Rudarskoj kompaniji Rio Tinto australijske vlasti naložile su da obnovi aboridžinsku pećinu staru 46.000 godina koju je oštetio tokom traganja za rudom gvožđa, javio je BBC. Incident se u Srbiji sve češće na...
U Herceg Novom je ove sedmice boravilo 772 turista, 49 odsto manje u odnosu na isti prošlogodišnji period, javlja RTCG.Prema podacima hercegnovske Turističke organizacije (TO), od ukupnog broja turista, 763 su strana, a devet domaći.U domaćinstvima boravi 689 gostiju, a u hotelima 83.U auto-kampovima i hostelima nema prijavljenih turista.
Većina Gugl servisa kao što su gmail, Meet, Hangouts, Teams i ostali trenutno nisu u funkciji širom Evrope, a uzrok još uvek nije poznat.Od danas oko podneva bilo je nemoguće sa računara pristupiti na gmail-u, kao i ostalim servisima kao što su Meet, Teams, Hangouts, pa čak i YouTube.Problemi su, sem u Srbiji, prijavljeni u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Rumuniji, Norveškoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i u većini evropskih zemalja.Svima se, pri pokušaju pristupa Guglovim servisima pokazivala poruka „Temporary Error 500“.Gugl se još uvek nije oglašavao povodom ovog problema.
Globalna konsultantska kompanija STL Partners procenjuje da će 5G mreža do 2030. godine povećati globalni bruto domaći proizvod (BDP) za 1,4 biliona dolara, objavljeno je na samitu "TrustInTech" kompanije Huawei , prenosi Seebiz.Samit kompanije Huawei već drugu godinu za redom okuplja vodeće svetske stručnjake u industriji ICT (informaciono-komunikacione tehnologije), akademske zajednice i ekonomiste iz celog sveta.U godini koju obeležava broba protiv pandemije posebno se ističe ključna uloga ICT infrastrukture za ekonomski oporavak i naglašena potreba za otvorenom saradnjom i hrabrim usvajanjem novih tehnologija."Slično kao što je prvi veštački satelit Sputnik uspešno lansiran 1957. godine, dovodeći čovečanstvo u doba istraživanja svemira, sazrevanjem 5G tehnologije sve će se promeniti", ocenio je direktor tehničke službe Huawei Carrier Business Group-a, Pol Skanlan. Prema njegovim rečima industrija je počela da brzo usvaja nove poslovne modele koje donosi 5G mreža.HUAWEI 5G OPREMA ZABRANJENA I U FINSKOJEkspert za digitalnu transformaciju kompanije Huawei Enterprise Edvin Dinder naglasio je ključnu ulogu 5G tehnologije, veštačke inteligencije i cloud onlajn baza podataka tokom pandemije:"Korišćenjem najsavremenije tehnologije, zdravstveni pregledi su trajali kraće, kombinacijom veštačke inteligencije i oblak memorije lekovi brže pronalazili, a veliko olakšanje osetili su i građani koji su koristili novu visoku tehnologiju za rad od kuće i oni koji su pomoći nje nastavili školovanje". Stefani Linč-Habib, generalna direktorika organizacije GSMA, rekla je da je uvođenje 5G mreže ove godine rezultiralo sa više od 100 novih 5G mreža u 47 zemalja.Na samitu je bilo osvrta i na aktuelno, kako se navodi, složeno geopolitičko okruženje."Politika treba da izbegava tehnička pitanja. Moramo ostati iskreni i otvoreni za pokretanje tehnološke saradnje", naglasio je Rajan Ding, izvršni direktor kompanije Huawei.Ovu godinu obeležile su i odluke nekih zemalja, poput Velike Brtanije, Francuske, Nemačke, Švedske, Finske i drugih, da izbace ili ograniče korišćenje opreme kompanije Huawei u razvoju nove 5G mreže.
Kako je pandemija još uvek u punom jeku i prve doze vakcine protiv korona virusa tek počinju da se isporučuju u SAD-u, Gugl je planirani povratak u kancelariju pomerio za nekoliko meseci, za septembar 2021. godine, ali je takođe izneo niz predloženih promena koje mogu bitno promeniti način rada njegovih zaposlenih i ljudi u drugim tehnološkim kompanijama, piše Njujork tajms.U imejlu poslatom osoblju u nedelju uveče, Sundar Pičai, izvršni direktor Guglove matične kompanije Alphabet, rekao je da kompanija testira ideju o „fleksibilnom radnom nedelju“ kada se budu bezbedno vratili u kancelarije. Prema predloženom planu, očekuje se da će zaposleni raditi najmanje tri dana u nedelji u kancelariji za „dane saradnje“, dok će ostale dane raditi od kuće.„Testiramo hipotezu da će fleksibilni model rada dovesti do veće produktivnosti, saradnje i blagostanja“, napisao je Pičai u imejlu i dodao da nijedna toliko velika kompanija nije stvorila hibridni model rada.Jedna stvar koja se ne spominje u imejlu je da li će kompanija zahtevati od zaposlenih da uzmu vakcinu protiv koronavirusa pre nego što se vrate u kancelariju. Gugl je prethodno rekao da preporučuje zaposlenima da vakcinu dobiju kada im njihov zdravstveni radnik ili lokalno javno zdravstveno telo kažu da im je dostupna, prema rečima portparolke kompanije Đine Silijano, koja je dodala da Gugl radi na tome da sredinom i krajem sledeće godine omogućima svojim radnicima pristup vakcini, nakon što prioritetne grupe širom sveta dobiju.Novi plan rada se možda neće odnositi na neke zaposlene u Guglu, poput radnika koji provode puno vremena sa kupcima ili zaposlenima u njegovim data centrima ili laboratorijama.U martu je Gugl bio među prvim kompanijama koje su svojim radnicima omogućili rad od kuće, pre nego što su druge korporacije shvatile rizik zajedničkog rada u zatvorenim kancelarijama.U više navrata su odložili povratak u kancelarije, prvobitno je plan bio januar 2021. godine, zatim jul, a sada je plan da se radnici vrate u septembru naredne godine.Prošlog meseca, kompanija ViacomCBS je rekla da očekuje da će većina zaposlenih podeliti vreme između rada kod kuće i u svojim kancelarijama, dodajući da smatraju da će hibridni model omogućiti veću fleksibilnost zaposlenima, istovremeno smanjujući potrebu za nekretninama i smanjujući troškove.Očekuje se da će mnoge kompanije pratiti primer Gugla, s obzirom da je kompanija često bila pionir u mnogim aspektima radnog života, posebno među tehnološkim kompanijama.Tehnološki gigant je takođe rekao da planira da promeni dizajn kancelarija kako bi smanjili rizik od zaraze.Planira da zaposlenima ponudi opcije kao što su rezervacija mesta za saradnju do desetak ljudi i obezbeđivanje otvorenih prostora za veća okupljanja.
