Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Zbog kršenja GDPR-a propisane kazne od ukupno 60 miliona evra

Zbog kršenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u članicama Evropske unije ove godine napisano je više od 150 novčanih kazni u ukupnom iznosu od više od 60 miliona evra, prema rezultatima istraživanja kompanije za finansijske analize Finbold. Prema Finboldu od početka godine u 19 zemalja ispisane su kazne u ukupnom iznosu od 60.181.250 evra, a od toga je najveći broj kršenja GDPR-a imala Španija, dok je Italija platila najveći iznos.Zbog kršenja uredbe o zaštiti podataka, Italija je imala oko 13 kazni, a platila je oko 45 miliona evra. Najveći deo morala su da plate dva telekomunikaciona operatera i to Telecom Italia (TIM) i Wind Tre.Na drugom mestu je Švedska, gde su vlasti kaznile kompaniju Gugl sa sedam miliona evra zbog kršenja GDPR-a.Zatim slede Holandija, sa tri kazne u ukupnom iznosu od dva miliona evra, Španija (oko 1.900.000 evra) i Nemačka (1.240.000 evra).Na dnu liste je Estonija, gde je naplaćena samo jedna kazna od 500 evra.Španija je imala najveći broj kazni i to 76, u ukupnom iznosu od 1.952.810 evra. Telekomunikaciona kompanija Vodafon Španija je dobila više od 10 kazni.Najčešći vid kršenja GDPR-a bilo je nepostojanje pravnog osnova za obradu podataka.GDPR je uredba EU koja je stupila na snagu maja 2018. godine i kojom se reguliše zaštita podataka i privatnost osoba unutar EU i Evropske ekonomske zone, a odnosi se i na prenos ličnih podataka u treće zemlje.

Svet

Radnici sa Zapadnog Balkana i dalje će moći da idu u Nemačku

Vlada Nemačke vlada usvojila odluku kojom se produžuju pravila za useljavanje nekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkana do 2023. godine, preneo je RTS."Građanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore omogućeno je da, nezavisno od formalnih kvalifikacija za zapošljavanje, doputuju u Nemačku", objavljeno je na sajtu Ministarstva za rad i socijalna pitanja Nemačke.Nova vest je uvođenje kvote od 25 hiljada radnika sa Balkana godišnje."Ovo je dobro za nemačku privredu. Pojedine branše kao što je građevinarstvo i dalje beleže ekspanziju i trebaju im radnici. Nedostatak stručnog kadra ne sme u ovim branšama da zakoči rast", rekao je ministar za rad Hubertus Hajl.Napomenuo je da se dolazak kvalifikovane radne snage omogućava ako nema dovoljno takve radne snage u Nemačkoj ili Evropskoj uniji.Staro pravilo je na snazi do kraja 2020. godine, a od stupanja na snagu 2016. pokazao se kao način legalne radne migracije koji je veoma korišćen."I rezultati procene Instituta za istraživanja tržišta rada su pozitivni. Pokazalo se da je 58 odsto radnika iz zemalja Zapadnog Balkana na nivou stručne kvalifikovane radne snage ili višem", navodi se na sajtu ministarstva.Odluku o novom pravilu treba da usvoji gornji dom nemačkog parlamenta Bundesrat gde je na dnevnom redu 9. oktobra.Po usvajanju u Bundesratu odluka stupa na snagu 1. januara 2021. godine.O STARIM PRAVILIMA:NEMAČKA EKONOMIJA DOŽIVLJAVA NOVI UZLET, TREBA IMA 1,1 MILIONA KVALIFIKOVANIH RADNIKA

