Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Ko su balkanski lideri u proizvodnji šljiva?

Voće koje je trenutno jedno od najtraženijih na tržištu Evropske unije nekim njenim članicama ne garantuje dobru zaradu, piše portal Seebiz.Hrvatski portal podseća da su šljive jedno od najtraženijeg voća na tržištu Evropske unije, naročito u Skandinaviji, Nemačkoj i Britaniji.Voćarstvu našeg suseda to nije od pomoći, jer su zbog raznih tržišnih poremećaja mnogi veliki proizvođači odustali od tog posla.Proizvodnja šljiva u Hrvatskoj poslednjih godina kretala se od 14 hiljada tona u 2018. do oko osam tona pre šest godina.Zbog mraza i lošeg vremena ove godine se ponovo očekuje lošiji rod.Ipak, trenutna ponuda šljive, koja je uglavnom zamena za skupe nektarine i breskve je dobra. To međutim, kako se naglašava, nije odraz domaće proizvodnje, već uvoza, a cena po kilogramu je od 0,9 do 1,3 evra, pokazuju podaci konsultantske kuće Smarter.SUSED NA SUSEDA DA SE UGLEDA "Susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju i osim konzumne šljive sve više izvoze različite proizvode na bazi ovog voća od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza", izjavio je Miroslav Kuskunović iz Smartera.Dodaje se da je Rumunija 2018. godine imala rekordnu proizvodnju od 830 hiljada tona.Ta zemlja trenutno, kao i Srbija proizvodi oko 500 hiljada tona godišnje, dok se u Bosni i Hercegovini ta cifra kreće između 150 i 200 hiljada tona.U Hrvatskoj je prošle godine proizvedeno svega 9 hiljada tona šljva, dok je 2008. godine to bilo čak šest puta više. Sve to, kako se naglašava ukazuje na ozbiljne probleme u hrvatskom voćarstvu: fale moderni zasadi, osiguranje voćnjaka i osmišljavanje novih proizvoda.Dobar deo proizvodnje se obavlja i u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.Prema zvaničnim podacima, šljiva se u Hrvatskoj gaji na 4,5 hiljada hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. Prošle godine, Hrvatska je izvezla šljiva u vrednosti od 540 hiljada , dok je uvoz tog voća vredeo 1,5 miliona evra.Najviše šljiva u Hrvatsku stiglo je iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije.Na evropskom tržištu potražnja za šljivama je ogromna i one se koriste nakon sušenja, kao i za pravljenje marmelade i rakije.Zanimljiv je i podatak da je Holandija najveći uvoznik šljiva koje ne potiču iz Evrope.PROČITAJTE JOŠ:VOĆARI IMAJU ŠANSU ZA IZVOZ, PROBEMI VELIKI

Svet

Rudarsko kompanija smanjuje bonuse nakon uništenja aboridžinskih pećina

Rudarski gigant Rio Tinto objavila je da će svom izvršnom direktoru i drugim najvišim direktorima biti umanjeni bonusi na plate, nakon istrage usled uništenja dve drevne pećine u Australiji od strane kompanije, preneo je CNBC.Najveća svetska rudarska kompanija za iskop gvozdene rude odlučila je da, nakon uništenja dve istorijski značajne drevne pećine u Zapadnoj Australiji u maju, umesto otpuštanja višeg vođstva umanji kratkoročne bonuse, protivno željama domorodačkog stanovništva, koje je tužilo kompanijuDrevne pećine stare 46.000 godina stajale su iznad nalazišta rude gvožđa koje je kompanija planirala da eksploatiše, a uništenje pećina dovelo je do velikog javnog negodovanja i istrage od strane vlade Australije, što je ujedno izazvalo pozive investitora na veću odgovornost vođstva firme."Istraga nije pronašla nijedan direktni uzrok koji je doveo do uništenja pećina. To je bio rezultat niza odluka, postupaka i propusta kroz duži period vremena", rekla je kompanija.Rio Tinto navodi da će direktorima Žan-Sebastijan Žaku, Krisu Salizburiju i Simonu Nivenu kratkoročni bonusi u 2020. godini umanjenje za oko 3,7 miliona dolara u celini.Drugi Žakovi bonusi iz 2016. godine, koji su planirani da budu isplaćeni tokom prve polovine naredne godine, takođe će biti umanjena za oko 1,3 miliona dolara. Prošle godine je zaradio oko 7,6 miliona dolara.Kompanija nije obavestila tradicionalne vlasnike mesta, narod Punti Kunti Kurama i Pinkura (PKKP), o tri alternativna plana za rudarenje, rekao je Žak za vladinu istragu, iako je kompanija tvrdila da je imala potpuno informisanu saglasnost vlasnika za početak radova.

