Svet

Google će francuskim medijima plaćati za prikazivanje vesti u pretraživaču

Gugl će plaćati francuskim medijima za upotrebu njihovog sadržaja na mreži u sporazumu koji bi uskoro mogao da se proširi širom Evrope po novim zakonima o autorskim pravima, piše CNN.Tehnološka kompanija i lobi francuskih medija izjavili su u četvrtak da su se složili oko principa kako medijima treba nadoknaditi distribuciju svog sadržaja na Guglovim platformama nakon višemesečnih pregovora.Kada su prošle godine u Francuskoj na snagu stupila nova pravila koja zahtevaju od tehnoloških kompanija da medijima plaćaju isečke vesti prikazane u rezultatima pretrage, Gugl je najavio da će prikazivati samo naslove.U aprilu je francuski organ za zaštitu konkurencije presudio da je Gugl zloupotrebio tržišnu dominaciju i naložio kompaniji da pregovara sa francuskim izdavačima.Gugl će sada pregovarati o ugovorima o licenciranju sa pojedinačnim izdavačima. Već je potpisao ugovore sa pregršt dnevnih novina i časopisa.Evropska unija je 2019. prepravila svoje zakone o autorskim pravima, učinivši platforme poput Gugla i Jutjuba odgovornim za kršenje autorskih prava koje su počinili njihovi korisnici. Nova pravila, koja su se žestoko osporavala, takođe zahtevaju da pretraživači i platforme društvenih medija dele prihod sa izdavačima ako se njihov sadržaj prikazuje.Gugl je prošle godine najavio da će izdavačima platiti više od milijardu dolara u naredne tri godine putem novog programa za licenciranje vesti.Australija je takođe krenula sa uvođenjem zakona koji zahtevaju da tehnološki giganti plaćaju za prikazivanje sadržaja vesti.

Rusija: Kazna za društvene mreže koje omladinu „poziva“ na proteste

Ruski nadzorni organ za telekomunikacije, Roskomnadzor, zatražio je od svih društvenih mreža da zaustave širenje objava koje pozivaju rusku omladinu da učestvuju u „ilegalnim“ javnim skupovima, a platforme koje to ne budu činile suočavaće se sa novčanim kaznama, piše Telecompaper.Odluka dolazi nakon masovnih protesta širom Rusije zbog zatvaranja kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog u kojima je učestvovalo dosta maloletnih lica, prema navodima ruske vlade.Zvaničnici optužuju Navaljnog i njegove pristalice za iskorišćavanje podložnosti dece i ova odluka navodno treba da „zaštiti decu“.Optužba da je Navaljni ispirao mozak deci kako bi povećao odziv na protestima ponavljana je na mnoštvu medijskih kanala koje kontroliše vlada Rusije, čime je oformljen ključni element propagandnih napora za diskreditaciju opozicionog pokreta.Ruski zakon zabranjuje pozivanje osoba mlađih od 18 godina da prisustvuju neovlašćenim uličnim protestima. U vreme kada je usvojen 2018. godine, Navaljni je rekao da je zakon specifično dizajniran da ometa njegove političke aktivnosti.

Britanija želi da se pridruži transpacifičkom trgovinskog partnerstvu

Britanija planira da podnese zahtev da se pridruži masivnom trgovinskom sporazumu koji čini 11 država azijsko-pacifičkog bloka, nedugo nakon što su napustili jedinstveno tržište Evropske unije, piše Euractiv.Sekretar za međunarodnu trgovinu Liz Tras zvanično će danas zatražiti da se Britanija pridruži Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), tržištu koje predstavlja pola milijarde ljudi i oko 13,5 odsto globalne ekonomije.Potpis na sporazum stavili su ministri Australije, Bruneja, Vijetnama, Japana, Kanade, Malezije, Meksika, Novog Zelanda, Perua, Singapura i Čilea.Ovaj potez dolazi godinu dana nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju, okončavši više od četrdeset godina članstva i nakon pet godina složenih trgovinskih razgovora sa blokom.Britanski premijer Boris Džonson rekao je da bi potencijalno novo partnerstvo „donelo ogromne ekonomske koristi za narod Britanije“.Očekuje se da će pregovori početi ove godine, kaže britansko Ministarstvo trgovine.Tras kaže da bi pristupanje CPTPP-u ponudilo „ogromne mogućnosti“.Britanija je već postigla sporazume sa članicama CPTPP-a, poput Japana i Kanade, nakon Bregzita, a prema izveštajima britanskih medija, države CPTPP-a činile su oko osam odsto izvoza Velike Britanije u 2019. godini.Tras dodaje da će sporazum značiti niže carine za proizvođače automobila i proizvođače viskija, a takođe će doneti i "kvalitetna radna mesta i veći prosperitet za ljude u Britaniji“.CPTPP je pokrenut 2019. godine kako bi uklonio trgovinske barijere među 11 država koje predstavljaju gotovo 500 miliona potrošača u azijsko-pacifičkom regionu u pokušaju da se suprotstave rastućem ekonomskom uticaju Kine.

