Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Montenegro erlajns: Bez pomoći države prizemljićemo avione

Crngorski državni avio-prevoznik Montenegro erlajns (Montengro Airlines) saopštio je da posluje otežano jer od 31. avgusta nije dobijao uplate iz državnog budžeta, prenele su podgoričke Vijesti. Među razlozima z otežano poslovanje se navode kašnjenje oktobarske plate, zaostale obaveze za najam aviona, motora, kao i dug prema dobavljačima.Napominje se da je primena lex specialisa zaustavljena, pa u kompaniji ocenjuju da ne mogu da prežive bez nastavka primene tog zakona i pomoći zbog korona krize.Napominje se i da je akumulirani gubitak kompanije oko 100 miliona evra, kao i da je njen opstanak država godinama pomagala. Samo ove godine država je na njihov račun u julu uplatila pomoć od 10 miliona , a u avgustu 25 miliona evra.Vijesti podsećaju da je posle toga stopirana primena posebnog zakona, prema kom je prethodna Vlada odlučila da avio-kompanija dobije 155 miliona. Razlog je bilo mišljenje Agencije za zaštitu konkurencije koja je utvrdila da se radi o državnoj pomoći i da mora da se ispita da li je lex specialis usklađen sa Zakonom o dodeli državne pomoći.SLOVENIJA SUBVENCIONIŠE STRANE AVIOPREVOZNIKE ČEKAJUĆI ODLUKU"Nakon redukcije saobraćaja, sveli smo operativne troškove na mimimum, čuvajući letačke resurse, a ipak pazeći da se očuva društvena funkcija preduzeća i Crna Gora ostane avio povezana sa regionom i Zapadnom Evropom", navodi se u saopštenju Montenegro erlajnsa. Kompanija napominje i da pad prihoda i pad rashoda ne idu proporcionalno, pa da bez pomoći države ne postoji način da se održi poslovanje, ni na kraći rok."Ako Lufthanza traži i dobija pomoć, onda je suvišno i pojašnjavati da li je pomoć potrebna nama", navodi se dalje u saopštenju.STRANE KOMPANIJE DRŽE SE SVOJIH INTERESARukovodstvo kompanije ponovilo je da će bez novca koji je predviđen Zakonom o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Montenegro erlajnsa i bez pomoći za korona krizu, biti primorano da prizeme avione."U tom slučaju avio-saobraćaj ka i iz Crne Gore se ne bi uspostavio u kratkom roku od (strane) drugih avio-prevoznika, koji bi bili u poziciji da uvećaju cene karata i lete isključivo prema sopstvenim interesima", dodaje se u saopštenju.Za to je kao primer navedena Slovenija čija je vlada nakon nestanka nacionalnog avio-prevoznika morala da daje milione evra tuđim kompanijama da obave, kako se navodi, tek poneki let.

Svet

Dizni otpušta 32.000 radnika zbog korona-krize

Dizni (Disney) proširuje obim svojih otpuštanja na oko 32.000 radnika dok pandemija korona virusa i dalje negativno utiče na industriju tematskih parkova, piše CNBC.Kompanija je saopštila da će se otpuštanja desiti u prvoj polovini fiskalne 2021. godine, a većina ovih otpuštanja biće iz odeljenja za parkove, iskustva i proizvode i obuhvataće 28.000 radnika koje je kompanija prethodno najavila u septembru.Dugotrajno zatvaranje Diznijevih tematskih parkova sa sedištem u Kaliforniji i ograničeno prisustvo na otvorenim parkovima primorali su kompaniju da smanji svoju radnu snagu. Pored toga, od 3. oktobra, oko 37.000 zaposlenih za koje se nije očekivalo da će biti otpušteni bilo je stavljeno na prinudni odmor.Od 3. oktobra, Dizni je zapošljavao oko 203.000 ljudi, a njegovu globalnu radnu snagu činilo je oko 80 odsto radnika sa punim radnim vremenom i 20 odsto sa skraćenim radnim vremenom. Od ukupne radne snage, oko 155.000 zaposlenih radi u delu tematskih parkova, iskustava i proizvoda.Ova podela uključuje sve Diznijeve domaće i međunarodne tematske parkove, kao i odmarališta, krstarenja i trgovinu.Ranije ovog meseca, Dizni je rekao da je kompaniju pandemija koštala oko 2,4 milijarde dolara izgubljenog operativnog prihoda tokom svog fiskalnog četvrtog kvartala. Tematski parkovi su zabeležili pad od 61 odsto.U drugom fiskalnom kvartalu, kompanija je prijavila da je izgubila milijardu dolara operativnog prihoda usled pandemije, a u trećem fiskalnom kvartalu pandemija je smanjila operativni prihod za 3,5 milijarde dolara.Svi tematski parkovi u Kaliforniji i dalje su zatvoreni, jer državne smernice zabranjuju ponovno otvaranje sve dok slučajevi korona virusa u okruzima širom zemlje ne padnu ispod 1 na 100.000, što je u trenutnoj situaciji praktično nemoguće.Od srede, okrug Orandž, gde se nalaze dva kalifornijska parka Diznilenda, beleži 20,2 slučaja na 100.000 ljudi.

