Svet

Američki senat odobrio mere ekonomske pomoći vredne 900 milijardi dolara

Američki senat odobrio je mere pomoći u vrednosti od skoro 900 milijardi dolara, što predstavlja drugi najveći podsticajni paket ekonomskih olakšica u američkoj istoriji, piše Fajnenšal tajms.Republikanski Senat glasao je sa 92-6 za paket ekonomskih olakšica, koji je bio vezan za širi zakon o izdvajanju za finansiranje savezne vlade.Predstavnički dom, koji kontrolišu demokrate, glasao je 359-53 za odobravanje mera pomoći.Pre nego što postane zakon, ovaj Predlog će biti poslat trenutnom predsedniku Trampu kako bi ga potpisao i odobrio.Paket ekonomskih olakšica uključuje, između ostalog, skoro 300 milijardi dolara olakšica za mala preduzeća, novi krug jednokratne pomoći do 600 dolara za odrasle Amerikance i dodatak od 300 dolara nedeljno za osiguranje u slučaju nezaposlenosti do sredine marta.Prethodne mere pomoći, usvojene u martu početkom pandemije, vredele su 2.200 milijardi dolara i svaki odrasli Amerikanac dobio je oko 1.200 dolara jednokratne pomoći. Mnogo demokrata i nekolicina republikanaca pokušali su da se založe za barem isti iznos ovog puta.Demokrate su proveli veći deo ove godine tražeći veći paket pomoći, ali mesecima nisu uspele da postignu sporazum sa republikancima, koji su uglavnom insistirali na ciljanijoj pomoći.Džo Bajden, novoizabrani predsednik će 20. januara položiti zakletvu kao 46. američki predsednik. Dok su demokrate imale većinu u Predstavničkom domu, većina u Senatu još uvek nije sigurna i biće odlučena 5. januara na takozvanim „runoff“ izborima.

EIB i Pro Credit Grupa: Novi krediti za oporavak malih i srednjih preduzeća

Evropska investiciona banka (EIB) obezbedila je 65 miliona evra namenjenih za kreditiranje malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu. Cilj je da se oporave od pandemije, a zajam će biti dostupan u članicama ProCredit Grupe u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini."Očekuje se da će kriza covidom-19 posebno teško pogoditi mala i srednja preduzeća koja obezbeđuju oko 73% radnih mesta na Zapadnom Balkanu. Ova investicija dolazi u pravo vreme kada je potrebno ublažiti ekonomski pad, podržati zapošljavanje i rast", kaže Lilyana Pavlova, potpredsednica EIB-a zadužena za Zapadni Balkan. Ona naglašava da je EIB još jednom dao čvrstu podršku bržem razvoju privatnog sektora u skladu sa standardima EU i stvaranju snažnog zajedničkog regionalnog tržišta sa većom konkurentnošću i novim radnim mestima. "Kreditna linija EIB-a pomoći će preduzećima na Zapadnom Balkanu da kratkoročno reše probleme sa likvidnošću i finansiraju svoje investicione projekte, istovremeno ih osnažujući za nove razvojne i poslovne prilike", naveo je menadžment Pro Credit Grupe. EIB INVESTIRALA 65 MILIONA EVRA U DIGITLIZACIJU SRPSKIH ŠKOLA U upravi te banke očekuju da će ekonomski oporavak u predstojećim godinama biti podržan i strukturnim prelaskom ka investicijama koje su klimatski neutralne, društveno i ekološki održive.Naglašava se da će ta investicija će ojačati bankarski sektor u regionu, kao i njegovu sposobnost da finansira ekonomski oporavak, kao i da je ova kreditna linija je deo finansijskog paketa Evropske komisije za Zapadni Balkan vrednog 3,3 milijarde evra. U okviru ovog paketa EIB je namenio 1,7 milijardi evra za podršku održivom socio-ekonomskom oporavku država Zapadnog Balkana. Zajmovi EIB-a namenjeni privatnom sektoru i kako se naglašava u skladu su sa nastojanjima Evropske unije i njenog Tima Evropa da podrži održivi ekonomski razvoj Zapadni Balkan. Do danas EIB je investirala 4,1 milijardi evra u mala i rednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, što je doprinelo da se održi preko pola miliona radnih mesta u regionu.

Priroda se usled pandemije ipak ne oporavlja

Uprkos karantinu i obustavljanju poslovanja širom sveta, pandemija nije pospešila oporavak prirode, a zagađenje je nastavilo da bude globalni problem za koji će biti potrebno dosta rada da bi se rešio, piše The Verge.U novembru je NASA shvatila da je pandemija dovela do globalnog pada koncentracije azot-dioksida za skoro 20 odsto. Azot-dioksid je toksični gas koji se javlja prilikom emisije izduvnih gasova, pa je logično da je opao kako su ljudi ostajali kod kuće. Međutim, s druge strane, raslo je zagađenje česticama, koje proizilaze iz čađi sagorevajućih goriva, a do rasta je došlo upravo zbog toga što su ljudi boravili u svojim domovima pokazala je nedavna studija Univerziteta u Delaveru.Istraživači imaju neke ideje o tome zašto je zagađenje česticama raslo, a azot-dioksid se smanjio u SAD-u ove godine. Jedan od razloga može biti da je više čestica dolazilo iz kamiona na dizel koji su isporučivali pakete više nego obično jer su zbog pandemije ljudi kupovali onlajn.Zagađenje česticama predstavlja značajan problem, pogotovu tokom pandemije, jer može oštetiti disajne puteve i pluća.Zagađenje je sasvim sigurno pogoršalo pandemiju za neke teško pogođene zajednice. U oblastima gde je vazduh bio više zagađen česticama, rizik od smrti od korona virusa bio je povećan, otkrila je nedavna studija Univerziteta Oksford.„Smanjenje [zagađenja] je privremeno, ali zapravo nije namerno - mislim da ne pomaže mnogo. Ono što pomaže su strategije, planiranje i svesni napori za smanjenje zagađenja vazduha“, rekla je Kristina Arčer vodeća autorka studije i profesorka na Univerzitetu u Delaveru.SAD su zabeležile najveći međugodišnji pad emisije ugljen-dioksida u 2020. godini. Svetske emisije su u aprilu pale na najniže nivoe od 2006. godine, a do kraja godine predviđa se da će globalne emisije CO2 pasti za oko 7 procenata.„Ali da bismo sprečili svet da krene ka katastrofalnim nivoima klimatskih promena, moramo da nastavimo da smanjujemo zagađenje za više od 7 procenata svake godine tokom naredne decenije - bez pandemije koja nam to nameće. Samo na taj način možemo zaista sprečiti rast zagađenja“, objasnila je Arčer.Kada pandemije prođe, zagađenje će nastaviti da predstavlja značajnu pretnju za zdravlje ljudi, kao i za čitavu planetu.