Svet

Zaštitne maske smetaju algoritmima za prepoznavanje lica

Mnoge kompanije tvrdile su da s visokom preciznošću mogu da identifikuju ljude čak i kada nose maske, ali najnoviji  rezultati studije američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) ukazuju na to da nošenje maske znatno uvećava procenat grešaka, piše CNET.Institut, koji se smatra vodećim autoritetom u oblasti tehnologija prepoznavanja lica, je razmotrio 41 algoritam za prepoznavanje lica, od kojih su mnogi dizajnirani nakon početka pandemije, pa su mnogi razvojni timovi već bili upoznati sa problemom koji predstavljaju maske za lice.Prema Institutu, u slučaju nošenja maski, algoritmi greše u 5 do 50 odsto slučajeva.U nekim slučajevima procenat grešaka u prepoznavanju sa maskom bio je čak i 99 odsto, ali u slučaju kineske kompanije Dahua, procenti se kreću između 0,3 odsto bez maske i svega 6 odsto sa njom.Kompanija Rank One, pružalac usluge prepoznavanja lica koji se koristi u gradovima poput Detroita, imala je stopu greške od 0,6 odsto bez maski i 34,5 odsto greške kada su maske digitalno dodate. U maju je kompanija počela da nudi „periokularno prepoznavanje“, za koje su tvrdili da može da identifikuje ljude samo na osnovu očiju i nosa.Generalni direktor ove kompanije Brendan Kler rekao je da kompanija nije mogla da preda ovaj algoritam NIST-u zbog ograničenja agencije na jednu prijavu po organizaciji.Baza podataka koju NIST koristi sadrži čak šest miliona fotografija, a maske se na njih docrtavaju digitalno.Pretpostavlja se da bi procenat grešaka bio još veći ukoliko bi se koristile fotografije osoba koje nose prave maske, budući da su fizička zaštitna sredstva drugačije osenčena i poseduju specifičnu teksturu koja bi potencijalno dodatno zbunila algoritme.

Svet

Majrosoft zajedno sa Volmartom radi na preuzimanju američkog dela TikTok-a

Majkrosoft sarađuje sa najvećim lancem maloprodaja na svetu, Volmartom, na pokušaju da otkupi američko poslovanje TikTok-a od kineskog Bajtensa, saznaje Axios iz više izvora bliskih tom procesu.Ideja je da se TikTok u SAD pretvori i preusmeri u aplikaciju za e-trgovinu za kreatore sadržaja i korisnike, slično onome što je Bajtdens uradio sa sopstvenom aplikacijom u Kini.Ova vest dolazi u danu kada je bivši izvršni direktor američkog dela TikTok-a Kevin Majerr dao ostavku na mesto izvršnog direktora, a izvori navode da ga je Bajtdens isključio iz pregovora o preuzimanju.Moguće je da je Volmart takođe razgovarao sa korporacijom Orakl, koji takođe nastavlja da pregovara sa Bajtdensom.Volmart bi dodao više svežeg kapitala i znanja o e-trgovini naporima Majkrosofta, koji su takođe najavljeni ove nedelje, ali maloprodajni lanac takođe ima značajno prisustvo u Kini, što bi moglo zakomplikovati pregovore, zbog toga što je Trampova administracija decidno protiv mešanja kineskih ekonomskih interesa.To je upravo i bio razlog za ultimatum kada je Vašington zahtevao da TikTok proda svoje poslovanje na engleskom govornom području američkom investitoru.Rok za postizanje dogovora je 15. septembar.