Svet

Salesforce preuzima Slack Technologies?

Očekuje se da će Salesforce.com za nekoliko dana najaviti kupovinu kompanije Slack Technologies, objavio je Vol strit žurnal, piše Telecompaper.Kompanije vode napredne razgovore, a iako nema garancija, izvori veruju da bi vest mogla da izađe u trenutku kada Salesforce izvesti svoje rezultate u trećem kvartalu, odnosno 1. decembra. Slack je imao tržišnu vrednost od preko 17 milijardi dolara 25. novembra.Salesforce sa sedištem u San Francisku u SAD-u pokrenut je pre 21 godinu, a još uvek ga vodi suosnivač Mark Beniof. Pruža softver putem oblaka sa sistemom pretplate i ima tržišnu vrednost od oko 230 milijardi dolara.Beniof je postepeno širio spektar usluga koje kompanija nudi, pružajući sve od analize podataka pomoću veštačke inteligencije do upravljanja osobljem. To je Salesforce stavilo u direktniju konkurenciju sa ostalim dobavljačima poslovnog softvera, kao što je Microsoft, između ostalih.Slack, pokrenut 2009. godine, takođe ima sedište u San Francisku, na čelu sa suosnivačem i izvršnim direktorom Stjuartom Baterfildom. Slack razvija softver za razmenu poruka kao alternativu kancelarijskoj e-pošti.Usred pandemije koronavirusa i posledičnog zaključavanja, nove instalacije Slack-a dostigle su 1,8 miliona u martu, što je mesečni rekord.Prema podacima Sensor Tower-a, koji prati preuzimanja aplikacija, Slack je ove godine porastao za 50 odsto više nego prethodne godine.

Svet

Azija sustigla Severnu Ameriku po broju najboljih fintech ekosistema

Kompanija Startup Genome pokrenula je danas globalnu listu top 20 fintech kompanija na konferenciji usredsređenoj na najnovija lansiranja, pionire, brendove i uvide koji pokreću svet finansijske tehnologije.Prema njihovom izveštaju top 5 globalnih fintech ekosistema su Silicijumska dolina, Njujork, London, Singapur i Peking.Evropa i Severna Amerika više ne dominiraju u fintech ekosistemima, jer azijsko-pacifički region sada doprinosi sa toliko vodećih svetskih čvorišta koliko i Severna Amerika.Međutim, rast finansiranja fintech kompanija usporava se globalno. Finansiranje u ranoj fazi (predseme, seme i serija A) gotovo je svuda, a naročiti pad zabeležila je Kina. Značajni izuzeci su Evropa i Amerika (bez SAD-a), koje su zabeležile porast.Finansiranje serije B+ ide bolje, s tim što je Kina jedina regija sa padom u 2019. godini, ali to je zbog velike 2018. godine, vođene finansiranjem Ant Financial-a u vrednosti od 14 biliona dolara.Sve veći udeo serije B+ u ukupnom finansiranju fintecha ukazuje na konsolidaciju industrije sa više novca koji se uliva u pobednike. To je na kraju neophodno, jer fintechove reklame zahtevaju velike količine ulaganja radi profitabilnosti.Evropsko fintech finansiranje nastavlja sa svojim usponom u svim fazama i sa doslednim rastom.Očigledno je da digitalno bankarstvo raste, dodavanjem novih usluga poput upravljanja bogatstvom, kao i nekih drugih usluga.Pandemijska kriza je možda ubrzala usvajanje fintecha u nekim ekonomijama. Istraživanje uticaja COVID-19, koje je Startup Genome započeo u aprilu 2020, pokazalo je da je Fintech bio među podsektorima na koje je kriza uticala relativno manje.