Slovenija: Aukcija 5G frekvencija, početna cena 69 miliona evra

Raspisivanjem tendera za dodelu frekvencijskih opsega započeo je postupak dodele dugoočekivanih frekvencija, preneo je Indikator.ba. U Agenciji za komunikacijske mreže i usluge (AKOS) kažu da aukcija treba da bude gotova na proleće.Kad bi AKOS prodao sve frekvencije samo po početnim cenama, u državnu blagajnu slilo bi se 69 miliona evra. Uz operatore poput Telekoma Slovenije, A1, Telemach-a, T2)za njih su zainteresovane i tehnološke kompanije, gde postoji potencijal za razvoj dodatnih usluga, piše ljubljansko Delo.AKOS je inače u Narodnim novinama objavio raspisivanje tendera za dodelu nekoliko frekvencijskih opsega za pružanje javnih usluga komunikacije. To je službeno označilo početak postupka dodele šest frekvencija, koji takođe uključuju opsege 700 i 3600 MHz i 26 GHz, namenjene za 5G mobilnu tehnologiju.Uz njih, u konkurs su uključeni i druge frekvencije, koji će se dodeliti na tehnološki neutralan način, pa će kupci moći da ih koriste za bilo koju mobilnu tehnologiju.SLOVENIJA U AMERIČKOJ ANTI-HUAWEI KOALICIJI Dodela frekvencijskih opsega deo je akcionog plana Evropske unije koji nastoji da se to područje brzo razvije.Direktorka AKOS-a Tanja Muha kaže da nije jasno kakve će biti konačne cene frekvencija nakon aukcije, ali određeni opsezi privlače interes operatera, što povećava početne cene.Istovremeno, Tanja Muha naglašava da je javna prodaja jednokratno plaćanje takozvane koncesione naknade koju plaća konačni nosilac frekvencije.On zatim plaća frekvenciju, što je zapravo iznos iz kog se finansira AKOS, pa će se celokupni prihod od aukcije usmeriti u državni budžet.Slovanačka regulatorna agencija naglašava da će se tenderom osigurati tehnički delotvorna raspodela frekvencija, održavanje konkurencije među pružaocima telekomunikacionih usluga i raspodela frekvencija po tržišnim cenama.

Kina koristila „armiju internet trolova“ za cenzuru informacija o koronavirusu

Kako se koronavirus širio u Kini, tamošnja vlada koristila je „armiju internet trolova“, odnosno lažnih profila kako bi manipulisala sadržaj na internetu sa ciljem da virus deluje manje ozbiljno, a vlada sposobnija, pokazuju procureli dokumenti do kojih su došli Njujork tajms i ProPublica.Smrt doktora Lija Venlijanga, lekara koji je prvi upozorio na „neobičnu novu virusnu epidemiju“, kojem je policija pretila i optuživala za širenje glasina, pokazala je strašnu cenu instinkta kineske vlade da potisne nezgodne informacije.Međutim, čak i nakon njegove smrti, kineski cenzori i zvaničnici su se potrudili da potisnu neprijatne vesti i povrate narativ na svoju stranu, koristeći poverljiva uputstva upućena lokalnim propagandnim radnicima i medijima.Naložili su veb lokacijama sa vestima da ne izdaju „push notifikacije“, odnosno obaveštenja koja upozoravaju čitaoce na smrt doktora Venlijanga od novog virusa.Naredili su društvenim platformama da postepeno uklanjaju njegovo ime sa popularnih stranica, a aktivirali su legije lažnih komentatora na internetu da preplave društvene stranice ometajućim brbljanjem, ističući potrebu za diskrecijom. „Dok se komentatori bore da vode javno mnjenje, moraju da kriju svoj identitet, izbegavaju grubi patriotizam i sarkastične pohvale i budu uglađeni i ćutljivi kako bi postigli rezultate“, pisalo je u jednom dokumentu.Naređenja su bila među hiljadama tajnih vladinih direktiva i drugih dokumenata koje su pregledali Njujork tajms i ProPublica. Oni su izuzetno detaljno razotkrili sisteme koji su pomogli kineskim vlastima da oblikuju mišljenje na mreži tokom pandemije.Kinesko cenzurisanje informacija o epidemiji počelo je početkom januara, pre nego što je novi koronavirus uopšte bio definitivno identifikovan, pokazuju dokumenti.Kada su infekcije počele da se šire brzo nekoliko nedelja kasnije, vlasti su zaustavile sve što je kinesku vladu predstavljalo u previše „negativnom svetlu“.Sjedinjene Američke Države i druge zemlje mesecima su optuživale Kinu da pokušava da sakrije razmere izbijanja u ranim fazama. Možda nikada neće biti jasno da li bi slobodniji protok informacija iz Kine sprečio da se epidemija pretvori u besnu globalnu zdravstvenu nepogodu.Ali dokumenti ukazuju da su kineski zvaničnici pokušali da usmere narativ ne samo da bi sprečili paniku i razotkrivanje štetnih dezinformacija na domaćem terenu, takođe su želeli da virus učine manje ozbiljnim, a vlasti sposobnijom, dok je ostatak sveta posmatrao.Nakon izbijanja epidemije novinskim agencijama je rečeno da ne objavljuju vesti o donacijama i kupovini medicinskih sredstava iz inostranstva. Zabrinutost je, prema cenzorima, bila da bi takve vesti mogle da izazovu reakciju u inostranstvu i poremete napore Kine u nabavkama velike količine zaštitne opreme jer se virus širio i van Kine.Vlada koristila specijalizovane softvere za cenzuruVladina odeljenja u Kini imaju na raspolaganju niz specijalizovanih softvera za oblikovanje onoga što javnost vidi na mreži.Jedan proizvođač takvog softvera, Urun, osvojio je najmanje dvadesetak ugovora sa lokalnim agencijama i državnim preduzećima od 2016. godine, pokazuju podaci vladinih nabavki.Prema analizi računarskog koda i dokumenata iz Uruna, proizvodi kompanije mogu pratiti mrežne trendove, koordinirati cenzurne aktivnosti i upravljati lažnim računima na društvenim mrežama za postavljanje komentara.Jedan softverski sistem pružao je propagandnim radnicima laku upotrebu interfejsa za dodavanje sviđanja na objave. Menadžeri tih radnika koristili su te sisteme kako bi dodeljivali određene zadatke komentatorima.Softver takođe može pratiti koliko je zadataka komentator odradio i koliko toj osobi treba platiti.Si Đinping stvorio je Kinesku upravu za kontrolu sajberprostora (CAC) 2014. godine, kako bi centralizovao upravljanje internet cenzurom i propagandom, kao i drugim aspektima digitalne politike. Danas ta Uprava odgovara samo moćnom Centralnom komitetu Komunističke partije, što je znak njene važnosti.

nafta

Nakon sedmonedeljnog rasta, cene nafte u blagom padu zbog novog soja koronavirusa