Svet

Tokio: Šinzo Abe više neće biti premijer Japana

Abeova ostavka dolazi nakon osam godina predsedavanja vladom, a podneće je zbog svog zdravstvenog stanja, prenosi Fajnenšl tajms.Tokom svog mandata stabilizovao je japansku politiku i postao prvi lider u istoriji te zemlje koji joj je najduže služio.Ostvkom  počinje i trka za predsednika vladajuće Liberalno demokratske partije u vreme kada se Japan suočava sa pandemijom korona virusa, velikim ekonomskim i sporovma u susednoj Kini i Severnoj Koreji."Premijer je odlučio da sada da ostavku, jer nije želeo da rizikuje i da se povlači u situaciji kada mu se zdravlje pogorša. Nastaviće da bude lider sve dok se ne odabere njegov naslednik", rekao je Hirošige Seko šef LDP u višem domu parlamenta i jedan od Abeovih saradnika i saveznika."Zemlji je doneo stabilnost i povećao je učešće Japana na međunardnoj sceni, ali konkretni rezultati su u velikoj meri nestali", rekao je Tomoaki Ivai, profesor na Univerzitetu Nihon.Za vreme svog mandata Abe je Japanu dao novi osećaj samopouzdanja, ali nije postigao svoje glavne ciljeve.Tu spadaju revizija pacifističkog ustava Japana, rešavanja teritorijalnog spora sa Rusijom i oživljavanje ekonomije koje bi bilo dovoljno za inflacije od dva odsto.Abe se nadao da će prilikom svog odlaska sa funkcije proglasiti kraj deflacije, ali pandemija je poed toga što je odložila Olimpijske igre u Tokiju izbrisala i mnoge ekonomske rezultate.STANJE NA BERZAMA NAKON VESTI O POVLAČENJUTokijski Topix indeks u petak je pao sa dobiti od jedan odsto na 0,7 procenata, a referentna vrednost Nikkei-a 225 opala je za 1 procenat. Japanska valuta koja se uvek dobro pokazuje u nesigurnim vremenima, ojačao je u odnosu na američku valutu i sada je odsno 106 jena za dolar.Južnokorejski Kospi porastao za 0,51%, u Kini Shanghai Composite porastao je 0,40%, a Shenzhen Composite za 1,02. U Hong Kongu je Hang Seng porastao za 0,93%, a australijski S & P/ASKS 200 opao je za 0,73%. ODLAU SE OLIMPIJSKE IGRE ZBOG PANDEMIJE

Svet

Američki BDP potonuo 31,7 odsto u drugom kvartalu

Američka ekonomija doživela je pad aktivnosti od 31,7 dosto u drugom kvartalu, prema novoj proceni koju je objavio Biro za ekonomsku analizu. U prvom kvartalu realni BDP smanjen je za 5 odsto.Nova procena američkog bruto domaćeg proizvoda Biroa za ekonomsku analizu zasniva se na potpunijim podacima nego što je to ranije bilo dostupno.Prema prethodnoj proceni BDP Sjedinjenih Američkih Država je od aprila do juna potonuo 32,9 odsto na godišnjem nivou.Pad BDP-a u drugom tromjesečju odražavao je odgovor na pandemiju, budući da su naredbe o „boravku kod kuće“ izdate u martu i aprilu delimično ukinute u nekim delovima zemlje u maju i junu, a vladine isplate pomoći podeljene su domaćinstvima i preduzećima.To je dovelo do brzih promena u aktivnosti, jer su preduzeća i škole nastavile sa radom na daljinu, a potrošači i preduzeća otkazali, ograničili ili preusmerili svoju potrošnju.Oštar pad lične potrošnje, izvoza, zaliha, investicija i državne potrošnje, kao i lokalnih vlasti, je uticalo na pad BDP-a.Lična potrošnja, na koju istorijski posmatrano otpada oko dve trećine celokupne privredne aktivnosti u SAD, ukupno je smanjena za četvrtinu u drugom kvartalu godine, dok je i sektor uslužnih delatnosti imao skoro isti toliki pad.Potrošnja je pala kod robe kao što je odeća i obuća. Zalihe i proizvodnja pale su najviše kod proizvođača motornih vozila, dok je na opremu i nove porodične kuće uticao pad kada se radi o investicijama.Realni bruto domaći prihod smanjen je za 33,1 posto u drugom kvartalu, u poređenju sa padom od 2,5 posto u prvom kvartalu.Ključni indikator inflacije, domaće cene, pale su 1,5 odsto u tom periodu, u poređenju sa rastom od 1,4 odsto u prvom kvartalu kada je BDP smanjen pet procenata.Dobit od tekuće proizvodnje, odnosno korporativni profit uz procenu zaliha i prilagođavanje potrošnje kapitala, smanjen je za 226,9 milijardi dolara u drugom kvartalu, u poređenju sa smanjenjem od 276,2 milijarde dolara u prvom kvartalu.Zarada domaćih finansijskih korporacija povećana je za 39,5 milijardi dolara u drugom kvartalu, dok je dobit domaćih nefinansijskih korporacija smanjena za 170,1 milijardi dolara.Dobit od ostatka sveta smanjena je za 96,2 milijarde dolara, takođe i primanja su smanjena za 139,7 milijardi dolara, a isplate su smanjene za 43,4 milijarde dolara.