Svet

Slovenija subvencioniše strane avioprevoznike

Slovenija će subvencionisati osam stranih aviokompanija kako bi nastavile da obavljaju saobraćaj do te države. Prva tranša podsticaja vredna je oko 985.000 evra, saopštilo je slovenačko Ministarstvo ekonomije, a prenosi eKapija.Devet avioprevoznika je predalo prijave, od kojih su svi ranije obavljali letove do Ljubljane, a subvencije su dobili Turkish Airlines, Swiss Air, Air Serbia, Montenegro Airlines, Lufthanza, Air France, Wizz Air i LOT.Easy Jet je jedini podnosilac prijave kome neće biti date subvencije.Lufthanza će dobiti najviše novca, oko 371.000 evra, a slede je Air France sa približno 176.000 evra i Turkish Airlines sa 148.500 evra.Preostalih pet aviokompanija će dobiti manje od 100.000 evra.

Svet

Delimični oporavak turizma u EU tokom leta

U periodu od januara do avgusta 2020. godine, ukupno je zabeleženo 1,1 milijardi noćenja u turističkim smeštajima (hoteli, apartmani, drugi smeštaji) na teritoriji EU. To predstavlja pad od 50 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Eurostat.Gledajući mesečne podatke, najveći pad u brojevima noćenja osetio se u aprilu, sa smanjenjem od 95 odsto na međugodišnjem nivou, kao i u maju, sa padom od 89 odsto u odnosu na isti mesec 2019. godine.Tokom leta, došlo je do delimičnog oporavka, sa padom od 71 odsto u junu, 42 odstu u julu i 32 odsto u avgustu.Od jula do avgusta 2020. godine, broj noćenja u turističkim smeštajima opao je za 37 odsto u odnosu na prošlu godinu.U istom periodu, smanjenje je bilo veće za goste iz inostranstva (pad od 60 odsto) nego za domaće goste kojih je u proseku bilo 17 odsto manje.Pad broja noćenja od januara do avgusta varira kroz zemlje članice EU, pa je u Holandiji zabeleženo smanjenje od 29 odsto, a u Grčkoj od 77 odsto.

Svet

Mongolija traži reviziju dogovora sa Rio Tintom

Rio Tinto suočava se sa znatnim pritiskom u Mongoliji, gde vlada traži nezavisnu reviziju zbog kašnjenja i prekoračenja troškova u podzemnom širenju jednog od najvažnijih projekata ove rudarske grupe, piše Fajnenšal tajms.Vlada Mongolije želi da zajedničko ulaganje koje poseduje Oju Tolgoj, ogromno ležište bakra u pustinji Gobi, formira poseban odbor upravnih odbora sa mandatom da odabere i imenuje kompaniju koja će izvršiti zadatak.Prema mišljenju ljudi koji su upoznati sa situacijom, revizija oko kašnjenja proširenja i prekoračenja budžeta fokusiraće se na upravljanje projektima i dizajn rudnika. O predlogu treba razgovarati na sastanku odbora kompanije Oyu Tolgoi LLC.Poziv na reviziju dodaće napetosti između Rio Tinta i vlade Mongolije koja nastoji da poboljša sporazume koji podupiru razvoj rudnika. Takođe ima potencijal da privuče pažnju regulatora u SAD-u i Velikoj Britaniji.Podzemna ekspanzija Oju Tolgoja povećaće proizvodnju bakra u Rio Tintu u trenutku kada prelazak na obnovljivu energiju pokreće potražnju za metalom za upotrebu u električnim vozilima i vetroturbinama.Međutim, projekat proširenja, koji je usko povezan sa odlazećim izvršnim direktorom Rio Tinta Žan-Sebastijanom Žakusom, bio je problematičan.Rio Tinto je prvobitno obećao da će podzemni rudnik dostići prvu održivu proizvodnju u prvom kvartalu 2021. godine po ceni od 5,3 milijarde dolara.To je pomereno najmanje za oktobar 2022. godine, dok se budžet povećao na vrednost između 6,6 milijardi i 7,1 milijardu dolara.Iako Rio Tinto upravlja rudnikom Oju Tolgoj, on nema direktno učešće u akcijama. Oju Tolgoi LLC je 66 odsto u vlasništvu kompanije Turquoise Hill Resources (TRQ) iz Kanade, u kojoj Rio ima 50,8 odsto kontrolnog udela, a 34 odsto Vlada Mongolije.Vlada Mongolije svoj deo troškova podzemnog razvoja finansira zajmovima iz Rio Tinta.Rio je za kašnjenje optužio teške terenske uslove u rudniku, ali manjinski akcionari TRQ-a tvrde da je to bilo uzrokovano neispravnom izgradnjom pristupnog okna.Kašnjenja i prekoračenje troškova takođe su privukli interesovanje regulatora u SAD-u i Velikoj Britaniji nakon što je uzbunjivač, bivši zaposleni Ričard Bouli tvrdio da je Rio Tinto bio svestan problema sa projektom proširenja mesecima pre nego što su obelodanjeni investitorima.Rudnik je ključni deo ekonomije Mongolije. Ne samo da je najveći izvor stranih direktnih investicija u zemlji, već pruža i hiljade dobro plaćenih poslova.Prema nekim procenama, podzemni rudnik mogao bi da doprinese 30 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje kada dostigne vrhunac proizvodnje.