Electronic Arts (EA) postigao je u ponedeljak dogovor o kupovini britanskog developera video igara Codemasters u ugovoru vrednom 1,2 milijarde dolara, piše CNBC.Prethodno je konkurentski izdavač Take-Two Interactive pregovarao sa Codemasters-om o prodaji za 971 milion evra.„Odbor Codemasters-a razmotrio je ponude i smatra da je ponuda kompanije EA znatno bolja za akcionare Codemasters-a u poređenju sa ponudom Take-Two“, rekla je britanska kompanija u saopštenju.EA je rekao da će akcionari Codemasters dobiti 6,04 funti u gotovini za svaku deonicu. Očekuje se da će posao biti završen u prvom kvartalu 2021. godine, dodao je EA.Kupovina Codemasters-a predstavlja najveću akviziciju u istoriji EA-e i dolazi usred sve veće konsolidacije u industriji video igara jer je pandemija korona virusa ubrzala potražnju za igrama.U septembru je Majkrosoft najavio da će kupiti ZeniMax Media, kompaniju koja je vlasnik Bethesda Softworks-a, za 7,5 milijardi dolara, što je bila najveća akvizicija ikada za Majkrosoft.Codemasters je uglavnom poznat po svojim franšizama trkačkih igara Formule 1 i Dirt. Ugovor sa EA znači da će ti veliki naslovi biti u istom vlasništvu kao popularna franšiza takođe trkačkih igara Need for Speed.Najveće preuzimanje u industriji video igara: Majkrosoft kupuje Betezda Softvorks
Nakon mera koje su uvedene krajem oktobra i koje su do sada bile najstrože, slovenačka vlada odlučila je da ih od sutra ublaži, prenosi portal Index.Slovenija je odlučila da od utorka do 23. decembra delimično obnovi javni prevoz, kao i da ponovo počnu da rade neke uslužne delatnosti.U celoj zemlji u smanjenom opsegu funkcionisaće javni prevoz, uz poštovanje epidemioloških mera i smanjeni broj putnika u vozilima.Dopušta se i rad autoperionica, cvećara, radnji za hemijsko čišćenje i salona za negu. To je nakon sednice vlade na svom tviter nalogu objavio slovenački premijer Janez Janša.Sloveniju, kako je naglašeno, očekuje i ublažavanje ograničenog kretanja u 4 od 12 statističkih regija, u kojima je bolja epidemiološka slika od ostalih: Središnjoj regiji (koja uključuje i područje Ljubljane), Goriškoj, Obalsko-kraškoj i Gorenjskoj regiji.KRETANJE SAMO UZ APLIKACIJUU pomenutim obastima stanovnici će moći da se koriste i izvan opština, ali ne iznda granice regije, dok će u svim ostalim opštinama mere zatvaranja ostati.Sloboda kretanja unutar regija u kojima se mere ublažavaju važiće samo za one ljude koji su na mobilne telefone instalirali aplikaciju za praćenje kontakata.Cilj te odluke bio je da se aplikacija što više koristi, ali je propraćena brojnim javnim kritikama.U četiri regije sa boljim epidemiološkim stanjem do 23. decembra moći će da rade prodavnice odeće i obuće, sportske opreme.U sloveniji, na području cele države, ostaje mera policijskog časa, odnosno zabrane napuštanja stana ili kuće od 21 sat do 6 časova ujutru.Vlada je nakon sjednice objavila da će o režimu mjera za vrijeme božićnih i novogodišnjih blagdana javnost biti naknadno obaviještena.MERE NA GRANICI OSTAJUStroge mere kretanja na državnoj granici ostaju i dalje snazi.Pre mesec dana počela je da važi mera kojom je ukinuto pravo na odlazak u inostranstvo u trajanju od 48 sati i povratak bez odlaska u karantin ili negativnog PCR testa za ljude koji u inostranstvu imaju nekretninu, plovilo ili zemljište.Poseta članovima porodice van Slovenije koja traje manje od 72 sata biće omogućena samo za EU ili šengenske zemlje.