Svet

Bugarska će dobiti 511 miliona evra pozajmice kroz SURE evropski fond

Bugarska će primiti 511 miliona evra od Evropske unije kroz SURE fond za oporavak od ekonomske krize prouzrokovane pandemijom koronavirusa. Kako navodi Evropska komisija, pomoćna sredstva biće pružena u vidu pozajmice, a odluku mora da odobri Evropski savet pre nego što se može primeniti, prenosi portal Novinite.Finansijska pomoć ukupno iznosi 81,4 milijardi evra i spada pod SURE fond od 100 milijardi evra za podršku smanjenja rizika nezaposlenosti u državama članicama tokom krize, što je važan element strategije EU za ublažavanje negativnih društveno-ekonomskih posledica pandemije koronavirusa.Osim Bugarske, paket pomoći takođe će primiti i 14 drugih zemalja članica EU.Nakon što Evropski savet odobri predloge, finansijska podrška biće pružena u vidu pozajmica od strane EU, koje će pomoći zemljama članicama da savladaju nagli porast javne potrošnje i troškove direktno vezane za finansiranje državnih mera za privremeni i povremeni rad koje su uvedene kao odgovor na pandemiju, posebno po pitanju samozaposlenih.Nakon konsultovanja sa članicama EU kojima je potrebna podrška, EK predlaže da Evropski savet odobri sledeće pakete podrške na sledeći način:- Belgija – 7,8 milijardi evra- Bugarska – 511 milijardi evra- Češka – 2 milijarde evra- Grčka – 2,7 milijardi evra- Španija – 21,3 milijardi evra- Hrvatska – 1 milijarda evra- Italija – 27,4 milijardi evra- Kipar – 479 miliona evra- Letonija – 192 miliona evra- Litvanija – 602 miliona evra- Malta – 244 miliona evra- Poljska – 11,2 milijardi evra- Rumunija – 4 milijarde evra- Slovačka – 631 miliona evra- Slovenija – 1,1 milijarda evraPredlozi EK za finansijsku podršku pokrivaju 15 zemalja, dok su Portugal i Mađarska već predale zvanične prijave, koje se trenutno procenjuju, a Evropska komisija očekuje da će uskoro i za njih moći da predloži plan pomoći.Članice koje još nisu predale formalne prijave i dalje su u mogućnosti to da urade.