Svet

Snapchat lansira Spotlight, konkurenciju TikTok-u

Snepčet (Snapchat) je u ponedeljak pokrenuo Spotlajt (Spotlight), video funkciju u okviru svoje aplikacije koja, poput TikTok-a, distribuira video snimke na osnovu popularnosti, piše Axios.U pokušaju da privuče korisnike da isprobaju novu funkciju, Snepčet kaže da će deliti ukupno oko milion dolara dnevno kreatorima video snimaka sa najboljim performansama na Spotlajtu do kraja 2020. godine, a potencijalno i kasnije.Milion dolara biće raspoređivano na više korisnika u toku dana.Novčana nagrada dizajnirana je za nagrađivanje kreativnosti među raznim grupama korisnika. Da bi se kvalifikovali, korisnici moraju biti stariji od 16 godina i po potrebi pribaviti pristanak roditelja da zarade novac. Snepčet kaže da će aktivno nadgledati prevare i osigurati da pobednici budu originalni kreatori.Portparol kaže da će svaki originalni sadržaj biti digitalno označen vodenim žigom kako bi se osiguralo da nagradu mogu dobiti samo originalni kreatori.U avgustu je Fejsbuk predstavio svog konkurenta TikTok-u, nazvanog „Reels“. Nekoliko drugih aplikacija, poput Byte, Dubsmash i Triller, pokušavaju da pridobiju korisnike TikTok-a sličnim proizvodima.Svako može da objavi video na Spotlajtu, ali video snimci će biti vidljivi samo prijateljima korisnika, osim ako ih posebno ne postave kao javne, čime će ispuniti uslove za nagradu.Algoritam Spotlajta funkcioniše tako što prikazuje najpopularnije snimke na osnovu ličnih preferencija korisnika, uključujući i to da li se korisnik pozitivno ili negativno bavio sličnim sadržajem.Snap Inc. imenovao predstavnika za SrbijuU skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Snap Inc. u čijem je vlasništvu Snepčet predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji i to advokatsku kancelariju Živković Samardžić.Poverenik ili drugo lice može se njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.

Svet

Tviter će korisnike upozoravati ukoliko lajkuju tvitove sa dezinformacijama

Uoči američkih izbora 2020. godine, Tviter je počeo da prikazuje upozorenje ako pokušate da prosledite tvit koji je označen kao objava sa potencijalnim dezinformacijama, a kompanija sada planira da proširi tu funkciju upozorenja čak i kada pokušate da lajkujete označen tvit, piše The Verge.Nova funkcija će ove nedelje biti dostupna na računarima i iOS-u, dok će na Androidu biti dostupna u narednim nedeljama.Dodavanjem upozorenja, širenje dezinformacija smanjeno je za 29 odsto, saopštio je tehnološki gigant.Ova nova funkcija nije jedino ograničenje koje je Tviter dodao na svojoj platformi kako bi sprečio širenje dezinformacija.Trenutno, kada korisnici pokušaju da podele nečiju objavu, Tviter će otvoriti prozor za sastavljanje citata sa navodnicima, umesto da tu objavu podeli odmah.Kompanija je prethodno saopštila da će neka od ovih ograničenja biti na snazi „makar do kraja izbora“, međutim ta ograničenja su još uvek prisutna na platformi i deluje da će tako i ostati.

