img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Rusija upozorava da će „morati da reaguje“ ako se BiH pridruži NATO-u

Rusija će reagovati ako Bosna preduzme korake ka pridruživanju NATO-u jer bi Moskva to shvatila kao neprijateljski čin, izjavila je u četvrtak ruska ambasada u Bosni, javlja Rojters.Bosna je integraciju u NATO i Evropsku uniju već davno proglasila strateškim ciljevima. Ali bosanski Srbi, predvođeni proruskim Miloradom Dodikom, koji trenutno predsedava tročlanim predsedništvom zemlje, žele da ta zemlja ostane neutralna i da ostane van vojnog saveza koji predvodi SAD."U slučaju zbližavanja Bosne i Hercegovine i NATO-a, naša zemlja će morati da reaguje na ovaj neprijateljski čin", rekla je ambasada Rusije.Bosna i Srbija su jedine dve zemlje zapadnog Balkana koje ostaju van NATO-a nakon što se Severna Makedonija pridružila alijansi prošle godine.U četvrtak se novi ruski ambasador u Bosni Igor Kalabuhov sastao sa Željkom Komšićem, hrvatskim članom predsedništva koji zagovara integraciju Bosne u NATO.U saopštenju iz Komšićevog ureda nije navedena NATO integracija kao tema sastanka, ali se kaže da su razgovarali o reformama koje Bosna treba da preduzme kako bi se približila članstvu u EU.Komšić i član bošnjačkog predsedništva Šefik Džaferović odbili su da se u decembru sastanu sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, rekavši da je pokazao nepoštovanje prema njihovoj državi nakon sastanka sa Dodikom jer nije bila istaknuta bosanska nacionalna zastava.

Svet

Crna Gora: Aktivisti se protive izgradnji priobalnih naftnih bušotina

Građanski aktivisti pozivaju crnogorsku vladu da zaustavi planirani početak istražne bušotine nafte nadomak obale, upozoravajući na potencijalnu štetu kako za životnu sredinu tako i za turističku industriju, piše portal Balkan Insight. Konzorcijum kompanija Eni-Novatek za nekoliko dana počinje prvu istražnu bušotinu nafte u Crnoj Gori, prema najavi crnogorskog ministra kapitalnih investicija Mladena Bojanića. Državni sekretar u ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović kazao je da je početak istražnog bušenja planiran za 25. mart i da se očekuje dosta veliko ležište nafte.Nataša Kovačević, iz nevladine organizacije Green Home, pozvala je vladu Crne Gore da raskine ugovor, upozoravajući da bi istraživanje nafte moglo biti pogubno za ekologiju zemlje i za važnu turističku industriju.„Crna Gora nema kapacitet za nadgledanje i kontrolu istraživanja nafte. Čak iako je ovo samo probno istraživanje u ovoj fazi, to će značiti da će u budućnosti biti naftnih platformi na našoj obali “, rekla je Kovačević.„To bi moglo imati veliki uticaj na prirodu i turizam, jer niko ne odlazi na odmor tamo gde postoje naftne platforme“, dodala je ona.Crna Gora trenutno ne proizvodi naftu, ali početni podaci ukazuju da bi mogla imati resurse za pokrivanje svojih potreba za naftom i gasom. Zvaničnici su 12. marta najavili da će prvo istražno bušenje trajati do šest meseci na lokaciji koja se nalazi 14 nautičkih milja od obale.Bojanić je rekao da će njegovo ministarstvo aktivirati energetske projekte koje je započela bivša vlada, koje su ocenili kao dobre za državu.Ministar je takođe dodao da bi Crna Gora mogla imati značajne koristi od istraživanja nafte, jer će to značiti da se crnogorska ekonomija neće oslanjati samo na turizam.U četvrtak je Ministarstvo kapitalnih investicija pozvalo ekološke organizacije i građanske aktiviste da se pridruže dijalogu, ističući da imaju za cilj sprovođenje strogih ekoloških standarda na ovom projektu.U septembru 2016. godine, Crna Gora je potpisala ugovor sa italijanskim Enijem i ruskim Novatekom, dodelivši im 30-godišnju koncesiju za istraživanje nafte i gasa u Jadranskom moru.Ugovor za četiri bloka koji se prostiru na 1.228 kvadratnih kilometara dodeljen je u skladu sa tenderom iz 2014. godine, koji je u početku obuhvatao veću površinu od 3.000 kvadratnih kilometara. Svaki od partnera ima 50 odsto udela za licence za istraživanje.Konzorcijum Eni-Novatek je izvršio 3D seizmička istraživanja krajem 2018. godine. Prošle godine su završena geomehanička ispitivanja tla kako bi se utvrdila svojstva morskog dna.

Svet

Trgovinski suficit evrozone raste, ali zbog pada uvoza

Suficit evrozone u robnoj razmeni sa ostatkom sveta u januaru ove godine iznosio je 6,3 milijarde evra, u poređenju sa 1,5 milijardi evra koliko je suficit iznosio januara prošle godine, prema podacima objavljenim na veb sajtu evropske statističke službe, Eurostat-a.Izvoz robe iz evrozone u ostatak svega je u januaru iznosio 163,1 milijarde evra, što je pad od 11,4 odsto u poređenju sa januarom prošle godine. Sa druge strane, evrozona je uvezla robu vrednosti 156,8 milijardi evra - pad od 14,1 odsto u poređenju sa januarom 2020. godine.Trgovina unutar evrozone pala je na 159,7 milijardi evra u januaru ove godine, što je za 3,9 odsto manje u odnosu na januar lane.Tokom čitave prošle godine izvoz robe iz evrozone u ostatak sveta opao je na 2.131,4 milijarde evra, što predstavlja smanjenje za 9,2 odsto u poređenju sa celom 2019. godinom, a uvoz je pao na 1.897,1 milijardi evra, što je pad od 10,8 odsto u poređenju sa periodom od januara do decembra 2019. godine.Kao rezultat toga, evrozona je prošle godine zabeležila suficit od 234,3 milijarde evra, u poređenju sa 221 milijardu tokom cele 2019. godine.U periodu od januara do decembra 2020. godine, trgovina unutar evrozone pala je na 1.798,2 milijarde evra, što je pad od 8,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2019. godine.

