminijuma, izrade limenki, fermentacije, do njihove reciklaže.Od marta 2021. godine, sve limenke kompanije Damm koje obezbeđuje Ball korporacija, imaće ASI sertifikat o kvalitetu za odgovornu proizvodnju, nabavku i upravljanje. Sertifikat uključuje pakovanje i odlaganje piva u limenkama, kao i povezane aktivnosti kao što su dizajn, ambalaža i čuvanje završnog proizvoda, upravljanje otpadom i odlaganje, kao i skupljanje otpada, uključujući ambalažni otpad krajnjih korisnika. U skladu sa rastućim zahtevima potrošača po pitanju održivosti ambalaže proizvoda, šema inicijative ASI ima za cilj da za aluminijum uradi ono što je Komitet za upravljanje šumama (FSC) uradio za papir i drvo i tako stavio održivost u centar pažnje.Kao deo procesa sertifikacije koji se tiče kvaliteta, izvršena je provera planova kompanije Damm u pogledu životnog ciklusa, dizajna proizvoda, planova za smanjenje štetnih gasova kao i upravljanje prirodnim resursima i otpadom u njenim fabrikama piva. Sertifikati koji se tiču standarda evidencije o lancu nadzora uključuju sertifikovanu praksu, za koju se izdaje sertifikat kvaliteta ASI,  tj. rude, ponovno topljenje i oblikovanje aluminijuma, valjanje, proizvodnju limenki i njihovo punjenje.Sertifikat ASI takođe je priznanje za angažman kompanije Damm kada je u pitanju podizanje svesti o reciklaži aluminijuma. Svake godine, duž mediteranske obale postavljaju 349 uređaja za presovanje limenki. Ova pionirska inicijativa u sektoru pića u skladu je sa saradnjom koju ova kompanija ima sa partnerskim organizacijama koje se brinu o odgovornosti proizvođača i reciklaži. Inicijativa upravljanja aluminijumom (ASI) pokrenuta je pre više od 10 godina od strane predstavnika aluminijumske industrije, industrijskih korisnika aluminijuma i organizacija koje se bave istraživanjima i poslovnom politikom s ciljem da se promoviše veća održivost i transparentnost širom industrije aluminijuma. Od 2017. godine,  organizacije mogu da zatraže sertifikat ASI, a preko 160 organizacije se pridružilo Inicijativi kao njeni članovi, na taj način iskazujući posvećenost odgovornom korišćenju izvora aluminijuma.Keri Kouzi, predsednica Ball Beverage Packaging za Evropu, Bliski istok i Afriku rekla je ovim povodom: „Današnja objava predstavlja izuzetno važan trenutak u kome se ambicije naših kupaca da doprinesu istinski održivoj ekonomiji spajaju sa potencijalom koji limenke za piće imaju u cirkularnoj ekonomijii, kao najrecikliranija ambalaža za piće na svetu. Potrošači uživaju u preko 25 popularnih brendova kompanije Damm u više od 133 zemlje. Bilo je istinsko zadovoljstvo raditi sa kompanijom koja ozbiljno misli na budućnost i koja je sposobna da odgovori na uvećanu potražnju za održivim proizvodima od strane potrošača i društva.“Ball je prvi proizvođač limenki koji je dobio sertifikat ASI, za sve 23 fabrike u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi tokom 2020. godine.

Svet

U Britaniji se lane zatvorilo 11.000 trgovina

Samo u toku prošle godine u Velikoj Britaniji za stalno je zatvoreno više od 11.000 prodajnih mesta i to pre svega onih koji se nalaze u centralnim ulicama i tržnim centrima, piše Gardijan. Otporniji na novonastalu krizu pokazali su se nezavisni trgovci u ruralnim područjima, za razliku od trgovinskih lanaca u gradskim jezgrima.U toku 2020. godine u Engleskoj, Velsu i Škotskoj zatvoreno je ukupno 9.887 trgovinskih lanaca i 1.442 samostalnih prodavnica, restorana, ugostiteljskih objekata i mesta za razonadu, dok je u analizu bilo uključeno ukupno 680.000 prodajnih mesta na 3.000 lokacija.Set mera pomoći privrednicima u Velikoj Britaniji podrazumevao je olakšanje plaćanja dažbina, moratorijum na iseljenje za one koji nisu bili u stanju da plate rentu, isplate novčane pomoći i naknade za zaposlene. Procenjuje se da su ove mere pomoći uticale da se smanji tempo pre svega samostalnih prodavaca i to za 11% u poređenju za 2019. godinom.Gardijan ipak piše da se pravi udar krize izazvane pandemijom tek očekuje, te da bi u 2021. katanac na vrata moglo da stavi još 18.000 prodavnica i ugostiteljskih objekata.