Svet

Kompanije udvostručile budžete za onlajn marketing tokom pandemije

Tokom pandemije, kompanije su skoro polovinu svojih budžeta namenjenih marketingu preusmerile na promociju putem društvenih mreža i internet sadržaja, što je dvostruko više nego ranije, pokazuje najnovija studija marketinške kompanije Deloitte, piše portal Business Review.Suma koje su anketirane kompanije namenile za promociju putem interneta i društvenih mreža u proseku iznosi oko 46 odsto ukupnog budžeta za marketing, pokazala je anketa na koju su odgovarali predstavnici kompanija."Više nego ikada, prava je prilika da se odgovori na zahteve kupaca. Tu su glavna tri izazova: da se podaci o interesovanjima kupaca upotrebe na pravi način, da se angažuje prema njima i  da se stvori organizacija koja daje rezultate", izjavila je Rukandra Bandila, iz rumunskog ogranka Deloitte-a.U narednih godinu dana planira se rast ulaganja u internet aktvnosti, dok će ulaganje u društvene mreže ostati na visokom nivou.Istraživanje koje je sproveo Deloitte rezultat je analize oko 300 odgovora najuspešnijih stručnjaka za marketing u Sjedinjenim Američkim Državama koji su aktivni u 13 oblasti.Tri četvrtine ispitanika izjavilo je da je koristilo društvene mreže za izgradnju brenda, više od polovine za zadržavanje i pridobijanje novih kupaca.U studiji se naglašava da je doprinos društvenih mreža uspehu kompanija porastao za 23 odsto u odnosu na februar 2020.Sa druge strane, malo se ulaže u kampanje koje vode influenseri na LinkedIn-u, blogovima, Instagramu, Facebooku i ostalim platformama. Najveći rast ulaganja u onlajn kampanje inače se očekuje u bankarstvu i profesionalnim uslugama.Uprkos većoj potrošnji na onlajn aktivnosti, marketinški stručnjaci smatraju da to malo utiče na ukupni učinak kompanije, čak 28 odsto njih veruje da to nema nikakav uticaj. Studija takođe naglašava da se kompanije radije odlučuju za u optimizaciju svojih sajtova (70 odsto njih) nego za pravljenje i održavanje aplikacija (30 odsto).MOGUĆ NEDOSTATAK RADNE SNAGE U OBLASTI MARKETINGAGotovo dve trećine isitanika izjavilo je i da je uloga marketinga postala značajnija, kao i da se uglavnom odnosila na zadržavanje klijenata i održavanje popularnosti brendova.To je posebno upečatljivo s obzirom na to da u marketingu radi manje ljudi, 9 odsto tih poslova izgubljeno je tokom pandemije.Neodstatak radne snage u toj oblasti mogao bi da bude problem u budućnosti, četvrtina ispitanika smatra da se ta radna mesta nikada neće vratiti.Istraživanje kompanije Deloitte-a sprovodi se dva puta godišnje, putem internet ankete.Odnosi se na tehnologiju, bankarstvo, maloprodaju, usluge, komunikacije, saobraćaj, građevinu, energetiku, obrazovanje i ostale oblasti poslovanja.NOVA APLIKACIJA ZA JEFTINIJE ONLAJN OGLAŠAVANJE STIŽE IZ HRVATSKE