Goldman Saks: Hedž fondovi gube previše novca, ugroženo celokupno tržište

Prema izveštaju kompanije Goldman Sachs ove nedelje zabeležen je „najveći pad vrednosti hedž fondova“ od februara 2009. godine, do čega je došlo usled „šort skviza“ (short squeeze), odnosno naglog skoka vrednosti akcija kompanije GameStop kojem su doprineli udruženi trgovci na popularnom sajtu Reddit, piše portal ZeroHedge.Neuspeli pokušaj hedž fondova da „kratko prodaju“ (short sell) akcije GameStop-a, odnosno da ih pozajme na oročeni period, prodaju na otvorenom tržištu sve u nadi da će vrednost kasnije opasti, kako bi ostvarili profit naknadno kupujući akcije po manjoj vrednosti, naterao je sada hedž fondove da se reše svih kratkih pozicija na berzi kako bi pokrili svoje gubitke.Iako su naveli da su se pokrili, njihova takozvana izloženost je blizu rekordnog nivoa, što ukazuje na rizik od prinudne prodaje i kupovine akcija.Čak i dok se hedž fondovi ove nedelje agresivno razdužuju i aktivno smanjuju rizik, bruto i neto izloženosti „ostaju blizu najvišeg nivoa zabeleženih“.life was very different last week if one managed a hedge fund. The typical US equity long/short fund returned -7% this week and has returned -6% YTD.The past 25 years have witnessed a number of sharp short squeezes in the US equity market, but none as extreme as has occurred recently. In the last three months, a basket containing the 50 Russell 3000 stocks with market caps above $1 billion and the largest short interest as a share of float (GSCBMSAL) has rallied by 98%. This exceeded the 77% return of highly-shorted stocks during 2Q 2020, a 56% rally in mid-2009, and two distinct 72% rallies during the Tech Bubble in 1999 and 2000. This week the basket’s trailing 5-, 10-, and 21-day returns registered as the largest on record.Goldman Sachs kaže da je ova situacija „pokazala da neodrživi višak na jednom malom delu tržišta ima potencijal da poljulja čitavo tržište“ i navode da ukoliko trgovci udruženi na Reddit-u nastave da podižu cene akcija GameStop-a da postoji mogućnost da se čitava berza uruši.Robinhood, jedna od najvećih brokerskih kompanija na internetu, ove nedelje je zabranila svojim korisnicima da trguju akcijama određenih kompanija na berzi i tako sačuvala tradicionalne ulagače, odnosno brojne hedž fondove. Sada je Robinhood uzeo novu rundu investicija u visini od milijardu dolara koje je prikupio od postojećih investitora, piše portal Startit.

Fejsbuk bio svestan problema političkog organizovanja na svojoj platformi

Rukovodstvo Fejsbuka bilo je svesno problema koji predstavljaju političke grupe na toj platformi i kompanija se interno borila oko toga kako da ih obuzda.Fejsbukovi analitičari upozorili su rukovodstvo kompanije u avgustu prošle godine na očigledne dezinformacije i pozive na nasilje koji su se širili svim većim političkim grupama na platformi, pokazuju interni dokumenti do kojih je došao Vol strit žurnal.Te grupe kolektivno dosežu stotine miliona korisnika.Prema podacima analitičara jedna grupa koja je brojila 58.000 članova imala je pozive na nasilje praktično na dnevnoj bazi. Druga, takođe velika grupa, tvrdila je da je osnovana od strane pristalica bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, međutim vodili su je „finansijski motivisani Albanci“ usmeravajući milione korisnika na lažne vesti i drugi provokativni sadržaj.Otprilike „70 odsto od najvećih stotinu grupa nije se smatralo preporučljivim za korisnike platforme“, naveli su analitičari u izveštaju dostavljenom rukovodstvu kompanije. „Moramo da učinimo nešto da suzbijemo ove grupe. Naši postojeći sistemi nisu dovoljni za regulaciju ovakvog sadržaja“, napisali su oni.Kao odgovor na to, Fejsbuk je uoči američkih izbora zabranio neke od najistaknutijih grupa i preduzeo korake da smanji rast drugih. Ipak, Fejsbuk je ta ograničenja smatrao privremenim i nije želeo da uvodi strože mere uprkos preporukama njegovih analitičara, pokazuju dokumenti.U nedeljama nakon izbora, mnoge velike grupe - uključujući neke imenovane u avgustovskoj prezentaciji - preispitivale su rezultate glasanja, organizovale proteste zbog rezultata i pomogle ubrzavanju protesta koji su prethodili neredima u zgradi Kapitola 6. januara.Nakon nereda, Fejsbuk je uklonio još grupa i nametnuo nova pravila kao deo onoga što je nazvao „hitnim reagovanjem“.Sada, izvršni direktor ove društvene mreže Mark Zakerberg najavio je da njihova platforma više neće preporučivati građanske i političke grupe svojim korisnicima, kao i da će raditi na tome da korisnici vide što manje političkog sadržaja na početnoj strani.