Svet

Crna Gora: Raskid ugovora o istraživanju nafte koštao bi do 40 miliona evra

Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore tvrdi da je spremno da definitivnu odluku o eksploataciji nafte u Jadranskom moru prepusti građanima, piše podgorički list Dan. Prema njihovim rečima, to bi se desilo nakon što istražna bušenja otkriju da li ispod mora postoji dovoljno nafte i gasa za ekonomičnu eksploataciju, kao i nakon intenzivne javne rasprave.Iz tog ministarstva rekli su da nije u planu odlaganje istražnog bušenja koje je planirano za 25. mart, koje je samon najavom izazvalo revolt dela crnogorske javnosti koji se zabrinuo za ekološke posledice tih istraživanja i eventualne eksplatacije nafte i gasa.Prema rečima predstavnika tog ministarstva, nije u planu raskid ugovora sa kompanijama koje bi trebalo da istražuju ležišta, jer bi on Crnu Goru koštao najmanje 35 miliona evra, pa bi proizvelo negativne posledice po državni budžet."Ministartsvo insistira i poziva sve zainteresovane subjekte da uzmu učešća u javnoj raspravi, kako bi zajedno razmenili argumente za i protiv eksploatacije nafte i gasa iz crnogorskog podmorja, i našli najbolje rešenje kako za ekologiju, tako i za ekonomiju Crne Gore", poručili su iz Ministarstva kapitalnih investicija.CRNA GORA: AKTIVISTI SE PROTIVE IZGRADNJI PRIOBALNIH NAFTNIH BUŠOTINA Oni su izjavili i da je teško proceniti tačan iznos eventualnog obeštećenja, ukoliko bi ta država raskinula ugovor sa kompanijama Eni i Novatek, koja treba da obavlja istraživanja nafte i gasa u Jadranskom moru."S obzirom na to da je u prvoj fazi istraživanja u prethodne četiri godine italijansko-ruski konzorcijum uložio između 35 i 40 miliona, a u drugoj fazi takođe značajna sredstva, Crna Gora bi morala obeštetiti konzorcijum u iznosima njihovih dosadašnjih ulaganja", kažu predstavnci Vlade Crne Gore.Početak istražnog bušenja najavili su pre dve sedmice ministar Mladen Bojanić i državni sekretar Marko Perunović.Nakon toga brojne ekološke organizacije su se usprotivile bušenju Jadrana i tražile da država raskine koncesioni ugovor i zaustavi istraživanja.Pojedine političke partije saopštile su da bi građani o tom projektu trebalo da odluče na referendumu.Državna revizorska institucija (DRI) je uradila preliminarnu reviziju koja je pokazala da država nema adekvatnu opremu da zaštiti životnu sredinu u slučaju većih incidenata na moru.Preliminarni izveštaj je dostavljen subjektima revizije, koji treba da se izjasne do 1. aprila. DRI bi konačni izvještaj o zaštiti životne sredine u slučaju iznenadnih incidenata trebalo da objavi do 15. aprila.

Svet

Atlantik grupa gradi novu fabriku slanih namaza

Atlantic Grupa saopštila je da počinje sa izgradnjom nove fabrike za proizvodnju slanih namaza, koje prodaje pod brendom Argeta, prenosi portal Seebiz. Fabrika će se graditi u mestu Kneginec blitu Varaždina u Hrvatskoj.Ukupna vrednost investicije je 50 miliona evra, a u toku je otkup zemljišta za fabriku, koji će se nastaviti u nekoliko faza.Novi proizvodni pogon trebalo bi da počne da radi u roku od 15 meseci nakon dobijanja građevinske dozvole za njegovu izgradnju. Kompanija napominje i da planira da otvori do 150 novih radnih mesta, nakon što se realizuju sve faze projekta.Slani namazi Argeta predstavljaju glavnu stratešku kategoriju Atlantic Grupe, a trenutno se proizvode u dve moderne fabrike.Jedna fabrika se nalazi u Izoli u Sloveniji, a druga u Hadžićima u Bosni i Hercegovini.U američkom Harisburgu za tržište Sjedninjenih Država i Kanade kompanija je razvila proizvodnju određenih usluga.Atlantic grupa napominje da su jedna od njenih glavnih kategorija rast i planovi za širenje poslovanja koje se odnosi na proizvodnju namaza.To je kako objašnjavaju i dovelo do potrebe za dodatnim proizvodnim kapacitetima.Slani namazi inače čine čine 15,9% ukupnih prihoda od prodaje Atlantic Grupe. U 2020. godini jedinica je zabeležila rast od 15,1% na godišnjem nivou, a od početka godine deonice Atlantic Grupe porasle su devet odsto.NADE U RUSKO TRŽIŠTE: BREND "BEBI" KUPLJEN ZBOG DUGOROČNE STRATEGIJE