Svet

Hrvatske kompanije u aprilu pozajmile rekordnih 10 milijardi kuna

Tokom aprila meseca kompanije u Hrvatskoj uzele su 10 milijardi kuna novih zajmova, što predstavlja rekordno zaduženje u poslednjih pet godina, pisao je Večernji list, a prenosi portal seebiz.Pandemija je zaustavila poslovanje skoro petine kompanija, posebno u sektorima na koje mere socijalnog distanciranja imaju najveći negativan efekat, a u prvom mesecu karantina njihovi prihodi opali su za više od 90 odsto.Zbog opasnosti od ponovnog izbijanja zaraze, kompanije koje posluju u industrijama kojima je potreban bliski kontakt s kupcima moraće restrukturirati svoje poslovne modele, ističe Hrvatska narodna banka u delu Analize financijske stabilnosti koji se odnosi na kompanije.Za razliku od kreditiranja tokom 2019. godine, kada su preovladavali novi krediti, pretežno za obrtni kapital i sa stabilnim učešćem novih investicionih zajmova, od izbijanja pandemije, novi krediti za investicione aktivnosti gotovo da i ne postoje.Između 85.000 i 100.000 pravnih lica sa skoro 600.000 zaposlenih dobili su državnu pomoć za očuvanje radnih mesta u martu, aprilu i junu, uključujući više od 90 procenata mikro preduzeća (preduzeća sa do deset zaposlenih). Država je za to izdvojila oko 6 milijardi kuna.Pomoć je olakšala opstanak i prilagođavanje poslovanja u kratkom roku, rekla je HNB upozoravajući da bi trajnije pružanje neselektivne pomoći moglo da zadrži kompanije sa neodrživim poslovnim modelima na tržištu, odnosno da uspori transfer resursa zdravim kompanijama koje bi trebalo da budu nosioci ekonomskog oporavka.Željko Lovrinčević, analitičar Ekonomskog instituta, veruje da će potražnja za kreditima biti još veća jer je istekao moratorijum na plaćanje poreza.HNB napominje da su mnoge kompanije u vrlo kratkom vremenu prilagodile svoje poslovne modele jačanjem digitalizacije i oslanjanjem na kanale isporuke kako bi omogućile rad, kao i prodaju robe i usluga „na daljinu“.Istovremeno, neke aktivnosti su dodatno profitirale, poput IT sektora i kurirskih usluga.

Svet

„Pandemijski“ gubici primorali hrvatsku Ina Grupu da otpušta radnike

U hrvatskoj naftnoj kompaniji Ina Grupa planiraju da otpuste oko 250 radnika zbog smanjenog obima posla, koji je nastao usled pandemije korona virusa, piše Jutarnji list."Radi se o krizi globalnog karaktera koja je pogodila sve naftne i plinske kompanije pa su one uveliko reagovale na isti način, odnosno vlastite troškove i ulaganja prilagodile su situaciji na tržištu", piše u odgovoru Ina Grupe zagrebačkom dnevniku. Iz te kompanije dodaju da u skladu sa takvom situacijom i očekivano sporim oporavkom industrije preduzimaju određene mere koje su usmerene na stabilizaciju i održivost poslovanja.Ina Grup je u prvih šest meseci 2020. imala gubitak od 128 milona evra, dok je u istom periodu prošle godine beležila dobit od 249 miliona evra.Prhodi u prvih šest meseci takođe su manji i to za 27 procenata nego 2019.KAKVE SE PROMENE OČEKUJUU Ini potvrđuju da su pokrenuli promene u organizaciji, kao i da u skladu sa okolnostima očekuju da će najviše 250 radnika biti obuhvaćeno novim restrukturirianjem. Navodi se da će u Rafineriji nafte Sisak, restrukturiranje obuhvatiti radnike koji su već duže vremena oslobođeni od radne obaveze jer ima manje posla.Planira se otvaranje oko 40 novih radnih mesta, dok će oko 200 zaposlenih ostati da radi.Kompanija inače planira da uloži oko 530 miliona evra u postrojenje za preradu teških ostataka nafte, prema programu razvoja do 2023. godine.U Ini naglašavaju i da ne nameravaju da napuste grad Sisak i podsećaju da je u planu izgradnja biorafinerije, koja bi mogla da obezbedi posao za 120 direktnih radnih mesta, kao i posao za 1000 radnika u logistici.Inače, na Facebook grupi "Radniciine" zajedno sa ličnim podacima radnika kojima se sprema otpuštanje, takođe je objavljeno da će u rafineriji u Sisku biti podeljeno oko 250 otkaza.HRVATSKA: INA RANICIMA DALA NEPRISTOJNU PONUDU