Svet

U poslednjih pet godina Srbija beleži „priliv mozgova“

U periodu između 2015. i 2019. godine zabeležen je priliv mozgova u Srbiji. Imigraciju visokoobrazovanih uglavnom vode studenti koji se vraćaju u svoje zemlje nakon završenog visokog obrazovanja u inostranstvu, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (viiv).Analiza pokazuje da je emigracija među srednje opšte i srednje stručno obrazovanih veća, što je u skladu sa teorijom da obe grupe odlaze u većem broju nakon završetka srednjeg obrazovanja i vraćaju se kao univerzitetski diplomci kada su još uvek u dvadesetim godinama. U slučaju Srbije priliv mozgova povezan je i sa stranim studentima koji pohađaju univerzitete u Srbiji, koji poslednjih godina beleže rast broja stranih studenata uglavnom iz susednih zemalja, kao što su Bosna i Hercegovina i Crna Gora.Dalje, u Srbiji i Crnoj Gori useljavanje visokoobrazovanih takođe je povezano sa doseljavanjem visokokvalifikovanih radnika koje pored obrazovanja privlače i poslovi.Iz ekonomskih i političkih razloga, zemlje zapadnog Balkana tradicionalno su zemlje emigracije. Najveći odliv mozgova zabeležen je u Albaniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, dok je najniži u Crnoj Gori i Srbiji.Iseljavanje je naročito visoko među mladima. Kako Institut objašnjava to je zato što se mladi suočavaju sa posebno visokim stopama nezaposlenosti - u stvari, postoji dva do tri puta veća verovatnoća da će biti nezaposleni nego njihovi stariji vršnjaci. Pored toga, mnogi mladi ljudi odlaze da se pridruže svojim porodicama, posebno oni stari 19 godina ili mlađi. Takođe, mnogi mladi ljudi emigriraju da bi nastavili dalje obrazovanje u inostranstvu, posebno oni u ranim i srednjim 20-ima koji su završili srednjoškolsko obrazovanje, obično između 18 i 19 godina. Institut napominje da je, osim EU28, Srbija postala važno regionalno čvorište i privlači mnoge strane studente na svoje univerzitete.„Vlade u regionu moraju da pojačaju napore na smanjenju stope nezaposlenosti mladih - koja je na zapadnom Balkanu najviša na svetu i da stvore kvalitetna i pošteno plaćena radna mesta za mlade, od kojih su mnogi angažovani na privremenim poslovima, često na neformalnim poslovima, kako bi im se osigurao pristojan život u matičnim zemljama i emigracija učinila manje privlačnom“, zaključuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Svet

Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravila

Fejsbuk je najavio da će pooštriti kazne protiv grupa koje krše pravila i njihovih članova, zajedno sa drugim promenama dizajniranim da smanje vidljivost potencijalno štetnog sadržaja grupa na toj platformi, piše TechCrunch.Kompanija kaže da će sada ukloniti građanske i političke grupe iz svojih preporuka na tržištima van SAD-a i da će dodatno ograničiti domet grupa i članova koji i dalje krše njena pravila.Promene prate ono što je bilo stabilno, ali sporo i ponekad neefikasno suzbijanje grupa na platformi koje proizvode i dele štetan, polarizujući ili čak opasan sadržaj.Pored zdravstvenih grupa, korisnicima širom sveta neće biti preporučivane na glavnoj stranici građanske, ni političke grupe. Fejsbuk kaže da će grupe koje su imale problema zbog kršenja pravila platforme sada biti prikazane niže u preporukama.Pored toga, korisnici koji pokušaju da se pridruže grupama koje imaju istoriju kršenja pravila platforme biće upozoreni na kršenja grupe putem poruke, što može dovesti do toga da korisnik preispita pridruživanje.Takođe, notifikacije koje dolaze iz ovih grupa biće umanjene, a članovi će videti i manje sadržaja na svojoj početnoj stranici.Članovi u grupama koji krše pravila biće privremeno zaustavljeni da objavljuju ili komentarišu u bilo kojoj grupi, neće moći da pozivaju druge da se pridruže grupama i neće moći da stvaraju nove grupe.Interno istraživanje Fejsbuka otkrilo je da grupe u SAD polarizuju korisnike i podstiču pozive na nasilje koje se širilo nakon izbora. Istraživači su rekli da je otprilike 70 odsto od prvih 100 najaktivnijih građanskih grupa u SAD-u imalo problema sa mržnjom, dezinformacijama, maltretiranjem i uznemiravanjem zbog čega ih ne bi trebalo preporučivati korisnicima.Nova pravila će sada važiti i van Sjedinjenih Američkih Država.