Svet

Nemačka pooštrava mere: Ograničenja za privatne žurke, kazne za nenošenje maski

Nemačka vlada planira da pooštri mere protiv širenja zaraze, objavljeno je danas nakon sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel i premijera saveznih država u Berlinu, piše portal Poslovni.Masovne manifestacije na otvorenom ili u zatvorenom prostoru zabranjene su do kraja godine. Ovo se odnosi na „narodna slavlja, velike sportske događaje, koncerte, festivale, kao i crkvena slavlja“.Mere dogovorene danas uključuju ograničavanje maksimalnog broja ljudi na privatnim zabavama u privatnim prostorijama na 25. Na privatnim događajima izvan privatnih prostora, odnosno u iznajmljenim salama može biti najviše 50 ljudi."Nažalost, poslednjih nedelja je jasno da se infekcija širi na proslavama s porodicom ili prijateljima", saopšteno je nakon sastanka.Na sastanku je dogovorena jedinstvena minimalna novčana kazna od 50 evra zbog nepoštovanja obaveze nošenja zaštitne maske tamo gde je ona propisana kao npr. u javnom prevozu.Takođe je neophodno poštovati održavanje udaljenosti od najmanje 1,5 metara.Bavarska je najavila novčane kazne od "najmanje 250 do 500 evra“ u slučaju ponovljenog nepoštovanja mera.Menja se i pravilo besplatnog testiranja za ljude koji se vraćaju sa putovanja. Do sada je to bilo obavezno za putnike iz područja visokog rizika i dobrovoljno za sve ostale, kao i besplatno.Od sredine septembra, kada se u svim nemačkim zemljama završavaju školski praznici, putnici iz područja visokog rizika nakon povratka u Nemačku moraće da budu u karantinu, koji se može prekinuti tek nakon pet dana u slučaju negativnog testiranja na koronavirus.Testovi za putnike bili su predmet najžešćih rasprava tokom konferencije. Bavarska i dalje insistira na ponudi besplatnih testova na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama.Angela Merkel zalaže se za stroža pravila za građane koji su boravili u rizičnim oblastima, prema kojima u slučaju izostanka s posla zbog infekcije ne bi dobili platu. Takođe je protiv besplatnih testova.

Svet

Da li će javno-privatno partnerstvo ponovo odvesti ljude na Mesec

Kompanija Space X biće partner Masten Space Sistems-u, jednoj od kompanija koje sa NASOM potpisale ugovor u okviru komercijalnih letova na Mesec, piše portal Techcrunch.Komercijalni letovi na Mesec realizuju se u okviru NASINOG programa Commercial Lunar Paiload Services (CLPS). Ako sve bude išlo po planu Mastenova  letelica lender KSL-1 trebalo bi da obiđe južni pol na Mesecu.Na letelici će biti NASINI instrumenti za naučne eksperimente i teret komercijalnih putnika.NASIN program deo je širih napora da proširi partnerstvo sa komercijalnim kompanijama i smanje troškove svemirskih poduhvata. U celoj priči ključan je program Artemis, koji bi do 2024. godine trebalo da na Mesec pošalje prvu Amerikanku i novog Amerikanca.Naučna oprema na Mastenovom lenderu pomoći će NASI da prouči južni pol zemljinog satelita, a u okviru misije Artemis III planira se sletanje.O uslovima leta ka mesecu koristiće se i iskustva drugih modula, odnosno lendera koji su ranije sletali na mesec bez posade.U PLANU ČETIRI MISIJELansiranje Astrobotic-ovog Peregrine landera očekuje se u junu sledeće godine.Zatim sledi poletanje lunara kompanije Intuitive Machines iz Hjustona u Teksasu u oktobru 2021.Masten kreće u decembru 2022, a Astrobotic-ov veći Griffin lander 2023. godine.Space X je ugovorio za lansiranje Intuitive Machine i Masten-a, dok će kompanija Vulcan odvesti Astrobotic-ovo vozilo Peregrine na Mesec.NASA RADI OD KUĆE ZBOG KORONAVIRUSA

Svet

Bogatstvo Džefa Bezos premašilo 200 milijardi dolara

Prema Blumbergovom indeksu milijardera, Bezos je sada vredan 202 milijarde dolara, što ga čini bogatijim za 78 milijardi dolara od Bila Gejtsa, suosnivača kompanije Majkrosoft i drugog na listi najbogatijih ljudi na svetu, piše CNBC.Cena akcija Amazona je u konstantnom rastu, posebno u protekle dve godine, a bogatstvo Bezosa upravo najvećim delom čini udeo u akcijama kompanije.Bezos je postao najbogatiji čovek na svetu u novijoj istoriji 2018. godine kada se njegovo lično bogatstvo popelo iznad 150 milijardi dolara.Akcije Amazona dostigle su najviši nivo na finansijskom tržištu u aprilu ove godine, kompanija je ostvarila zaradu od više stotina milijardi dolara, a investitori su u ovoj godini ostvarili profit od 86 odsto na ulaganja u Bezosovu kompaniju.Amazon je na jučerašnjem tržištu vredeo 1,7 hiljada milijardi dolara i postao je druga najvrednija američka kompanija posle Epla.Pandemija koronavirusa znatno je pomogla rastu kompanije, jer su se potrošači okrenuli internet kupovini za sve svoje potrebe.