Svet

Vlasnike poslovnog prostora će obezbeđivanje od korone koštati milione

Vlasnici kancelarija suočavaju se sa milionima funti dodatnih troškova u pokušaju da radna mesta učine bezbednim od pandemije u nadi da će nagovoriti zaposlene da se vrate u kancelarije, piše Fajnenšal tajms.Uvode se nove zdravstvene mere kao što su beskontaktni sistemi za ulazak u kancelariju, odvojeni stolovi, sve s ciljem da se smanji širenje infekcije i da se uveri osoblje, od kojih su mnogi zabrinuti da sedenje u kancelariji nikada neće biti bezbedno kao rad od kuće.Međutim, primena ovih mera predstavljaće veliki trošak za vlasnike kancelarija, kako kaže Livju Tudor, predsednik Evropske federacije za imovinu i predsednik kompanije Genesis Property, koja poseduje portfelj kancelarija u iznosu od 500 miliona evra, u čijem zakupu su Siemens, Societe Generale i Accenture.„Taj trošak sličan je prelasku na potpuno ekološka rešenja, 1 do 2 odsto ukupne početne investicije. Ali poenta je učiniti radno mesto bezbednim i verujem da će vlasnici kancelarijskog prostora to i učiniti“, rekao je Tudor.Kriterijumi za održavanje bezbednosti u kompaniji Genesis kreću se od jednostavnih mera poput uvođenja skenera temperature u predvorje, do nekih skupljih koraka, kao što je prefarbavanje površina antimikrobnom bojom, stvaranje namenske sobe za karantin, kao i unajmljivanje nadzornika koji će voditi računa da se sve mere poštuju.Vlada Velike Britanije objavila je smernice o tome šta poslodavci i vlasnici kancelarija treba da rade da bi radna mesta bila bezbedna, preporučujući detaljne procene rizika i da osoblje drži dva metra.Ove mere biće neophodne, iako predstavljaju veliki trošak, pogotovu za velike rentijere kancelarijskog prostora.

Svet

Generalni sektretar UN: 120 miliona poslova u turizmu ugroženo zbog pandemije

Oko 120 miliona poslova u turističkom sektoru ugroženo je zbog pandemije, saopštio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, piše Radio Slobodna Evropa."U prvih pet meseci ove godine, međunarodni turistički dolasci opali su za više od 50 odsto i izgubljeno je oko 320 milijardi dolara izvoza kroz turizam", rekao je sekretar."Ukupno je ugroženo oko 120 miliona direktnih poslova u turizmu“, naglasio je Gutereš.Zemlje širom sveta pogođene su restriktivnim merama zbog pandemije, letovima koji su prizemljeni i zatvorenim granicama, ali su, prema rečima sekretara, zemlje u razvoju posebno teško pogođene, uključujući i one u Africi."Pad prihoda doveo je do povećanja krivolova i uništavanja staništa u zaštićenim područjima i oko njih, a zatvaranje mnogih lokacija Svetske baštine oduzelo je zajednicama važna sredstva za život", dodao je sekretar UN-a.Takođe je imalo negativnog uticaja na žene, ruralne zajednice i domorodačke ljude, rekao je, primećujući važnost obnove turističkog sektora, koji zapošljava jednu od deset osoba širom sveta.Gutereš je naveo pet ključnih oblasti, uključujući ublažavanje socio-ekonomskih efekata pandemije i podršku zelenom rastu kao načine za unapređenje oporavka sektora.