Petina sveta bi mogla da ima digitalne valute za tri godine

Centralne banke koje predstavljaju petinu svetske populacije verovatno će izdavati sopstvene digitalne valute u naredne tri godine, pokazalo je istraživanje krovne grupe centralnih banaka, Banke za međunarodna poravnanja (BIS), piše agencija Rojters.Fizička upotreba gotovine opada na globalnom nivou, a vlade širom sveta žele da se „odbrane od pretnje njihovim moćima štampanja novca“ koju predstavljaju kriptovalute, navodi se u istraživanju.Istovremeno, centralne banke koje su prihvatile negativne kamatne stope razmatraju da li bi digitalna gotovina mogla da se koristi za sprovođenje ove „radikalne politike“.BIS-ovo istraživanje sprovedeno u sredu u koje je učestvovalo 65 centralnih banaka pokazalo je da 86 odsto njih razmatra prednosti i nedostatke digitalnih valuta.Istraživanje pokazuje da su centralne banke u ekonomijama u razvoju naklonjenije digitalnim valutama od banaka u jačim ekonomijama.U oktobru prošle godine, Bahami su postali prva zemlja koja je lansirala digitalni novac opšte namene, pod nazivom Peskoviti dolar (Sand Dollar). Brojne veće zemlje takođe su testirale uvođenje digitalne valute, među kojima je najveća Kina.Petina centralnih banaka iz glavnih ekonomija koje su odgovorile na istraživanje reklo je da je izdavanje digitalnih valuta „moguće“ u kratkom ili srednjem roku, u poređenju sa samo jednom bankom prošle godine.Narodna banka Kine je u avgustu proširila testiranje svoje digitalne valute (Renminbi) na svoja tri najveća urbana regiona, koja zajedno sadrže 400 miliona ljudi.Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je prošle nedelje da ECB nastavlja sa radom na svom digitalnom evru, pored toga švedska E-Kruna napreduje, a šef američke Federalne rezerve Džerom Pauel rekao je da „eksperimentišu“ sa digitalnim dolarom.Međutim, istraživanje BIS-a je takođe pokazalo da više od četvrtine centralnih banaka trenutno nema ovlašćenje da izdaje svoje digitalne valute, a oko 48 odsto njih još uvek nije sigurno. Dok oko 60 odsto smatra da je malo verovatno da će izdati bilo koju vrstu digitalne valute u kratkom ili srednjem roku.U celini, međutim, „centralne banke prelaze u naprednije faze izdavanja digitalnih valuta, prelazeći od konceptualnog istraživanja do praktičnog eksperimentisanja“, zaključuje se u istraživanju.

Američka ekonomija zabeležila rekordni pad 2020. godine

Američka ekonomija zabeležila je pad od 3,5 odsto u 2020. godini, što predstavlja najgori privredni rast još od drugog svetskog rata, kada je bruto domaći proizvod pao za 2,5 odsto, piše britanski Gardijan.U poslednjem kvartalu prošle godine ekonomija je porasla za samo jedan odsto, a prema navodima tamošnjeg Zavoda za ekonomsku analizu u poslednja tri meseca 2019. rast je iznosio četiri odsto.Sve veći broj novih slučajeva koronavirusa doprineo je padu američke ekonomije.Više od 429.000 ljudi sada je umrlo od korone u SAD-u, a potvrđeno je 25,6 miliona slučajeva, prema istraživanju Univerziteta Džons Hopkins.Ovo je prvi godišnji pad u godini od 2009. godine, na nivou Velike recesije, kada je bruto domaći proizvod pao za 2,5 odsto.Američka ekonomija se znatno oporavila od prvih meseci pandemije. BDP se urušio po stopi od 32,9 odsto između aprila i juna. Nezaposlenost je naglo opala sa rekordnih 14,7 odsto, koliko je iznosila u aprilu, na 6,7 procenata u decembru, ali je samo u decembru 2020. izgubljeno 140.000 radnih mesta, a broj ljudi koji podnose nedeljne zahteve za nezaposlenost je preko četiri puta veći nego što je bio pre pandemije. Samo prošle nedelje posao je izgubilo još 847.000 Amerikanaca.