Svet

Srednja klasa širom sveta na udaru koronavirusa

Globalna srednja klasa prošle godine smanjila se prvi put nakon nekoliko decenija zbog pandemije korona virusa, pokazuju najnovije procene Svetske banke, koje prenosi portal Bloomberg. Prema tim podacima skoro dve trećine domaćinstava iz zemalja u razvoju prijavilo je gubitak prihoda, pa je samim tim prešlo iz srednje u nižu klasu.Bloomberg prenosi i da su istraživači Pew centra otkrili da je broj ljudi koji pripadaju globalnoj srednjoj klasi opao za 90 miliona, pa ta klasa sada na globalnom nivou iznosi 2,5 milijarde ljudi.Pod srednjom klasnom smatraju se ljudi koji zarađuju od 10 do 50 američkih dolara dnevno.To je uticalo i na povećanje broja siromašnih, ili onih ljudi koji žive sa nešto manje od dva dolara dnevno za čak 131 miliona, napominju istražvači Pew centra.Podaci Pew centra govore i da je oko 62 miliona ljudi sa visokim dohotkom, odnosno onih koji zarađuju 50 ili više dolara dnevno, "palo" u srednji klasu, što je rezultat pandemije, rekao je Rakeš Kohar, autor studije."Nikada prije u istoriji nismo imali ovakav pad prihoda na globalnom nivou", izjavio je Kohar.On je ocenio i da je konačno prestao da važi trend neprestalnog šrenja globalne srednje kalse od devedesetih godina prošlog veka.Kada je istraživački centar Pew poslednji put izračunao veličinu globalne srednje klase, 2001. godine, ona je činila 13% svetske ljudske populacije, do 2019. godine porasla je na skoro 18%, a rast je bio 50 miliona ljudi godišnje.Istraživanju koje je nedavno obavljeno obuhvatilo je 47 hiljada domaćinstava u 34 zemlje u razvoju sa ukupnom populacijom od skoro 1,5 milijarde ljudi.Rezultati govore da je 36% domaćinstava prošle godine izgubilo posao, smanjilo im se skoro dve trećine dohotka, što predstavlja prvo povećanje globalnog siromaštva još od azijske finansijske krize iz 1997. i 1998. godine, navode istraživači.KAKO DANAS ELITA POKAZUJE SVOJE BOGATSTVO? Kao i u mnogim bogatim zemljama, istraživanja zemalja u rasponu od Burkine Faso do Kolumbije, Indonezije i Vijetnama, pokazuju da je ovaj pad najviše pogodio žene, mlade ljude i samozaposlene u urbanim centrima.Prema podacima Svetske banke, od septembra 2020. godine napredne ekonomije su u proseku trošile 7,4% bruto domaćeg proizvoda (BDP) na spašavanje preduzeća i ljudi pogođenih pandemijom.Zemlje sa tržištima u razvoju trošile su 3,8% BDP-a, a zemlje sa niskim prihodima trošile su 2,4%.Predviđa se da će se broj siromašnih ove godine povećati na 163 miliona ljudi."Ako se rast ipak vrati nakon što pobedimo korona virus, ova epizoda može biti samo zastrašujuća vožnja vozom smrti koja je, gledajući istorijski, završena u trenu", ocenio je Kohar.Prema podacima dobijenim tokom istraživanja, iz Južne Azije dolazi više od dve trećine ljudi koji su iz srednje klase prešli u siromaštvo. Očekivalo se da će ekonomija Indije od 2020. godine rasti po stopi od skoro šest odsto godišnje, međutim sada Svetska banka procenjuje da će BDP Indije u ovoj godini do 31. marta smanjiti 9,6%.