Svet

TikTok tužio američku vladu

Aplikacija za deljenje videa sadržaja TikTok podnela je sinoć tužbu protiv američke vlade, osporavajući napore administracije trenutnog predsednika SAD Dnalada Trampa da zabrani poslovanje američke podružnice te kompanije.Na svom blogu, TikTok je tvrdio da zabrana onemogućava da sudskim putem zaštiti svoja pra, zagarantovanim Petim amandmanom Ustava SAD.TikTok je dodao da je izvršna naredba predsednika Trampa, koju je on potpisao početkom meseca, "ignorisala napore kompanije da dokaže da ne deli podatke sa kineskom vladom i da ne predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost"."Ne podnosimo tužbu olako, ali smatramo da nemamo drugog izbora nego da preduzmemo mere za zaštitu naših prava i prava naše zajednice i zaposlenih. Zbog izvršne naredbe koja preti da će zabraniti naše američko poslovanje, eliminisati otvaranje 10.000 radnih mesta (u SAD) i nepovratno ošteti milione Amerikanaca koji se služe našom aplikacijom za zabavu, održavanje veza ili zaradu, što je od vitalnog značaja posebno za vreme pandemije, jednostavno nema izbora", navodi se u saopštenju.Bela kuća i Ministarstvo pravde odbili su da prokomentarišu tužbu.Bajtdens, majka-firma TikTok aplikacije, tvrdi da je vladi SAD pružio "obimnu dokumentaciju" koja objašnjava TikTokove bezbednosne prakse, kojima se navodno dokazuje da je privatna kompanija koja ne deli podatke sa kineskom vladom.Kineski Bajtdens je prethodno saoptio da smatraju da su napadi vašingtona na TikTok eskalacija ekonomskog sukoba sa Kinom, koja strogo reguliše ili zabranjuje američkim digitalnim kompanijama da posluju unutar svojih granica.TikTok u međuvremenu nastavlja da pregovara o prodaji svojih američkih, kanadskih, australijskih i novozelandskih operacija sa Majkrosoftom, Oraklom i drugim investitorima.Zabrana poslovanja prema međunarodnom aktu o hitnim ovlašćenjima trebalo bi da stupi na snagu 15. septembra.

Svet

Luksuzna modna marka počinje da prodaje zaštitne maske

Britanska luksuzna modna marka Barberi (Burberry) prva je zvanično lansirala kolekciju skupih maski za lice, piše Biznis insajder.Kolekcija maski najavljena je u četvrtak, ali još uvek nije poznat tačan datum kada će ove maske postati dostupne široj javnosti.Barberi kaže da su maske trajne, igrađene od viška tkanine i “poboljšane antimikrobnom tehnologijem”. Prema informacijama na veb sajtu ove modne marke, maske će koštati oko 90 funti, što je nešto manje od 120 dolara.Ovo nije prvi put da je kompanija proizvodila maske, ali biće prvi put da to čine u komercijalne svrhe.Barberi je u aprilu koristio svoju fabriku jakni za proizvodnju zaštitne opreme za zdravstvene radnike koji su se borili protiv pandemije.Brend je takođe osnovao fond „COVID-19 Burberri Foundation“, koji pomaže zdravstvenim radnicima i drugima koji su pod ozbiljnim uticajem pandemije i donirao sredstva za istraživanje vakcinacije.Za sada je poznato da će maske biti dostupne u dve boje, bež i bledo plave. Svaka maska poseduje malu putnu torbicu koja omogućava njeno sigurno nošenje. Kako navode, 20 odsto od prodajne cene svake maske, brend će donirati fondu.

Svet

Na ljubljanski aerodrom vratilo se samo devet avio-prevoznika

Preduzeće Fraport Slovenija koje upravlja nada se da će letove sa aerodroma "Jože Pučnik" do kraja leta uspostaviti još nekoliko avio-prevoznika, koji su najavili svoj dolazak, piše portal Seebiz.Sa druge strane, stanje u kojem se nalazi slovenački nacionalni avioprevoznik ukazuje na duboku krizu koja potresa to preduzeće."Saobraćaj na Brniku postaje sve življi, jer se aviokompanije postepeno vraćaju. Datumi obnavljanja leta i količina leta mnogo zavise od ograničenja na graničnim prelazima i od drugih restriktivnih mera u pojedinim zemljama, kao i od oporavka potražnje za letovima", saopštila je nedavno Fraport Slovenija.TRENUTNO AKTUELNE LINIJESa Aerodroma Ljubljana trenutno leti Air Serbia u Beograd četiri puta nedeljno, Montenegro Airlines jednom nedeljno u Podgoricu, Lufthanza dvanaest puta nedeljno u Frankfurt, Wizz Air dva puta nedeljno za Brisel i Transavia dva puta nedeljno u Amsterdam.Air France svakodnevno leti za Pariz, Turkish Airlines tri puta nedeljno za Istanbul, Easyjet jednom nedeljno za Berlin i dva puta za London, a LOT Polish Airlines četiri puta nedeljno za Varšavu.U Sloveniji se nadaju da će do kraja letnje sezone Aeroflot ponovo leteti za Moskvu, Brussels Airlines za glavni grad Belgije i jedan od izraelskih prevoznika za Tel Aviv.Finnair je najavio da se vraća u Ljubljanu tek naredne godine. Prema trenutnim prognozama, Easyjet ovog leta neće uspostaviti letove do londonskog Lutona i Stansteda.Isto važi i za Lufthanzine letove do Minhena, Ciriha, Iberijine do Madrida, British Airways-a do Htiroua i Windrose do Kijeva, saopšteno je iz slovenačke kompanije.ADRIJA I DALJE U PROBLEMIMAStečajni upravnik slovenačkog avioprevoznika Adrija ervejz objavio je prodaju imena te kompanije, nakon što je prvi pokušaj prodaje ove godine propao, piše portal Exyuaviation.Početna cena je preopolovljena sa 100 na 50 hiljada evra, a rok za podnošenje prijava je 28. septembar.Bivši vlasnik Adrija ervejza, 4K invest, prodao je brend Adrije jednoj kompaniji sa Malte 2016. za osam miliona evra i pokušao da to predstavi kao profit.Adrija je posle toga povratila pravo na svoj brend nakon što je preuzela maltešku kompaniju početkom 2019. godine.PROČITAJTE JOŠ:SLOVENAČKI KRALJ BANANA PREUZEO PROPALOG AVIO-PREVOZNIKA