Svet

„Davos“ odložen za leto naredne godine

Zbog epidemije korona virusa nisu ispunjeni uslovi za bezbedno održavanje skupa u januaru pa je Svetski ekonomski forum u Davosu odložen za naredno leto, saopštila je uprava tog foruma, prenosi Ekapija.Neimenovani portparol rekao je da je odluka doneta u konsultaciji sa zdravstvenim stručnjacima.Naglasio je da nije bilo lako doneti odluku jer postoji hitna potreba sastanka međunarodnih lidera o periodu posle pandemije.Organizacija nije navela datum održavanja skupa, a nagovestila je mogućnost da Forum ne bude u Davosu:"Dobićete detalje o datumima i mestu održavanja našeg odloženog Foruma čim se budu ispunili uslovi za garantovanje zdravlja i bezbednosti svih učesnika", dodao je portparol.Uprava Foruma je početkom juna saopštila da želi održavanje skupa u uobičajenom terminu u švajcarskim Alpima, ali u izmenjenom formatu, delom onlajn.Uprava je sada navela da će u uobičajenom terminu, u nedelji od 25. januara, organizovati "virtuelne razgovore" visokih zvaničnika o svetu kakav će biti 2021. godine.DONALD TRAMP DOLAZI NA SVETSKI EKONOMSKI FORUM U DAVOSU

Svet

Prodaja nekretnina u Crnoj Gori prepolovljena, a cene ostale iste

Na crnogorskom tržištu nekretnina gotovo da nema interesovanja za kupovinu stanova i kuća još od marta i pojave koronavirusa, a predstavnici agencija ističu da pored slabog interesovanja cene nekretnina, posebno stanova, nisu pale, prenosi portal Bankar.me.Crnogorski građevinski investitor Blagota Radović, vlasnik podgoričke kompanije "Zetagradnja", rekao je da je zbog pandemije koronavirusa u prethodnih pet meseci prodaja njihovih stanova upola manja, ali da ne razmišljaju o smanjenju cena.Radović navodi da Zetagradnja u zadnjih pet meseci beleži pad prodaje stanova od 50 odsto u odnosu na period pre pandemije, kao i da prodaje stanove po ceni od 1.100 do 1.400 evra za kvadrat. Radović očekuje da se smanje investicije u stanogradnji."Zetagradnja neće sigurno menjati cene, smanjićemo možda intenzitet gradnje u narednom periodu, ali cene stanova nećemo smanjivat", poručio je i dodao da ne očekuje ni da će drugi investitori smanjiti cene.Smatra da su na smanjeno interesovanje za kupovinu nekretnina uticali i pogoršani uslovi za dobijanje stambenih kredita.Mira Radović, direktorka podgoričke agencije "Iva nekretnine", navodi da je interesovanje za kupovinu stanova vrlo slabo."Desi se da kupci traže stan, ali obično svi očekuju neku značajniju korekciju, veći pad cena stanova. Međutim, do toga ne dolazi".Radović je iznenađena trenutno malom potražnjom za zakupom, što objašnjava time što još nije definisano kada će početi i kako će se obavljati nastava na fakultetima, kao i time što nema dolazaka stranaca. Puno ljudi je otkazalo stanove, a novih zakupaca "nema na vidiku"."Cene iznajmljivanja stanova su se značajno korigovale na .svim lokacijama. Cene izdavanja su pale za 15 do 20 odsto, ako smo stan u zgradi Maksim ranije izdavali za 350 evra, sada jedva da se može iznajmljivati za 290-280 evra mesečno", rekla je ona.

