img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

EU planira porez na ugljen-dioksid do 2023. godine

Kako bi umanjili emisije ugljenika i ostalih štetnih gasova sa efektom staklene bašte, EU planira da nametne granične troškove na uvoz i izvoz određenih industrijskih proizvoda do 2023. godine, saopštio je u utorak Evropski parlament, javlja Rojters.Nova pravila zahtevala bi od kompanija da plaćaju naknadu zasnovanu na emisijama štetnih gasova za prodaju dobara koja potencijalno mogu imati negativan uticaj na ekologiju.Brisel ima za cilj da izjednači uslove za domaće firme i spreči strane kompanije da napuste Evropu kako bi izbegle troškove za emisiju štetnih gasova – potez poznat kao „curenje ugljenika“.Neke od najvećih evropskih industrijskih grupa zatražile su od zakonodavaca Evropske unije da promene svoj stav u pokušaju lobiranja u poslednjem trenutku uoči glasanja.Naknade za emisiju ugljenika u EU popele su se ove godine na rekordno visoke nivoe, a očekuju se i dalji rast kako Brisel pooštrava klimatske politike. Očekuje se da će Parlament glasati danas o ovom predlogu.

Svet

KPMG: Oporavak evrozone nastaviće da teče otežano i sporo

U evrozoni pooštrene mere protiv širenja pandemije koje su postavljene u borbi protiv rastućeg broja infekcija zaustavile su oporavak. Uprkos izdašnoj fiskalnoj i monetarnoj podršci, oporavak će i dalje teći usporeno i otežano, pokazuje nova analiza globalnih ekonomskih izgleda kompanije KPMG.Kako je sve više zemalja pooštravalo mere zbog rastućeg broja slučajeva zaraze, ekonomija evrozone završila je 2020. sa novim padom. Tekuće mere i ograničenja u prvom kvartalu 2021. godine mogla bi zabeležiti dalji pad proizvodnje, vraćajući ekonomiju u recesiju, iako mnogo blažu od one zabeležene na početku pandemije u prvoj polovini 2020. godine.Uprkos nedavnim inflacijama, očekuje se da će stope Evropske centralne banke (ECB) ostati nepromenjene tokom naredne dve godine, s tim što će ECB i dalje pružati podršku privredi kroz svoj program kupovine imovine.Očekuje se da će plan za oporavak EU procenjen na 750 milijardi evra, pružiti podršku tokom narednih godina snažnijim investicijama, kao i reformama usmerenim na rast.Izgledi za ovu godinu u velikoj meri zavise od brzine vakcinacije, kao i od pojave novih varijanti virusa koje mogu zahtevati nametanje dužeg niza ograničenja. Pored toga, očekuje se da će različita brzina oporavka dovesti do stvaranja većeg jaza u ekonomijama zemalja evrozone.Prema prognozi KPMG-a, BDP evrozone ove godine iznosiće 4,2 odsto, dok se naredne očekuje blagi pad pa će iznostiti 4,1 odsto. Inflacija će ove i naredne godine iznositi 1,2 odsto, a očekuje se da će stopa nezaposlenosti ove godine iznositi 8,9 odsto, dok će 2022. biti 8,4 odsto, procenjuje KPMG.Kako se dalje navodi u analizi, Nemačka je jedna od ekonomija u evrozoni koja će najmanje trpeti tokom pandemije, jer se njena industrijska proizvodnja povećala u drugoj polovini 2020. godine, a izvoz je imao koristi od ranog oporavka u Kini.Pandemija je gotovo univerzalno proširila ulogu države.Uprkos velikom zaduživanju potrebnom za finansiranje odgovora na pandemiju, niske kamatne stope uvećale su obim održivog zaduživanja vlada širom sveta. Period nakon Kovida mogao bi zabeležiti generacijski pomak gde će država preuzeti veću ulogu u ekonomiji, posebno u zdravstvu, navodi se u analizi.Jedno od nasleđa pandemije mogao bi biti pomak ka većoj državnoj potrošnji, jer se kreatori fiskalne politike prilagođavaju novoj realnosti rastućih zahteva za državnom podrškom, dok su kamatne stope i dalje niske.

Svet

Kina i Rusija gradiće zajedničku lunarnu stanicu

Ruska svemirska agencija Roskosmos saopštila je da je potpisala sporazum sa kineskom Nacionalnom svemirskom administracijom o razvoju istraživačkih objekata na površini Meseca, u orbiti ili oboje, javlja BBC.Međunarodna naučna lunarna stanica vršiće širok spektar naučnih istraživanja, uključujući istraživanje i upotrebu mogućih resursa sa Meseca, navodi se u saopštenju obe agencije.„Kina i Rusija će iskoristiti svoje akumulirano iskustvo u nauci o svemiru, istraživanju i razvoju i korišćenju svemirske opreme i svemirske tehnologije za zajedničku izgradnju međunarodne lunarne naučnoistraživačke stanice“, navodi se u izjavi.Ove zemlje sarađivaće u planiranju, dizajniranju, razvoju i radu istraživačke stanice.Sredinom februara Kina je prvi put dovezla svoju sondu u orbitu oko Marsa, dok je u decembru uspešno donela na Zemlju uzorke s Meseca, tokom prve takve misije posle više od 40 godina.Sjedinjene Američke Države, s kojima Rusija ima dobru saradnju u svemirskom sektoru, uspešno su krajem februara spustile na Mars i svoje peto istraživačko vozilo.SAD su najavile planove za povratak na Mesec do 2024. godine. Program, nazvan Artemis, očekuje odlazak Amerikanaca na Mesec, što bi bilo prvo sletanje sa ljudskom posadom od 1972. godine.