Iako su cene nafte rasle poslednjih sedam nedelja, danas su pale za više od 3 odsto nakon što je nekoliko zemalja najavilo obustavu putovanja iz i u Ujedinjeno Kraljevstvo jer je tamo otkriven novi soj koronavirusa, koji se smatra „do 70 odsto prenosivijim“ od dosadašnjih sojeva, pisala je agencija Rojters.Nafta Brent skliznula je za 1,74 dolara, ili 3,3 odsto, na 50,52 dolara za barel, nakon što je u petak porasla za 1,5 odsto na najviši nivo od marta. Američka sirova nafta zapadnog Teksasa (VTI) pala je za 1,66 dolara, ili 3,4 odsto, na 47,44 dolara za barel, pošto se takođe u petak popela za 1,5 odsto na najviši nivo od februara.Današnji pad prekinuo je sedmonedeljni rast cena nafte koji je započet najavom nove vakcine protiv koronavirusa.„Tržište nafte je bilo u velikom trendu u proteklih mesec dana, ignorišući negativne faktore, usred optimizma da će vakcine oživeti globalni rast, ali „ružičasta“ očekivanja investitora za 2021. iznenada su nestala zbog novog soja virusa“, rekao je Kazuhiko Saito, glavni analitičar robnog brokera Fujitomi Co.Britanski premijer Boris Džonson predsedavaće u ponedeljak sastankom za hitne slučajeve na kojem će se razgovarati o međunarodnim putovanjima i protoku tereta iz i iz Britanije.Zvaničnici kažu da je novi soj virusa i do 70 odsto prenosiviji od dosadašnje verzije.Ruski potpredsednik vlade Aleksandar Novak rekao je u subotu da je globalna potražnja za naftom i dalje između 6-7 miliona barela dnevno (bpd) ispod nivoa pre krize.

Bugarska jesen nezadovoljstva: U iščekivanju izbora 2021. godine

Autor teksta je Adrian Nikolov istraživač na Institutu za tržišnu ekonomiju, najstarijem nezavisnom ekonomskom think tank-u u Bugarskoj i član mreže 4Liberti.euBugarska je imala svoju jesen nezadovoljstva. Masovni protesti opisani kao krstaški rat protiv korupcije i zarobljavanja države nisu uspeli, dok su izgledi za reformu oligarhijskog modela u najboljem slučaju sumorni. Iz tog razloga Bugari očekuju zimu stagnacije i političke blokade pre nego što na proleće izađu na birališta za parlamentarne izbore.Otkud nemir? Iskra koja je zapalila plast sena bio je snimak na društvenim mrežama u julu koji je prikazao posetu istaknutog opozicionog političara Hrista Ivanova ilegalno izgrađenoj palati u Rosencu kod Burgasa, koja je u vlasništvu bivšeg šefa stranke Pokret za prava i slobode (DPS) i poznatog tajkuna Ahmeda Dogana. Palatu, koja je postala simbol korupcije i zarobljavanja države, okružilo je nekoliko hiljada demonstranata koji su se sukobili sa policijom. Odatle su se protesti preselili u Sofiju, bugarsku prestonicu, gde je šatorski kamp postavljen usred jedne od najprometnijih raskrsnica. Od tada su se ulični protesti dešavali svakih nekoliko nedelja.Postojala su dva glavna problema koja su pokretala proteste. Prvi problem bio je sveprisutna korupcija, nepotizam, zarobljavanje države i oligarhijska kontrola pseudo-demokratske vlade koju je premijer Borisov trebalo da otelotvori, a drugi, uloga generalnog tužioca Ivana Geševa kao neizabranog moćnika koji nikome nije odgovoran. Uloga novca EU kao goriva za oligarhiju takođe je bila u prvom planu poruke demonstranata, koji su zahtevali ostavku kako Borisova, tako i generalnog tužioca, zajedno sa promenom uloge kancelarije potonjeg u pravosuđu.Borisov je manje-više ignorisao zahteve demonstranata. Činilo se da je reagovao kada je, krajem leta, zamenio nekoliko ključnih ministara povezanih sa strankom DPS, mada ova rekonstrukcija nije dovela do značajne promene u političkom pravcu ili odlučivanju. Takođe, u avgustu je pravni tim njegove političke stranke užurbano izradio novi Ustav koji se suočio sa podsmehom stručne zajednice i kasnije postao tema kritičkog izveštaja Venecijanske komisije. Napušteni ustavni projekat postigao je, međutim, jedno, a to je iskakanje iz političkog diskursa na više od dva meseca.U jesen 2020. demonstranti su bili suočeni ne samo s nepopustljivim Borisovom, već i sa brzim širenjem Covid-19, primoravajući ih da obustave sve protestne aktivnosti bez postizanja bilo kog od svojih ciljeva, a pristalicama protesta nije ostalo ništa više od nejasnog obećanja da će se suočiti sa premijerom i njegovom vladom na opštim izborima na proleće 2021. godine.Trenutno sve ankete ukazuju na značajno vođstvo Borisova i njegovih saveznika. To je i očekivano, s obzirom na to da je opozicija u parlamentu slaba, neorganizovana i suočena sa krizom identiteta i manjkom talenata, dok su vanparlamentarnom pokretu ugušeni protesti. Za sada najbolje šanse da izazove vladajuću stranku ima bivši voditelj kasnonoćne emisije, Slavi Trifonov. Međutim, taj izbor mogao bi rezultirati još jednom pobedom populizma.Bitan faktor u narednim mesecima biće produbljivanje zdravstvene i ekonomske krize u Bugarskoj. Dok je prvi talas Covid-19 proizveo samo blage ekonomske posledice praćene brzim oporavkom, vlada je sporo reagovala na drugi. Posledice će verovatno biti katastrofalne, kako u ljudskom tako i u ekonomskom smislu. Iako je Borisov kritikovao sve delove opozicije, nema dokaza da je to uticalo na vladinu izbornu podršku, ostavljajući malo nade za značajne promene u predstojećem političkom ciklusu.

Udeo kineske ekonomije u globalnom IPO fondu iznosi 37 odsto

Zahvaljujući činjenici da je Kina uspešno suzbila epidemiju koronavirusa, početne javne ponude (IPO) kineskih kompanija u zemlji i inostranstvu prikupile su ove godine više kapitala nego ikada...

Fejsbuk prvi put optužio neke zemlje Zapada da zloupotrebljavaju platformu za političku dobit