Svet

Italijanska mafija trguje i mrtvima

Mafijaška organizacija „Ndrangeta“ preko fiktivnih pogrebnih usluga naplaćuje troškove sahrane od sistema zdravstvenog osiguranja, s tim da za istog preminulog fakturišu usluge i naplaćuju ih po nekoliko puta. Onda se te usluge prikazuju kao dug zdravstvenog sistema koji se pretvara u hartije od vrednosti i njima potom trguje legalno, piše portal Biznis i Finansije.Italijanske državne vlasti imaju velikih problema sa istragom i kažanjavanjem ove mafijaške organizacije koja "vlada" Kalabrijom, jer ni za jedan proces ne mogu da nađu svedoke.Čak i kada neko pristane da svedoči, izložen je teroru i ugrožen je ne samo njegov, već i život njegove porodice. Iako se pritiscima na potencijalne svedoke služe i mafijaške organizacije na Siciliji i u Napulju, postoje tvrdnje da je „Ndrangeta“ daleko surovija od ostalih.Problem je i veoma izražana lokalna korupcija na svim nivoima. Uz sve to, „Ndrangeta“ se sastoji od posebnih porodičnih klanova, pa je zbog veoma čvrstih rodbinskih veza praktično neprobojna za policijske agente.Pored toga što italijanskoj državi naplaćuje prevoz i sahranu mrtvih po višestruko većoj ceni i izvlači novac iz zdravstvenog sistema, i već „klasične“ trgovine drogom i oružjem, „Ndrangeta“ u poslednje vreme uspešno prisvaja i najveći deo novca koji katolička humanitarna organizacija „Caritas“ prikuplja za imigrante koji dolaze u Italiju.Dobit od ovih i drugih poslova procenjuje se na stotine miliona evra koji se „vrte“ na međunarodnim tržištima novca, i kojima u trag ne uspeva da uđe ni prestižna međunarodna organizacija za otkrivanje finansijskih prevara ACFE.

Svet

Jutjub briše milione snimaka koristeći automatizovanu moderaciju

Jutjub je u utorak saopštio da je uklonio 11,4 miliona video zapisa u poslednjem kvartalu, uglavnom oslanjajući se na automatizovanu moderaciju sadržaja, piše Axios.Kompanija je saopštila da je 95 odsto problematičnih video zapisa uklonio njen softver za automatizovanu moderaciju.Zbog pandemije koja je prisilila ljude da rade na daljinu, Jutjub je morao da bira da li da se osloni više na automatizovane sisteme koji često prekomerno uklanjaju sadržaj ili na manji broj ljudskih moderatora što bi značilo da će više sadržaja koji krše pravila ostati na platformi.Kako kompanija kaže izabrali su da se oslone na automatizovane sisteme kako bi zaštitili svoju zajednicu, ali su se žalbe za uklanjanje udvostručile.Jutjub kaže da se pripremio za povećanje žalbi dodavanjem više resursa, i kao rezultat toga broj uklonjenih video zapisa koji su vraćeni na platformu se udvostručio.Kompanija kaže da su žalbe prilično retke i da se javljaju samo u manje od tri odsto svih uklanjenih video snimaka.Većina video snimaka uklonjena je zbog kršenja pravila bezbednosti dece, neželjene pošte ili golotinje.Kompanija je takođe saopštila da je uklonila samo 2 milijarde komentara u poslednjem kvartalu.Pored Jutjuba i Fejsbuk je morao sve više da se oslanja na automatizovane sisteme moderacije zbog pandemije.