Svet

Nivo ugljen-dioksida raste uprkos merama protiv širenja koronavirusa

Usporavanje industrijske aktivnosti usled pandemije pomoglo je smanjenju emisija mnogih zagađivača i gasova staklene bašte, ali nije smanjilo rekordne nivoe ugljen-dioksida u atmosferi, saopštila je juče Svetska meteorološka organizacija (SMO).Rekordni nivoi gasova staklene bašte zadržavaju toplotu u atmosferi, povećavaju temperature i podstiču ekstremnije vreme, topljenje leda, porast nivoa mora i zakiseljavanje okeana, rekla je SMO, napominjući da „ugljen-dioksid ostaje u atmosferi vekovima i u okeanu još duže“.„Nivoi ugljen-dioksida zabeležili je značajan rast prošle godine, a globalni prosek zagađenosti vazduha bio je znatno veći od dozvoljenog. Rast se nastavio i 2020. godine“, saopštila je ova organizacija.Tokom usporavanja industrijskih aktivnosti tokom pandemije, Global Carbon Project (GCP) procenio je da su dnevne emisije CO2 možda smanjene do 17 odsto u svetu.„Kako je trajanje pandemije i mera protiv širenja virusa još uvek neizvesno vrlo je teško predvideti ukupno godišnje smanjenje emisije CO2 za 2020. godinu, međutim, preliminarne procene predviđaju smanjenje između 4,2 odsto i 7,5 odsto u poređenju sa nivoima iz 2019. godine“, ukazuje GCP.„Pandemija nije rešenje za klimatske promene", rekao je generalni sekretar SMO-a profesor Peteri Talas u saopštenju za medije.„Međutim, pruža nam platformu za održivije i ambicioznije klimatske akcije za smanjenje emisije na neto nulu kroz potpunu transformaciju naših industrijskih, energetskih i transportnih sistema“, dodao je on.

Svet

Većina Trampovih glasača smatra da Bajden nije pobedio na izborima

Džo Bajden je pobedio na predsedničkim izborima 2020, ali gotovo sve pristalice Donalda Trampa misle drugačije, pokazuje nova anketa portala CNBC  i agencije za istraživanje javnog mnjenja Change Research.Kako piše CNBC, dok Tramp iznosi neutemeljene tvrdnje o malverzacijama na izborima i seje sumnju u prebrojavanje glasova, samo 3% njegovih glasača koji su učestovovali u anketi smatra da on treba da prizna poraz.Ocenjuje se da neverovatnih 73% ispitanika smatra Trampa legitimnim pobednikom, dok se 24% izjasnilo da nije sigurno.Prema istom istraživanju svega 3% Trampovih glasača veruje da bi trebalo da popusti Bajdenu i započne mirnu predaju vlasti, dok 31% želi da se još aktuelni predsednik bori na sudu dok države ne potvrde rezultate glasanja. Dve trećine, odnosno 66%, smatra da Trump nikada ne bi smeo da prizna poraz.Ove činjenice neće predstavljati nikakvu prepreku da Bajden stupi na novu dužnost 20. januara 2021. godine, jer je pobedio u trci za Belu kuću sa 306 elektorskih glasova, preokrenuvši usput rezultat u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Džordžiji i Arizoni.Tramp je inače više puta izgubio na sudu, jer se pokazalo da nepravilnosti koje je prijavio niszu uticale na rezultate. Sa druge strane, prebrojavanje glasova u Džordžiji potvrdilo je Bajdenovu pobedu.Kako se ocenjuje, anketa ukazuje na eventualno veću štetu koju Trampove tvrdnje nanose javnosti jer dovode u pitanje poverenje u izborni proces, jer se čini da je mnoge svoje pristalice ubedio u navodne gubitke koji su mu naneti.To se desilo i pored toga što su državni zvaničnici i sudije više puta oborili tvrdnje o navodnim "prevarama i nepravdam" tokom izbora.Za Trampa je na izborima glasalo više od 73 miliona ljudi, dok je više od 79 miliona dalo svoj glas Bajdenu.U pomenutoj anketi učestvovalo je 1.203 ljudi koji su ove godine glasali za Trampa širom SAD.BEZ PODRŠKE BAJDENUVelika većina Trampovih glasača koji su učestvovali u anketi, njih 81% izjavilo je da neće dati podršku Bajdenu kao predsedniku SAD.Ipak, napominje se da su Trampove pristalice podržale neke od politika koje bi Bajden mogao da vodi u Beloj kući. Skoro svi, tačnije 91% ispitanika, kaže da podržava predlog da se od savezne vlade zahteva da kupuje proizvode američkih kompanija i reformiše poreski sistem koji bi preusmerio lanac snabdevanja u SAD.Tri četvrtine podržava proširenje državne zdravstvene zaštite na ruralne sredine, sa ciljem da se malim i srednjim farmama pomogne u takmičenju sa velikim kompanijama. Sedam od deset ispitanika reklo je da podržava otvaranje novih radnih mesta popravkom infrastrukture i ulaganjm u obnovljivu energiju.Ipak, kako se dodaje dva Bajdenova ekonomska plana bila su manje popularna među ljudima koji su glasali za Trampa: 24% njegovih glasača podržava oporezivanje korporacija i ljude koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje, a 13% bi vratilo minimalnu satnicu na saveznom na 15 dolara po satu.Anketa pokazuje i da glasači Donalda Trampa dosta manje identifikuje sa Republikanskom strankom, svega 28% ga dovodi u vezu sa njom.