Ljudi povezani sa francuskom vojskom koristili su lažne Fejsbuk naloge da bi se mešali u politiku nekih afričkih zemalja, a pored toga vodili su onlajn bitku i sa Rusima za politički uticaj u nekim državama, objavila je kompanija u utorak, prenosi Startit.Ovo je prvi put da je Fejsbuk izdvojio ljude povezane sa vladama i vojskama zapadnih država zbog ilegalnih radnji, iako su zvaničnici rekli kako nemaju dokaze da je sama francuska vojska bila iza ovih aktivnosti.Francuska mreža je uključivala 84 Fejsbuk naloga, 14 Instagram naloga i nekoliko Fejsbuk stranica i grupa. Svi oni zajedno su se predstavljali kao Afrikanci koji podržavaju francuske vojne akcije, pritom komentarišući politička pitanja u nekada kolonizovanim državama, najviše u Centralnoj i Zapadnoj Africi.Tehnološki gigant je rekao da je onlajn bitka između Francuza i Rusa uključivala ukupno 274 lažna profila, zajedno sa grupama, stranicama i nalozima na Instagramu. Rusi su takođe ciljali na politiku u Libiji, Sudanu i Siriji.Graphika, grupa za analizu mreža, objavila je izveštaj o čitavom slučaju zajedno sa Stanford internet opservatorijom. Francuska vlada na njega nije reagovala, ali je priznala da dezinformativne kampanje prave haos u Africi, bez preuzimanja odgovornosti ili imenovanja onih za koje misle da su odgovorni.U izveštaju je navedeno da je ovo redak slučaj u kome su otkrivene suparničke operacije dve države kako bi uticale na treću. Rivali su jedni drugima komentarisali objave, slali zahteve za prijateljstva, i koristili društvene mreže kako bi one druge optužili da su lažni nalozi.Primera radi, jedna lažna francuska objava je ciljala korisnike u Maliju, a glasila je: „Ruski imperijalisti su gangrena na Maliju! Čuvajte se carističke lobotomije!”Sa druge strane, sa jednog ruskog naloga je hvaljen predsednik Centralnoafričke Republike, koji je u ilustrovan sa grupom dece koja mu pokazuju koliko ga obožavaju. Tekst uz sliku je bio: „Nadam se da će zahvaljujući njegovom trudu da povrati mir u državi, naša deca i sledeće generacije imati bolje živote od onih koji su posmatrali kako tirani čerupaju Centralnoafričku Republiku. Molite se za to!”Fejsbuk je objasnio da ova borba stavlja obične, prave korisnike društvenih mreža u nepovoljan položaj, jer su strani agenti podržani ogromnim novčanim sredstvima da šire obmanjujući sadržaj.

Turizam globalno opao za preko 70 odsto, gubitak u BDP-u do 2.000 milijardi dolara

Turističke destinacije su ove godine imale 900 miliona manje međunarodnih turista u periodu od januara do oktobra u poređenju sa istim periodom prethodne godine što je rezultiralo gubitkom od 935 milijardi dolara, a to je preko deset puta više nego 2009. godine, kada je izbila svetska finansijska kriza, pokazuju novi podaci Svetske turističke organizacije (STO).Na osnovu trenutnih dokaza, STO očekuje pad međunarodnih dolazaka za 70 do 75 odsto tokom cele 2020. godine.U tom slučaju, globalni turizam će se vratiti na nivo od pre 30 godina, sa milijardu dolazaka manje i gubitkom prihoda od oko 1.100 milijardi dolara. Ovaj ogroman pad turizma usled pandemije mogao bi rezultirati ekonomskim gubitkom od 2.000 milijardi dolara u svetskom BDP-u.Azija i Pacifik bile su prve regije koje su trpele posledice pandemije i regije sa najstrožim ograničenjima za putovanja. U ovom regionu je bilo 82 odsto manje stranih turista u odnosu na isti period prošle godine.Sa druge strane, sličnu poziciju u 2019. imao je i Bliski Istok, koji ove godine ima 73 odsto manje dolazaka stranih turista, dok je u Africi taj broj bio manji za 70 odsto, a u Evropi i SAD pad je iznosio 68 odsto.Evropa je zabeležila nešto manji pad u septembru (72%) i oktobru (76%) u poređenju sa ostalim svetskim regionima, nakon malog, mada kratkotrajnog oporavka u letnjim mesecima, posebno u julu i avgustu, navodi se u izveštaju STO i dodaje da će novi talasi zaključavanja sigurno oterati evropski turizam u veći minus do kraja ove godine.Podaci trenutno odražavaju vrlo slabu potražnju za putovanjima, međutim, neka velika tržišta poput Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Francuske poslednjih meseci pokazuju neke znakove oporavka. Štaviše, potražnja za domaćim turizmom i dalje raste na nekim tržištima, uključujući Kinu i Rusiju.

Šveđani sve bliži ukidanju gotovine

Digitalnu valutu u Švedskoj izdala je njena centralna Riksbank-a, a reviziju o njenom uvođenju koja će trajati do novembra 2022. vodiće bivša predsednica odbora za finansije te banke Anna Kinberg Batra, prenose portali Seebiz.hr i Mreža.Bug.hr.Revizija o uvođenju digitalne švedske krune poslednji je u nizu koraka koje je Švedska poduzela poslednjih godina s namerom da ukloni gotovinu iz svoje privrede. Još tokom februara pokrenut je pilot projekt sa konsultantskom kompanijom Accenture plc (ACN), koja je tehnološki partner za simulaciju e-krune u švedskoj privredi. Kako je naglašeno, simulacija će se vršiti u "izlovanom okruženju". Riksbank, je tokom poslednjih pet godina objavila niz radova i studija o ulozi koju digitalna valuta kojom upravlja nacionalna banka može da ima u društvu.Kraljevina Švedska inače već neko vreme značajnije smanjuje korišćenje gotovine u drugim oblicima plaćanja.Udeo gotovinskih plaćanja u zemlji smanjio se sa 40% u 2010. godine na 15% do 2016. Pandemija je ove godine dodatno ubrzala trend i Riksbank procenjuje da je potrošnja gotovine sada manja od 10% ukupne švedske ekonomije. Od 2018. godine oko 1% švedskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) bilo je u papirnim novčanicama.ŠVEDSKI DRŽAVNI EPIDEMIOLOG NA METI TEŠKE KRITIKE U Evropskoj centralnoj banci (European Central Bank ECB) su tek ove godine počeli da razmišljaju o uvođenju digitalnog evra. Prema ECB-u, digitalni evro doprineo bi da svakodnevna plaćanja budu brža, lakša i sigurnija, pa bi ta institucija podržala digitalizaciju evropske privrede i aktivno podsticala inovacije u maloprodaji. Stoga su ECB i nacionalne središnje banke odlučile da započnu sa istraživanjem mogućih prilika i rizika, ali i drugih pitanja poput tehničkih i pravnih implikacija jednog takvog projekta.Tokom pripremne faze EBC radi na konceptu, započinje eksperimente sa mogućim dizajnom i raspravlja sa učesnicima na finansijskom i platnom tržištu, kao i sa međunarodnim partnerima. Sredinom 2021. ECB će odlučićti da li će pokrenuti projekat digitalnog evra, nakon čega slede odgovarajuća istraživanja o zahtevima korisnika i pržalaca usluga.