Svet

Astrazeneka efikasna u 79 odsto slučajeva, potvrdile analize

Vakcina protiv koronavirusa koju su zajednički razvili naučnici univerziteta Oksford i kompanija Astra Zeneka, efikasna je 79%  u sprečavanju slučajeva korona virusa, prenosi portal Breakingthenews. Napominje se da su ti rezultati potvrđeni nakon alanize obavljene u Sjedinjenim Američkim Državama.U izveštaju objavljenom nakon ispitivanja napominje se da je vakcinacija 100% efikasna protiv teških slučajeva, kao i hospitalizacija. Vakcina je takođe pokazala nešto veću efikasnost od 80% kod populacije starije od 65 godina.Komentarišući štetne efekte pucanja, izveštaj je zaključio da "Odbor za nadzor bezbednosti podataka nije utvrdio povećani rizik od tromboze ili događaja koji se karakterišu trombozom među 21.583 učesnika koji su primili najmanje jednu dozu vakcine. nema događaja u ovom suđenju".Kopmanija Astra Zeneca je saopštila da će nastaviti sa pripremom dokumentacije neophodne za podnošenje hitnog odobrenja vakcine američkoj Upravi za hranu i lekove u narednim nedeljama, zaključila je kompanija.

Svet

Problematična prodaja najstarije banke na svetu

Za prodaju banke Monte dei Paschi di Siena, stare 549 godina, njen sadašnji vlasnk, Vlada Italije trenutno ima samo jednu ponudu, piše Bloomberg. Tu ponudu je dala grupa američkih investitora, ali u italijanskom ministarstvu finansija sumnjaju u njihovu stručnost.Predstavnici Vlade Italije još veće sumnje gaje u pogledu finansijske sposobnosti zainteresovanih investitora i navode da je najpoželjniji kupac za italijansku vladu Unikredit banka.Monte dei Paschi di Siena koja se smatra najstarijom bankom na svetu je do sada dva puta spašavana od propasti, od strane italijanske vlade.Blumberg piše, pozivajući se na dva upućena izvora, da još od prošlog Božića italijanska vlada na stolu ima ponudu za kupovinu banke Monte dei Paschi di Siena.Američke investitore predvodi bivši kongresmen Norman D. Diks, a njihov plan vredan četiri milijarde evra uključuje razvoj poslovanja banke sa italijanskom dijasporom.Oni nude 900 miliona evra za državni udeo u Monte dei Paschi, kao i dodatna ulaganja za pokrivanje kapitalnih potreba banke.U italijanskom ministarstvu finansija nezvanično tvrde da ponuda američkih investitora nije vredna razmatranja, jer nemaju iskustvo u bankarskom poslovanju, a i podaci o kapitalu kojim oni raspolažu su jako "mršavi".Najstarija banka na svetu, kako se ocenjuje predstavlja "kamen oko vrata" italijanskoj vladi, još od prvog spasavanja od propasti 2009. godine.Posle drugog spasavanja 2017. i ubrizgavanja ukupno osam milijardi evra budžetskog novca u tu banku, italijanska država ima više od 68 odsto vlasničkog udela u njoj. BANKE TVRDE: PENZIONERI SU NAM NAJBOLJI KLIJENTI Vlada Italije međutim godinama ne uspeva da izađe iz njenog vlasništva i to je postalo simbol za širi problem "čišćenja" italijanske bankarske industrije od tereta loših kredita.Italija je obećala Evropskoj komisiji da će do kraja ove godine prodati svoj udeo u Monte dei Paschi, ali ocenjuje se da bi američka ponuda mogla znatno da oteža pronalaženje ne samo kvalitetnog finansijskog, nego i političkog rešenja za tu banku.Političko rešenje odnosi se na neslaganje predstavnika vlasti i opozicije u vezi sa daljom sudbinom najstarije banke na svetu.Cene akcija takođe ne idu na ruku Italijanima jer su trenutno 80% ispod vrednosti koju je država platila pre više od tri godine.Ministarstvo finansija je u budžet za 2021. uključilo i poresku olakšicu od tri milijarde evra svakome ko želi da kupi Monte dei Paschi, a u obavezi su i da pokriju i 10 milijardi evra njenih obaveza.Stručnjaci u Unikredit banci nisu baš sigurni u to i poručili su da bilo koje preuzimanje Monte dei Paschi mora da bude kapitalno neutralno, kao i da je štiti od pravnih rizika.Monte dei Paschi di Siena je četvrta najveća banka u Italiji, sa dve hiljade poslovnica i preko pet miliona klijenata.