Svet

Prihod Crne Gore od stranih turista ove godine manji za 800 miliona

Prihod Crne Gore od inostranih turista od početka ove godine do kraja septembra iznosio je 100 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine bio 978 miliona, pokazuju novi podaci CBCG o platnom bilansu sa inostranstvom, piše Bankar.Inostrani prihod od turizma je najznačajnija stavka u obračunu izvoza roba i usluga koji, prema metodologiji Uprave za statistiku Monstat, čini trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP).Zbog drastičnog smanjenja prihoda u najvažnijoj ekonomskoj grani, ukupni pad ekonomije mogao bi biti blizu cifre od 20 odsto. To bi gurnulo i javni dug države na oko 100 odsto BDP-a.Izvoz usluga za ovih devet mjeseci bio je 491 milion eura, dok je prošle godine za isti period vrijedio milijardu i po.Crna Gora zbog velikog uvoza roba jedino u trećem kvartalu ima pozitivnu stavku kod salda roba i usluga upravo zbog većeg prihoda od stranih turista.Prošle godine je za ova tri meseca izvezeno roba za 120 miliona, a usluga za 927 miliona evra, dok je istovremeno uvoz roba vredeo 690 miliona i usluge 178 miliona evra. Tako da je ukupan saldo bio pozitivan za 179 miliona.U trećem kvartalu, koji nosi crnogorsku ekonomiju, izvoz roba vredeo je 97 miliona evra, a usluga 201 milion, dok je uvoz roba bio 510 miliona, a usluga 111 miliona evra. Tako da je ukupan saldo sada negativan za 323 miliona evra.

Svet

EZ: Srbija kasni u razvoju obnovljivih izvora energije

U energetskoj tranziciji i dalje prednjači Crna Gora, dok je Ukrajina stigla na drugo mesto pretekavši Severnu Makedoniju i Srbiju, piše u Godišnjem izveštaju o implementaciji koji je objavila Energetska zajednica (EZ), organizacija sa sedištem u Beču. Naglašava se da Srbija, pored Severne Makedonije i Ukrajine kasni sa razvojem "zelene energije"."Crna Gora mora da se pohvali jer je prva ugovorna strana EZ koja je uvela šemu trgovine emisijama (štetnih gasova) dok je Moldavija četrvta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi", rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata EZ.Napominje se da su člance zajednce ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos pandemijskoj krizi.U odnosi na prethodni izveštaj prosečan procenat implementacije propisa kod članica EZ porastao je sa 48 na 53 odsto, u odnosu na prethodni izveštaj koji je objavljen prošle godine.U sredini rang liste su Kosovo i Albanija, sa kako se napominje "izvesnim napretkom", dok je reforma u Moldaviji bila skromna.Na dnu su Bosna i Hercegovina, zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila i Gruzija koja je najnovija članica EZ. Gruzija je uprkos slbijoj poziciji na rang listi, bila jedan od najbržih reformatora.EZ tvrdi i da je Severna Makedonija prednjačila u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova a sledile su Albanija, BiH i Gruzija.Ocenjeno je da je EZ na putu da ostvari ciljeve zacrtane u 2020. koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i njeno finansiranje, posebno u vezi sa renoviranjem zgrada, koje se radi većim intenzitetom, uprkos epidemiji korona virusa.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA OBNOVLJIVA ENERGIJAU toj oblasti je potvrđen "istinski napredak", nakon što je na nivou EZ zabeleženo povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju za 19 odsto, uglavnom kod solarne i energije vetra."Nažalost, taj napredak dolazi suviše kasno u nekim slučajevima i Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina gotovo sigirno neće ostvariti ciljeve za 2020", rekao je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.Izveštaj za 2020. pokriva oblasti struje, gasa, regulatora u energetici, nafte, obnovljivih izvora energije, životne sredine, klime, infrastrukture, konkurencije, statistike i prvi put - sajber bezbednosti.