Svet

Devičanska ostrva su najveća poreska oaza

Britanske prekomorske teritorije predvodile su listu najznačajnijih svetskih poreskih rajeva ispred Švajcarske, Holandije i Luksemburga, prema novoj studiji grupe Tax Justice Network, piše Gardijan.Britanska Devičanska ostrva rangirana su kao „najveća poreska oaza“, drugo mesto zauzimaju Kajmanska ostrva, dok su Bermudi na trećem.Ova lista rangira svaku zemlju na osnovu toga koliko intenzivno njeni poreski i finansijski sistemi dozvoljavaju multinacionalnim korporacijama da smanje oporezivu dobit.Ocenjujući poreski i pravni sistem svake zemlje, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva i Bermudi dobili su maksimalan rezultat od mogućih 100 poena.Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokušava veći deo poslednje decenije da postigne sporazum o pravilima koja sprečavaju utaju poreza bogatih pojedinaca i velikih korporacija.U izveštaju se navodi da su zemlje OECD-a odgovorne za 39 odsto utaje poreza u svetu. Nezavisne teritorije Ujedinjenog Kraljevstva, kao što su Džerzi, Gernzi i Ostrvo Men, odgovorni su za čak 29 odsto.Međutim, prema rečima direktora OECD-ovog centra za poresku politiku, izveštaj nije prepoznao napredak postignut poslednjih godina u podeli poreskih informacija i suzbijanju utaje poreza na ovim teritorijama.Britanske prekomorske teritorije i krunski posedi tvrde da se ne mogu smatrati poreskim oazama nakon njihovih pokušaja da suzbiju utaju poreza.Ali Tax Justice Network kaže da nastavljaju da omogućavaju „bekstvo kapitala“ iz mnogih najsiromašnijih država sveta, omogućavajući multinacionalnim korporacijama da izbegnu plaćanje poreza.Pored toga, G20 će u julu raspravljati o dogovoru o utvrđivanju minimalne poreske stope za digitalne usluge, omogućavajući zemljama u razvoju da prikupe delić profita koji su ostvarili tehnološki giganti.

Svet

United Grupa imenovala novog izvršnog direktora kompanije Forthnet

United Grupa objavila je danas da je imenovala Panajotis Georgiopoulosa za izvršnog direktora kompanije Forthnet, koji će preuzeti funkciju 1. aprila 2021. godine.Grčka telekomunikaciona kompanija Forthnet prošle godine zvanično je postala deo telekomunikacionog i medijskog operatora United Grupe, u okviru koje posluju i kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Georgiopoulos dolazi iz kompanije WIND, sa mesta Izvršnog direktora poslovnog segmenta. Pre kompanije WIND osam godina je radio u kompaniji Vodafon Grčka, prvo kao Direktor strategije, a zatim kao Direktor komercijalnih operacija.Pajanotis će zameniti Dimitriosa Celepisa, koji se od 1. aprila vraća na poziciju Finansijskog direktora kompanije.United Grupa, sa sedištem u Holandiji, je na grčko tržište ušla 2020. godine, preuzimanjem kompanije Forthnet, sa oko 1.000 zaposlenih i gotovo 1,4 miliona korisnika. Akvizicija je proširila tržište Grupe na osam zemalja širom Jugoistočne Evrope.Grčki Forthnet zvanično postaje deo United Grupe