Svet

Pariz ponovo u karantinu

Francuska je nametnula jednomesečni karantin u Parizu i nekim delovima na severu zemlje, jer imunizacija stanovništva teče sporo, dok je širenje novih, zaraznijih varijanti virusa znatno pojačano, javlja agencija Rojters.Od kraja januara, kada se suprotstavio pozivima naučnika i nekih članova njegove vlade da zaključaju zemlju, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da će učiniti sve što je potrebno da druga najveća ekonomija evrozone ostane što otvorenija.Međutim, ove nedelje mu je ponestalo mogućnosti baš kada su Francuska i druge evropske zemlje na kratko obustavile upotrebu AstraZenekinog cepiva, piše Rojters.Francuski premijer Žan Kasteks rekao je da je Francuska „u trećem talasu“, a varijanta koja je prvi put otkrivena u Britaniji sada čini oko 75 odsto slučajeva. Odeljenja za intenzivnu negu su pod velikim opterećenjem, posebno u Parizu, gde stopa zaraženih premašuje 400 infekcija na svakih 100.000 stanovnika.„Epidemija se pogoršava. Naša odgovornost je sada da ne dozvolimo da to izmakne našoj kontroli ”, rekao je Kasteks na konferenciji za novinare.Francuska je u četvrtak prijavila 35.000 novih slučajeva, a u Parizu je bilo više pacijenata na intenzivnoj nezi nego na vrhuncu drugog talasa.

Svet

Revizorski sud ispituje konsultantske ugovore Evropske komisije

Evropski revizorski sud (ECA) ispituje stotine miliona evra vredne ugovore koje je Evropska komisija zaključila sa konsultantskim kućama spolja kako bi ocenila da li je EK dobila pravu vrednost za ono što je po ugovorima platila, rekao je portparol ECA, piše Euractiv.Samo između 2016. i 2019. Komisija je potrošila više od 462 miliona evra na ugovore sa "velikom četvorkom" u konsultantskom sektoru - PwC, EY, KPMG i Diloit (Deloitte).Sredstva potrošena na velike revizorske kuće povećana su od početka Komisijinog Programa podrške strukturnih reformi. Samo u 2019. "velika četvorka" je dobila ugovore vredne 24,38 miliona evra, koje je finansirala Komisija, za pružanje tehničke pomoći članicama za 91 reformu u oblastima poput pravosuđa, zdravstva ili tržišta rada."Trenutno kontrolišemo troškove Evropske komisije za spoljne konsultante", rekao je portparol Suda."Cilj revizije je da se oceni da li EK dobija vrednost za novac koji daje istovremeno štiteći svoje interese u angažovanju konsultanata", dodao je taj zvaničnik.Očekuje se da izveštaj bude objavljen početkom 2022.Uključivanje konsultantskih firmi u kreiranje politike izazvalo je bojazni u Evropskom parlamentu jer bi neki od tendera potencijalno mogli da predstavljaju sukob interesa, uključujući ugovor sa Mekinzijem (McKinsey) u oblasti veštačke inteligencije.Potpredsednica EK za digitalnu agendu i konkurenciju Margrete Vestager rekla je da je rad konsultanstkih firmi potreban kod "izuzetno kompleksnih" pitanja.Vestager je u intervjuu za više medija u Briselu pomenula slučajeve kada su njene službe morale da zaposle konsultante, uključujući u vezi cene nenaplativih kredita u bankarskim bilansima. Prema njenim rečima, u takvim slučajevima se zahteva ekspertsko znanje.Ona je rekla i da u takvim slučajevima njene službe, iz Generalnog direktorata za konkurenciju, potpisuju okvirne ugovore sa spoljnim dobavljačima "kako bi znali da dobijaju pravu cenu" kada njen tim ne može sam da obavi posao."Pretpostavljam da je to u velikoj meri i pristup kolega i drugih službi EK ali ne znam jer nemam uvid", rekla je Vestager.Među ugovorima potpisanim sa "velikom četvorkom" su i studija o evropskim potrošačkim centrima (275.675 evra vredan ugovor sa Diloitom) i izveštaj o "pismenosti" na tržištima kapitala (za to je EY dobio 130.625 evra).