Elektroprivreda bosne i Hercegovine planira da od 1. januara 2021. godine ukine svoje šaltere za plaćanje električne energije i da umesto toga na raspolaganju ostavi mobilnu aplikaciju koja je uvedena u procesu digitalizacije poslovanja, plaćanje putem Pošte i komercijalnih banaka, prenosi poral Buka.U celoj Bosni i Hercegovini biće zatvorena naplatna mesta u poslovnicama Javnog preduzeća Elektroprivrede. Kako se dodaje, očekuje se da zvanična odluka uprave tog preduzeća bude saopštena javnosti tokom naredne nedelje.Primedbe na tu odluku već imaju predstavnici udruženja za zaštitu potrošača:"Ukidanje šalterske naplate računa i digitalizacija sistema ne prati socijalna osetljivost prema korisnicima usluga Elektroprivrede, koji iz raznih razloga ne mogu da koriste internet za te svrhe", kaže predsednica Udruženja potrošača Tuzle Gordana Bulić. Ocenjuje da je i dalje nejasno na koji način će sve to da se izvede i napominje da je malo verovatno da će banke putem kojih će račune plaćati većina penzionra, prilagođavati cenu provizije na te usluge.Podseća se da potrošače očekuju i dodatne teškoće koje treba da se reše u vezi sa prethodnim uplatama i reklamacijama, određenim proverama ili pritužbama na usluge Elektroprivrede.Iz tog javnog preduzeća, sa druge strane, poručuju da se radi o jednostavnom, sigurnom i brzom načinu plaćanja računa, jer će se cela transakcija obavljati besplatno, u roku od maksimalno pet sekundi, skeniranjem QR coda- Aplikaicja je dostupna na Google Play i App Store.
Ukupno jedanaest ptica koje pripadaju ugroženim vrstama biće premešteno iz Engeske u Bugarsku posredstvom organizacije Zeleni Balkanci, javio je BBC naglašavajući da je to deo programa vraćanja kojim životinje vraćaju u prirodu.Među pticama koje će biti prebačene u Bugarsku i koje se ponovo naći u prirodi nalazi se pet belonoktih vetruški, tri beloglavi supa, dve bele kanje i jedan stepski soko.Ptice će biti prebačene iz Međunarodnog centra ptica grabljivica u Njuventu, a do sada je skupljeno više od dve hiljade funti. Za bezbedan transport ptica kroz Evopu unače je neopodno pet hiljada funti.Predstavnici te organizacije u Engleskoj izjavili su da su počastvovani zbog toga što će ptice živeti u divljini, nakon dolaska na Balkan.Organizacija Green Balkans (Zeleni Balkanci) inače se bavi vraćanjem divljih životinja nazad u prirodu.TOKOM ZIME GRAĐANI PRIJEPOLJA VODIĆE BRIGU O BELOGLAVIM SUPOVIMA Tri beloglava supanaći će se u programu puštanja i na kraju će postati deo divlje populacije u Bugarskoj.Ostale ptice biće prebačebačene na uzgajivačke programe u okviru kojih će njihovo buduće potomstvo, takođe u okviru programa puštanja, pronaći svoje mesto u divljini.Sokol, manja vjetrovica i egipatski supovi pridružuju se uzgajivačkim programima, a njihovo buduće potomstvo prebacuje se u programe puštanja.ICBP je saopštio da je "nakon teške godine" potrebna pomoć da se prikupi novac za premeštanje svih 11 ptica.
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da očekuje sporiji oporavak privrede u eurozoni, u odnosu na ranija očekivanja. Kako se očekuje, najmanje do 2023. godine, inflacija će ostati daleko od ciljanih oko 2%."Svi smo predvideli da će biti drugi talas međutim njegova dubina i trajanje kao i povezane mere izolacije nisu očekivane na konstatovanom nivou", rekla je predsednica ECB Kristin Lagard.Posle očekivane duboke recesije od 7,3 odsto za tekuću godinu epidemija korona virusa će u 2021. godini, kako je naglašeno imati veći uticaj na privredu od očekivanog.ECB predviđa rast BDP u eurozoni od 3,9 odsto u 2021. godini, manji od pet posto očekivano u septembru, kada je poslednji put objavila svoja predviđanja.ECB je odlučila i da pojača svoje mere podrške privredi.Kao glavna mera program otkupa privatnog i javnog duga pokrenut hitno u martu produžen je za devet meseci do 2022. godine i povećan za 500 milijardi evra na 1.850 milijardi.EVROPSKA CENTRALNA BANKA OLABAVIL USLOVE KREDITIRANJA ECB smatra da će biti u stanju da održi povoljne uslove finansiranja privrede da prati oporavak, rekla je Lagard.Za 2022. godinu Evropska centralna banka podigla je i svoju prognozu rasta na 4,2 odsto u odnosu na 3,2 odsto koliko predviđeno u septembru, a pre očekivanog usporavanja od 2,1 odsto rasta u 2023. godini.ECB smatra i da će inflacija u eurozoni biti samo 0,2 odsto u 2020. u odnosu na 0,3 koliko se nadala u septembru i da će vrlo sporo napredovati da dostigne 1,4 odsto 2023. godine. To je i dalje daleko od ciljane inflacije koja treba da bude blizu ali manja od dva odsto, koju ECB pokušava da dostigne od 2013. godine.Slaba tražnja, plate i porast vrednosti eura u odnosu na dolar su glavni faktori te smanjenje inflacije koju je Lagard nazvala "razočaravajućom".