Svet

Evropska komisija predložila „kovid-pasoše“

Evropska komisija je predstavila predlog za digitalni zeleni sertifikat, odnosno takozvani „Kovid-pasoš“ koji će olakšati slobodno kretanje unutar EU, prenose mediji.Sertifikat će biti dokaz da je osoba vakcinisana protiv COVID-19, ali i da ima negativan rezultat testa ili da se oporavila od virusa i sadržaće samo ograničene informacije, poput imena, datuma rodjenja, datuma kada je izdat i relevantnih informacija o vakcini, testu i/ili preboljevanju virusa.Biće dostupan besplatno, u digitalnom ili papirnom formatu. Sadrži QR kod da bi se osigurala sigurnost i autentičnost sertifikata.Ranije su pojedine evropske zemlje izrazile zabrinutost da bi digitalni sertifikati ili „vakcina pasoši" mogli da budu nepravedni i diskriminatorski, jer bi manjina koja je do sada vakcinisana mogla da putuje nesmetano, a drugi, poput mladih ljudi koji trenutno nisu prioritet za imunizaciju, u tome bili ograničeni.EK je zbog toga naglasila, kako bi se izbegla diskriminacija nevakcinisanih, da sertifikati nisu samo o vakcininaciji, već i za ljude koji su se testirali na kovid-19 ili ga preležali.U EK kažu da njihov predlog sertifikata prihvata potvrde o imunizaciji vakcinama koje su odobrene za upotrebu širom EU, ali da države članice mogu da odluče da prihvate i druge vakcine kao uslov slobodnog putovanja na njihovoj teritoriji.U slučaju da neka članica EU nastavi da traži od onoga koji ima Digitalni zeleni sertifikat da ide u karantin ili na test, o tome odmah treba obavestiti Komisiju i druge članice.Komisija je usvojila i komplementarni predlog kako bi se osiguralo da se Zeleni digitalni sertifikat izdaje i državljanima zemalja van EU koji imaju prebivalište u članicama ili pridruženim državama Šengena i posetiocima koji imaju pravo da putuju u druge članice.Za građane zemalja van EU su iz pravnih razloga neophodni posebni predlozi, navela je EK dodajući da nema razlike u postupanju prema građanima koji nisu državljani EU a ispunjavaju uslove za sertifikat.Sertifikati biti validni u svim članicama EU, a pored toga otvoreni su i za Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku, kao i da su samo privremeni, odnosno da će prestati da važe kada Svetska zdravstvena organizacija proglasi kraj pandemije.Zemlje članice EU odlučivaće koje će se vakcine prihvatati za kovid-pasoš

Svet

Zemlje članice EU odlučivaće koje će se vakcine prihvatati za kovid-pasoš

Ključna pitanja i odluke oko „COVID pasoša“ biće u rukama zemalja članica Evropske unije, uključujući i pitanje da li da prihvate rusko i kinesko cepivo, piše Politico.„COVID pasoš“ je potvrda o vakcinaciji protiv korona virusa radi slobodnog putovanja unutar zemalja Evropske unije, ali trenutno važi samo za vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA), a među kojima nema ruskog i kineskog cepiva.Prema nacrtu plana koji je pribavio Politico, Evropska komisija će predložiti da svaka država EU koja dozvoli vakcinisanim ljudima da „preskoče“ restriktivne mere za putovanja, poput testiranja ili samoizolacije kako bi im se odobrio ulazak u zemlju, mora prihvatiti potvrde o vakcinaciji drugih zemalja „pod istim uslovima."Ali, dodaje se, ta obaveza se odnosi samo na vakcine koje je odobrila EU, što znači da ruske vakcine Sputnjik V i kineska Sinopharm neće biti pokrivene, uprkos tome što ih koriste neke zemlje EU, poput Mađarske. Ipak, nacrt naglašava da zemlje EU mogu da odluče da prihvate ruska i kineska cepiva po sopstvenom nahođenju.Komisija treba da predstavi predlog u sredu, a sama ideja „COVID pasoša“ suočava se sa nizom problema.Andrea Amon, direktorka Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, rekla je u utorak da nema dovoljno informacija o tome koliko dugo vakcine štite od virusa, tako da je još uvek neopravdano davati vakcinisanim ljudima posebne privilegije.Planovi za „COVID pasoš“ su takođe pokrenuli zabrinutost da bi se nevakcinisani putnici mogli suočiti sa diskriminacijom. Da bi to zaobišla, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen prethodno je rekla da sertifikat ne bi trebalo da obuhvata samo vakcinacije putnika, već i spisak njihovih testova ili oporavka od virusa.Potvrda „ne može i ne sme biti preduslov za ostvarivanje prava na slobodno kretanje i ne može biti preduslov za korišćenje usluga prekograničnog prevoza putnika kao što su avio-kompanije, vozovi, autobusi ili trajekti“, naglašava se u nacrtu predloga.Lični podaci navedeni u potvrdi bili bi ograničeni na ono što je „strogo neophodno“ i uključivali bi informacije kao što su marka uzete vakcine, kao i datum i mesto vakcinacije, navodi se u nacrtu.Potvrda bi osigurala „veoma visok“ nivo zaštite podataka, piše u predlogu, dodajući da će samo relevantne državne vlasti u zemlji odredišta, kao i prekogranične usluge prevoza, koristiti lične podatke za verifikaciju vakcinacije osobe, testiranje ili status oporavka.Sertifikat ne bi trebalo da zahteva bazu podataka na nivou EU, dodaje se.

Svet

Vozači Ubera dobiće minimalnu zaradu, regres i penzije

Oko 70.000 vozača Ubera dobiće zagarantovanu minimalnu platu, regres i prenzije, prema saopštenju ove kompanije, javlja BBC.Kompanija Uber, koja preko aplikacije spaja vozače sa onima kojima je potrebna vožnja, rekla je da će sada njihovi vozači zarađivati oko devet funti po satu, što je u Ujedinjenom Kraljevstvu najniža nacionalna satnica za osobe starije od 25 godina.Ovo saopštenje dolazi mesec dana nakon što je američka firma izgubila pravnu bitku u Velikoj Britaniji, započetu 2016. godine, oko statusa vozača.Nakon odluke Vrhovnog suda Velike Britanije, vozači Ubera moraju se tretirati kao radnici kompanije, umesto kao samozaposleni, kako je to do sada bio slučaj.Neko ko je samozaposlen uglavnom radi za sebe kao vlasnika preduzeća, frilenser ili kao nezavisni izvođač za drugu kompaniju. Zarade su obično direktno iz poslovanja ili frilensiranja, umesto plate ili naknade zasnovane na proviziji.Uber je za BBC rekao da ne očekuje da će promena statusa vozača uticati na cene vožnji.Sada vozači u više zemalja zahtevaju od Ubera da ih klasifikuje kao stalno zaposlene radnike, a ne samozaposlene.UK: Vozači Ubera nisu više "samozaposleni"