Svet

EU želi digitalni suverenitet do 2030. godine

Evropska komisija planira da do 2030. godine obezbedi tehnologiju nove generacije za obrađivanje podataka građana bloka, sa ciljem da umanji rizike koji proističu iz podataka EU koji su u rukama trećih zemalja, saznaje Euractiv.Program nazvan „Digitalni kompas“ ističe niz mera koje treba postići do kraja decenije, kao sredstvo koje će bloku pomoći da postane „digitalno suveren“ izgradnjom “tehnološke sposobnosti koja omogućava ljudima i preduzećima da iskoriste potencijal digitalne transformacije“, navodi se u dokumentima.Podaci Evropske komisije pokazuju da je 90 odsto podataka iz bloka u rukama američkih kompanija, što u velikoj meri umanjuje autonomiju Evropske unije u ekonomiji podataka.Komisija prepoznaje da dobavljači usluga u oblaku sa sedištem u EU imaju samo mali udeo na tom tržištu, međutim EK kaže da očekuju „da će novim merama sve veći udeo podataka biti obrađen tamo gde se podaci generišu“.Prelazak sa centralizovanih modela infrastrukture zasnovanih na oblaku na nove tehnologije obrade podataka koje obuhvataju računarstvo na ivici, zahteva povećanje ulaganja i razvoja.Da bi podržale potrebe, računarska snaga i memorija ubacuju se na ivicu mreže da bi se skratilo vreme prenosa podataka i povećala raspoloživost. Računarstvo na ivici približava korisniku ili izvoru podataka aplikacije sa intenzivnom propusnošću, ali osetljive na kašnjenje. Računarstvo na ivici postavlja funkcije prikupljanja podataka i kontrole, skladištenje sadržaja velike propusnosti i aplikacije bliže krajnjem korisniku. Smešteno je u logičnu krajnju tačku mreže (Internet ili privatna mreža), kao deo veće arhitekture računarstva u oblaku.Suštinska razlika između centralizovanog oblaka i računarstva na ivici je u tome što potonje sadrži tehnologije koje obrađuju podatke bliže izvoru, umesto da se za obradu i čuvanje podataka oslanjaju na udaljene centre podataka koji se često nalaze u inostranim zemljama.Kao deo novih ciljeva, Komisija napominje da je postizanje gigabitne povezanosti do 2030. godine ključno, te bi u tom pogledu fokus trebao biti na uvođenju fiksnih i mobilnih tehnologija, uključujući 5G i 6G mrežu.Na polju veština i zapošljavanja, Komisija želi „20 miliona zaposlenih ICT stručnjaka u EU, sa konvergencijom između žena i muškaraca“, pored ispunjavanja ciljeva iz Akcionog plana evropskog stuba za socijalna prava, koji ima za cilj da osigura da do kraja decenije najmanje 80 odsto odrasle populacije širom bloka poseduje osnovne digitalne veštine.Ovo bi trebalo da bude praćeno povećanjem digitalizacije poslovanja u EU, pri čemu bi 7 odsto firmi iz EU preuzelo usluge računarstva u oblaku, obrađivanje podataka i veštačke inteligencije do 2030. godine, kao i udvostručenje broja inovativnih startap kompanija u bloku.U javnom sektoru, svi evropski građani trebalo bi da imaju pristup elektronskim medicinskim kartonima, a trebalo bi da postoji stopa od 100 odsto za pružanje ključnih javnih usluga na mreži dostupnih evropskim građanima i preduzećima, uz 80 odsto građana koji koriste elektronsko rešenje za identifikaciju.

Svet

Britanske luke i dalje nisu spremne za Bregzit

Niz britanskih luka poziva vladu da odloži uvođenje carine na robu uvezenu iz EU, rekavši da granični prelazi neće biti spremni za julski rok, dok carinski objekti koji se grade u unutrašnjosti zemlje takođe kasne sa rokom, piše britanski Gardijan.Izvoz u EU iz Velike Britanije podlegao je kontroli od 1. januara, ali je britanska vlada odlučila da odloži kontrolu uvoza do leta kako bi trgovcima dala vremena da se pripreme. Od 1. jula ministri očekuju da započne kontrola robe na više od 30 graničnih kontrolnih punktova, gde će se cariniti roba koja iz EU ulazi u Veliku Britaniju morem, železnicom ili vazduhom.Međutim, izgradnja nekih od ovih kontrolnih punktova tek sada je započela, i mnogi trgovci smatraju da infrastruktura neće biti spremna do 1. jula.Ovi granični prelazi moraju biti obezbeđeni tako da se inspekcija živih životinja, mesa i biljaka može odvijati bez rizika od kontaminacije, s veterinarima pri ruci koji će vršiti kontrolu. Oni takođe moraju da obezbede prostor za parkiranje teretnih vozila, što ih čini skupim i složenim za izgradnju.Britanska Nacionalna unija farmera (NFU) upozorava da bi trgovina stokom mogla da se zaustavi, jer nijedna luka na Kanalu ne planira postrojenja za carinu uvezenih domaćih životinja.Lučki operatori kažu da je kašnjenje delom rezultat komplikacija sa vladinim postupkom finansiranja ovih višemilionskih infrastrukturnih projekata.Portparol vlade Velike Britanije rekao je da „vlada preduzima sve mere da luke budu spremne za etapno uvođenje granične kontrole“, dodajući da blisko sarađuju sa lukama koje su dobile finansijska sredstva za izgrađnju potrebne infrastrukture.Lučki operateri su zabrinuti šta bi se dogodilo kada bi se vozila zaustavljala samo u lukama sa gotovim objektima.Takva situacija može poremetiti trgovinske tokove ili prouzrokovati prenatrpanost i kašnjenja u lukama koje imaju završena carinska mesta, zaključuju lučki operateri.

Svet

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu nego AstraZeneku ili Modernu