Ugasi svetla: Protivljenje Poljaka vetu na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa

„Pozivam vladare da dođu sebi! Nije kasno! [...] Vratite se vladavini zakona i sukob sa Evropskom unijom će se sam rešiti. Međutim, ako uzrokujete da Poljska izgubi ogromne sume novca za dalji razvoj i obnovu, a pritom nas izvedete iz našeg evropskog doma, neće vam oprostiti ni istorija ni ljudi “, apelovao je predsednik poljskog senata Tomaš Grocki vladajućoj stranci Pravo i pravda (PiS) tokom njegovog pojavljivanja na TV Poland 27. novembra. Iako se taj medijski kanal smatra „glasnikom“ PiS-a, zakonom je zabranjeno odbijanje javne izjave predsednika poljskog senata, čak i ako je on ili ona predstavnik opozicije.Šta je bio podsticaj za takvu izjavu u javnosti? Odakle potreba za apel vladarima obraćajući se najširem segmentu poljskog stanovništva?Čini se da ova poruka nije samo glas razuma i nije samo poziv vladarima da razmisle o svojim postupcima. Najviše od svega, skreće pažnju građanima na probleme sa kojima će Poljska morati da se suoči ukoliko stavi veto na predloženi budžet Evropske unije (EU) i fond za oporavak od koronavirusa.Poljska se odlučila za veto delimično zbog toga što je EU 20. decembra 2017. godine aktivirala Član 7 Ugovora o Evropskoj uniji. Poljska vlada pokušava da opravda veto izjavom da se brani i time potvrđuje svoju moć.Nije iznenađujuće što je povezivanje isplate sredstava EU sa poštovanjem vladavine zakona nezgodno za zemlju u kojoj je potonja očigledno ugrožena. Naime, Poljska je prva zemlja u istoriji EU protiv koje se koristio Član 7, koji se često naziva „nuklearnom opcijom“. EU opravdava upotrebu ovog člana zbog sve većeg zanemarljivanja vladavine zakona u Poljskoj, politizacije pravosuđa i podrivanja nezavisnosti Ustavnog suda. Zbog toga su brojni slučajevi koji uključuju poljsku vladu pred Evropskim sudom pravde.U borbi protiv sopstvenih građana i EU, poljska vlada pronašla je saveznika u mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Obe zemlje su poslednjih godina oslabile vladavinu zakona i stavile veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa u iznosu od 1,8 biliona evra. Kako bi ojačali glas obe zemlje, premijeri Poljske i Mađarske sastali su se u četvrtak, 28. novembra u Budimpešti i branili svoje zemlje u zajedničkoj izjavi, tvrdeći da je predloženi mehanizam EU proizvoljan i da bi mogao da se koristi kao sredstvo za vršenje političkog pritiska na suverene države.Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je kasnije ponovio svoj stav o poljskom vetu tokom video konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u petak, 29. novembra. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der lajen predložila je da se na spornu uredbu EU, kojom se isplata sredstava EU uslovljava vladavinom zakona, uloži žalba Sudu pravde Evropske unije, koji bi proverio usklađenost sa ugovorima o EU. Zvuči dovoljno pošteno.Premijeri obe zemlje zadržali su svoj stav, istovremeno pominjući mogućnost kompromisa nakon sastanka u Varšavi 30. novembra. Međutim, čak i sada, neposredno pred samit EU zakazan za 10. i 11. decembar, koji će biti presudan za budžet EU, Moravjecki i Orban u pozadini traže podršku za veto u Sloveniji i Portugalu.U tom kontekstu, govor predsednika poljskog senata zvuči još dramatičnije. Podsetio je na sramotnu ulogu koju je pravo veta imalo u istoriji Poljske, dovodeći zemlju do progresivnog razdvajanja zakona, što je 1795. rezultiralo podelama i 123-godišnjim odsustvom Poljske sa svetske karte. Gospodin Grocki je takođe upozorio da u slučaju veta „poljoprivrednici, preduzetnici, lokalne samouprave, medicinari - niko od nas neće dobiti novac“. Kao takvi, „očekujemo poštovanje nacionalnog interesa i povlačenje veta, koji je toliko suprotan poljskom razumu. To je protiv poljskih ekonomskih, političkih i strateških interesa.“ Ovo je glas razuma koji se u današnjoj Poljskoj ne čuje često.U međuvremenu, u utorak, 1. decembra, svetla su se ugasila u mnogim poljskim kućama, kancelarijama i javnim zgradama kako bi narod pokazao osudu na vladin veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa. To je simboličan odgovor na neznanje i kratkovidnost naše vlade. To je takođe poruka za vladajuću Ujedinjenu desnicu da su Poljaci svesni destruktivnih posledica koje bi ovaj veto značio za sve nas.Tekst pisala doktorka Magdalena M. Baran

Održivost postaje ključni element nove strategije UNIQA grupe

Kao deo svoje nove korporativne strategije „UNIQA 3.0 - seme budućnosti“, UNIQA udvostručuje napore na postizanju novih ciljeva u očuvanju klime i održivosti. UNIQA je već krenula u akciju početkom 2019. godine kada je najavila i obavezala se na izlazak iz poslova osiguranja kompanija koji se bave ugljem. Održivost - ili ESG (upravljanje životnom sredinom, društveno i korporativno upravljanje) kako je poznato u finansijskoj industriji - predstavlja srž nove korporativne strategije.Strategiju održivosti UNIQA gradi na 5 stubova:• Investiciona politika usklađena sa ESG-om koja podržava austrijski i evropski put ka klimatskoj neutralnosti 2040. i 2050. godine• Proizvodi koji su usmereni na održivost• Uzorno operativno upravljanje sa pažnjom na ekološke i društvene ciljeve• Transparentno i kontinuirano izveštavanje o napretku u oblasti održivosti i spremnost da se podvrgne procesima rejtinga• Bliski i kooperativni odnos sa zainteresovanim stranama i udruženjima na promociji održivostiOdrživa investiciona politikaKao deo svoje investicione politike, UNIQA radi na kontinuiranom poboljšanju sistema bodovanja ESG portfelja koji je uveden kako bi se dosledno nastavilo na putu ka klimatskoj neutralnosti. Pritom se UNIQA posebno oslanja na međunarodnu saradnju sa priznatim udruženjima, sindikatima i društvima i čvrsto je utvrdila osnovne principe odgovornog ulaganja u svojim smernicama. „Pariski klimatski ciljevi“ kontinuirano su integrisani u investicioni proces kako bi se podržali evropski i nacionalni klimatski ciljevi. Da bi pratila realnu ekonomiju na putu ka upravljanju istinski štedljivim resursima, UNIQA dalje proširuje „zelene“ investicije novim investicijama vrednim najmanje milijardu evra do 2025. godine.Politika „zelenih“ proizvodaŠto se tiče vlastitih proizvoda, UNIQA planira da proširi postojeći portfolio dodatnim ekološkim mogućnostima ulaganja i da dodatno podrži održive planove penzionisanja. Pored toga, UNIQA želi da motiviše klijente da usvoje održiviji način života i privređivanja i na taj način im postepeno ponudi potpuno održiv asortiman proizvoda. Kao prvi korak u ovom pravcu, UNIQA se fokusira na dopunske module proizvoda (npr. E-mobilnost, domaćinstva sa niskim emisijama i poslovanje) i poboljšani kvalitet konsaltinga u pogledu efikasnosti resursa i smanjenja CO2. Uzorno operativno upravljanjeUNIQA se obavezala na cilj korporativne grupe da kontinuirano smanjuje sopstveni uticaj CO2, tako da će njene operacije biti klimatski neutralne najkasnije do 2040. godine. Posebna pažnja posvećena je tekućem radu na uvođenju voznog parka i poslovnim putovanjima koji su „zeleniji“. U Austriji će se prosečne emisije CO2 iz službenih automobila smanjiti sa sadašnjih, već uzornih 99g CO2/km, na 80g CO2/km do 2025. Pored toga, fotonaponske instalacije, poboljšanje sistema grejanja/hlađenja, uvođenje LED dioda za osvetljenje kao i opšte nadgledanje energije su na dnevnom redu. UNIQA će u budućnosti takođe pažljivo pratiti međunarodne sertifikate, standarde i održivo operativno upravljanje među svojim dobavljačima.Transparentno i stalno izveštavanjeNapredak koji UNIQA postiže na putu ka većoj održivosti i klimatski neutralnim operacijama u potpunosti je transparentan i predstavljen u redovno objavljenim izveštajima o napretku. U aktivnom diskursu sa ESG rejting agencijama, UNIQA nastoji da kontinuirano poboljšava svoj ESG rejting kroz dalje procese izveštavanja.Članstva i kooperacijeDa bi udružila snage za važne ekološke i socijalne ciljeve, UNIQA teži članstvu u Globalnom dogovoru Ujedinjenih nacija (UNGC), Principima za odgovorne investicije (UN EP-FI) i Principima za održivo osiguranje (UN EP-FI) doprinoseći međusobnoj razmeni informacija i strategija. Da bi konsolidovala i koordinirala stavove, ciljeve i programe, UNIQA će takođe u budućnosti nastaviti da u istom cilju sarađuje sa predstavnicima javnosti (ministarstva, opštine, nadzorni organi, nevladine organizacije, itd.), kao i sa svojim zaposlenima i investitorima.