Svet

Globalne investicije u januaru slabe, tržište nekretnina se oporavljaju

Globalne investicije nastavile su sa slabim trendom i u januaru ove godine, ali sektor nekretnina pokazuje rane znakove obnovljene aktivnosti, piše fDi Intelligence.Indeks fDi, koji prati raspoloženje stranih investitora, u januaru je iznosio 607 poena, što je za 29,5 odsto manje u odnosu na isti mesec 2020. godine, pokazuju podaci fDi Markets-a, servisa koji prati grinfild investicije.MMF očekuje da će se globalna ekonomija povratiti i porasti za 5,5 odsto 2021. godine, prema najnovijim Svetskim ekonomskim izgledima.Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (Unctad) i dalje očekuje da će strane direktne investicije pasti za 5 do 10 odsto 2021. godine.S druge strane, sveži kapital se uliva u glavne ciklične sektore, poput nekretnina, dok investitori koriste mogućnosti koje proizilaze iz globalne potražnje koja se oporavlja.Strani investitori najavili su u januaru projekte u sektoru nekretnina u vrednosti od 5,41 milijarde dolara, što je za 32,2 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci fDi Markets-a.Posebno snažna aktivnost zabeležena je u u podsektoru industrijske nekretnine, gde je obim angažovanih investicija porastao trostruko od januara 2020. godine.Iako je još uvek daleko ispod nivoa pre pandemije, automobilski sektor takođe generiše nova ulaganja dok proizvođači automobila grade proizvodne kapacitete za održivija rešenja za mobilnost.Američki investitori koji su tradiocionalno glavni izvor globalnog kapitala, još jednom su najavili više investicionih projekata kod kuće (187) nego u inostranstvu (157), nastavljajući tako trend koji se javljao tokom 2020. godine.

Svet

Započeta proizvodnja biogoriva u Rafineriji Dunav u Mađarskoj

Na osnovu nekoliko godina istraživanja i razvoja, MOL je napravio iskorak u lancu vrednosti i od korisnika biogoriva postao proizvođač, realizacijom investicije u Rafineriju Dunav. Nova metoda podrazumeva koprocesiranje bio sirovina zajedno sa fosilnim materijalima. Ovo rešenje omogućava povećanje udela obnovljivih izvora goriva i smanjenje emisije CO2 do 200 000 tona godišnje bez negativnog uticaja na kvalitet goriva.„MOL Grupa je već bila korisnik biogoriva, kupujući više od 500.000 tona biogoriva (bioetanol i biodizel) za proces blendinga. Ovom investicijom prvi put smo počeli da proizvodimo održivi dizel u okviru MOL Grupe i postali smo proizvođači biogoriva. Prednost je dvostruka, jer prilikom proizvodnje održivijeg goriva, poslujemo po principima cirkularne ekonomije, obzirom da ćemo i reciklirati otpad. U skladu sa našom nedavno ažuriranom strategijom, „SHAPE TOMORROW” planiramo da proizvedemo 100.000+ tona biogoriva do 2030. godine.“- rekao je Gabriel Szabó, Izvršni potpredsednik MOL Group Downstream. Tokom koprocesiranja primenjenog u Rafineriji Dunav, bio sirovina se obrađuje zajedno sa fosilnim materijalom u proizvodnji dizel goriva. U ovu svrhu mogu se koristiti i biljna ulja koja se koriste prilikom pripreme hrane i životinjska mast. Kao rezultat, proizvedeni biodizel biće delimično obnovljiv, bez ikakvih promena kvaliteta u odnosu na dizel koji je potpuno baziran na sirovoj nafti. Glavna prednost ove metode je u tome što se komponente biodizel goriva i dalje mogu koristiti u blending procesu u maksimalno 7 zapreminskih procenata u skladu sa dizel standardom, tako da postoji potencijal da proces dodatno poveća bio-udeo u proizvodnji dizel goriva.Jedan od glavnih ciljeva Evropske unije i MOL Grupe je postizanje nulte emisije ugljenika do 2050. godine. Obaveze po osnovu obnovljivih udela kontinuirano se povećavaju, između ostalog, u transportnom sektoru. Shodno tome, povećana su i očekivanja o sadržaju bio komponenata na tržištima goriva kompanije MOL Grupe, koja su do sada ispunjavana uglavnom mešanjem bioetanola i biodizela.MOL je koprocesiranje započeo kao istraživački i razvojni projekat 2012. godine, na osnovu rezultata istraživanja Univerziteta Pannon. Vrste i zahtevi za kvalitetom obradivih sirovina utvrđeni su tokom ovog procesa, a investicija je pokrenuta 2018. To je uključivalo neophodan razvoj infrastrukture za skladištenje i procesiranje novih bio materijala.Probni rad novog procesa započeo je u martu 2020. godine i redovno je funkcionisao od maja. Proizvedena bio komponenta ima znatno veći potencijal uštede CO2 od ostalih vrsta biogoriva proizvedenih od iste sirovine. Ovaj projekat može rezultirati sa do 200.000 tona godišnje smanjenja emisije CO2, što je jednako tome da grad od 200.000 stanovnika za grejanje koristi samo sunčevu energiju. Ipak, cilj je proširiti portfolio sirovina u pravcu otpada i ostataka kako bi se postigla još bolja CO2 ušteda.Jedan od temelja Strategije MOL Grupe 2030+ je da igra ključnu ulogu u oblikovanju cirkularne ekonomije koja je bazirana na niskoj emisiji ugljenika ulaganjem u nove biznise kao što su integracija i upotreba otpada, reciklaža, prikupljanje, korišćenje i skladištenje ugljenika, kao i proizvodnje naprednog biogoriva i mogućnostima u vezi sa vodonikom. U narednih pet godina, MOL će potrošiti milijardu američkih dolara na nove, nisko-ugljenične i održive projekte kako bi postao ključni igrač u CEE u cirkularnoj ekonomiji i kako bi se približili svom cilju ka nultoj emisiji CO2 do 2050. godine. To će postići transformisanjem Downstream segment u visoko efikasnog, održivog, vodećeg igrača u industriji, usmerenog na hemikalije.

