img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

IATA: Potražnja za letovima nastavila da opada i u januaru

Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA) objavilo je da je putnički saobraćaj opao u januaru 2021. godine, kako u poređenju sa nivoima pre pandemije (januar 2019. godine), tako i u odnosu na decembar prošle godine, navodi se na sajtu ovog Udruženja.Ukupna potražnja u januaru ove godine (merena prihodima putničkih kilometara ili RPK) opala je za 72,0 odsto u odnosu na januar 2019. To je čak gore od 69,7 odsto međugodišnjeg pada zabeleženog u decembru prošle godine.Ukupna domaća potražnja pala je za 47,4 odsto u odnosu na nivo pre krize. U decembru je pad bio manji i iznosio je 42,9 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ovo slabljenje u januaru je u velikoj meri podstaknuto strožom kontrolom domaćih putovanja u Kini tokom praznika oko lunarne nove godine.Međunarodna potražnja putnika u januaru bila je za 85,6 odsto niža od januara 2019. godine, što predstavlja veći pad u poređenju sa 85,3 odsto zabeleženim u decembru prošle godine.IATA je objavila novu analizu koja pokazuje da se očekuje da će avio-industrija poslovati sa gubitkom tokom čitave 2021. godine. Prethodna analiza iz novembra pokazala je da će avio-kompanije ostvariti prihod u četvrtom kvartalu ove godine, međutim sada se ta očekivanja pomeraju za 2022. godinu.Procenjuje se da će avio-industrija izgubiti između 75 i 95 milijardi dolara u 2021. godini, u odnosu na prethodno predviđenih 48 milijardi dolara.„Već je jasno da će prva polovina 2021. godine biti gora nego što se ranije očekivalo. To je zato što su vlade pooštrile ograničenja putovanja kao odgovor na nove varijante COVID-19“, navodi IATA.Terminske rezervacije za leto (jul-avgust) trenutno su 78 odsto ispod nivoa u poređenju sa februarom 2019. godine.Od ove niže početne tačke za godinu, optimistični scenario uključuje da se ograničenja putovanja postepeno ukidaju nakon što se osetljiva populacija u razvijenim ekonomijama vakciniše.U takvom slučaju potražnja 2021. godine iznosila bi 38 odsto nivoa 2019. i aviokompanije bi tokom ove godine izgubile 75 milijardi dolara.To bi dalje značilo da bi avio-prevoznici izgubili 7 milijardi u četvrtom tromesečju, u poređenju sa prognoziranim gubitkom od 33 milijarde dolare u prvom kvartalu.Pesimistični scenario, s druge strane, očekuje da će avio-kompanije izgubiti 95 milijardi dolara tokom ove godine, gde bi u prvom kvartalu izgubile 33 milijarde, a u četvrtom 16 milijardi dolara.U ovom slučaju, potražnja za 2021. bila bi samo 33 odsto nivoa 2019.„Povećana sposobnost testiranja i distribucija vakcina ključni su za vlade kako bi se ekonomska aktivnost vratila u normalu, uključujući i putovanja. To će omogućiti avio-industriji da bude spremna da podstakne oporavak bez nepotrebnog odlaganja“, rekao je direktor IATA-e Aleksander de Žunijak.

Svet

Danas se obeležava Svetski dan divljih vrsta

Od 2013. godine 3. marta u velikom broju zemalja obeležava se Svetski dan divljih vrsta, koji su ustanovile Ujedinjene nacije (UN), podseća Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.  Moto ovogodišnjeg Svetskog dana divljih vrsta je "Šume i egzistencija: Opstanak ljudi i planete".Cilj je da se istakne centralna uloga šuma, šumskih vrsta i usluga ekosistema u održavanju egzistencije stotina miliona ljudi širom sveta, a posebno domorodačkih i lokalnih zajednica koje imaju istorijske veze sa šumskim i susednim područjima.Svetski dan divljih vrsta obeležava povodom potpisivanja Кonvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), događaja održanog 3. marta 1973. godine.  Cilj je te konvencije je da se ukaže na potrebu da se očuvaju divlje vrste, na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa. Svetski dan divljih vrsta danas je postao jedan od najvažnijih globalnih godišnjih događaja posvećenih svetu divljine.Danas u šumskim područjima sveta ili pored njih živi između 200 i 350 miliona ljudi, koji se oslanjaju na različite usluge ekosistema koje im šume i šumske vrste pružaju za život i pokrivaju svoje najosnovnije potrebe, uključujući hranu, sklonište, energiju i lekove. U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, kažu da im je osnovni zadatak da povećaju  broj zaštićenih područja na oko 17 % površine Autonomne pokrajine Vojvodine. Kažu i da je veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih divjih vrsta životinja, njih čak 48 bio obuhvaćen njihovim aktivnostima.Nke od tih životinja su, kako se navodi, ptice poput vetruški, orlova belorepana,  mišara, belih roda, sova utina, šumskih sova, ćukova, stepskiog sokola, jastreba, i drugih.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park TaraZANEMARENA BRIGA O ŠUMAMATrenutno stanje u Srbiji, barem prema tvrdnjama velikog broja ekoloških aktivista ukazuje na činjenicu da se šume ne čuvaju dovoljno, kao i da se nekontrolisano seku.Jedan od takvih problema, prema tvrdnjama pokreta Odbranimo šume Fruške Gore, nalazi se upravo u prvom nacionalnom koji je proglašen u Srbiji, Nacionalnom parku Fruška Gora.Drveće se prema njihovim rečima, nekontrolisano seče zbog prodaje, a zaštićene vrste ptica, poput orlova krstaša ugrožava buka terenskih vozila, takozvanih kvadova.Ekološki aktivisti takođe, često naglašavaju i borbu protiv gradnje mini-hidrocentrala na rekama u Srbiji i okolnim zemljama, kako bi se u njima sačuvao živi svet, pa samim tim i celokupan biodivrezitet.