Tuže Robinhood zbog stopiranja trgovine akcijama GameStop-a

Aplikacija za trgovanje na berzi Robinhood suočena je sa tužbom od strane svojih korisnika, nakon što je odlučila da blokira kupovinu novih akcija kompanije GameStop koja je trenutno u središtu „berzanske bitke“ između velikih hedž fondova i trgovaca udruženih na popularnom sajtu Reddit.Tužba tvrdi da aplikacija manipuliše tržištem protiv svojih korisnika i u korist velikih hedž fondova koji trenutno gube ogromne količine novca zbog udruženih trgovaca na Reddit-u, piše CNN.„Odluka Robinhood-a doneta je svesno i svrsishodno da bi se manipulisalo tržištem u korist velikih finansijskih institucija“, navodi se u tužbi.Robinhood je odbio da komentariše tužbu.Nakon što su veliki hedž fondovi i takozvani "short sellers" investitori koji deonice pozajmljuju na oročeni period pa prodaju na otvorenom tržištu u nadi da će vrednost u budućnosti pasti, pokušali da obore cene akcija kompanije GameStop, trgovci na Reddit-u odlučili su da se suprotstave tako što su masivno kupovali akcije i time im podigli cenu, što te investitore košta velike količine novca.Kako trenutno stvari stoje, ti investitori i fondovi trenutno očekuju gubitke od 70,87 milijardi dolara, pokazuju novi podaci kompanije za analizu finansijskih podataka Ortex, piše agencija Rojters.Do pozamašnih gubitaka dolazi jer su akcije GameStop-a skočile za više od 1.000 odsto u proteklih nedelju dana, što je primoralo hedž fondove da sada kupuju nazad te akcije po znatno većoj ceni kako bi pokrili potencijalne gubitke.Do skoka vrednosti došlo je upravo zbog trgovaca udruženih na Reddit-u koji su veštački podigli tržišnu kapitalizaciju čitave kompanije u pokušaju da se suprotstave velikim finansijskim institucijama „koje godinama manipulišu tržištem“.

Građani regiona se opijaju u nivou svetskog proseka

Stanovnici zemalja engleskog govornog područja i Skandinavije opijaju se češće nego bilo koje druge nacije, dok su građani Balkana u nivou svetskog proseka po konzumaciji alkohola, navodi se u ovogodišnjem izdanju Global Drugs Survey. Istoimena nevladina organizacija koja sprovodi istraživanje navodi da je svega 16 odsto ispitanika prijavilo da se nijednom nisu napili tokom 2020. godine. U istraživanju je anketirano oko 110.000 ljudi iz preko 25 zemalja i regiona.Istraživanje opijanje definiše kao situaciju u kojoj ispitanici popiju toliko su njihove fizičke i mentalne sposobnosti oslabljene do te mere da je to uticalo na ravnotežu i govor, kada nisu bili u mogućnosti da se fokusiraju jasno na stvari, ili kada je njihovo ponašanje bilo drastično drugačije od uobičajenog.U proseku ispitanici su prijavili da su se u poslednjih godinu dana napili 21 puta, a najčešće je to bio slučaj s muškaracima mlađim od 25 godina (28 opijanja godišnje), a najmanje kod žena starijih od 25 godina (12 puta).Građani Balkana su takođe u nivou svetskog proseka, s nešto više od 20 opijanja godišnje u proseku.Na osnovu podataka od preko 90.000 ljudi koji konzumiraju alkohol, oko dva odsto je lane zatražilo hospitalizaciju zbog prekomerne upotrebe tog opijata.Žene mlađe od 25 godina su kategorija koja je najčešće tražila hitnu medicinsku pomoć nakon opijanja, jedna od 30 ispitanih.Oko trećine svih uživalaca alkoholnih pića je prijavilo da žali što su se napili, najčešće zbog mamurluka, a odmah zatim zato što su "izgovorili nešto što obično ne bi rekli".LSD je ocenjen kao droga sa najboljom vrednošću za novac na svetu, isto kao i prethodnih godina.Tokom 2020. godine zabeležen drastičan pad u percepciji ispitanika o vrednosti kanabisa u odnosu na utrošen novac.Pored magičnih pečurki, podaci pokazuju da se sintetičke droge koje se lako mogu proizvesti u velikim količinama smatraju za najbolje u odnosu na utrošen novac, nasuprot organskih narkotika kao što su kokain ili kanabis.