Globalna emisija ugljen-dioksida opale je za oko 7% tokom 2020. godine, navodi se u studiji Global Carbon Project koja objavljena u časopisu Earth System Science Data, prenosi portal Axios. Pitanje je međutim, da li će se taj trend nastaviti, kada se završi pandemija."Ograničenja koja su rezultat odgovora na COVID-19 pandemiju dovela su do dramatičnih i neviđenih promena u društvima, a to je prouzrokovalo velike promene u emisiji CO2. Sve zemlje su imale značajna odstupanja od svojih prethodnih trendova u do sada tabeleženim rezultatima emisije", navode autori pomenute studije.Ovaj podatak tumači se kao verovatno najveći pad emisije CO2 koji je ikad zabeležen i uglavnom je rezultat aktuelne pandemije koronavirusa koja "drži" ljude kod kuće.U izveštaju procenjuje da će svet ove godine emitovati 34 milijarde metričkih tona ugljen-dioksida, u odnosu na 36,4 milijarde metričkih tona u 2019. godini.Našpominje se da su emisije ugljen-dioksida u Sjedinjenim Američkim Državama opale za 12%, za 11% u Evropi, 9% u Indiji i 1,7% u Kini.Suprotno trendu koji je bio aktuelan tokom ove godine, očekuje se da će se emisija CO2 ubrzati kada se pandemija okonča i kada ljudi nasatave sa svakodnevnim putovanjima na posao, kao i na odmore.Analiza kompanije Energy Innovation koja je objavljena tokom maja ukazuje da če nagli pad emisije gasova sa staklene bašte u SAD, koji je bio rezultat pandemije imati malo uticaja na na dugoročne trendove koji su u skladu sa trenutnim politikama.
 (002)-270x152.jpg)
Covesting iznenadio uklanjanjem COV tokena iz opticaja, kojim proslavlja lansiranje Utility Implementation opcijeNa zadovoljstvo korisnika COV tokena, a kako bi proslavio lanisranje utility implementatacije unutar Covesting-ovog modula za koprianje trejederskih strategija (copy trading module) na digitalnoj platformi PrimeXBT, kompanija je zajednicu iznenadila nenajavljenim “token burn”-om, odnosno uklanjanjem dela tokena iz opticaja.Uklanjanje kriptovalute iz opticaja (“Token burn”) smanjuje njenu dostupnost, čime ona postaja još deficitarnija, a što dugoročno uvećava vrednost preostalih tokena. Istovremeno, manje tokena znači da njihova vrednost može brže da se uveća čak iako potražnja ostane ista.Kompanija je objasnila i zašto je implementacija COV utility tokena važna za trgovce kriptovalutama, kao i zašto će ovakvi “token burn”-ovi povećati vrednost kriptovalute za one koji je poseduju na duže staze.Kako će COV Utility Token postati okosnica Covesting-ove Copy Trading platformeIako ni PrimeXBT ni Covesting nisu novi u kripto-zajednici, sve mogućnosti Covesting modula su globalnoj zajednici predstavljeni tek početkom godina, nakon dugotrajne beta faze, tokom koje je kompanija prilagođavala i pripremala svoj revlucionarni proizvod. Od tada, ovaj peer-to-peer modul za kopiranje strategija (copy trading module), koji povezuje pratioce sa trgovcima koji imaju dokazano pozitivne rezultate (što se može proveravati putem javne tabele sa rezultatima) je postajala sve popularnija u zajednici, usled nadmetanja najuspešnijih trgovcima kriptovalutama. Neki od najuspešnijih stratega ukazuju da je transparentna table sa rezultatima uvećala i njihove profite i za 10.000 odsto, što je i njihovim pratiocima donelo ogromne prinose.Covesting-ov plan sve vreme je bio kreiranje copy trading platforme, a kasnije i postepeno dostizanja njenog punog potencijala implementacijom COV utility tokena na platformi, kako bi korisnici ostvarili dodatne pogodnosti. “Taj dan je konačno stigao”, navode u kompaniji.COV Token Utility: Mogućnosti za uvećanje profita sa kojima morate da se upoznateOve nedelje, kompanija je obznanila da je implementacija COV token utility završena i dostupna na svim platformama. Integrcija COV utility tokena predstavlja završetak druge faze Covesting projekta.Nove funkcije omogućavaju dodatne mogunosti za povećanje profita, tako što će na primer korisnici biti oslobođeni uobičajenih provizija (od 1 odsto), ili tako što će poboljšati odnos podele profita sa platformom u korist klijenata. Strategy menadžeri takođe mogu da zarade, kupovinom COV tokena kojom smanjuju naknade za trgovanje i do 75 odsto.Dodatna pogodnost za sve vlasnike COV tokena biće i redovno zakazani “token burn”-ovi koji će smanjivati njihovu dostupnost, čime se dugoročno vuećava vrednost svakog tokena. Covesting navodi da planira da na ovaj način ukloni do 50 odsto svih naknada naplaćenih kroz copy trading modul. Redovni “token burn”-ovi su sve vreme bili planirani za COV, što Covesting-ovu copy trading platform čini još primamljivijom i za trejdere i za investiture. Ipak, obzirom koliko je željno iščekivana implementacija COV token implementacije, Covesting je u spoeldjem trenutku iznenadio sve korisnike kada je dostigao sledeću fazu u svom poslovanju.Covesting je šokirao zajednicu “token burn”-om kojim je trajno uklonio 186.127 COV tokens, vrednih oko 124. 946 dolara. COV tokeni su trenutno dostupni na Kucoin i Uniswap platformama, ali je PrimeXBT radi lakšeg korišćenja omogućila korisnicima da im direktno pristupe bitkoinima iz Covesting-ovog copy trading modula, pod COV token sekcijom.Ako još niste sami koristili Covesting, već danas možete otkriti potpuno nov način trgovine i saznati zašto će COV token pre ili kasnije doći u prvih deset digitalnih valuta po tržišnoj kapitalizaciji.