Svet

Vakcinacija smanjuje bogatstvo „kovid-milijardera“

U zdravstvenoj industriji pandemija koronavirusa dovela je do velikih bogatstava veoma brzo. Međutim, vakcinacijom, sada ta bogatstva istom brzinom „isparavaju“, pisao je Bloomberg, a prenosi Startit.Pandemija je jasno pokazala brojne propuste u u svetskoj ekonomiji, propuste vlada i međunarodnih institucija da se obezbede i pripreme u slučaju globalne pandemije. Brojne kompanije popunile su tu prazninu, ubrzano razvijajući nove tehnologije ili se prilagođavajući novim potrebama i vanrednim okolnostima.Sada, kada se te okolnosti polako smiruju, jasno je da vrednost koju su generisale te kompanije nije dugog veka.Jedan od tih primera je južnokorejska kompanija Seegene koja proizvodi testove za COVID-19. Seegene je razvio svoj test krajem januara prošle godine i kompaniji je vrednost skočila za 919 odsto na vrhuncu potražnje. Kada je potražnja opala, opala je i vrednost kompanije, a bogatstvo osnivača spalo je sa 1,6 milijardi na oko 800 miliona dolara.Slično je i s malezijskim proizvođačem rukavica Top Glove Corp. — kada je tržište shvatilo da će biti manje potrebne nego u jeku pandemije, počela su klađenja protiv kompanije, i usledio je pad od preko 40 odsto cene akcija, što je osnivačima i vlasnicima kompanije s računa zbrisalo 9 milijardi dolara. Iako su pojedine kompanije iskoristile trenutak povećane vrednosti za pozicioniranje na tržištu — recimo, za otkup sopstvenih deonica, ili nova ulaganja — većina je preko noći stekla stotine miliona ili čak milijarde, da bi gotovo preko noći izgubili većinu stečene dobiti, piše Startit.Na osnovu ovakvih kretanja na tržištu, stiče se utisak da je ekonomija korone vrsta mehura, i da povećana potražnja u najvećem broju slučajeva neće biti dobra za kompanije koje su najpre morale da razviju kapacitete, a potom i da se bore sa naglim opadanjem potražnje.Pravi pobednici najverovatnije će biti proizvođači vakcina, koji su u jeku pandemije pronašli nove metode proizvodnje, koji će biti korisni i nakon ove krize. Kriza je dobra prilika za brzu zaradu i rizične poteze, ali samo trajna vrednost na tržištu može da pruži stabilnost i zaštiti kompaniju od ovakvih problema.