Svet

Preko tri i po milijardi ljudi nema pouzdan izvor struje

Prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Elektrisiti žurnal (Electricity Journal) oko 3,5 milijardi ljudi nema pouzdan i stalan pristup električnoj energiji, piše Axios.Pristup pristupačnoj, pouzdanoj i održivoj električnoj energiji je uslov modernog života i sadržan u UN-ovim ciljevima održivog razvoja.Prema UN-u broj ljudi bez pristupa električnoj energiji smanjio se sa 1,2 milijarde koliko je bilo 2010. na 789 miliona u 2018. godini, međutim novo istraživanje ukazuje da je taj broj mnogostruko veći.Istraživači su pokušali da izračunaju globalne brojeve onoga što su nazvali "razumno pouzdanim" pristupom električnoj energiji.Ispitali su učestalost i trajanje isključenja struje širom sveta kako bi utvrdili šta kategorišu kao osnovni nivo za uslugu električne energije.Na osnovu njihovih izračuna, više od 3,5 milijardi ljudi, većina njih koncentrisanih u subsaharskoj Africi i južnoj Aziji, nema dovoljno pouzdan pristup električnoj energiji.Stručnjak za razvoj Tod Mos, jedan od autora novog istraživanja, je prošle godine napomenuo da samo u Kaliforniji troše više električne energije za video igre nego što cela zemlja Kenija koristi za sve."Podaci pokazuju da je osnovni pristup samo prvi korak, polovina planete nema pouzdan pristup", kaže Mos.

Svet

Britanija će bakterijama odvajati plemenite metale iz elektronskog otpada

Doskorašnja članica Evropske unije bi za godinu dana mogla da dobije prvu fabriku za odvajanje elektronskog otpada, koja će za odvajanje koristiti bakterije umesto tehnologije zasnovane na cijanidu, prenosi portal Euractiv.Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije doveo je do situacije u kojoj je takav pogon hitno potreban.Startap kompanija sa Novog Zelanda, Mint Innovation, za godinu dana planira da otvori pogon u Češiru, na severu Engleske.Radovi inače kasne zbog pandemije korona virusa.Izveštaj Ujedinjenih nacija prošlog meseca pokazao je da namanje 8,47 milijardi evra vrednog zlata, platine i drugih plemenitih metala koji se nalaze u e-otpadu završi na deponijama."Britanija je proizvela velike količine tog otpada, više od EU proseka i bila je jedan od glavnih kršilaca pravila za njegov izvoz u druge zemlje u razvoju. Bila je i loše opremljena za njegovo odlaganje koje je društveno i ekološki odgovorno", izjavila je Meri Kreg iz Komiteta za reviziju zaštite životne sredine "Commons".Recikleri iz Ujedinjenog kraljevstva moraju da šalju matične ploče u kontinentalnu Evropu, kako bi se iz njih vadili dragoceni metali.Nakon Bregzita očekuje se da troškovi tog transporta porastu. Cilj kompanije osnoane 2016. godine je, dodaje se, bezbedno vađenja zlata, paladijuma, srebra i bakra iz elektronskog otpada."Fabrike su kao poljoprivredna gazdinstva i više liče na male pivare. Propisi daju vetar u leđa zemljama na zapadu da upravljaju sopstvenim otpadom. Mi nudimo iste usluge kao topionice, ali smo brži. Za razliku od njih, ne koristimo cijanid i trošimo manje energije, manje emitujemo CO2, upotrebljavamo manje vode, manje otpada", kaže naučni direktor te kompanije Oli Kruš.Postrojenje će u početku moći da preradi 20 tona otpada dnevno, a u skladu sa potražnjom i veće količine.Razmatra se i izgradnja drugog postrojenja na jugu Engleske, kao i jednog u Sidneju.Naučnici podsećaju da je za odvajanje plemenitih metala iz elektronskog otpada potrebno rešiti velike tehničke izazove.Podsećaju da se samo na taj način može postići cilj da odvajanje otpada bude istinski održivo i ekološki odgovorno."Mislim da je ovo lepo, ali nije revolucionarno. Prava stvar je kako rastvarate te metale. Kompanija prodaje svoju priču upotrebom mikroba, ali to je samo jedan aspekt čitavog procesa, jer koristi i kiseline", izjavio je Džeson Lav profesor molekularne biologije na Univerzitetu u Edinburgu.Predstavnici kompanije Mint, sa druge strane poručuju da im je od početka bila namera da recikliraju sve hemikalije koje se upotrebljavaju u procesu odvajanja otpada."E RECIKLAŽA" IZ NIŠA: ODLAŽEMO FABRIKU ZBOG DUGOVA DRŽAVE