Fudbalska zvezda Antoan Grizman izjavio je u četvrtak da je okončao sponzorski ugovor sa Huavejem, pozivajući se na "jake sumnje" da je kineski tehnološki gigant testirao softver čiji je cilj da pomogne kineskoj vladi u nadzoru ujgurskih muslimana, piše Axios.Američka istraživačka organizacija IPVM u utorak je tvrdila da je Huavej testirao softver za prepoznavanje lica koji može upozoriti policiju kada prepozna ujgurske manjine. Kako je IPVM otkrio, telekomunikaciona firma je 2018. godine radila sa startap kompanijom za prepoznavanje lica Megvii na testiranju sistema kamera sa veštačkom inteligencijom, koja je mogla da skenira lica u gomila i proceni starost, pol i etničku pripadnost svake osobe.Ako bi sistem otkrio lice pripadnika većinski muslimanske manjinske grupe, navodi se u izveštaju o testiranju, mogao bi pokrenuti "ujgurski alarm", koji bi ih potencijalno označio za policiju u Kini, gde su pripadnici grupe masovno zatvarani.Vašington poust je prvi izvestio o navodima.Huawei testirao AI za prepoznavanje ujgurske manjine„Posle snažnih sumnji da je kompanija Huavej doprinela razvoju „ujgurskog alarma“ zahvaljujući softveru za prepoznavanje lica, najavljujem trenutni raskid svog partnerstva sa kompanijom“, rekao je Grizman na Instagramu.„Koristim priliku da pozovem Huavej da ne samo porekne ove optužbe, već da preduzme konkretne akcije što je brže moguće kako bi osudio ovu masovnu represiju i iskoristio uticaj da bi doprineo poštovanju ljudskih i ženskih prava u društvu“, dodao je napadač Barselone i član francuske reprezentacije.Grizman je bio ambasador brenda kompanije Huavej od 2017. godine i pojavio se u nekoliko reklama za proizvode kompanije.Portparol Huaveja Glen Šlos rekao je da je taj sistem "jednostavno test i da nije video stvarnu primenu. Huavej za ovu vrstu testiranja isporučuje samo proizvode opšte namene“ i dodao da je kompanija „tužna“ zbog Grizmanove odluke.Kina se suočila sa globalnom reakcijom zbog svog brutalnog ponašanja u severozapadnom regionu Sinđjang, gde se ujgurske etničke manjine nadziru, muče i zatvaraju u masovne kampove za „prevaspitavanje“.Kinesko ministarstvo spoljnih poslova reklo je CNBC-u da je izveštaj IPVM-a „kleveta“ i reklo da je „legalna upotreba prepoznavanja lica na javnim mestima u nekim delovima Kine unapređenje socijalnog upravljanja i efikasno sprečavanje krivičnih dela koje ne cilja nijednu određenu etničku grupu".
U poslednjih nekoliko meseci u Severnoj Americi zabeležen je nalet aktivnosti sa psihodelicima, naime neki američki gradovi i države legalizovali su psilocibin, a kompanije za biotehničku terapiju uz pomoć psihodelije počele su da prikupljaju institucionalni kapital i osnivaju istraživačke i razvojne centre u inostranstvu, piše magazin fDi.U novembru je država Oregon dekriminalizovala posedovanje svih lekova i legalizovala upotrebu psilocibina - jedinjenja prirodnog porekla koje se nalazi u „magičnim pečurkama“ - za medicinsko lečenje. Ovo dolazi dok biotehnološke kompanije koje razvijaju terapiju psilocibinom, poput Compass Pathways-a, žele da prikupe kapitalna sredstva putem inicijalne javne ponude (IPO).Na obe strane Atlantika, terapija koja koristi psilocibin postaje sve popularnija, dok interes investitora raste. Zalihe psihodelika brzo postaju vruća tema u biotehnološkom sektoruU 2017. godini britanski Centar za mentalno zdravlje procenio je da su mentalni problemi na poslu zemlju koštali 34,6 milijardi funti, u poređenju sa 26 milijardi funti deset godina ranije. Globalna predviđanja za finansijske troškove mentalnog zdravlja kreću se u milijardama, a kako Covid-19 pogoršava stope anksioznosti, depresije i zavisnosti, nije ni čudo što kapital dolazi u pomoć, navodi fDi.Investicijski tragač fDi Markets je ove godine zabeležio dva projekta u ovom sektoru. Uprkos istovremenim naporima za legalizaciju, način na koji se kompanije „udvaraju“ investitorima i stiču regulatorno odobrenje ostaje delikatno.Kanadska kompanija Mydecine, koja razvija i proizvodi lekove od pečurki, otvorila je laboratoriju u Denveru usredsređenu na medicinsku primenu gljiva bez psilocibina i čeka odobrenje američke Uprave za suzbijanje narkotika (DEA).„Mislimo da su SAD neverovatno tržište“, kaže izvršni direktor Mydecine-a Džoš Barč, dodajući da su dekriminalizacija u Oregonu i lobiranje u Vašingtonu doveli do „talasa prihvatanja“ i „promene načina razmišljanja“.Usled pandemije i drugog talasa zaključavanja širom Evrope i Severne Amerike, zabrinutost oko mentalnog zdravlja i blagostanja verovatno će postati još izraženija.Barč očekuje porast posttraumatskog stresnog poremećaja i skok zloupotrebe supstanci, za koje je psilocibin jedinstven tretman. „Ljudi će aktivno tražiti naprednija, inovativnija i manje štetna rešenja“, kaže on.Teško je ne praviti poređenja sa razvojem industrije kanabisa tokom poslednjih 10 godina, pri čemu su se zakonske promene uskladile sa javnim prihvatanjem da bi se stvorila više milijardi dolara vredna medicinska industrija. Napori za legalizaciju u SAD uklonili su veći deo stigme vezane za alternativnu, psihoaktivnu medicinu, a opioidna kriza u zemlji dovela je do veće otvorenosti u pogledu biljnih alternativa.