Svet

Preko 90 odsto restorana u Americi radi na automatizciji kuhinja

Većina američkih restorana investirala je ili planira da investira u tehnologiju automatizacije kuhinje u budućnosti, pokazuje novo istraživanje kompanije za plaćanja Skver (Square).Kompanija je objavila izveštaje „Budućnost maloprodaje“ i „Budućnost restorana“ kako bi ponudila pregled u šta preduzeća ulažu sa tehnološkog stanovišta i kako se procesi i operacije menjaju.Najznačajnije među tim podacima je da je čak 91 odsto ispitanih restorana reklo da će primeniti neku vrstu tehnologije automatizacije u svojim kuhinjama, već tokom ove godine.„Da bi se iskoristile mogućnosti kao što su višestruki tokovi prihoda i kreativno iskustvo ručavanja, kuhinje treba unaprediti“, napominje se u izveštaju.Pandemija je znatno ubrzala usvajanje alternativnih formata poslovanja u restoranima, gde su dostava i hrana „za poneti“ postali najdominantniji izvori prihoda.Prema istraživanju, prosečni ugostitelj očekuje da će 62 odsto poslovnog prihoda u 2021. godini dolaziti od dostave i hrane „za poneti“, a 18 odsto vlasnika i menadžera restorana očekuje da će u potpunosti zavisiti od ovih formata naredne godine.Brus Bel, šef za restorane u Skveru navodi u izveštaju da je novi model gde restorani rade sa odvojenom kuhinjom sve rasprostranjeniji. Jedna kuhinja doprema hranu na različita prodajna mesta.„Kuhinja se nalazi u središtu, a restorani dobijaju raznovrsnije izvore prihoda. Jedan način može biti klasično ručavanje u lokalu, zatim dostava, preuzimanje hrane i tako dalje. Kuhinja zbog toga mora biti što efikasnija“, rekao je Bel. „Restoranska industrija shvata da više ne može odlagati usvajanje tehnologije i racionalizaciju poslovanja, jer se konkurencija menja. Restorani više nisu samo otvoreni za promene, već u njih ulažu velika sredstva“, dodao je Bel.Programi lojalnosti, digitalni meniji, interna dostava i digitalno naručivanje i plaćanja su tehnologije koje će se razvijati u budućnosti.

Svet

EU na korak od uvođenja kovid-sertifikata za putovanja

Lideri EU razmatrali su prvog dana samita ideju digitalnih sertifikata imuniteta na COVID-19 koje bi olakšale putovanja i zadužili ambasadore da daju predloge za tri meseca, kada bude dovoljan broj vakcinisanih građana Unije, piše Euractiv."Postoji konsenzus da elektronski sertifikati treba da budu brzo napravljeni kako bismo ih uveli čim bude vakcinisan dovoljan procenat ljudi“.Jasno je rečeno da se te potvrde neće davati ljudima koji su preležali zarazu, nego samo onima koji su primili vakcinu koju je odobrila EU.Uvođenje takozvanih kovid pasoša najglasnije je zagovarala Grčka, a podržavale su je zemlje čije ekonomije u velikoj meri zavise od turizma, kao što su Španija, Malta, Italija, Kipar, kao i Austrija i Estonija.Premijer Grčke Kirjakos Micotakis rekao je da potvrde neće biti ekvivalentne zdravstvenom pasošu, nego da će otvoriti brzu traku za putovanja, bez ograničenja uzrokovanih dijagnostičkim testovima i obaveznim karantinom.Nemačka i Francuska su se najviše protivile toj ideji jer nemaju svi pristup vakcini i jer naučnici još ne znaju kakva je efikasnost vakcina protiv novih sojeva korona virusa.Međutim, na konferenciji posle samita 25. februara nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da su svi saglasni da su takvi sertifikati potrebni i da će za njihovu pripremu trebati oko tri meseca.Merkel je dodala da kovid pasoši za sada nisu prioritet imajući u vidu nizak nivo vakcinacije stanovništva.Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao da pitanje potvrda o vakcinaciji ostaje otvoreno i da će svaka zemlja odlučivati šta će ljudi moći da rade sa takvim uverenjima.Dodao je da će se u naredna tri meseca nastaviti rad na koordinaciji potvrda o vakcinaciji na nivou ambasadora.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su Gugl i Epl Svetskoj zdravstvenoj organizaciji već ponudili svoja rešenja za potvrde o vakcinaciji, ali da oni žele "EU rešenje"."Moramo da nađemo način da to bude harmonizovano na nivou EU, tako da sada moramo da počnemo da radimo na tome i da imamo spremno kada dođe vreme", rekao je izvor iz EU.Prema saznanjima briselskog portala, pojedine zemlje su oštro napale farmaceutsku industriju zbog odlaganja isporuke vakcina.Komisiji su, rekli su izvori, upućena brojna pitanja o kašnjenjima u isporuci, kako ubrzati proizvodnju i kako objasniti probleme sa kojima se Evropa suočava.Mišel je rekao da EU želi veću predvidivost i transparentnost od farmaceutskih kompanija koje nisu isporučile dogovoren broj vakcina, što dovodi u pitanje ispunjavanje cilja EU da se do kraja leta vakciniše 70 odsto stanovništva.Fon der Lajen je izrazila uverenje da taj cilj može biti postignut, iako je do sada prvu dozu dobilo oko 5 odsto građana.Lideri EU 26. februara nastavljaju samit razgovorima o bezbednosti i odbrani, a videokonferenciji će se pridružiti i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Svet