Javni dug Hrvatske se bliži nivou od 90 odsto BDP-a

Prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) javni dug je na kraju septembra iznosio 42,9 milijarde evra (325,2 milijarde kuna) što je za 11,2 posto više u odnosu na kraj 2019. godine i uglavnom je posledica povećane javne potrošnje zbog borbe protiv pandemije, a analitičari Raiffeisen Bank (RBA) primećuju da je da je udeo javnog duga u BDP-u bio 86,4 odsto, piše portal Novac.U odnosu na kraj 2019. godine, javni dug je povećan za 4,3 milijarde evra ili 11,2 posto, a u odnosu na avgust za 61 milion evra ili 0,1 posto.Povećanje javnog duga u prvih devet meseci 2020. godine odgovor je na krizu izazvanu pandemijom koja je povećala potrebe državnih finansiranja usled naglog pada budžetskih prihoda prouzrokovanih nepovoljnim ekonomskim kretanjima i finansiranja ekonomskih mera za ublažavanje krize, navode analitičari RBA.Napominju da je povećanje javnog duga na kraju septembra u odnosu na kraj 2019. godine posledica rasta i domaćeg i inostranog duga.Domaći dug opšte države na kraju septembra iznosio je 28,9 milijarde evra (219,3 milijarde kuna), što je povećanje od 2,9 milijarde evra (22,1 milijarde kuna) ili 11,2 odsto u odnosu na kraj 2019. godine, a velikim delom je rezultat rasta domaćeg duga dug središnje države što čini 97,1 odsto ukupnog domaćeg duga.Prema projekcijama analitičara RBA, potrebe za finansiranjem budžetskog deficita i finansijskim obavezama koje dospevaju ove godine iznose oko 17 procenata BDP-a.Takođe očekuju da će se, pored sužavanja budžetskog deficita, ove godine odnos duga prema BDP-u vratiti u silaznu putanju.

Srpski tim programera u top 10 startapa na svetu

Kompanija Ipification, na čijem čelu je sprski tim programera, je od 2.000 prijavljenih startap-ova iz 100 regiona i zemalja izabrana u top 10 na svetski poznatom takmičenju Jumpstarter 2021 koje finansira jedna od najuspešnijih korporacija Alibaba iz Hong Konga. Ulaskom u top 10 startapa, Ipification je dobio priliku da se takmiči za dve glavne nagrade od 4 miliona američkih dolara, a dobiće i mogućnost da učestvuje u programu obuke Alibaba Netpreneur, koji obučava digitalne preduzetnike. Izvršni direktor Ipification Stefan Kostić istakao je da je veoma počastovan što je Ipification prepoznat kao rešenje koje poboljšava mobilnu potvrdu identiteta i korisničko iskustvo bez ugrožavanja sigurnosti i privatnosti.“Izbor u top 10 na svetskom takmičenju je velika potvrda za uložen trud i rad. Uspeli smo jer smo radili kao tim, a nadamo se da ćemo osvojiti glavnu nagradu koja će nam dati vetar u leđa da sanjamo velike snove i osvajamo tržišta na svetskom nivou”, istakao je Kostić. Prijavljeni startapi su prošli kroz rigorozan proces selekcije, a u Top 10 su ušli na osnovu inovacija, tržišnog potencijala, razvojnog kapaciteta, porekla i snage njihovih timova. Očekuje se da će dobitnici glavnih nagrada biti proglašeni krajem marta.Podsetićemo da je Ipification nedavno osvojio prvo mesto na Elevator Lab takmičenju za Srbiju i nagradu od 5.000 evra, nakon čega je na istoimenom regionalnom takmičenju pobedio kao startap sa najinovativnijim rešenjem iz oblasti finansijskih tehnologija.

Apple ponovo postao najvredniji brend na svetu

Epl (Apple) je pretekao Amazon i Gugl i po prvi put od 2016. godine zauzeo prvu poziciju kao najvredniji svetski brend, prema najnovijoj rang listi Brand Fajnens Global 500 za 2021. godinu.Prema novoj rang listi, objavljenoj na veb sajtu Brend Fajnensa, vrednost Eplovog brenda porasla je za 87,4 posto na 263,4 milijarde dolara, dok se vrednost brenda drugoplasiranog Amazona povećala za 15,1 odsto, na 254,1 milijardu dolara. Pođ vođstvom Tima Kuka, naročito tokom poslednjih pet godina, Epl je počeo da se fokusira na razvoj svojih strategija rasta koje idu i iznad Ajfona.Eplova transformacija i sposobnost da se iznova izdvaja od ostalih proizvođača hardvera doprinela je tome da brend postane prva američka kompanija koje je dostigla tržišnu vrednost od 2.000 milijardi dolara u avgustu 2020. godine, navodi Brend Fajnens.Među prvih deset najvrednijih brendova, čak sedam je iz SAD-a, dva je iz Kine i jedan iz Južne Koreje.Na trećem mestu, iza Amazona, nalazi se Gugl sa procenjenom vrednošću od 191,2 milijarde dolara, dok četvro mesto zauzima Majkrosoft koji vredi 140,4 milijarde i peti je južnokorejski Samsung sa procenjenom vrednošću od 102,6 milijardi dolara.Kako nove tehnologije pokreću vrednost brenda u različitim industrijama, tako je Tesla pretekla tradicionalne marke automobila sa skokom vrednosti od čak 158 odsto, na 32 milijarde dolara.Brendovi koji se fokusiraju na internet trgovinu su takođe napredovali u uslovima “nove normalnosti” izazvane globalnom pandemijom, pri čemu je kineska kompanija “Alibaba” udvostručila vrednost brenda, s rastom od 108,1 odsto na 39,2 milijarde dolara.Usled pandemije avio i vazduhoplovni sektori nalaze se među najbrže padajućim brendovima na rang listi.Ugostiteljstvo takođe trpi pad, pa je tako vrednost brendova kao što su Starbaks, Mekdonalds i KFC opala, a hoteli Meriot i turistička platforma Airbnb odjavili su se od rangiranja.Vrednost brendova tradicionalnih medija nastavlja da opada, pri čemu je najveći pad od 49 odsto zabeležila američka TV mreža CBS, dok, s druge strane vrednost brendova striming usluga raste.Kineska aplikacija za razmenu poruka ViČet (WeChat) pretekla je Ferari i postala najjači svetski brend, a Masterkardov Adžej Banga proglašen je za najboljeg izvršnog direktora.