Nove tehnologije su doprinele razvoju civilnog društva, ali i omogućile vladama da "zbog bezbednosti" pojačaju kontrolu, rekao je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borel na godišnjem forumu o ljudskim pravima EU-Nevladine organizacije, piše Euractiv.Otvarajući skup kojim se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, Borel je podsetio da je njegovo prvo pojavljivanje u mandatu visokog predstavnika pre godinu dana bilo upravo na forumu EU-NVO o ljudskim pravima.Borel je rekao da je protekla godina bila teška širom sveta, da je bilo više kršenja, više zloupotreba i više ograničavanja ljudskih prava, da je uhapšeno ili ubijeno više branilaca ljudskih prava, čime je samo naglašen značaj rada civilnog društva.Tema ovogodišnjeg foruma je uticaj tehnologije na ljudska prava i Borel je rekao da je potreban evropski i prema ljudskim pravima okrenut pristup digitalnom svetu zbog sve više represivnih zakona, "onlajn i oflajn" restrikcija i pritisaka na civilni sektor.Prema njegovim rečima, nove tehnologije su pomogle mrežama civilnog društva da porastu ali su i omogućile vladama da pojačaju nadzor i kontrolu, često pod izgovorom bezbednosti.Borel je ukazao na napade na aktiviste NVO, ali i novinare i blogere u Hongkongu, Egiptu, Belorusiji, Kini, dodajući da jeZahvaljujući civilnom društvu, i uz pomoć društvenih mreža, svet saznao za kršenja ljudskih prava i zloupotrebe, saopštio je EEAS.Borel je istovremeno upozorio da nove tehnologije predstavljaju i opasnost jer se preko njih branioci ljudskih prava često proizvoljno proglašavaju za mete, šire se govor mržnje i lažne vesti.Takođe se zahvaljujući novim tehnologijama masovno prikupljaju i analiziraju podaci građana bez adekvatnih mera zaštite, rekao je Borel.EU, istakao je Borel, namerava da smanji sve te rizike a da istovremeno maksimizuje mogućnosti koje pružaju nove tehnologije i to je ključni cilj Akcionog plana za ljudska prava i demokratiju usvojenog u novembru.Narednih dana, najavio je Borel, biće objavljeni i Evropska digitalna strategija, paket zakona o digitalnim uslugama i zatim predstoje zakoni o veštačkoj inteligenciji."To su mere EU za odgovor na nove pretnje i zaštitu naših prava", rekao je potpredsednik Evropske komisije predstavnicima NVO u onlajn obraćanju.
Navodi se da je prijavljeni promet u kafićima i restoranima od marta do kraja novembra dostigao 8,74 milijarde kuna (1.15 milijardi evra), što je u poređenju sa prošlom godinom manje za 5,58 milijardi kuna (739 miliona evra), odnosno za 39%, piše Poslovni.hr.Neki u toj olasti su potonuli mnogo više, a neki manje od prosečnog pada fiskalizovanog prometa, a kada se sageda situacija od početka godine pad je nešto manji jer su neki ugostitelji pre padndemije beležili rast.Navodi se da su na negatvni trend najvše uticale mere protiv pandemije kojima je naloženo zatvaranje kafića i restorana, a sa tim su morali da se pomire i vlasnici teretana.Na alarmantnu situaciju zbog uvedenih ograničenja ovih dana upozorava i event industrija u Hrvatskoj.Sa druge strane, dodatna ograničenja očekuju se i u radu trgovaca.Predsednik Nacionalnog udruženja ugostitelja Marin Medak procenio je da bi zabrana rada mogla da bude produžena do kraja januara.Kako se navodi, neki od ugostitelja i dalje pokušavaju da pregovaraju sa Nacionalnim stožerom za zaštitu od pandemije, jer žele da im se dozvoli da barem organizuju služenje kafu napolju, ne u zatvorenom prostoru.NEKE DELATNOSTI PROŠLE BOLJEFrizerski saloni i saloni za ulepšavanje tokom drugog talasa pandemije kako se navodi, jer su za razliku od prvo talasa izbegli zaključavanje.Oni prema najnovijim podacima u odnosu na prošlu godinu beleže manji pad u iznosu od 185 miliona kuna (24,5 miliona evra), odnosno za 22%.