ByteDance plaća 92 miliona zbog kršenja privatnosti korisnika

Kineski BajtDens (ByteDance), u čijem je vlasništvu popularna društvena mreža TikTok, se složio da plati 92 miliona dolara za namirenje kolektivne tužbe u kojoj se tvrdi da je kompanija ugrozila privatnost američkih korisnika nezakonitim prikupljanjem njihovih podataka, izvestio je Rojters.Ova tužba je proistekla iz 21 odvojene kolektivne tužbe podnete u Kaliforniji i Ilinoisu prošle godine, a do nagodbe je došlo nakon parnice duže od godinu dana.„Iako se ne slažemo sa tvrdnjama, umesto da prolazimo kroz dugotrajne parnice, želeli bismo da usmerimo svoje napore na izgradnju sigurnog i radosnog iskustva za TikTok zajednicu“, rekao je TikTok u četvrtak. U tužbi se tvrdi da je aplikacija TikTok „infiltrirala uređaje svojih korisnika i izvlačila širok spektar privatnih podataka, uključujući biometrijske podatke i sadržaj koji se koristi za praćenje i profilisanje korisnika TikTok-a u svrhu ciljanih oglasa i zarade“.Za poravnanje je i dalje potrebno odobrenje suda.Ako sud odobri poravnanje u iznosu od 92 miliona dolara, prema uslovima sporazuma, tužitelji u Ilinoisu mogli bi dobiti veći udeo jer je Ilinois jedina američka država koja ima zakon koji omogućava stanovnicima da traže naknadu štete kada se njihovi biometrijski podaci sakupljaju ili koriste bez pristanka.Odvojeno, u Vašingtonu Savezna komisija za trgovinu i Ministarstvo pravde SAD-a istražuju navode da TikTok nije ispunio sporazum iz 2019. godine čiji je cilj zaštita privatnosti dece.

Svet

Tviter ove godine uvodi pretplatu

Tviter planira da uvede pretplatničku uslugu za kreatore sadržaja, a razmatra i funkciju napojnice na svojoj platformi, u pokušaju da udvostruči godišnji prihod i ubrza rast novih korisnika tokom narednih nekoliko godina, piše Vol strit žurnal.Kompanija za društvene medije u četvrtak je rekla da će pretplatna inicijativa pod nazivom „Super Follows“ pružiti ljudima priliku da zarađuju za svoj sadržaj. Tviter očekuje da će se nova funkcija svideti takozvanim influencerima sa velikim brojem sledbenika na internetu i planira da je pokrene ove godine.Tehnološki gigant još uvek nije rekao kada će implementirati funkciju napojnica i kako će to funkcionisati, a pored toga nisu otkrili ni koliki procenat bi uzimali od pretplata.Tviter je otkrio nove poslovne modele na mrežnom događaju za analitičare i rekao da su oni deo šireg cilja kompanije da do 2023. dosegne najmanje 7,5 milijardi dolara prihoda ili više, u odnosu na 3,7 milijardi dolara koliko je ostvario prošle godine. Kompanija predviđa da će njihova dnevna baza korisnika porasti na najmanje 315 miliona do kraja 2023. godine, ili oko 20 odsto na godišnjem nivou.Prelazak na model pretplate mogao bi da bude način da se Tviter manje oslanja na oglašavanje, koje je činilo 86 odsto ukupnog prihoda kompanije u 2020. godini.Akcije Tvitera porasle su za 5 odsto u četvrtak.

Svet

Meso iz laboratorije: Tehnologija koja će definisati 2021. godinu.