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu protiv korona virusa nego vakcine kompanija Astrazeneka i Moderna, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u toj zemlji, dok samo petina Poljaka smatra da država treba da kupi Sputnjik V. U međuvremenu, Evropska agencija za lekove pozvala je članice EU da ne koriste rusku vakcinu pre nego što dobije dozvolu te agencije, piše Euractiv.Vakcinacija ruskom vakcinom je prihvatljiva za približno isti broj Slovaka kao i vakcinom Fajzer/Biontek, rezultat je istraživanja koju je agencija Fokus sprovela u februaru.Oko 55 odsto ispitanika je reklo da bi primilo vakcinu američko-nemačke kompanije, dok bi tu vakcinu odbilo oko 35 odsto Slovaka.Rusku vakcinu bi primilo 53 odsto Slovaka, više nego vakcinu Astrazeneka i Moderna, dok je 35 odsto ispitanika bilo protiv njene upotrebe.Premijer Slovačke Igor Matovič je, komentarišući rezulate istraživanja, rekao da je kupovina ruske vakcine bila presudni korak da se osigura da vakcinu primi oko pola miliona ljudi koji se inače ne bi vakcinisali.Odluka premijera da Slovačka kupi dva miliona doza Sputnjika V izazvala je najveću političku krizu od parlamentarnih izbora 2020 i oštre kritike njegova dva koaliciona partnera.Iako je ministar zdravlja prošle sedmice dao hitno odobrenje za rusku vakcinu, njena primena još nije počela, a Slovaci nemaju mogućnost da biraju koju će vakcinu dobiti.

Svet

Hrvatska: Prošle godine broj noćenja pao na nivo pre dve decenije

U komercijalnom smeštaju u Hrvatskoj, tokom 2020. godine boravilo je sedam miliona turista i to redstavlja pad , objavio je hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo portal Seebiz. Naglašava se da ti podaci predstavljaju pad od 64,2 odsto za samo godinu dana i skoro su isti kao pre 20 godina, kada je turizam bio daleko manje razvijen nego danas.Broj evidentiranih noćenja u Hrvatskoj kojih je tokom 2020. godine bilo 41 milion predstavlja smanjenje od 55,3 odsto u odnosu na 2019. godinu, koja je ujedno bila rekordna u istoriji hrvatskog turizma, baš po broju noćenja.Poređenja radi, tokom 2019. godine broj noćenja bio je 91 milion, što je predstavljalo rekord u istoriji turizma te zemlje.Prošle godine u Hrvatskoj je u komercijalnom smeštju je boravilo više stranih turista, pa je oko 5,5 miliona stranih turista došlo u Hrvatsku, uprkos ograničenim putovanjima zbog pandemije.Strani turisti ostvarili su 35,4 miliona noćenja i to je bio pad od 68, odnosno od 58 odsno u odnosu na prepanemijsku 2019. godinu.Pad fizičkog turističkog prometa u 2020. u komercijalnim smeštajnim objektima ipak su, kako se ocenjuje ublažili domaći turisti iz Hrvatske, kojih je bilo 1,5 miliona (pad od 34,2 odsto u odnosu na 2019. godinu).Domaći turisti su u Hrvatskoj ostvarili 5,4 miliona noćenja, što predstavlja smanjenje od 24 posto u odnosu na godinu pre korone.HRVATSKA SUFINANSIRA ENERGETSKU EFIKASNOST U PROIZVODNJI 2020. SE NAJVIŠE ODMARALI NEMCIProšle godine u Hrvatskoj je boravilo 1,5 miliona nemačkih turista, koji tradicionalno ostvaruju najviše noćenja među stranim turistima u toj zemlji (prošle godine 11,7 miliona noćenja stranih turista iz Hrvatske, što predstavlja pad od 40% u odnosu na 2019-tu).DZS napominje da Nemci najčešće posećuju Istru.Posle Nemaca, po broju noćenja, kako se ističe slede Slovenci, Poljaci, Česi, Austrijanci i Italijani.Region Istre je prošle godine bio najposećeniji, ali je imao 75% manje turista nego 2019. godine.Nakon Istre, po broju turista slede Primorsko-goranska i Splitsko-dalmatinska županija u kojim aje ukupno bilo nešto manje od 16 iliona noćenja.Dugogodišnji "šampion" hrvatskog turizma je Rovinj, koji je i u 2020. godini uspeo da zabeleži najviše noćenja među svim odredištima u Hrvatskoj, 1,7 miliona.Sa po 1,2 miliona noćenja slede ga Medulin i Poreč, dok je Dubrovnik imao 776 hiljada noćenja. Dubrovnik je imao najveći pad u broju noćenja od 82 odsto, dok je u ostalim nabrojanim mestima taj pad bio ili 50 ili 60 odsto u odnosu na broj noćenjaiz 2019. godine.

Svet

Lidl prodaje automobile u Nemačkoj

Lanac supermarketa Lidl nedavno je najavio prodaju automobila u Nemačkoj po diskontnim cenama, piše poslovni.hr.  Lidl je već 2016. godine u rekordnom roku prodao Fiat 500. Sada pokušav...

Svet

Koliko će proizvođači zaraditi od prodaje vakcina?