Sve češća upotreba tehnologije za prepoznavanje lica u Kini, građani zabrinuti

Od ulica prepunih kamera do aplikacija koje zahtevaju biometrijsku identifikaciju, upotreba tehnologije za prepoznavanja lica raste u Kini, a novo istraživanje pokazuje da su kineski stanovnici zabrinuti zbog upotrebe te tehnologije na javnim mestima, piše South China Morning Post.Anketa istraživačkog tima Beijing News Think Tank u kojoj je učestvovalo 1.515 anonimnih kineskih stanovnika otkrila je da se 87,46 odsto ispitanika protivi upotrebi tehnologije prepoznavanja lica u komercijalnim zonama.Gotovo 70 odsto ispitanika je smatralo da prepoznavanje lica ne treba koristiti za pristup stambenim oblastima, a između 43 i 52 odsto njih smatra da se ta tehnologija ne treba koristiti u bolnicama, školama i kancelarijama.Zabrinutost zbog sve veće upotrebe ove tehnologije u svakodnevnom životu stavlja kineske građane u sličnu situaciju u kojoj se nalaze zapadnjaci, gde već dugo postoji otpor tehnologiji prepoznavanja lica.Američki grad San Francisko zabranio je upotrebu softvera za prepoznavanje lica od strane policije i drugih vladinih agencija 2019. godine nakon što su grupe za građansku slobodu izrazile nelagodu zbog potencijalne zloupotrebe te tehnologije od strane vlade.U Kini se nadzorne kamere opremljene ovakvim softverom koriste za sve, čak i za sprečavanje krađe toaletnog papira.U međuvremenu, 2019. godine SAD su dodale kineske startapove koji razvijaju softver za prepoznavanje lica kao što su SenseTime, Megvii, Hikvision i Dahua, na svoju trgovinsku crnu listu zbog njihove navodne uloge u postupanju zvaničnog Pekinga prema ujgurskim muslimanima i drugim etničkim manjinama.Kina je trenutno drugo najveće tržište kamera za video nadzor.

Fejsbuk trajno prestaje da preporučuje političke grupe

Izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg u sredu je najavio da ova platforma više neće preporučivati građanske i političke grupe svojim korisnicima, piše CNBC.Odluka dolazi nakon nedavnog napada na zgradu Kapitola u Vašingtonu.Fejsbuk je prethodno odlučio da privremeno prestane da preporučuje ovakve grupe uoči američkih izbora 2020. godine, međutim sada će ta mera biti trajna.Uz to, Zakerberg je rekao da kompanija sada razmatra korake za smanjenje količine političkog sadržaja koji korisnici vide na početnoj strani ove popularne društvene mreže.„Jedna od glavnih povratnih informacija koju trenutno čujemo od naše zajednice je da ne žele politički sadržaj“, rekao je Zakerberg.

Croatia Airlines dodatno smanjuje poslovanje

Croatia Airlines smanjiće svoju mrežu na devet međunarodnih odredišta iz Zagreba ovog februara, dok države članice Evropske unije nastavljaju da primenjuju i proširuju svoja ograničenja i zahteve za ulazak, smanjujući potražnju za putovanjima, piše portal exyuaviation.Sledećeg meseca, hrvatski nacionalni avioprevoznik povezaće se sa Amsterdamom, Frankfurtom, Londonom, Rimom (preko Splita), Briselom, Kopenhagenom, Cirihom, Parizom i Skopljem. Usluge do Sarajeva i Beča, koje su bile u funkciji deo januara, biće obustavljene tokom narednog meseca.Aviokompanija će i dalje održavati direktne letove iz Splita do nekoliko međunarodnih destinacija, uključujući Frankfurt, Rim i Minhen. Kroacija Erlajns se prvenstveno fokusira na održavanje letova do glavnih evropskih čvorišta gde se dalja povezanost može ponuditi preko njenih partnera.