Svet

Nokia otpušta 10.000 radnika u naredne dve godine

Finska telekomunikaciona grupa Nokia izjavila je u utorak da planira da smanji između 5.000 i 10.000 radnih mesta u naredne dve godine kako bi smanjila troškove i uložila više u istraživačke mogućnosti, javlja Rojters.Kompanija je izjavila da očekuje da će smanjiti troškove za oko 600 do 700 miliona evra do 2023. godine i da će ove godine ostvariti polovinu te uštede.Ove uštede nadoknadiće povećana ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i troškove povezane sa inflacijom plata, saopštila je kompanija.

Svet

Španija eksperimentiše sa četvorodnevnom radnom nedeljom

Vlada Španije pristala da pokrene pilot projekat za testiranje četvorodnevne radne nedelje za kompanije zainteresovane za tu ideju, čime bi država postala prva u svetu koja je testirala ovaj program rada, piše Gardijan.Iako će se tačni detalji pilota tek raspraviti u vladi, predloženi projekat trajao bi tri godine i vredeo oko 50 miliona evra, što bi omogućilo kompanijama da testiraju ovaj pristup sa minimalnim rizikom. Na primer, troškovi kompanija koje budu želele da učestvuju u projektu mogli bi da budu pokriveni 100 odsto prve godine, 50 druge godine i 33 odsto treće godine, kako bi se lakše prilagodili četvorodnevnoj radnoj nedelji.Ideja se suočila sa protivljenjem u nekim krajevima, a jedan od lidera glavnih poslovnih udruženja u zemlji opisao je kao "ludilo" u svetlu najgore recesije u zemlji od građanskog rata. Od Novog Zelanda do Nemačke, ideja četvorodnevne radne nedelje postaje sve veća mogućnost. Zagovornici ove ideje smatraju da može pomoći za povećanje produktivnosti, poboljšanje mentalnog zdravlja radnika i borbu protiv klimatskih promena, a predlog je sada dobio novi značaj jer pandemija zaoštrava pitanja oko blagostanja i ravnoteže između posla i života.

Svet

Evropska unija razmatra rusku vakcinu kako bi ubrzala imunizaciju stanovništva

Javno je Evropska unija odbacila rusku kampanju snabdevanja vakcinom protiv koronavirusa kao propagandni trik neželjenog režima, međutim iza kulisa blok se okreće moskovskom cepivu Sputnjik V u pokušaju da ubrza vakcinaciju svojih 450 miliona ljudi, rekli su Rojtersu diplomatski i zvanični izvori bloka.Zvaničnik EU koji pregovara sa proizvođačima vakcina u ime bloka rekao je Rojtersu da vlade EU razmatraju mogućnost pokretanja razgovora sa proizvođačima Sputnjika V i da će za pokretanje procesa biti potrebni zahtevi četiri države EU.Mađarska i Slovačka već su kupile rusko cepivo, Češka je zainteresovana, a zvaničnik EU rekao je da Italija razmatra upotrebu najvećeg bioreaktora za proizvodnju vakcina u blizini Rima za proizvodnju Sputnjika V.Brisel je kritikovan zbog sporog uvođenja vakcina u Uniju, posebno u periodu kada Ujedinjeno Kraljestvo postepeno ukida mere zbog ubrzanog procesa inokulacije.EU je potpisala ugovore sa šest zapadnih proizvođača vakcina i započela razgovore sa još dva. Do sada je odobrila četiri vakcine, ali su propusti u proizvodnji usporili kampanju inokulacije i neke države članice traže svoja rešenja.Ako bi se Sputnjik V pridružio arsenalu EU vakcina, to bi bio diplomatski trijumf za Rusiju, čija je trgovina sa blokom već godinama ometana sankcijama zbog aneksije Krima i intervencije na istoku Ukrajine.Ovaj potez bi takođe rizikovao da podeli blok između onih država koje ne žele da daju Moskvi bilo kakvu pobedu i onih koje podržavaju saradnju Brisela sa Kremljem.