Vakcina protiv kovid-19 obećava povratak u normalniji život, ali je stvorila i globalno tržište vredno više desetina milijardi dolara godišnje za neke farmaceutske kompanije, piše list Guardian.Među najvećim dobitnicima biće Moderna i Pfizer - dve veoma različite američke farmaceutske kompanije, koje obe naplaćuju više od 30 dolara za dve doze. Moderna je osnovana pre samo 11 godina, nikada nije ostvarila profit i zapošljavala samo 830 zaposlenih pre pandemije. Pfizer vuče korene još iz 1849. godine, prošle godine je kompanija ostvarila neto dobit od 9,6 milijardi dolara i zapošljava skoro 80. ​​000 radnika.Drugi proizvođači lekova, poput britansko-švedske Astra Zeneke i američke farmaceutske kompanije Johnson & Johnson, obavezali su se da će svoje vakcine pružati na neprofitnoj osnovi dok se pandemija ne završi.Da li će tržišta za kovid vakcinu biti i dalje zavisi od toga da li će vakcina protiv kovid biti jednokratna ili će biti potrebna redovna vakcinacija, poput vakcine protiv gripa. Ali u bliskoj budućnosti očekuje se velika finansijska dobit, navodi list.Kad je reč o Fajzer vakcini koja je napravljena zajedno sa nemačkom kompanijom BioNTech, vlade širom sveta su naručile oko 780 miliona doza. SAD su naručile 200 miliona doza za 3,9 milijardi dolara, Evropska komisija 300 miliona), dok će 40 miliona doza ići preko Covax programa u zemlje sa nižim prihodima. Za dve doze u SAD treba izdvojiti ko 39 USD, a u EU košta oko 30 USD. Na trećem mestu po prihodima koje će ostvariti od prodaje biće JonsonJohnson & Johnson koji prvi na svetu pravi vakcinu u jednoj dozi. Na četvrtom mestu je Astra Zeneka.Kineska Sinovac firma je na petom mestu po procenjenoj prodaji. Kako navodi Guardian, ova kompanija je najavila da može da proizvede više od milijardu doza ove godine. Vakcina se u nekim kineskim gradovima prodaje po ceni od 60 dolara za dve doze. 

Svet

Sve veće nezadovoljstvo Nemaca

Još od početka pandemije u Nemačkoj nije bilo tolikog nezadovoljstva prema vladi kancelarke Merkel. Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, građani žele i brže vakcinisanje i više testova i više ukidanja zabrana, piše Dojče vele.Sve je manje razumevanja za mere nemačke vlade u suzbijanju pandemije, pokazuju rezultati redovnog mesečnog ispitivanja javnog mnjenja „Dojčlandtrend“ (Deutschlandtrend). Čak 47 odsto upitanih podržava mere zabrana, a njih 20 odsto želi da mere budu još oštrije. Međutim, kada se postave konkretna pitanja o merama koje se sprovode, pokazuje se da nezadovoljstvo i nerazumevanje na veoma visokom nivou, navodi ovaj list.Najgore prolaze vladine mere za nabavku vakcina i organizaciju vakcinacije. „Da bi se sprečilo da se neko progura preko reda, distribucija vakcina i vakcinisanje sprovode se u posebnim centrima – a oni su uglavnom još uvek prazni zbog čitavog niza razloga. Tri četvrtine upitanih ne može zato da razume zašto to ne ide brže i efikasnije“, navodi se u istraživanju.Trebalo bi napomenuti da je ispitivanje sprovedeno početkom ove nedelje, pre odluke da se vakcine od sledećeg meseca stave na raspolaganje i kućnim lekarima, što će vrlo verovatno da ubrza proces.Sve veći broj upitanih zabrinut je zbog mera podrške privredi, a dve trećine upitanih nezadovoljno je time kako političari donose mere protiv koronavirusa. Uprkos svemu, vlada kancelarke Angele Merkel do sada je dobro prolazila u ispitivanjima. Prošlog meseca njenim radom bilo je zadovoljno 55 odsto ispitanih, ali je to zadovoljstvo sada palo na 50 procenata. Istovremeno, 49 odsto ispitanih izražava jasno nezadovoljstvo merama vlade.Kancelarkom Merkel lično još uvek je zadovoljno 64 odsto ljudi, tako da je ona i dalje najpopularnija političarka u Nemačkoj. Pritom bi trebalo napomenuti da je ta podrška prošlog meseca bila veća za čak pet procenata.Najveći pad popularnosti doživeo je ministar zdravlja Jens Špan (CDU) popularnost mu je pala za 12 odsto, na 39 procenata.

Svet

Evropa postala poželjnija za strane direktne investicije od Hong Konga

Evropa prvi put na čelu kao najatraktivniji region za direktne strane investicije (SDI), završavajući petogodišnju vladavinu Hong Konga i ojačavajući otpornost regiona nakon Bregzita, piše fDi Intelligence.Švedska je zauzela pol poziciju u najnovijem indeksu globalnih prilika, koji meri koliko su institucije i politike 145 zemalja okrenute prema stranim investitorima. Ujedinjeno Kraljevstvo se plasiralo na drugo mesto, a slede SAD, Holandija i Švajcarska.Hong Kong i Singapur bili su vođe još od 2017. godine, ali su nedavno izgubili tu prednost pred evropskim zemljama sa visokim prihodima zahvaljujući svojoj stabilnosti, jačanju poslovnih okvira i ekonomskim zaslugama.Vođe regiona su se dobro pokazale u svih pet oblasti obuhvaćenih rang listama koje uključuju ekonomske osnove, finansijske uslove, percepciju poslovanja, institucionalni okvir i međunarodne standarde i politiku.Švajcarska se popela za 20 mesta od 2017. godine, a Holandija za 18 mesta. U međuvremenu, Danska je skočila 17 mesta i sada se nalazi na šestom mestu, a Finska za 13 mesta i sada je na osmom.Rastući uticaj Kine konačno je sustigao Hong Kong, koji je pao na 17. mesto nakon pada političke autonomije i socijalnih nemira. Prošle godine je broj stranih kompanija sa kancelarijama u Hong Kongu prvi put opao od 2009. godine.Napredne ekonomije i dalje zauzimaju prvih 30 mesta.Afrika je još uvek region sa najnižim rangom, a ni Južna Amerika nije poboljšala svoju poziciju.