Crna Gora uskoro blokira klađenje na stranim sajtovima

Novim nacrtom Zakona o igrama na sreću predviđena je blokara popularnih sajtova za klađenje poput Bet365, Bet-at-home ili William Hill, tako da građani Crne Gore više neće moći da se klade na tim stranicama, piše portal Bankar.Stav 107 Zakona o igrama na sreću je jasan i predviđa blokadu IP adresa priređivača koji ne posluju u Crnoj Gori.Takođe, dodaje se i da operatori moraju blokirati IP adrese svih sajtova za klađenje koji nemaju dozvolu za priređivanje igara na sreću u Crnoj Gori.Kako je navedeno u zakonu, priređivači su dužni da vode evidenciju IP adresa koje se ne nalaze na spisku odobrenih priređivača igara na sreću i dostavljaju ih nadležnim organima.Nedavni izbori u Sjedinjenim Američkim Državama dobro su ispraćeni u kladionicama, koje su nudile šanse za pobedu Donalda Trampa ili Džoa Bajdena. Međutim, u Crnoj Gori je ovaj vid klađenja izričito zabranjen novim zakonom.

Veliki investitori gube milijarde u sukobu sa Reddit-om

Kompanija GameStop uspela je da dostigne rekordnu vrednost od 10 milijardi dolara, zahvaljujući bitci koja se odvija između „short sellers“ investitora, odnosno onih koji deonice pozajmljuju i prodaju na otvorenom tržištu planirajući da ih otkupe kasnije za manje novca, i trgovaca udruženih na popularnom sajtu Reddit.GameStop je miljenik Reddit-a, gde stotine korisnika insistira na kupovini akcija nakon što su investitori koji se klade protiv lanca elektronike i video igara pogurali „kratku“ kamatu na 100 odsto. Kratka kamata je broj akcija koje su kratko (short sell) prodate, ali još uvek nisu pokrivene ili zatvorene.Teslin Ilon Mask objavio je na svom Tviter profilu o trenutnoj situaciji koja se odvija između Reddit-a i kompanije GameStop nakon čega je vrednost akcija skočila više od 50 odsto u trgovanju van radnog vremena.Majkl Beri, najpoznatiji kao investitor koji se kladio protiv američkog tržišta stanova i pobedio, poseduje 1,7 miliona akcija GameStop-a, koje su vredele 17 miliona dolara krajem septembra. Međutim, u ponedeljak su te akcije vredele 271 miliona dolara, što je predstavljao dobitak od 1.500 odsto za ovog poznatog investitora. „Short selles“ investitori ciljali su GameStop koji se usled pandemije našao u problemima. Jedan takav investitor, Endru Left iz kompanije Citron Research objavio je video u kojem iznosi razloge zašto akcija GameStop-a treba da vredi 20 dolara, zatim je povukao svoje reči i tvrdio da su njemu i njegovoj porodici pretili. Vrednost akcija GameStopa-a porasle su za čak 68 odsto u produženim satima, popevši se preko 240 dolara po akciji u jednom trenutku, nakon što je skočio gotovo 93 odsto tokom redovnog trgovinskog dana, navodi Bloomberg.Akcije GameStop-a porasle su u utorak 92,7 odsto, gurajući vrednost kompanije na 10,3 milijarde dolara. GameStop je kratko vredeo oko 10 milijardi krajem 2007. godine, ali je prvi put premašio tu cifru u utorak.