Svet

Pokrenut Action Travel, brend za pomoć industriji putovanja

Marketinška kompanija Action Global Communications saopštila je da je pokrenula brend Action Travel koji je zamišljen kao pomoć brendovima iz oblasti putovanja. Pomoć se odnosi, kako je naglašeno, na saniranje posledica koje su nastale tokom aktuelne pandemije, kada industrija utovanja trpi velike gubitke i potrebna su joj nova prilagođavanja.Novi brend Action Travel, koji je dostupan putem sledećeg linka, kako je objašnjeno, klijentima će nuditi usluge zastupanja, trade marketinga, press marketinga, consumer marketinga i MICE (sastanaka, podsticajnih putovanja, konferencija i događaja).To, prema njihovim rečima uključuje digitaln usluge, društvene mreže i produkciju, kao i podršku digitalnog tima. Objašnjavaju da proširuju svoju aktivnost na polju putovanja i pojačavaju ponudu pokretanjem ogranka Action Travel, čije je sedište u Moskvi, glavnom gradu Rusije.Njihov tim eksperata nudiće na raznim tržištima stratešku komunikaciju za industriju putovanja, koja je tokom pandemije bila izložena radiklanim promenama."To je neizbežno dovelo do značajnih promena u potrebama klijenata, ubrzavajući potrebu za još targetiranijim, sofisticiranijim i savremenijim marketinškim strategijama i uslugama", kaže direktorka kancelarije Action Rusija Lina Šurkevič.Odluka da sedište Action Travel bude u Moskvi doneta je, kako kažu, na osnovu povećanog interesovanja ruskih turista za globalna putovanja i turizam.Agencija trenutno pruža usluge kompanijama Vietnam Airlines i Etihad Airways, Uprava za turizam Monaka, Visit Dubai, Turistička organizacija Singapura i Kanika hoteli i rezorti, dok im je klijent punih 48 godina bio British Airways. EU NA KORAK OD UVOĐENJA KOVID SERTIFIKATA ZA PUTOVANJA Stručnjaci, kako objašnjavaju, koriste bliske poslovne veze sa međunarodnim putničkim agencijama i asocijacijama tur operatora, kao i pristup velikom broju influensera."Kontinuirano diverzifikujemo ponudu i prihvatamo promene", rekao je generalni direktor Action Global Communications Kris Hristodulu. On podseća da su industrija putovanja i turizam morali da naprave značajnu promenu u poslednjih godinu dana i izrazio je nadu da će se nakon pandemije turistička industrija vratiti snažinija, nego što je bila ranije."Većina nas smo doživotni putnici kojima putovanja zaista nedostaju. Neki to nazivaju novim terminom 'osvetničko putovanje', a mi želimo da pomognemo našim klijentima da budu spremni za to", napomenuo je Hristodulu. Action Global Communications ima 14 kancelarija širom centralne, istočne Evrope, Bliskog Istoka, Severne Afrike, Rusije, kao i Zajednice nezavisnih država (ZND), zemalja naslednika Sovjetskog Saveza (SSSR).

Svet

Globalno poverenje u vakcine sve veće

Nešto više od godinu dana otkako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalnu pandemiju, poverenje i potražnja za vakcinama raste širom sveta, pri čemu većina ispitanika želi da se vakciniše što pre, pokazuje novo istraživanje koje sproveo Svetski ekonomski forum (WEF) u saradnji sa konsultantskom kompanijom Ipsos.Preko 13.500 odraslih mlađih od 75 godina učestvovalo je u istraživanju na Ipsos-ovoj globalnoj platformi Global Advisor. Anketirano je ukupno 15 zemalja i to Brazil, Italija, Kina, Španija, Meksiko, Južna Koreja, Kanada, Australija, Japan, Nemačka, SAD, Južna Afrika, Francuska, Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo.Odrasli koji se snažno ili donekle slažu da bi dobili vakcinu protiv COVID-19 čine većinu u svih 15 zemalja osim u jednoj od anketiranih.Najniži procenat potražnje za vakcinama zabeležen je u Rusiji, gde je svega 42 odsto ispitanika reklo da planira da se vakciniše, dok je najviši procenat zapažen u Brazilu, gde se 89 odsto ljudi izjasnilo kao voljno da primi cepivo.Procenat onih koji su odgovorili „snažno se slažu“ da prime vakcinu povećao se u svakoj od 15 zemalja otkako je sprovedeno slično istraživanje u decembru.Od tada, u okviru ove kategorije „u potpunosti se slažem“, osam od 15 zemalja zabeležilo je porast namere vakcinacije za više od 20 procentnih poena, a najveći rast zabeležen je u Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.U 11 od 15 anketiranih zemalja većina planira da vakcinu dobije odmah ili u roku od mesec dana nakon što im postane dostupna, međutim u Japanu, Kini, Rusiji i Južnoj Koreji manje od 50 odsto ispitanika planira to.

Svet

Evropska agencija: AstraZeneka vakcina je bezbedna

Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je da nema indikacija da AstraZeneka cepivo izaziva krvne ugruške, javlja BBC.Nekoliko država, među kojima Norveška, Danska, Austrija i Island, privremeno su obustavile upotrebu AstraZeneka vakcine posle nekoliko pojedinačnih slučajeva ljudi kod kojih su se navodni razvili krvni ugrušci.Evropska agencija za lekove, međutim, saopštila je da nije pronašla vezu između ove pojave i AstraZeneka vakcine koju je do sada primilo skoro pet miliona ljudi u Evropi.U ranijoj izjavi, EMA je rekla da je danska odluka bila "mera predostrožnosti, dok je u toku potpuna istraga o izveštajima o krvnim ugrušcima kod ljudi koji su primili vakcinu, uključujući jedan slučaj u Danskoj kada je osoba umrla".Pojedine države EU obustavile imunizaciju AstraZenekom

Svet

EA Sports proverava da li su zaposleni ilegalno prodavali virtuelne „sličice“ fudbalera