Svet

Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja korita reke Tare

Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo je optužnicu protiv kineske firme CRBC, glavnog izvošača radova na autoputu Bar-Boljare prenosi Slobodna Evropa. Spor je pokrenut, kako se navodi, zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a."Optužnim aktom stavlja im se na teret da su na lokaciji Uvač 4, protivno zakonu o planiranju prostora i izgradnje objekata, započeli građenje objekta bez prethodno podnete prijave i dokumentacije mimo revidovanog glavnog projekta", navodi se u saopštenju Osnovnog državnog tužilaštva u Kolašinu.U saopštenju se dodaje i da je firma radila bez prethodno utvrđenih mera zaštite životne sredine, pa je na taj način izazvano njeno oštećenje "u većoj meri i na širem prostoru".Firma CRBC je glavni izvođač radova na izgradnji prioritetne deonice autoputa Bar-Boljare, koju su i iz nevladinog sektora u više navrata optuživali da je tokom gradnje devastirala korito reke Tare.Na dešavanja u koritu Tare prva je skrenula pažnju Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) koja je 2018. objavila snimke drona sa promenjenim tokom reke u jednom od delova gde se gradi autoput.TARA ZAMUĆENA BETONOM OD IZGRADNJE MINIHIDROELEKTRANA? Iz tadašnjeg Ministarstva održivog razvoja i turizma su saopštili da je vodotok izmešten privremeno i da će se nakon izgradnje reka vratiti u pređašnji tok.Zbog devastacije korita Tare su reagovali i iz UNESCO-a, čiji su predstavnici na samitu u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu 2019. godine izrazili zabrinutost zbog uticaja izgradnje autoputa na korito reke Tare.U izvještaju UNESCO-a je ocenjeno da su izgradnja mostova, eksploatacija i odlaganje šljunka i peska ozbiljno devastirali korito rijeke Tare unutar područja zaštićenog njihovim programom "Čovjek i biosfera", kao i da monitoring poštovanja standarda životne sredine tokom izgradnje autoputa nije adekvatan.Izgradnja prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare je najveći infrastrukturni projekt u istoriji Crne Gore, sa prvobitnom cenom od 809 miliona dolara. Ona je zbog izgradnje pristupnih puteva zatim povećana za oko 90 miliona.Prema podacima Centralne banke, Kina je za prvih osam meseci 2020. bila najveći investitor u Crnoj Gori sa 70 miliona evra direktnih investicija.

Svet

Kipar planira registar svih kompanija na ostrvu

Kipar u narednim mesecima planira da uspostavi registar vlasnika hiljada kompanija, rasvetljavajući tako netransparentne i složene korporativne strukture iza fiktivnih kompanija, piše agencija Rojters.Detalji o hiljadama kompanija registrovanih na mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta kako bi se uveli u novi registar.Uspostavljanje registra nalažu propisi EU o sprečavanju pranja novca, a njegovi zagovornici kažu da bi to moglo označiti prekretnicu za Kipar, za koji kažu da je privukao one željne da sakriju svoje bogatstvo iza fiktivnih (shell) kompanija, privučenih niskim poreskim stopama.Prema rečima Antonije Faite-Stavride, više zvaničnice u Ministarstvu energetike, trgovine i industrije Kipra, ove kompanije će sada imati šest meseci da prikupe sve neophodne podatke za novi registar.Kipar već dugo pokušava da se reši imidža države čija vlada bez pitanja prima novac od investitora. Unosna šema dobijanja pasoša u zamenu za investicije naglo je ukinuta prošle godine, nakon izveštaja o mogućoj korupciji, podseća Rojters.Početni registar biće privremena baza podataka kojoj bi vladine agencije mogle pristupiti na zahtev, rekla je Faita-Stavride.Neki antikorupcijski aktivisti kažu da to nije dovoljno.„To još uvek neće biti javni registar, što je trenutni uslov na nivou EU“, upozorila je Maira Martini iz Transparency International.Da bi bila zaista efikasna, trebalo bi je povezati sa drugim bazama podataka, poput vlasništva nad nekretninama, kažu aktivisti.Očekuje se da će konačni sistem, sa različitim nivoima pristupa, biti dostupan „do kraja ove godine“, bez ulaska u detalje.