Svet

Investitori BajtDensa žele da trampe sopstvene akcije za udeo u TikTok-u

Investitori u kineskom BajtDensu trenutno pregovaraju o korišćenju akcija te kompanije kako bi finansirali njihove ponude za popularnu aplikaciju TikTok, saznaje agencija Rojters.Zbog predsedničke uredbe koju je doneo Tramp, BajtDens trenutno pregovara o prodaji poslovanja TikTok-a u Severnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu potencijalnim kupcima, među kojima su glavni kandidati američke kompanije Majkrosoft i Orakl.Neki investitori BajtDensa, uključujući investicionu kompaniju General Atlantic žele da zadrže većinsko vlasništvo TikTok-a i prema njihovom planu restrukturiranja, Majkrosoft ili Orakl mogli bi dobiti samo manjinski udeo.Vrednost TikTok-a procenjena je na između 25 i 30 miliona dolara, kako bi finansirali svoju ponudu, investitori BajtDensa razgovaraju o razmeni nekih ili svih akcija u ovoj kineskoj kompaniji za udeo u TikTok-u.Zvaničnici u Trampovoj administraciji rekli su da očekuju da će „velika američka“ kompanija preuzeti TikTok od BajtDensa, a Odbor za strana ulaganja u Sjedinjenim Američkim Državama (CFIUS), mora odobriti bilo koji sporazum koji BajtDens postigne.Majkrosoft i dalje ostaje glavni kandidat za akviziciju TikTok-a zbog dubokih džepova, kao i tehničkog kapaciteta da dizajnira nove algoritme za ovu aplikaciju, a već sada rade na nacrtu načina na koji će se TikTok operativno odvojiti od BajtDensa.Bela kuća je pojačala svoje napore da pročisti ono što smatra „nepouzdanim“ kineskim aplikacijama iz američkih digitalnih mreža. Pored TikTok-a, Trump je izdao i naredbu kojom će zabraniti transakcije sa Tensentovom aplikacijom za razmenu poruka, ViČetom.

Svet

Rusija potpisala ugovor sa Turskom o drugoj isporuci S-400 raketnog sistema

Ugovor o isporuci druge serije ruskog S-400 projektilnog sistema Turskoj je potpisan, a obe strane trenutno pregovaraju o finansijskim uslovima, potvrdio je generalni direktor kompanije „Rosoboroneksport” Aleksandar Mihejev, piše Politika.Turska je prošle godine kupila prvu seriju projektilnih sistema od Rusije, što je dovelo do suspendovanja ove zemlje od strane Vašingtona iz američkog F-35 programa borbenih mlaznih aviona.Američki zvaničnici su rekli da Turska rizikuje sankcije od strane Sjedinjenih Država ukoliko upotrebi projektilni sistem S-400, piše agencija Rojters.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.