FIFA, jedna od najpopularnijih sportskih video igara koju proizvodi kompanija Electronic Arts, trenutno se nalazi u centru skandala, nakon navoda da su zaposleni za hiljade evra prodavali veoma tražene i retke virtuelne kartice fudbalera.U nepotvrđenim porukama, jedan od zaposlenih kompanije navodno je nudio fudbalske ikone u paketima po ceni od 750 do 1000 evra. U jednoj Vacap poruci, tri takozvane „Prime Icon Moments“ kartice nudile su se za 1.700 evra.#EAGATEA special thanks to @RiberaRibell for the picture , he did an amazing work❤️ (continue in the comments)#fut #fifa pic.twitter.com/bJIg2rpWtI— Arcade-Fut (@FutArcade) March 10, 2021EA Sports je odgovorio na navode rekavši da je interna istraga pokrenuta kako bi se istražilo da su ovi navodi istiniti.„Razumemo kako ovo stvara zabrinutost zbog nepravedne ravnoteže u igri i konkurenciji. Temeljna istraga je u toku i ako utvrdimo neprimereno ponašanje, brzo ćemo preduzeti mere“, saopštila je kompanija.pic.twitter.com/DtclTPandl— EA SPORTS FIFA (@EASPORTSFIFA) March 10, 2021Ove virtuelne kartice fudbalera koriste se u FIFA Ultimate Team-u (FUT). Ultimate Team je najpopularniji FIFA-in režim onlajn igre, koji je samo u 2020. godini ostvario neto prihod u vrednosti od preko milijardu funti za EA Sports.U FUT-u igrači mogu stvoriti tim sačinjen od svojih omiljenih igrača igranjem, ili češće, otvaranjem paketa u virtuelnoj prodavnici koji su kupuju pravim novcem.Ovi paketi nasumično dodelju kartice fudbalera, pa iz tog razloga igrači često kupuju veće količine kako bi poboljšali svoje izglede za jednu od ređih kartica.Electronic Arts nikada nije želeo da objavi verovatnoće za dobijanje neke od ovih kartica, pa su ljudi tu metodu često poredili sa kockanjem u kazinu.Belgija je 2019. uspešno sprovela zabranu koja je sprečila igrače da kupuju pakete u prodavnici upravo zbog toga što se na njih gledalo kao na oblik kockanja.Dalje, te veoma retke kartice fudbalera mogu pomoći igračima da naprave što bolji tim, koji će kasnije koristiti u onlajn mečevima protiv ostalih igrača.Kartice sa ikonama su među najtraženijim u FIFA Ultimate Team-u. Uključuju legendarne igrače kao što su Brazilac Ronaldo, Pele, Ronaldinho, Zinedine Zidane i Ruud Gullit, i gotovo ih je nemoguće dobiti putem kontroverznih paketa iz virtuelne prodavnice, a igrači koji te kartice poseduju imaju veliku prednost u odnosu na ostale igrače.Još su ređi Prime Icon Moments - posebne verzije kartica koje obeležavaju meč ili turnir koji je bio poseban za tog fudbalera.U jednoj situaciji, takva jedna kartica popularnog Ronalda koštala je čak 2.300 evra.FIFA Ultimate Team je uvek imao crno tržište za kupovinu i prodaju FUT novčića, koji su se koristili za kupovinu fudbalskih ikona na raznim aukcijama na internetu. Ali ovo je prvi put da se navodi da su igrači mogli da kupuju kartice direktno gotovinom i to od zaposlenih u kompaniji.Problem sa ovakvim „mikrotransakcijama“ je taj što kupljeni proizvod od samog početka nije kompletan. Ljudi su prinuđeni da ulože dodatan novac, pored standardne cene za određenu video igru, kako bi otključali sadržaj koji je od samog starta trebalo da bude dostupan.Pored toga, ljudi koji imaju više novca, mogu samim tim uložiti više čime će dobiti neizmernu prednost u poređenju sa ostalim igračima.Poslednjih godina, kompanije uzimaju sadržaj koji su već razvile za svoje igre i stavljaju ga iza platnog zida tražeći od 20 do 30 dolara za pristup takozvanoj „sezonskoj propusnici“ (season pass) koja će postepeno otključavati dodatni sadržaj.Jedan od najvećih „prestupnika“ i kompanija koja najčešće to čini je upravo Electronic Arts.Nikola Momčilović

Svet

Štada ostvarila dvocifren rast u 2020.

Štada grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, pokazala je da je otporna na krizu koju je pandemija koronavirusa izazvala širom sveta – ova kompanija u 2020. godini na globalnom nivou ostvarila je rast prodaje od 18 odsto i godišnju prodaju koja na grupnom nivou premašuje tri milijarde evra. Štada je značajno iskoračila u odnosu na tržište koje stagnira i pokazala snagu da u teškim vremenima omogući redovno snabdevanje bolnica i pacijenata lekovima. „Tokom čitave prošle godine, naš prioritet bio je da osiguramo zdravlje i bezbednost naših zaposlenih i njihovih porodica. Takođe, na pandemiju smo odgovorili agilnošću i nastavili smo da jačamo naš lanac snabdevanja. Ponosan sam na to kako je Štada, usred pandemije, neumorno radila sa stotinama partnera na redovnom snabdevanju tržišta lekovima i ispunjavanju naše svrhe da kao pouzdan partner brinemo o zdravlju ljudi”, komentariše generalni direktor Štade Peter Goldšmit. Rast EBITDA-e od 15 odsto na 713 miliona EUR Uspešne akvizicije, kao i unapređenje efikasnosti u lancu snabdevanja, nabavkama, prodaji i marketingu, doprineli su uvećanju korigovane dobiti pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA) za 15 odsto na 713 miliona EUR. „Mi smo ostvarili rast prodaje i profita iznad tržišnog proseka, a to je rezultat velikog angažovanja i preduzetništva naših zaposlenih. Naša strategija da pozicioniramo Štadu kao partnera izbora u oblasti zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, farmaceutskih specijaliteta i generičkih proizvoda uspeva”, navodi generalni direktor Štade. Štada - jača globalnu pozicijuTokom 2020. godine, Štada je dospela na četvrto mesto na evropskom tržištu generičkih proizvoda, dok je na tržištu zdravstvenih proizvoda široke potrošnje svoju poziciju unapredila sa devetog na peto mesto. Van Evrope, Štada je nastavila da jača svoje prisustvo na odabranim azijskim tržištima poput Kine, Filipina i Vijetnama, kao i na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Brendovi zdravstvenih proizvoda široke potrošnje i farmaceutskih specijaliteta sada čine oko polovinu prodaje Grupe u ukupnom iznosu od  3,01 milijarde evra u 2020. godini. Kompanija je tokom prošle godine zaključila sedam akvizicija i 80 licenci što je povećalo broj zaposlenih za 1675 novih pozicija na ukupno 12.300 radnika koje Štada zapošljava širom sveta.Hemofarm – lider u regionuHemofarm posluje u okviru Štada grupe od 2006. i iz godine u godinu uvećava svoje proizvodne kapacitete i asortiman lekova i drugih preparata koje nastaju u njegovim pogonima. „Mi smo i prošle godine potvrdili lidersku poziciju u regionu sa proizvedenih 6,5 milijardi tableta i drugih formi. Pošto govorimo o godini koju je obeležila, nažalost, još aktuelna pandemija, naš najveći uspeh svakako je činjenica da smo na vreme i u potrebnoj količini u našim fabrikama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori proizveli lekove i isporučili ih širom sveta. Ličnim primerom pokazali smo koliko je za svaku zemlju i njene građane važno da imaju domaću proizvodnju lekova“, ističe generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger. Optimistični izgledi za 2021. Oslanjajući se na jasnu strategiju, kompanija očekuje da će nastaviti rast u 2021. Štada razmatra nove akvizicije, licenciranje i druge prilike za razvoj poslovanja, i zato je uverena u ostvarenje daljeg rasta u ovoj godini. „Kao partner izbora u oblasti zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, farmaceutskih specijaliteta i generičkih proizvoda, Štada širi svoj portfolio i ostvaruje našu svrhu da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner,” zaključio je Goldšmit.