Svet

Google menja način oglašavanja na svojim platformama

Gugl (Google) planira da promeni način oglašavanja na svojim platformama koji je do sada funkcionisao na osnovu pretraživanja pojedinaca na više veb lokacija, što bi moglo da ubrza preokret u industriji digitalnog oglašavanja, piše Vol strit žurnal.Tehnološki gigant planira da od naredne godine zaustavi ulaganje u tehnologije za praćenje, koje jedinstveno identifikuju korisnike dok pretražuju internet.Oglašavači koriste te prikupljene podatke da bi utvrdili kome će prikazati oglas i da li je ta osoba potom kupila oglašeni proizvod. Nakon promene koju Gugl planira da uvede, oglašivači neće imati tako detaljnu sliku korisnika.Gugl sada predlaže sopstvenu tehnologiju koja će postići mnogo istih stvari koje su oglašivači do sada postizali korišćenjem „kolačića“.U pitanju je novi sistem pod nazivom FLoC (Federated Learning of Cohorts) koji će korisnike stavljati u "grupe sa istim interesovanjim". Umesto kolačića koji prate pojedince, novi sistem će prikupljati podatke velike grupe ljudi i na taj način će pojedinci ostati "skriveni u gomili".Testiranje ove tehnologije trebalo bi da počne u drugom kvartalu.Google je činio 52 odsto prošlogodišnje globalne potrošnje za digitalne oglase, od 292 milijarde dolara, izveštava konsultantska kuća Jounce Media. Očekuje se da će kolačići biti u potpunosti ukinuti naredne godine.Google planira ukidanje "kolačića"

Svet

Sevilja će koristiti pomorandže kao izvor električne energije

Sevilja, grad na jugu Španije, započela je pilot-projekat koji za cilj ima da koristi metan prikupljen pri fermentaciji pomorandži za proizvodnju čiste energije, piše britanski Gardijan.Pilot-projekat koji je lansirala lokalna vodovodna kompanija Emasesa predviđa da se 35 tona ovog voća iskoristi za dobijanje čiste energije potrebne za rad jednog od gradskih postrojenja za prečišćavanje vode.Pomorandže će se koristiti u već postojećem postrojenju za proizvodnju električne energije iz organskih materija. Metan prikupljen pri njihovoj fermentaciji koristiće se kao pogonsko gorivo za generatore.“Nadamo se da ćemo uskoro biti u stanju da iskoristimo sve gradske pomorandže”, izjavio je Beninjo Lopez, šef odeljenja za zaštitu životne sredine u kompaniji Emasesa. Prema njegovoj proceni, da bi to postigli, potrebno je da grad investira oko 250.000 evra u ovaj projekat.Kako je Lopez dalje objasnio, fruktoza iz pomorandži sastoji od vrlo kratkih lanaca ugljenika čije su energetske performanse tokom procesa fermentacije veoma visoke i dodao da su pomorandže problem za grad, a da će na ovaj način uspeti da stvore dodatnu vrednost od otpada ovog voća.U ovom trenutku je primarni cilj da se energija dobijena iz pomorandži iskoristi za pokretanje sistema za prečišćavanje vode, dok je konačni plan da se višak električne energije vrati u mrežu.Članovi tima koji stoje iza ovog projekta tvrde da je njegov potencijal ogroman, s obzirom na izuzetno velike količine voća koje bi inače dospelo na deponiju ili bi se koristilo kao đubrivo.Navode da su ispitivanja pokazala da će od 1.000 kilograma pomorandži biti proizvedeno 50 kilovat-časova, što je dovoljno da se električnom energijom dnevno snabdeva pet domova. Takođe računaju da bi, u slučaju da se kao izvor iskoriste sve dostupne pomorandže u Sevilji, a dobijena električna energija vrati u mrežu, moglo da se snabde čak 73.000 domaćinstava.“Emasesa je sada u Španiji primer na koji se treba ugledati u pogledu održivosti i borbe protiv klimatskih promena, izjavio je gradonačelnik Sevilje Huan Espadas Čejas na konferenciji za novinare održanoj povodom lansiranja projekta.Naglasio je da je ova nova investicija posebno usmerena na postrojenja za prečišćavanje vode koja troše gotovo 40 odsto energije neophodne da bi se gradu obezbedila pijaća voda i adekvatan tretman otpadnih voda.“Ovaj projekat će nam pomoći da dostignemo ciljeve koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova, povećanje energetske efiksnosti i obezbediti razvoj cirkularne ekonomije”, rekao je Čejas.Pomorandže lepo izgledaju dok su na drveću, ali kada otpadnu i zgnječe ih točkovi vozila, ulice postanu lepljive od soka i crne od muva koje se skupe zbog ovog voća, dok grad upošljava ne više od 200 ljudi koji ga odnose, što je izuzetno malo, jer je Sevilja četvrta po veličini španska metropola sa oko 1,5 miliona stanovnika, ako se računaju i okolna naselja.

Svet

Sinovac Biotech: Godišnje ćemo proizvoditi dve milijarde doza vakcine

Kineska farmaceutska kompanija Sinovac Biotech saopštila je danas da planira da poveća proizvodnju svoje vakcine na 2 milijarde doza godišnje do juna, javlja agencija Rojters.Brojka je dvostruka u odnosu na prethodni godišnji kapacitet od milijardu doza za koji je kompanija rekla da bi mogla da dostigne do februara.Kineski državni medij Global Times prvi je izvestio o ovome, pozivajući se na komentar izvršnog direktora te kompanije, Jina Vejdonga.Upotrebu ove vakcine odobrila je kineska vlada prošlog meseca.