Meso proizvedeno u laboratoriji postaje „mejnstrim“, konačno prešavši sa naučne ambicije na tanjire potrošača, nakon dugogodiđnje zabrinutosti zbog nedostataka povezanih sa tradicionalnom proizvodnjom mesa, piše fDi Intelligence.Decembra prošle godine Singapur je postao prva zemlja koja je odobrila prodaju mesa proizvedenog u laboratoriji.Tako kultivisano meso rešava mnogo problema jer se na veoma kontrolisan način proizvodi i, kako brojne studije pokazuju, takvo meso će biti sve potrebnije, jer će zbog rasta populacije biti potrebno sve više hrane. Prema procenama, do 2050. godine se očekuje da će na zemlji živeti deset milijardi ljudi i postavlja se pitanje kako sve te ljude prehraniti.Stvaranjem povoljnog okruženja za inovacije i investicije, napredni pristup Singapura sada ima uticaj čak i van svojih granica.Mirta Gosken-Nipkens, sa Instituta za dobru hranu (GFI) kaže da potrošači, koji sada mogu da kupuju meso uzgojeno u laboratoriji, „čine industriju stvarnom na način na koji to do sada nije bila“.„Iako je količina ovakvog mesa koje se prodaje još uvek minimalna, verujemo da će biti koristan dokaz koncepta koji će ubrzati rast ovog tržišta širom sveta“, dodala je ona.GFI nije usamljen u ovom razmišljanju, Rodžer Linhard, osnivač kompanije Blue Horizon Ventures, koja podržava start-upove koji razvijaju alternativne vrste mesa, veruje da će prehrambena tehnologija definisati 2021. godinu.Istraživanje britanske banke Barclays predviđa da će vrednost alternativnog tržišta mesa do 2029. godine narasti desetostruko na 140 milijardi dolara.Međutim, uprkos napretku, proizvodni proces još uvek nije u potpunosti komercijalno održiv, iako su investicije i istraživanja u ovom sektoru znatno smanjili proizvodne troškove.Za razliku od biljnih alternativa za meso, koje su napravljene od biljnih proteina poput graška i soje, laboratorijsko meso se proizvodi od životinjskih ćelija uzgajanih u laboratoriji - proces koji je daleko skuplji od uzgoja stoke za klanje.Uprkos ovim troškovima, potencijal za smanjenje ekološke štete je ogroman. Uzgoj mesa trenutno čini 14,5 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu, pored toga ima uticaj na upotrebu antibiotika, zdravlje ljudi i dobrobit životinja.Rizični kapitalisti (VC) čine sve veća ulaganja u alternativno tržište mesa.U 2020. godini pokretanje startapova koji se bave bioinženjerskom hranom privuklo je rekordnih 2,6 milijardi evra VC sredstava, prema podacima PitchBook-a, više nego sedmostruko u odnosu na deceniju ranije.

Svet

Fejsbuk u medije ulaže milijardu dolara

Fejsbuk je juče najavio da tokom naredne tri godine planira da uloži milijardu dolara u medijsku industriju kako bi „podržao vesti“ i priznao da je „pogrešio zbog prekomerne zabrane deljenja i čitanja vesti u Australiji“, piše Axios.Fejsbuk sada ide Guglovim stopama, koji se prošlog oktobra obavezao da će izdavačima platiti preko milijardu dolara tokom naredne tri godine za prikazivanje medijskog sadržaja na svojim platformama.Najava dolazi nekoliko dana nakon što se tehnološki gigant dogovorio sa australijskim zakonodavcima da plati lokalnim medijskim izdavačima za njihov sadržaj u okviru novog Zakona o autorskim pravima.Zakon je stupio na snagu u četvrtak, nakon što je australijska vlada izmenile neke stavke Zakona nakon dogovora sa Fejsbukom.Australijski ministri finansija i komunikacija saopštili su u zajedničkog izjavi da će novi zakon „obezbediti medijima da budu pošteno plaćeni za svoj sadržaj“.Fejsbuk ponovo omogućio deljenje vesti u Australiji

Svet

Mađarska uvela sertifikat o imunizaciji protiv koronavirusa

Vlada Mađarske izdala je Uredbu o sertifikatu imuniteta na Covid-19, kojom se detaljno utvrđuju pravila o tome kako pojedinci mogu dokazati da su imuni na virus, piše portal CMS.Da bi dobili sertifikat, pojedinci moraju dokazati da su se oporavili od koronavirusa u roku utvrđenim Uredbom, ili potvrdom o vakcinaciji vakcinom koja je odobrena za stanovništvo u EU ili u Mađarskoj.Sertifikat koji se izdaje licima koja ispunjavaju uslove sadržaće serijski broj, QR kod za čuvanje podataka, broj pasoša, broj lične karte i identifikator, vreme vakcinacije i vakcinu koju su primili.Ako se sertifikat imuniteta zasniva na dokazu o oporavku, datum važenja biće šest meseci od kada se osoba oporavila od koronavirusa.Sertifikat će biti važeći jedino uz ličnu kartu ili pasoš.