Svet

Pojedine države EU obustavile imunizaciju AstraZenekom

Danska je suspendovala korišćenje vakcine protiv koronavirusa kompanije AstraZeneka, zbog potencijalnih ozbiljnih neželjenih efekata, kao što je zgrušavanje krvi, piše Biznis insajder.Zemlja je zaustavila upotrebu vakcine na najmanje dve nedelje nakon nekoliko slučajeva ozbiljnih krvnih ugrušaka među vakcinisanim ljudima, saopštila je u četvrtak danska zdravstvena uprava. Jedan ovakav slučaj povezan je sa smrću u Danskoj, navodi se.Vlasti su, međutim, saopštile da još nije potpuno jasno da li su ugrušci povezani sa vakcinom.Nakon Danske, pet drugih zemalja EU preventivno je suspendovalo određenu seriju vakcine AstraZeneke nakon smrti vakcinisane osobe.Austrija, Estonija, Litvanija, Luksemburg i Letonija obustavile su upotrebu serije.Danska je potpuno suspendovala upotrebu vakcine, ne samo određene serije.U Evropi jedna osoba imala je više krvnih ugrušaka i umrla je deset dana nakon vakcinacije, dok je druga osoba imala ugrušak krvi u plućima zbog čega je hospitalizovana, saopštila je Evropska agencija za lekove (EMA).EMA je zabeležila još dva „trombotična događaja“ kod ljudi koji su primili vakcine."Trenutno nema naznaka da je vakcinacija prouzrokovala ova stanja, koja nisu navedena kao neželjeni efekti kod ove vakcine", rekla je EMA, ali je dodala da je pokrenula istragu.Vakcina je dobila uslovno odobrenje za stavljanje u promet ili upotrebu u hitnim slučajevima u više od 50 zemalja, uključujući UK i EU.Akcije AstraZeneke opale su za 2 odsto nakon vesti da je Danska obustavila korišćenje njihove vakcine.

Svet

Fejsbuk traži odbacivanje tužbi o gušenju konkurencije

Fejsbuk je u sredu zatražio od federalnog sudije da odbaci tužbe Federalne trgovinske komisije (FTC) i državnih tužilaca, tvrdeći da vladini izvršitelji nemaju valjanu osnovu za tvrdnju da gigant društvenih medija suzbija konkurenciju, piše Vol strit žurnal.Komisija "potpuno ignoriše stvarnost dinamične, intenzivno konkurentne visokotehnološke industrije u kojoj Fejsbuk posluje", rekla je kompanija u pokušaju da odbaci slučaj.U drugom podnesku, Fejsbuk je tvrdio da slučaj „ne može da tvrdi da su njihovi korisnici plaćali veće cene ili da je bilo koja objektivna mera kvaliteta opala kao rezultat navodnih spornih Fejsbukovih akcija“.Fejsbuk će morati da ispuni visoke pravne standarde da ubedi saveznog sudiju da odbaci slučaj pre suđenja. Kompanija mora pokazati da činjenični navodi tužilaca o prirodi tržišta, čak i ako se prihvate kao istiniti, ne predstavljaju valjanu pravnu tužbu.Komisija navodi da je Fejsbuk odlučivao da kupuje konkurentske kompanije, umesto da se takmiči sa njima. Kao primer naveli su aplikacije Vacap i Instagram.Komisija je odobrila Fejsbuku akvizicije tih kompanija, međutim sada tvrdi da je „vreme pokazalo da je tehnološki gigant iskoristio dogovore da učvrsti monopolsku poziciju“. Dalje tvrde da je manjak konkurencije doveo do štete za potrošače, uključujući i slabljenje njihove privatnosti.Kompanija je rekla da Komisija nije definisala relevantno tržište na kojem Fejsbuk navodno dominira. Gotovo sav prihod od Fejsbuka dolazi od oglašavanja, koje je neumoljivo konkurentno tržište, rekao je tehnološki gigant.Fejsbuk je takođe tvrdio da Komisija nije verodostojno utvrdila da kompanija ima monopolsku moć, jer vlada ne može da pokaže da je kompanija podigla cene ili ograničila proizvodnju, s obzirom da se „Fejsbukovi proizvodi nude besplatno i u neograničenim količinama“.Komisija i sud treba da odgovore na zahtev u aprilu.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.