Nemačka pokrenula fond za razvoj startapa vredan 10 milijardi evra

Krajem prošlog meseca, Fond za budućnost, kako je nazvan, odobren je od strane nemačkog Bundestaga, koji bi trebalo da pomogne startapima u kasnoj fazi razvoja da prošire svoje poslovanje, piše Sifted.„Investicioni fond za tehonologije budućnosti” obezbediće 10 milijardi evra za startap ekosistem do 2030. godine, u nadi da će tako privući najmanje 20 milijardi privatnih investicija.Najava nemačkog Fonda za budućnost predstavlja veliku vest, posebno imajući u vidu da su startapi do sada tradicionalno imali problema sa prikupljanjem sredstava od domaćih investitora i uglavnom su se oslanjali na inostrane fondove rizičnog kapitala (VC).Prema izveštaju kompanije Dealroom iz marta ove godine, udeo domaćeg kapitala je najmanji od svih većih ekosistema Evrope. Strane investicije (najviše iz SAD i Azije) rasle su dvostruko brže u odnosu na domaće.Međutim, Kristijan Mejle, predsednik nemačkog udruženja startapa kaže da „još uvek ne treba slaviti“ jer i dalje ostaju pitanja o tome kako će model finansiranja zapravo funkcionisati, ko će u ekosistemu dobiti novac i koliko će taj program biti efikasan u jačanju startapa.Za sada se pretpostavlja da će KfW, državna banka za razvoj, dobiti dodatna sredstva da ih uloži u fondove rizičnog kapitala (VC). Postoji nada da će ovo podstaći privatne institucije, poput penzionih fondova, da ulažu, što bi na kraju dovelo da više para koji odlaze startapima.Deo ostatka para bi trebalo da ode u Evropski investicioni fond (EIF), koji ulaže u VC firme na evropskom nivou, i u High-Tech Gründerfonds, koji ulaže direktno u tehnološke kompanije koje se nalaze u ranoj fazi i imaju visok potencijal rasta.Prema rečima jednog od članova odbora KfW-a ovaj fond može da bude početni podstrek koji je nemačkoj startap sceni neophodan da bi rasla.Nemačka savezna vlada sporo je nudila podršku startap ekosistemu zbog regulatornih prepreka i, često, nerazumevanja među političarima o potrebama kompanija koje rastu.Mejle kaže da su nedavni razgovori koje je Nemačko udruženje startapa vodilo sa političarima bili izuzetno pozitivni. Nada se da će ovo biti početak dugoročnog partnerstva između nemačke vlade i osnivača startapa i udruženja širom zemlje.

„Folksvagen“ zbog problema sa kočnicama povlači oko 40 hiljada novih automobila

Nemačka kompanija Folksvagen prisiljena je da povuče sa tržišta desetine hiljada svojih novih automobila zbog problema na papučicama kočnica, potvrdio je njen predstavnik, a prenosi Poslovni.hr.Naglašava se da će kompanija povući oko 38.100 automobila modela Golf, Tiguan, Touran i T-Roc iz 2020. godine. Nešto manje od 17.600 takvih vozila nalazi se na domaćem, nemačkom tržištu.Predstavnik kompanije saopštio je da zbog neispravnih kočnica nije zabeležena nikakva šteta ni nesreća.Tokom internih pregleda vozila inženjeri su otkrili da pločica papučice na koju se oslanja noga vozača tokom kočenja može da se u nekim situacijama izobliči ili čak odvoji od podloge. Problem je kako je naglašeno uočen kod automatskih automobila i vozila prilagođenih vožnji levom stanom.U Europi se levom stranom vozi u Velikoj Britaniji, Irskoj, na Kipru i Malti. Među ostalim zemljama pravilo leve strane na snazi je u Japanu, Indiji i Australiji.Povučena vozila treba da se provere i po potrebi poprave, saznaje se iz izvora u sedištu automobilskog giganta u Volfsburgu.Nemačka savezna uprava za trgovinu automobilima nadgleda postupak opoziva i objasnila da je akcija pokrenuta zbog "neispravno zavarenog spoja".