Svet

Er Frans i KLM od pandemije dominiraju hrvatskim avio-saobraćajem

Od izbijanja globalne pandemije korona virusa avio-kompanije Er Frans i KLM redovno povezuju Zagreb sa Amsterdamom i Parizom, gradovima koji predstavljaju dve veoma važne destinacije u avio-saobraćaju, piše Croatianaviation. Nekada najdominantnije avio-kompanije u Hrvastkoj, Lufthanze, kod naših suseda nema već godinu dana.Pre izbijanja globalne pandemije na hrvatskim aerodromima bila je dominantna Lufthanza, ali je tokom marta prošle godine, kako se navodi obstavila saobraćaj prema zagrebačkom aerodromu.KLM i Er Frans saobraćali su prema Zagrebu tokom leta prošle godine kao i prema Splitu i Dubrovniku. Umesto Lufthanze, Kroacija Erlajns saobraća na liniji prema Frankfurtu i održava vezu sa Nemačkom.Linija prema Munhenu suspendovana je još tokom novembra.Lufthanza je najavila kako će s krajem marta ponovo obnoviti saobraćaj prema Zagrebu iz Minhena i Frankfurta, ali je svega nekoliko dana kasnije ponovno otkazala sve letove na liniji prema Minhenu, do početka maja.Tek preostaje da se vidi šta će se dogoditi sa linijom Frankfurt – Zagreb jer je do početka redovnih operacija ostalo još mesec dana, a u tom periodu kompanija može da otkaže određene ili gotovo sve polaske na kraći period.HRVATSKA ODOBRILA POMOĆ ZA NACIONALNU AVIO-KOMPANIJU S druge strane, priliku da iskoristi prazan prostor među ponuđačima na hrvatskom tržištu nije propustila grupacija KLM – Air France. Krajem 2020. holandska avio-kompanija KLM je objavila kako u februaru uvodi drugi dnevni let na liniji Amsterdam – Zagreb, pa su letovi sada dostupni od početka marta. Do realizacije tih letova, kako je naglašeno će i doći, a KLM će dva dnevna leta prema Zagrebu imati već od prvog marta. U prvoj nedelji marta KLM nudi 10 direktnih letova nedeljno, u drugoj i trećoj 11, a od 22. marta trenutno je u prodaji 14 letova nedeljno na liniji Amsterdam – Zagreb.Ova kompanija planira da ima dva leta nedeljno prema Zagrebu sve do kraja oktobra. Er Frans takođe planira da ponudi dva dnevna leta između Pariza i Zagreba ovog leta, ali tek od sredine maja. KLM će saobraćati gotovo dva puta dnevno prema Splitu, a Er Frans će saobraćati i prema Splitu i prema Dubrovniku.  Napominje se da će putnike prevoziti i niskotarifna avio-kompanija Transavia iz iste te grupacije koja je prošlog leta bila prisutna na gotovo svim hrvatskim aerodromima, a prema trenutnom rasporedu isto će biti i u predstojećoj sezoni.

Svet

Hiljade građevinaca umrlo u Kataru tokom priprema za Svetsko prvenstvo

Više od 6.500 radnika migranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke je umrlo u Kataru od kada je odlučeno da ta država bude domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva u fudbalu pre 10 godina, otkriva britanski Gardijan u novoj analizi.Podaci prikupljeni iz vladinih izvora pokazuju da je u proseku 12 radnika migranata iz ovih pet južnoazijskih država umiralo svake nedelje od noći u decembru 2010. godine kada je Katar pobedio na žrebu.Podaci iz Indije, Bangladeša, Nepala i Šri Lanke otkrili su da je u periodu od 2011. do 2020. godine zabeleženo 5.927 smrtnih slučajeva radnika migranata. Pored toga, prema podacima iz pakistanske ambasade u Kataru, preminulo je dodatnih 824 pakistanskih radnika između 2010. i 2020. godine.Ukupan broj poginulih je znatno veći, jer ove brojke ne uključuju smrti iz niza zemalja koje šalju veliki broj radnika u Katar, uključujući Filipine i Keniju. Smrti koje su se dogodile u poslednjim mesecima 2020. takođe nisu zabeležene.U poslednjih 10 godina, Katar sprovodi nezapamćen program izgradnje, uglavnom u pripremi za fudbalski turnir 2022. godine. Pored sedam novih stadiona, desetine velikih projekata je završeno ili je u toku, uključujući novi aerodrom, puteve, sisteme javnog prevoza, hotele, pa čak i novi grad, koji će biti domaćin finala Svetskog kupa.Podaci o smrtima nisu kategorizovani prema zanimanju ili radnom mestu, ali velika je verovatnoća da su mnogi radnici koji su preminuli bili zaposleni na ovim insfrastrukturnim projektima povodom Svetskog kupa, kaže Nik Mekgin, direktor organizacije „FairSquare Projects“, koja je specijalizovana za prava radnika u tom regionu.„Veoma veliki udeo radnika migranata koji su umrli od 2011. je bio u zemlji samo zato što je Katar osvojio pravo da bude domaćin Svetskog kupa“, objašnjava Mekgin.Zabeleženo je 37 smrtnih slučajeva među radnicima koji su bili direktno povezani sa izgradnjom stadiona za Svetski kup, od kojih je 34 klasifikovano kao „nepovezano sa poslom“, prema komitetu za organizaciju ovog događaja.Stručnjaci su doveli u pitanje upotrebu ovog izraza zato što je on u nekim slučajevima upotrebljavan za opis smrti koje su nastupile na poslu, uključujući i određeni broj radnika koji su kolabirali i preminuli na stadionskim gradilištima.Ovi podaci ukazuju na to da Katar nije zaštitio svoju radnu snagu od dva miliona migranata, niti je istraživao uzroke očigledno visoke stope smrtnosti među uglavnom mladim radnicima, navodi Gardijan.