Svet

Smene na čelu Rio Tinta zbog miniranja aboridžinskih pećina

Predsednik Odbora direktora rudarske kopmanije Rio Tinto Sajmon Tompson, saopštio je da više neće biti na toj funkciji zbog miniranja starih aboridžinskih pećina u Australiji, incidenta koji se dogodio prošlog maja u kanjonu Juukan Gorge, prenosi Wall Street Journal. Ovaj incident je privukao pažnju srpske javnosti, jer Vlada Srbije Rio Tinto naziva svojim budućim strateškim partnerom u eksploataciji litijuma.Druga po veličini rudarska kompaniju u svetu, Rio Tinto, saopštila je da je Tompsonova odluka odgovor na želje akcionara Rio Tinta, koji su zahtevali da kompanija preuzme veću odgovornost za ovaj incident."Na kraju, odgovoran sam za propuste koji su doveli do ovog tragičnog događaja", izjavio je Sajmon Tompson.Rio Tinto je da saopštio da Tompson neće tražiti da ga ponovo reizabran naredne godine na funkciju koju sada obavlja i to je glavna posledica koju će on zapravo snositi zbog incidenta u kom su oštećene aboridžinske pećine stare oko 46 hiljada godina.Tompson je u odboru direktora Rio Tinta od 2014. godine, a njegov predsednik je od 2018. godine.On će ostati predsednik Rio Tinta do redovnog godišnjeg sastanaka akcionara sledeće godine, ali bi mogao da ode i ranije, ako mu se nađe zamena.Rio Tinto je u kanjonu Jukkan Gorge izvodio radove na proširenju svog rudnika gvožđa, tokom kojih su u eksploziji oštećena drevna svetlilšta lokalnog stanovništva.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJUKOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE Tompson, kako se dodaje postaje četvrti funkcioner Rio Tinta, koji je tu kompaniju napustio zbog ovog incidenta.Pre njega, Žan Sebastijan Žak, smenjen je sa mesta izvršnog direktora, zajedno sa još dvojicim rukovodilaca.Mnogi investitori i same vlasti u nekim zemljama već su počeli da zahtevaju od rudarskih kompanija da izgrade bolji odnos odnos sa "tradicionalnim vlasnicima" zemljišta, kao što su tradicionalni narodi iz australije, gde se nalaze njihovi rudnici.To podrazumeva i da same kompanije podstiču tradicionalne vlasnike zemljišta da pokrenu pitanja i žalbe, ako nisu zadovoljni radom tih kompanija.U Rio Tintu su, kako se podseća, nakon incidenta smatrali da će posledice rešiti tako što će uskratiti bonuse odgovornim rukovodiocima, ali je to izazvalo negodovanje akcionara, koji su tražili da se preduzmu konkretnije mere.Kompanja je krajem avgusta saopštila svoju verziju incidenta u kanjonu Jukkan Gorge i zaključila da za rušenje pećina nije odgovoran nijedan pojedinac, kako i da nije bilo nikakve greške.Jedan od aboridžinskih predstavnika optužio je Rio Tinto da svojim izjavama "kreči ruševine".U australijskoj javnosti Tompsonova odluka tumači se kao konačno priznanje odgovornosti za incident.Tradicionalni vlasnici kanjona Juukan Gorge su narodi Puutu Kunti Kurrama i Pinikura (PKKP).Oni su nedavno saopštili da su ranije kadrovske promene u Rio Tintu sprovedene nakon incidenta još jedan znak nepoštovanja prema njima.EKSPLOATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA POSLOVI RIO TINTA U SRBIJIPreko kompanije Rio Sava, kompanija Rio Tinto u Srbiji namerava da iskopava rudu jadarit, otvori rudnik, sagradi postrojenje za eksploataciju, kao i jalovište u dolini reke Jadar, blizu Loznice.Jadarit je inače ruda koja je pronađena samo u Srbiji i u sebi sadrži litijum, metal od kog se prave električne baterije i čija tražnja raste sa porastom broja električnih vozila u svetu.Javnosti u Srbiji ranije je saopšteno da je kompanija Rio Tinto planirala da u istraživanje jadarita uloži oko 20 miliona dolara do kraja 2017. godine.Ubrzo nakon incidenta koji se dogodio u Australiji, u Srbiji je počelo da se govori o poslovima Rio Tinta.U selima koja se nalaze u dolini reke Jadar, kao i u samoj Loznici osnovana su brojna udruženja koja se protive otvaranju njihovog rudnika litijuma.Oni su organizovali i proteste, a kao glavni argument protiv Rio Tinta navode strah od ekoloških incidenata.Sumnje u iskrene namere Rio Tinta, koji tvrdi da će sve raditi po zakonu, potvrdili su i brojni naučnici iz Srbije, kao i mnoge ekološke organizacije.U svom ekspozeu, mandatarka novog sastava Vlade Srbije, Ana Brnabić, navela je da Srbija sa Rio Tintom želi da uspostavi partnerski odnos u eksploataciji litijuma.Poslovanje Rio Tinta prate brojni ekološki incidenti i spornja sa lokalnim stanovništvom i u drugim zemljama u kojima su otvarali svoje rudnike.EKOLOŠKE ORGANIZACIJE ČEKAJU JAVNI SASTANAK KOJI IM JE OBEĆAO RIO TINTO

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.