Ljudi u Centralnoj i Istočnoj Evropi sve više štede u doba pandemije

Širom Centralne i Istočne Evrope (CIE) ljudi uglavnom odvajaju više novca u vidu mesečne štednje ili investicija u 2020. godini nego što su to činili prethodne godine, pokazuju podaci novog istraživanja Erste grupe.Iako su štediše u zemljama CIE i dalje posebno neskloni riziku i favorizuju tradicionalne štednje, najnovije istraživanje „Money Matters“ IMAS-a sprovedeno za Erste grupu u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji, otkriva da je udeo ispitanika koji je nezadovoljan sa iznosom koji štede ili ulažu opao 2020. godine.Ljudi koji su uspeli ove godine da odvoje više novca po strani mogli su to da učine zahvaljujući većim prihodima i poboljšanom ukupnom nivou zaposlenosti, kao i odlaganjem ili otkazivanjem većih kupovina.Istovremeno, 2020. godine takođe je zabeležen porast udela ispitanika koji su rekli da se njihova lična finansijska situacija generalno pogoršala u poslednjih nekoliko godina, a kao glavni razlozi za to navedeni su povećani životni troškovi i Kovid-kriza.Štediše širom zemalja centralne i istočne Evrope koje je anketirao IMAS uspeli su ove godine da na mesečnom nivou odvoje više nego godinu dana ranije. Najveći porast zabeležili su Česi i Srbi i to za 9 odsto na godišnjem nivou, nadmašujući rast prosečnog mesečnog obima štednje u Rumuniji (rast od 6 odsto), kao i u Mađarskoj (rast od 3 odsto), Slovačkoj i Hrvatskoj (obe su porasle za 2 odsto).Opšti trend povećanja mesečne ušteđevine u zemljama CIE još je jasniji kada se upoređuju rezultati najnovijeg istraživanja sa onima iz 2015. godine. U svim zemljama ljudi su 2020. godine redovno odvajali znatno više novca nego što su to činili pet godina ranije. Porast prosečnog mesečnog iznosa koji se štedi ili ulaže bio je posebno snažan u Češkoj (porast za 43 odsto u evrima) i Mađarskoj (rast za 34 odsto). Suprotno tome, štediše u Hrvatskoj uspevaju izdvojiti samo 5 odsto više mesečno u evrima nego 2015. godine.Pridaje se sve veći značaj štednjiŠirom regiona ljudi pridaju veći značaj redovnom štedenju ili ulaganju nego što je to bilo pre pet godina, dok je udeo nezadovoljnih štediša i investitora znatno manji.Udeo ispitanika koji su rekli da je ušteda ili redovno ulaganje novca za njih lično „veoma važno“ ili „prilično važno“ u 2020. godini kretao se od 69 odsto u Srbiji do 86 odsto u Slovačkoj.Biti spreman za „kišne dane“ glavna je motivacija koju ljudi pominju za odvajanje novca na mesečnom nivou. Raspoloživost novca za manje i veće akvizicije, kao i za renoviranje, i dalje je drugi razlog koji se najčešće pominje i dobija na značaju kako iz godine u godinu, tako i iz perspektive pet godina. Još jedan istaknuti motiv za ostavljanje novca po strani, posebno za ispitanike u Centralnoj Evropi, uključuje zaštitu starosne dobi - kako bi se pojačale penzijske odredbe, ranije se penzionisalo ili obezbedila adekvatna nega.U ostvarivanju tih ciljeva, štediše na većini tržišta CIE i dalje se oslanjaju prvenstveno na tradicionalne štedne proizvode kao što su štedne knjižice, kartice i računi. Ostali tradicionalni bankarski proizvodi poput životnog osiguranja takođe ostaju popularni u celom regionu.

Vrednost Bitcoina prvi put premašila dvadeset hiljada dolara

Bitcoin je u sredu prvi put u istoriji premašio vrednost od 20.000 dolara, zbog sve veće potražnje institucionalnih investitora za digitalnom valutom, piše CNBC.Najvrednija virtuelna valuta na svetu trgovala se za 5,6 odsto više, za oko 20.600 američkih dolara, prema tržišnim podacima kompanije Coin Metrics, povećavajući svoj dosadašnji dobitak na više od 180 odsto.Analitičari smatraju da je skok vrednosti digitalne valute usledio zbog velikih ulagača poput Pola Tudora Džounsa i Stenlija Drakenmilera koji su premeštali svoja sredstva u kripto valutu, dok su kompanije kao Square i MicroStrategy koristile sopstvene bilanse za kupovinu Bitcoina.Bitcoin je imao sličan skok 2017. godine kada je vredeo blizu 20.000 dolara, što je bilo praćeno naglim povlačenjem kada je pao na oko 3.000 dolara, međutim analitičari tvrde da sve veća zainteresovanost velikih firmi sa Vol strita samo pospešuje vrednost ove kripto valute.

Strane investicije na Balkanu: Neophodan nam je kvalitet, ne kvantitet

Direktne strane investicije (SDI) na zapadnom Balkanu su stabilne i povećavaju se svake godine. Međutim, prema nekim analitičarima, kada je profil investicije u pitanju, veći deo i dalje teži da bude usmeren ka niskotehnološkim proizvodnim poslovima, na neki način suprotno ciljevima Industrije 4.0 koje su si zemlje regiona postavile za sebe, piše portal Emerging Europe.Glavna pitanja i izazovi vezani za SDI u regionu povezani su kako sa njihovim geografskim položajem, tako i sa strategijama koje su države izabrale u cilju privlačenja investicija.U Srbiji, koja neprekidno pokazuje dobre brojeve stranih direktnih investicija i regionalni je lider, ova pitanja ostaju izazov, sa velikim ulaganjem, što je pre svega rezultiralo izgradnjom fabrika koje zapošljavaju relativno niskokvalifikovanu radnu snagu.„Većina SDI u Srbiji, a ukupno na zapadnom Balkanu, bavi se niskotehnološkom proizvodnjom, koja zahteva niskokvalifikovanu radnu snagu. Jednostavno rečeno, Srbiji i zapadnom Balkanu nedostaje visokokvalifikovana radna snaga koja je potrebna za visokotehnološke kompanije “, kaže Branimir Jovanović, ekonomista sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) i stručnjak za region zapadnog Balkana.Mahmud Bušatlija, beogradski savetnik za SDI, se slaže sa ovom procenom.„Ako pogledate učešće nemačkih investitora na našem [srpskom] tržištu, sa velikim brojem njihovih kompanija i desetinama hiljada zaposlenih, stvarnost je takva da je broj zaposlenih oko 150 po kompaniji. To znači da su većina ovih preduzeća MSP, od kojih je samo nekoliko velikih preduzeća, što znači da su usluge tih kompanija više zanatske, a ne industrijske “, objašnjava on.Vreme je da se ukinu subvencijeRelativno niskotehnološka priroda SDI u regionu vezana je za još jedno pitanje, odnosno relativno kontroverzne politike subvencionisanja koje vode zemlje zapadnog Balkana. Budući da zemljama nedostaje visokokvalifikovana radna snaga koja bi bila privlačna za visokotehnološke investicije, prisiljene su da se takmiče na različite načine.„Njihova prednost [zemalja zapadnog Balkana] u odnosu na druge regione je ta što nude niže plate, niže poreze i izdašne pakete podrške stranim kompanijama. Ovi faktori su važni za proizvodne, radno intenzivne kompanije, ali ne i za visokotehnološke kompanije “, objašnjava Jovanović.Politika subvencionisanja stranih investitora pokazala se u najmanju ruku kontroverznom u zemlji. Bušatlija slabo gleda na ove politike, jer kaže da su u Srbiju privukli špekulativni kapital, što utiče na rejting zemlje.„Analizirajući uslove tokom dužeg perioda, jasno je da subvencije uglavnom privlače špekulativni kapital, u obimu koji je manji od potrebnog, dok je ostatak pokriven sredstvima iz državnog budžeta“, kaže gospodin Bušatlija. „Investitori preuzimaju obavezu da nastavljaju svoje glavne aktivnosti samo određeno vreme, što ne garantuje da će se povećanje zaposlenosti održati.“Dodaje da takva špekulativna vrsta kapitala uglavnom podstiče stvaranje radnih mesta sa niskim platama i niskokvalifikovanim radnicima, sa minimalnim platama i minimalnim doprinosima za zdravstveno i penzijsko osiguranje.Nedostatak transparentnostiJovanović ipak ističe da je Srbija u poslednje vreme zabeležila neke relativno impresivne SDI. Konkretno, u 2018. i 2019. SDI su činile oko osam procenata BDP-a Srbije. Pa ipak, u ove dve godine BDP je samo porastao za oko četiri procenta na godišnjem nivou, što pokazuje da SDI nisu sve i kraj kada je u pitanju ekonomski rast.Ipak, prema rečima Jovanovića, uprkos činjenici da su izdašne subvencije privukle investicije, način na koji je Srbija krenula u tome ostavlja nešto da se želi, posebno kada je reč o transparentnosti.„Takođe je važno znati cenu politika za privlačenje SDI. Srbija daje izdašne subvencije i pakete podrške stranim kompanijama, kao i mnoge zemlje iz regiona. Vlada bi trebala biti transparentna u vezi s tim i najaviti podršku koju je dobila svaka kompanija “, kaže on. „Neke zemlje iz regiona, poput severne Makedonije, su to učinile i ništa se strašno nije dogodilo. To bi ekonomistima omogućilo da urade analizu troškova i koristi politika, a javnost da napravi bolju procenu rada vlade “.Konačno, pitanje koje muči mnoge stručnjake u regionu, je zašto zemlje zapadnog Balkana nisu bile toliko uspešne u privlačenju visokokvalitetnih stranih direktnih investicija kao što je to bila grupa zemalja Višegrada?Prema rečima Jovanovića, u igri je više faktora.Geografska blizina zapadne Evrope je jedna od njih. Zapadni Balkan je jednostavno malo predaleko. Nemačkoj kompaniji je lakše da otvori pogon u Češkoj ili Poljskoj, nego u Srbiji ili Crnoj Gori.Zatim postoje opšti ekonomski uslovi kada je svaki region prvi put počeo da se nadmeće za strane investicije. Kada je Višegradska četvorka ušla u EU davne 2004. godine, ekonomski uslovi „Velike umerenosti“ bili su svuda u igri sa visokim ekonomskim rastom, a SDI su takođe imale uzlazni trend.„Zemlje Višegrada takođe imaju prilično dobru infrastrukturu, funkcionalne institucije i kvalifikovanu radnu snagu“, kaže Jovanović.Suprotno tome, kada je započeo Zapadni Balkan i pokušao da kopira ono što je učinila Višegradska četvorka, ekonomski uslovi bili su gori zbog recesije 2008. Ali u igri su bili i drugi faktori.„Zemlje zapadnog Balkana pokušale su da kopiraju ovu [strategiju Višegradske četvorke], ali kako to obično biva prilikom kopiranja, nisu uspele. Prostor su već zauzele zemlje Višegrada, nisu imale ništa novo da ponude, osim nižih zarada, što izgleda nije bilo dovoljno “, ističe Jovanović.Preživeti Kovid-krizuSada se region suočava sa još uvek nejasnim ekonomskim posledicama pandemije Covid-19. Uz očekivanu duboku recesiju, ovo će verovatno uticati na SDI. Prema rečima Bušatlije, priliv SDI u Srbiju najviše će zavisiti od toga kako će Nemačka i Italija, dve najveće investitorke, same podneti krizu.„Činjenica da su Italija i Nemačka u recesiji igraće veliku ulogu u očekivanom usporavanju priliva SDI“, objašnjava on.Jedan od načina na koji bi Srbija mogla da bude fleksibilnija je umanjivanje dominacije Evropske unije u njenom miksu stranih investicija.„Moramo voditi ekonomsku politiku koja bi bila uravnotežena proširivanjem saradnje sa Sjedinjenim Državama, Rusijom, Kinom i Turskom, što bi smanjilo udeo razmene sa EU, odakle potiče većina rizika“, objašnjava Bušatlija .Generalno, SDI ostaju važan izvor kapitala i ekonomskog razvoja za zemlje zapadnog Balkana.Međutim, zemlje regiona moraju da rade na povećanju ne samo kvantiteta već i kvaliteta investicija koje privlače povećavanjem udela visokotehnoloških projekata i transparentnijim u pogledu celokupnog procesa.