Svet

Prostor za delovanje civilnog društva na Zapadnom Balkanu se sužava

Prostor za civilno društvo neprestano se smanjuje na zapadnom Balkanu, a organizacije su pod pritiskom vlada i sve više zabrinute zbog svoje bezbednosti. O tim problemima i načinima na koji se organizacije civilnog društva u tom regionu bave pitanjima vezanim za organizovani kriminal i korupciju, razgovaralo se danas na onlajn diskusiji na kojoj je predstavljen novi izveštaj Globalne inicijative „Snažniji zajedno: Jačanje otpornosti civilnog društva na zapadnom Balkanu“.Malo je organizacija civilnog društva (OCD) na zapadnom Balkanu koje se direktno bave organizovanim kriminalom ili korupcijom. To je iznenađujuće s obzirom na uticaj i pretnje organizovanog kriminala u regionu.Ipak, neke organizacije se bave ranjivostima na organizovani kriminal i korupciju i rade na pitanjima koja se kreću od upotrebe droga do razvoja mladih, reintegracije nakon zatvora, slobode medija, pitanja životne sredine i marginalizovanih grupa.„Preko sto hiljada organizacija civilnog društva registrovano je širom zapadnog Balkana, koje se bave ljudskim pravima, demokratizacijom društva i vladavinom prava, kulturom, pitanjima mladih i obrazovanja. Svega nekoliko njih se bavi pitanjima korupcije i organizovanog kriminala“, započela je diskusiju Kristina Amerhauzer iz Globalne inicijative.Najveći problemi sa kojima se OCD suočavaju su sistemski nedostaci koordinacije i solidarnosti među organizacijama i malo sredstava za širenje i razmenu uspeha i dobre prakse. Kao i sama činjenica da zaposleni u ovim organizacijama često nisu zaposleni za stalno, već rade na projektnoj osnovi.Večina finansiranja je dolazi iz međunarodnih izvora, uglavnom se radi o kraćem oblicima podrške koji se uglavnom fokusiraju ne veće projekte, organizacije i gradove. Lokalno finansiranje i finansiranje od strane lokalnih vlasti „uglavnom zahteva nešto zauzvrat“, pokazuje izveštaj Globalne inicijative.Pored toga, ponekad nedostaje svest o vezama između organizovanog kriminala i osnovnih pitanja socijalne zaštite i razvoja, što stvara strukturnu prepreku za izgradnju otpornosti na organizovani kriminal.Pored izazova koji predstavlja organizovani kriminal, ove grupe često su posmatrane kao „autsajderi“ i od strane lokalnih vlasti i vlada širom regiona.Milan Stefanović, predstavnik NVO Protecta, kaže da se OCD širom Srbije suočavaju sa pritiskom lokalnih vlasti, kao i same Vlade. „Protecta je počela sa radom 90-ih godina u cilju da se bori protiv vlasti Slobodana Miloševića i organizovanog kriminala. U to vreme OCD su posmatrane kao izdajnici u Srbiji, mi smo često bili hapšeni. Praktično 23 godine kasnije, imam utisak da se ništa nije promenilo u Srbiji“, rekao je Stefanović.„Imam utisak da sam protraćio život, a da je demokratski napredak minimalan. Organizacije civilnog društva su i dalje državni neprijatelji“, naglasio je Stefanović.Stefanović je rekao da je u ovakvim uslovima organizacijama civilnog društva veoma teško da rade, a kamoli da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala.Rad organizacija civilnog društva širom zapadnog Balkana od vitalnog je značaja za borbu protiv organizovanog kriminala u regionu. Oni pružaju obuku i podršku novinarima koji izveštavaju o kriminalu i korupciji, uče mlade u regionu o rizicima nelegalnih aktivnosti i načinima da se tome suprotstave, i podržavaju ljude koji su pogođeni tim zločinima.Izveštaj pokazuje da su pojedinci i grupe u zajednici u stanju da izgrade svoje individualne i kolektivne kapacitete za reagovanje i oporavak od organizovanog kriminala. Ovaj izveštaj pokazuje da hrabre i posvećene OCD širom zapadnog Balkana rade isto, ali da bi im koristila dalja podrška koja bi pomogla u jačanju otpornosti zajednica, zaključuje se u diskusiji.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.