Tokom drugog talasa pandemije korona virusa, članice Europola i treće zemlje pozivaju se na veću budnost u vezi sa mogućim učešćem kriminalaca u procesu razvoja i distribucije vakcina. Europol ukazuje na činjenicu da je potražnja za lekovima protiv gripa bila veća nego što je uobičajeno, pa u mnogim zemljama postoji rizik od njihove nestašice.Opasnost kako se naglašava dolazi od velike tražnje koja se očekuje onda kada se pojavi nova vakcina. Do prevara može da dođe i onda kada neke zemlje usled nestašice koja bi mogla da bude prouzrokovana velikom tražnjom, odluče da potraže vakcinu na "nekim drugim" mestima.Kako se naglašava, sumnja se i da će kriminalci deliti razne dezinformacije kako bi prevarili pojedince i kompanije. Naglašava se i da je već bilo slučajeva gde su se na raznim "crnim" internet platformama oglašavali "originalni" brendovi farmaceutskih kompanija koji su u navodnoj završnoj fazi testiranja.Upozorava se da te falsifikovane vakcine mogu da predstavljaju značajan rizik za javno zdravlje, jer mogu da budu neefikasne ili toksične, zbog proizvodnje u laboratorijama bez neophodnih higijenskih standarda. Napominje se i da one mogu da cirkulišu na ilegalnim tržištima, ali da mogu i da se uvedu na legalno tržište.BRITANCI OBJAVILI KO NE SME DA KORISTI PFIZER/BIONTECH VAKCINU Europol podeća i da je u aprilu ukazao na moguće prevare putem društvenih mreža na kojima su se nudile navodne verzije vakcine protiv Covida-19. Kako se navodi, sumnje u razne kriminalne aktivnosti kasnije su potvrđene i u njihovom novembarskom izveštaju, gde je navedeno da je distribucija nekvalitetnih i falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, uključujući i navodne vakcine protiv Covida-19 i dalje jedna od kriminalnih aktivnosti koja je u uskoj vezi sa aktuelnom pandemijom.
Gasna platforma hrvatske naftne kompanije "Ina", "Ivana D", koja je tokom subote nestala u oluji na severnom delu Jadrana, pronađena je na dnu mora, javio je N1."O uzrocima puknuća i o početku akcije izvlačenja ostataka (platforme) još je prerano govoriti", izjavio je Ivan Šantić, predstavnik Nacionalne središnjice za nadzor pomorskog prometa.Brod "Junak" koji ima robotsku dizalicu jutros je stigao na poziciju gde se nalazila Inina gasna platforma "Ivana D" kako kako bi pronašao platformu koja je izgubljena uslijed jakog juga i nevremena na moru.Kompanije "Ina" saopštila je da je gasna platforma "Ivana D" prestala da šalje signal u subotu, kao i da se nije videla sa obližnje platforme "Ivane A".ININA GASNA PLATFORMA NESTALA U OLUJI NA SEVERU JADRANA "Na dnevnoj bazi radimo preglede i održavanja, zatim imamo godišnje sertifikovanje, dvoipogodišnje preglede i petogodišnje dubinske preglede kada se kontroliše kompletna podmorska struktura. Na platformi "Ivana D" to je izvršeno 2018. godine, relativno nedavno i nije ustanovljena nikakva teškoća", izjavio je nedavno operativni direktor "Ine", Tvrtko Perković.Prema njegovim rečima kompanija je sigurna da održavanje nije uzrok te nesreće."PANDEMIJSKI" GUBICI PRIMORALI HRVATSKU INA GRUPU DA OTPUŠTA RADNIKE
-615x345.jpg.webp)
Crna Gora je uspešno završila emisiju evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 750 miliona evra po kamatnoj stopi od 2,95 odsto, a veći deo ovog iznosa najavljuje se za otplatu starih nepovoljnih dugova, koji uključuju ranije obveznice i skupe komercijalne zajmove, dok se ostatak planira za rast i oporavak privrede, što bi trebalo da uključuje pomoć privredi, piše portal Bankar.Iako je rejting zemlje B + (S&P) sa negativnim izgledima (tzv. junk), interesovanje stranih investitora bilo je iznenađujuće veliko. Potražnja je bila skoro 2,5 milijardi evra, odnosno tri puta više od ukupnog iznosa emisije, prenose crnogorski portali.Ovo zaduženje je najverovatnije omogućilo plaćanje obaveza po osnovu evroobveznica koje dospevaju 2021. godine u iznosu od 227 miliona evra (plus kamate).Postignuta cena od 2,95 odsto, međutim, nije najniža postignuta, imajući u vidu da je prošlogodišnja evroobveznica od 500 miliona evra izdata sa kamatom od 2,55 odsto.Mandatar Zdravko Krivokapić najavio je u svom izlaganju da će za normalno funkcionisanje državne kase sledeće godine nedostajati 500 miliona evra, ali o ovoj emisiji nije bilo zvaničnih najava, niti najava Ministarstva finansija.Na naplatu u narednoj godini državi stiže oko 400 miliona evra starih dugova, od čega 240 miliona treba isplatiti u martu.Koliko će tačno novca od ove emisije otići na vraćanje dugova biće poznato nakon što nova izvršna vlast Crne Gore obavi razgovore sa stranim kreditorima kod kojih ima skupe kredite i napravi računicu šta će sve platiti.Jedan od tih kredita je uzet kod Kredit Svis banke i za njega su založene i državne zlatne rezerve. Na ovaj kredit je ukazivala Državna revizorska institicija (DRI) u jednom od ranijih izveštaja, upozoravajući na ogromne izdatke koji idu na kamate.Saldiranje ove emisije biće 16. decembra, a do tada se i dalje može obavljati trgovina.