Prva kazna američkoj kompaniji zbog kršenja GDPR-a

Irska Komisija za zaštitu podataka (DPC) kaznila je Tviter sa 450.000 evra zbog propusta usled kojih su neki privatni tvitovi postali javni, objavio je danas regulator, javlja The Verge.Utvrđeno je da je Tviter prekršio Opštu uredbu EU o zaštiti podataka (GDPR) jer nije obavestio regulatora u roku od 72 sata od otkrivanja propusta i ovo prva takva sankcija izrečena jednoj američkoj tehnološkoj kompaniji u okviru novog sistema EU zaštite privatnih podataka.Kazna je primetna jer je to prvi put da je američki tehnološki gigant pogođen GDPR kaznom u prekograničnom slučaju, što znači da je irski regulator konsultovao kolege iz EU kao deo odluke. Istragom je rukovodio irski DPC, jer je tamo međunarodno sedište Tvitera.Kazna izrečena Tviteru se odnosi na istragu iz 2019. godine povodom greške u aplikaciji Android, zbog koje su zaštićeni tvitovi nekih korisnika bili izloženi javnosti, a zato što je prekogranični postupak bilo je potrebno više vremena da se izda ova kazna.Činjenica da je ovo rešavanje sporova trajalo toliko dugo dovela je do kritika efikasnosti GDPR-a. Šefica irske Komisije za zaštitu podataka Helen Dikson ranije je priznala da „proces nije radio posebno dobro“, ali je dodala da je to prvi put da se koristi i izrazila optimizam da će u budućnosti biti bolji.Tviter je rekao da poštuje odluku regulatora i da je propust "nepredviđena posledica zapošljavanja osoblja između Božića 2018. i Nove godine", dodajući da je uneo izmene u sistemu kako bi budući incidenti bili prijavljeni na vreme.„Preuzimamo odgovornost za ovu grešku i ostajemo u potpunosti posvećeni zaštiti privatnosti i podataka naših korisnika“, dodala je kompanija.Vol strit žurnal opisuje slučaj Tvitera kao „prvi u dugom toku“ slučajeva koji uključuju američke tehnološke divove.

Tviter gasi svoju Periscope aplikaciju

Tviter je najavio gašenje Periskopa (Periscope), aplikacije za strimovanje video zapisa uživo, do marta naredne godine, ali će nastaviti da nudi te usluge putem integrisane funkcije Tviter Lajv (Twitter Live) u glavnoj Tviter aplikaciji, piše The Verge.„Aplikacija Periskop je u neodrživom stanju i režimo održavanja već duže vreme. Tokom poslednjih nekoliko godina primetili smo opadanje upotrebe i znamo da će troškovi održavanja aplikacije vremenom samo rasti“, objasnio je Tviter u objavi na svom blogu.Iako Periscope neće biti u potpunosti ugašen do marta, kompanija već blokira sve nove registracije. Korisnici će imati priliku da preuzmu arhivu svojih video zapisa sa Periskopa i svojih podataka pre nego što aplikacija prestane da funkcioniše sledeće godine. Pored toga, veb lokacija Periskop ostaće aktivna da bi služila kao „arhiva javnih emisija samo za čitanje“.Tviter je kupio Periskop još u martu 2015. pre nego što je usluga uopšte pokrenuta, još u doba procvata direktnog emitovanja video zapisa.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.