Svet

Slatkovodnim ribama preti izumiranje

Populacija slatkovodne ribe je u "katastrofalnom padu" i jednoj trećini vrsta preti izumiranje, kaže izveštaj Svetske fondacije za prirodu, javlja BBC.Milioni ljudi oslanjaju se na slatkovodnu ribu kao osnovni izvor hrane i prihoda, ali je slatkodovodne ribe sve manje zbog zagađenja, izlovljavanja, postavljanja brana na rekama, kao i isušivanja vodenih tokova i močvarnih područja.U izveštaju pod nazivom “Zaboravljene ribe sveta”, na kojem su radili Londonsko zoološko društvo, Svetska organizacija za zaštitu živog sveta i Organizacija za zaštitu prirode, navodi se da je 80 vrsta ribe izumrlo, od toga 16 samo tokom prošle godine.Pored toga, izveštaj ukazuje da je populacija riba selica opala za tri četvrtine samo u poslednjih 50 godina. U istom vremenskom periodu, populacija velikih vrsta kao što su “megaribe”, opala je za 94 odsto.Losos nestaje, evropska jegulja je u grupi kritično ugroženih, a u bitanskim rekama više nema jesetre i manića.Kako kaže Svetska fondacija za prirodu, najveći uzročnik je loše stanje reka, većinom zbog zagađenja, brana i kanalizacije, odnosno otpadnih voda. Izveštaj poziva vlade širom sveta da obnove slatkovodna staništa odgovarajućom primenom postojećih zakona, jačanjem zaštite u Zakonu o životnoj sredini i zagovaranjem velikih globalnih ciljeva za oporavak prirode.

Svet

Eplovi telefoni ponovo najprodavaniji na svetu

Rastuća prodaja Ajfona u poslednjem kvartalu 2020. godine gurnula je Epl ispred Huaveja i Samsunga kao najvećeg svetskog proizvođača pametnih telefona, pokazalo je novo istraživanje savetodavne kompanije Gartner, javlja Telecompaper.Epl je poslednji put bio vodeći prodavac u četvrtom kvartalu 2016. godine.Kompanija je lansirala svoju novu 5G liniju telefona sredinom oktobra, a do kraja 2020. godine prodala je gotovo 80 miliona jedinica, što je porast od 15 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.Pored toga, svojim distributerima isporučila je rekordan broj telefona u jednom kvartalu, čak 81,8 miliona.Eplov dvocifren rast prodaje postignut je uprkos smanjenom tržištu, usled globalnih problema izazvanih pandemijom. Globalna prodaja pametnih telefona pala je za 5,4 odsto u četvrtom kvartalu, prema Gartneru, usred rastuće nezaposlenosti i slabije potrošnje potrošača. Prodaja pametnih telefona opala je 12,5 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu.Samsung je u četvrtom tromesečju prodao 62 miliona pametnih telefona. Kompanija je zadržala poziciju najvećeg svetskog proizvođača pametnih telefona tokom cele godine, uprkos padu prodaje i pojačane kineske konkurencije od rivala kao što su Xiaomi, OPPO i Vivo.Huavej, koji je pretekao Samsung u drugom kvartalu 2020, pretrpeo je najveći pad među prvih pet dobavljača pametnih telefona. Ovaj brend je zauzeo četvrto mesto na globalnom nivou u poslednjem kvartalu 2020. godine, rekao je Gartner.