“Crna Gora je danas dobila ekonomsku budućnost. Masovna otpuštanja, smanjivanje plata i penzija i drugi scenariji koji su bili predviđeni za novu vladu su izbegnuti na najbolji način po Crnu Goru. Obezbeđen je novac za vraćanje nepovoljnih starih kredita i investiranje u naš rast i oporavak”, objavio je ministar finansija Milojko Spajić, a očekuje se da javnosti objasne na šta će se konketno odnositi dobar deo pozajmice koji se ne odnosi na stari dug.Funkcioneri Socijaldemokrata (SD) i Socijaldemokratske partije (SDP) – bivši ministri, Damir Šehović i Raško Konjević kritikovali su novo zaduženje, pitajući da li je to prvi “reformski potez”, gde će ići dobar deo pozajmice.Crna Gora je dosad već zadužena 3,7 milijardi evra.
Nakon odluke Savezne američke komisija za trgovinu i gotovo svih američkih saveznih država da tuže Fejsbuk zbog kršenja zakona o konkurenciji WhatsApp i Instagramm mogli bi po "sili zakona" da dobiju nove vlasnike, prenosi Euractiv.Podnošenjem tužbi u 9. decembra Facebook postaje druga velika tehnološka kompanija koja se u poslednje vreme suočila sa tom vrstom pravnog izazova.Pre dva meseca američko Ministarstvo pravde je pokrenulo sudski postupak i protiv Google Alphabet-a, optužujući je za korišćenje monopolskog položaja u odbrani od konkurencije.Tužbe ukazuju i na raspuđi konsenzus između republikanaca i demokrata da Big Tech (grupa kojom se označavaju najveće i najdominantnije tehnološke kompanije u SAD, poput Amazona, Apple-a, Google, Facebook-a i Microsoft-a) odgovara za svoje poslovne prakse.Facebook se tužbama tereti za otkup konkurentskih kompanija, posenbo se fokusirajući na kupovinu Instagrama 2012. godine za milijardu dolara, kao i aplikacije WhatsApp za19 milijardi dolara 2014. godine."Gotovo čitavu deceniju Facebook je koristio svoju dominaciju i monopol da uništi manje rivale, uguši konkurenciju, a sve na štetu svakodnevnih korisnika", izjavila je njujorška državna tužiteljka Letitia James u ime koalicije koju čini 46 saveznih država.Navodi se da Vašington, Guam, Alabama, Džordžija, Južna Karolina i Južna Dakota nisu učestvovali u tužbi.Tužiteljka je izjavila i da je kompanija stekla rivale na tržištu pre nego što oni su mogli da ugroze dominaciju kompanije.Predstavnica Facebooka Dženifer Nevsted nazvala je tužbe "revizionističkom istorijom“ i rekla da svrha zakona na čije se navodno kršenje ukazuje, nije kažnjavanje uspešnih kompanija.Prema njenim rečima WhatsUpp i Instagram su nakon Fejsbukovih ulaganja koja se mere milijardama dolara, doživeli uspeh.Ona takođe izražava sumnju da je Facebook naneo štetu WhatsApp-u jer ga je učinio besplatnim za korisnike, dok se rivali poput YouTube-a, Twitter-a i WeChat-a bolje tretiraju iako nisu dozvolili pristup svojim razvojnim platformama.Vlasnik Facebook-a Mark Zuckerberg izjavio je u svom internom postu zaposlenima da povodom najnovijih tužbi kako ne smatra da će zbog njih doći do bilo kakvog uticaja na pojedine timove i uloge u kompaniji. Takođe je ocenio i da su tužbe samo korak u procesu koji bi mogao da traje godinama.Tužbe, koje se u SAD oficijalno označavaju kao antitrust cases, predstavljaju najveće slučajeve tog tipa u novijoj istoriji, a porede se i sa tužbom protiv Microsofta iz 1998. godine.Savezna vlada SAD tada je nakon dugogodišnjeg spora, kako se podseća postigla nagodbu, a često se ističe i značaj tog postupka u "čišćenju" puta za kasniji vrtoglavi razvoj interneta vrtoglavom razvoju interneta.Kao glavni državni doprinos navedna je činjenica da je Microsoft zbog dugogodišnjeg sudskog postupka osujećen u nekim namerama kojima bi kupovinom rivalskih kompanija narušio konkurenciju na tržištu.Prošlog meseca, Facebook je inače saopštio da kupuje novoosnovani uslužni servis Customer, dok je u maju kupio Giphi, popularnu veb stranicu za razmenu animiranih sadržaja Gif-ova.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