Evropska komisija predviđa Evropu bez duvana do 2040. godine

Dugo iščekivani „Evropski plan za borbu protiv raka“ fokusiraće se na prevenciju raka, ciljajući posebno alkohol i duvanske proizvode, kao i elektronske cigarete, saznaje Euractiv.Plan za borbu protiv raka širom EU ostao je jedan od prioriteta Evropske komisije kada je reč o javnom zdravstvu, iako je pandemijska kriza razumljivo skrenula pažnju tokom poslednjih nekoliko meseci.Akcije predviđene planom, za koji se očekivalo da će biti predstavljen već u decembru, imaće za cilj podršku, koordinaciju, pa čak i dopunu napora država članica u svakoj fazi lečenja karcinoma, uključujući prevenciju i kvalitet života preživelih.Nacrt „Evropskog plana za borbu protiv raka“ zasnivaće se na četiri ključna stuba – prevenciji, ranoj dijagnozi, lečenju i naknadnoj nezi, sa sedam vodećih inicijativa i nizom pratećih akcija.Najambicioznije obaveze navedene su u preventivnom delu plana, posebno sa ciljem stvaranja „generacije bez duvana“ do 2040. godine.Budući da se 90 odsto karcinoma pluća može izbeći bez upotrebe duvana, Komisija namerava da za dvadeset godina manje od 5 odsto građana EU koristi duvan.To će se postići, prema rečima izvršne vlasti EU, rigoroznim sprovođenjem pravila EU za kontrolu duvana i prilagođavanjem novom razvoju i tržišnim trendovima, uključujući stroža pravila o novim proizvodima kao što su e-cigarete i biljni proizvodi za pušenje, počev od 2021. godine.Prema nacrtu, Komisija razmatra da pravila o zabrani pušenja na javnim mestima proširi i na proizvode kao što su e-cigarete.Komisija smatra da je oporezivanje duvanskih proizvoda jedan od najefikasnijih instrumenata za borbu protiv potrošnje duvana.Kako bi se smanjila atraktivnost duvana i srodnih proizvoda, očekuje se da će Komisija najaviti reviziju nekoliko zakona EU kao što su Direktiva o duvanskim proizvodima, Direktiva o oporezivanju duvana i pravni okvir o prekograničnoj kupovini duvana.Druga meta inicijative Komisije za suzbijanje raka je alkohol, koji je odgovoran za više od 15 odsto smrtnih slučajeva kod muškaraca i 30 odsto kod žena.Komisija takođe planira da preispita zakonodavstvo EU koje se odnosi na oporezivanje alkohola i prekograničnu kupovinu alkohola.

Prihod Majkrosofta raste usled potražnje za digitalnim uslugama

Majkrosoft beleži rekordne prihode i prodaju, kako je pandemija povećala potražnju za video igrama i uslugama računarstva u oblaku, gigant je saopštio da je njegov fiskalni neto prihod u drugom kvartalu porastao za više od 30 odsto na 15,5 milijardi dolara, a prodaja za 17 odsto na 43,1 milijardu dolara, piše Vol strit žurnal.Pored svojih proizvoda za video igre i računarstvo u oblaku, kompanija je zabeležila snažnu prodaju svojih Surface laptop računara, jer su ljudi kupovali uređaje koji olakšavaju rad od kuće i učenje na daljinu. Ukupan prihod od igara skočio je za 51 odsto, i sada je prihod u tom sektoru porastao na 15,1 milijardu dolara.Korišćenje Majkrosoftovog kancelarijskog softvera je takođe zabeležilo rast zbog opcija video konferencija i ćaskanja preko poruka, a snažna potražnja za poslovnim softverom podstakla je konkurentski pritisak.Tehnološki gigant kaže da čak i njegovo oglašavanje, jedan od retkih segmenata koji je zaostajao rano u pandemiji, pokazuje znakove oporavka. Prihod od oglašavanja na mreži u poslednjem kvartalu porastao je za 2 odsto nakon dvocifrenog pada u prethodna dva kvartala.Tehnološke kompanije su uglavnom bile među najvećim korporativnim dobitnicima tokom pandemije. Pored Majkrosofta, Epl i Amazon takođe su beležili rekordne prihode.

EIB ima novog šefa kancelarije za Zapadni Balkan

Evropska investiciona banka (EIB) postavila je Alesandra Bragonzija kao novog šefa regionalne kancelarije za Zapadni Balkan. Time je nasledio Dubravku Negre, čiji mandat se završio polovnom januara, navodi se u saopštenju banke.Potpredsednica Ljiljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB-a na Zapadnom Balkanu, izjavila je da očekuju sprovođenje inicijativa za region za oporavak od pandemije, ekonomsku tranziciju ka održivom, povezanom, digitalnom i zelenom zajedničkom tržištu. „Kao banka EU, nastavićemo da snažno pomažemo socio-ekonomski oporavak regiona i razvoj na putu ka EU, u skladu sa Ekonomsko-investicionim planom Evropske komisije i inicijativom Tima Evrope“, rekla je ona.Bragonzi zaposlen je u EIB-u već 11 godina. Pre ove funkcije bio je na poziciji predstavnika EIB-a za Albaniju, odgovoran za institucionalne i operativne aktivnosti u zemlji, kao i za Severnu Makedoniju i Kosovo. Doprineo je razvoju sistema za upravljanje finansijskim instrumentima EU. Vršio je procenu, sastavljao i pregovarao finansiranje investicionih projekte i zajmova za vlade, banke i projekte na čelu multidisciplinarnih timova, nastavlja se u saopštenju.EIB je plasirala 8,6 milijardi evra od 2009. godine kako bi podržala modernizaciju vitalne infrastrukture i razvoj privatnog sektora na Zapadnom Balkanu.

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.