Svet

Fejsbuk ponovo omogućio deljenje vesti u Australiji

Fejsbuk je najavio da će ponovo omogućiti deljenje i čitanje vesti svojim korisnicima u Australiji, nakon postizanja sporazuma sa vladom te zemlje, piše portal Tech Crunch.Tehnološki gigant blokirao je čitanje i deljenje vesti Australijancima na svojoj platformi od prošlog četvrtka usred spora oko predloženog zakona koji bi primorao njega i Gugl da izdavačima vesti plate za sadržaj.Australijski ministar finansija Džoš Fridenberg rekao je da su u predlog zakona unete promene kako bi se „pružila dodatna jasnost digitalnim platformama i medijskim preduzećima u vezi sa načinom na koji Zakon treba da deluje“.Izmene i dopune znače da Zakon sada uključuje dvomesečni period posredovanja kako bi se digitalnim platformama poput Fejsbuka i medijskih izdavača omogućilo da se dogovore o poslovima pre nego što budu prisiljeni na arbitražu.Australijska vlada će takođe razmotriti komercijalne sporazume koje su tehnološke platforme već sklopile sa lokalnim izdavačima pre nego što donese odluku da li se Zakon odnosi na njih i obavestiće ih mesec dana pre donošenja konačne odluke.Ograničenja koje je Fejsbuk nametnuo prošle nedelje značila su da australijskim izdavačima nije dozvoljeno da dele ili objavljuju sadržaj na Fejsbuk stranicama, a korisnici u Australiji nisu mogli da gledaju ili dele australijske ili međunarodne vesti.

Svet

Majkrosoft razvija svoju frilensersku platformu na LinkedIn-u

LinkedIn razvija novu uslugu pod nazivom Marketplaces, koja treba da omogući korisnicima da pronađu i ugovore posao sa frilenserima, čime će postati direktna konkurencijama kompanijama Upwork i Fiverr, pisao je The Information.Platforma je zabeležila porast pretrage i traženja usluga od ljudi koji su na profilu naznačili da traže posao i svrha nove usluge je da odgovori na povećanu potražnju za radom od kuće, koju je pandemija izazvala, objasnila je portparolka LinkedIn-a Suzi Ovens.Majkrosoft razvija Marketplaces još od 2019. godine, kada je kupio neke delove kompanije UpCounsel, startapa koji je povezivao advokate sa klijentima, i tim tog startapa sada predvodi razvoj, prenosi Startit.Očekuje se da Marketplaces liči na Fiverr, sa mogućnošću recenzija, upoređivanja cena i komentara. LinkedIn će verovatno uzimati sličnu proviziju kao i konkurenti, ali može prihodovati i od oglasa koje postave sami korisnici. Veruje se da će Marketplaces zameniti ProFinder, Linkedin uslugu koja frilenserima naplaćuje 60 dolara mesečno kako bi mogli da vide i daju ponude na dostupne poslove.Čelnici Majkrosofta razmatraju i mogućnost da se transakcije na LinkedIn platformi obavljaju preko digitalnog novčanika koji takođe razvijaju. Ta sredstva bi se onda mogla koristiti za različite stvari, recimo na pretplate za sadržaje koje korisnici postave na mrežu.Pored Majkrosofta, slično rešenje razvija i Fejsbuk. Međutim, dok Fejsbuk razvija proizvod koji povezuje ljude sa uslugama poput kućnih popravki, Marketplaces se fokusira na sfere konsaltinga, marketinga i pisanja.Usluga je najavljena za septembar.

Svet

Crna Gora kupila dva aviona za novu nacionalnu avio-kompaniju

Vlada Crne Gore postigla je sporazum sa kompanijom za finansiranje i lizing GE Capital Aviation Services (GECAS) da nabavi dva aviona Embraer E195 za novu nacionalnu aviokompaniju ToMontenero, piše exyuaviation.Te avione ranije je koristio bivši nacionalni avioprevoznik Montenegro Erlajns u okviru ugovora o finansijskom zakupu sa GECAS-om, gde bi Montenegro Erlajns vremenom postao vlasnik aviona.Međutim ova aviokompanija je morala da plati dodatnih 39 miliona dolara za ove mlaznjake.Vlada Crne Gore uspela je sada da dogovori novu nabavnu cenu od 21,7 miliona dolara.Da je sporazum raskinut, državu bi to koštalo 43 miliona dolara.Vlada Crne Gore je takođe ove nedelje raspisala javni poziv za odabir konsultanta koji će pomoći u procesu uspostavljanja nove nacionalne aviokompanije u zemlji.Usluge koje će konsultant pružati će uključivati podršku za sticanje novog sertifikata avio-prevoznika (AOC), izrada organizacione strukture, poslovnog modela, plana tranzicije ključne imovine iz Montenegro Erlajnsa, analiza tržišta i komercijalni plan, podrška u osiguravanju operativne spremnosti što je pre moguće, kao i stvaranje operativnog, kadrovskog i tehničkog plana poslovanja.Dalje, konsultant će pružati podršku za početak operacija i koordinaciju između komercijalnog i operativnog sektora, efikasno pokretanje leta, planiranje i kontrolu održavanja vazduhoplovnog prostora, kao i izradu efikasne mreže ruta i uspostavljanje nadležnog centra za podršku kupcima.Rok za podnošenje ponuda je 24. februar, a odluka o pobedniku biće doneta do 3. marta.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.