Svet

Globalna prodaja pametnih telefona opala za petinu u drugom kvartalu

Globalna prodaja pametnih telefona opala je za 20,4 procenta u drugom kvartalu 2020. godine, jer pandemija i dalje utiče na industriju mobilnih telefona, prema istraživanju savetodavne kompanije Gartner, piše Telecompaper.Na većini glavnih tržišta, osim Kine, tokom većeg dela kvartala bile su prisutne mere za suzbijanje širenja pandemije što je dovelo do pada prodaje pametnih telefona. Među prvih pet dobavljača, Samsung je uočio najveći pad prodaje.Samsung je u drugom kvartalu ove godine prodao 54,76 miliona pametnih telefona, što je pad za 27,1 posto u odnosu na prethodnu godinu, uz ukupni tržišni udeo od 18,6 posto.Huavej je na drugom mestu sa 54,12 miliona jedinica, što je pad od 6,8 odsto u odnosu na lane, pa mu je tako tržišno učešće 18,4 odsto.Epl je prodao 38,39 miliona jedinica i tržišni udeo mu je 13 odsto, što je pad od 0,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije. 

Svet

Nemačka u septembru izbacuje prve „zelene“ obveznice

Nemačka je najavila da će u septembru emitovati svoje prve "zelene obveznice", kako bi podržala ekološke projekte. Nemački koncept napravljen je tako da privuče investitore na tržište zelenih obveznica i da se povećaju ulaganja u zeleniju ekonomiju, piše portal euractive.Nemačko Ministarstvo finansija je saopštilo 24. avgusta da će do kraja 2020. biti emitovane zelene obveznice u ukupnoj vrednosti od oko 11 miliona evra, a da će prva emisija obveznica sa rokom dospeća od 10 godina biti u septembru, u vrednosti od najmanje četiri milijarde evra.Berlin je 2019. najavio da će početi da izdaje zelene obveznice u drugoj polovini 2020. u okviru borbe protiv klimatskih promena. Nemačka je obezbedila 54 milijarde evra za period do 2023. godine u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje "ugljeničnog poreza" da bi se emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. smanjila za 55% u donosu na nivo iz 1990.Nemačka parlamentarna državna sekretarka za životnu sredinu Rita Švarcelir-Zuter izjavila je da će zelene obveznice doprineti tim naporima vlade."Zelene federalne obveznice predstavljaju jasan podsticaj. Na ovaj način pokazujemo kako zelene ekonomske aktivnosti mogu da budu transparentne i predvidive", rekla je ona.Zelene obveznice će biti "obveznice bliznakinje", emitovane zajedno sa konvencionalnim federalnim obveznicama sa istim rokom dospeća i vrednošću, saopštilo je Ministarstvo finansija.To znači da će investitori moći da zamene zelene za konvencionalne obveznice i obrnuto, sa ciljem da se tržište zelenih obveznica učini privlačnijim, navodi parlamentarni državni sekretar u Ministarstvu finansija Jerg Kukis.Nemačka se relativno kasno pridružila trendu izdavanja državnih zelenih obveznica. Poljska je prva zemlja koja je emitovala zelene obveznice 2016, a 2017. je to uradila i Francuska, koja je sada vodeća zemlja u izdavanju dužničkih hartija za finansiranje projekata zaštite prirodne sredine.Zaštita životne sredine je ipak visoko na političkoj agendi Nemačke. Kancelarka Angela Merkel je prošle sedmice razgovarala sa aktivistkinjom Gretom Tunberg i predstavnicima grupe za zaštitu životne sredine "Petkom za budućnost".Zelene obveznice su 2019. godine imale ukupnu vrednost od oko 205 milijardi dolara, ali su činile samo 2,85% svetskog tržišta obveznica, prema podacima Evropske centralne banke (ECB). Gotovo polovina zelenih obveznica izdatih 2019. bile su u evrima.Predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je u julu da je zaštita klime najviši prioritet banke. Kada je došla na čelo ECB 2019, Lagard je obećala da će težiti "zelenijoj" monetarnoj politici, povećavajući izglede da bi banka mogla da poveća udeo svojih ekoloških investicija.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.