Svet

Kovid-pozitivni najzarazniji u prvih pet dana od dobijanja simptoma

Novo istraživanje potvrđuje da su ljudi pozitivni na covid-19 vrlo zarazni u prvih pet dana nakon što razviju simptome, ističući potrebu za brzom izolacijom, piše Poslovni.Istraživanje objavljeno u časopisu Lancet takođe sugeriše da asimptomatske osobe mogu brže ukloniti virus iz svog tela i mogu biti zarazne kraće vreme.U prvom sistematskom pregledu ove vrste, istraživači su analizirali podatke iz 98 prethodnih studija o prenosu infekcije korona virusa.Istraživači su uporedili svoja otkrića o covid-19 sa dva druga soja korona virusa da bi bolje razumeli zašto se covid-19 tako brzo širio. Otkrili su da virusno opterećenje (količina virusa otkrivena u telu kroz različite faze infekcije) SARS-CoV-2 (virus koji uzrokuje covid-19) doseže vrhunac u gornjim disajnim putevima rano tokom bolesti, između prve pojave simptoma i petog dana.

Svet

Bolji pokazatelji nemačke ekonomije, ali i dalje ispod prošlogodišnjih

Tokom trećeg ovogodišnjeg kvartala nemačka ekonomija porasla je za rekordnih 8,5% u odnosu na prethodni kvartal, a razlog se vidi u činjenici da su tokom posmatranog perioda ublažene mere u suzbijanju pandemije, objavio je Savezni zavod za statistiku u Nemačkoj.Međutim, kako je preneo Breakingthenews u poređenju sa istim tromesečjem prošle godine, najveća evropska ekonomija i dalje je niža za 4%.Dodaje se da su rashodi za potrošnju u domaćinstvima porasli za 10,8% tokom trećeg kvartala 2020, a znatno su se popravili i podaci o trgovini.Primera radi, oš krajem marta Nemačka je izdvojila 750 milijardi evra za podršku privredi koja je podrazumevala i garanciju otplate kompanijskih dugova, posebnu pomoć sektoru avijacije i turizmu, kao i fond od 100 milijardi za direktno investiranje u preduzeća.U cilju da smanji posledice pandemije Nemačka je još početkom aprila ublažila mere zabrane putovanja u tu zemlju i za sezonske radnike u poljoprivredi, o čemu je Nova ekonomija i tada pisala.NEMAČKA NAMENILA 750 MILIJARDI EVRA ZA STABILIZACIJU PRIVREDE

Svet

Deca bi mogla biti vakcinisana protiv korona virusa do sredine 2021. godine

Tal Zaks, glavni medicinski službenik Moderne, kaže za Axios da bi vakcina protiv COVID-19 mogla biti dostupna deci do sredine sledeće godine.Vakcina za odrasle postojaće mnogo pre vakcine za decu.Moderna još nije započela testiranje ni sa kim mlađim od 18 godina, dok je Fajzer (Pfizer) nedavno počeo testiranje na tinejdžerima.Klinička ispitivanja za mlađu populaciju trebalo bi da se kreću brže od kliničkih ispitivanja za odrasle, jer će proizvođači vakcina započeti sa mnogo više podataka.Zaks takođe upozorava da se dosad „rezultati ne tumače najbolje“ u pogledu efikasnosti, jer se oni odnose samo na zaštitu nekoga da se ne razboli, a ne protiv prenošenja virusa na druge."Škole možda neće moći ponovo da se otvore do kraja proleća, čak i ako je celo odraslo osoblje vakcinisano", zaključuje Zaks.

Svet

Amazon i Hrvatska pošta zaključili ekskluzivni ugovor, odredbe nepoznate

Sredinom ovog meseca Amazon je započeo ekskluzivnu saradnju sa Hrvatskom poštom (HP) na isporuci paketa za hrvatsko tržište s perspektivom pokrivanja tržišta susednih zemalja, pre svega Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Međutim, zasad ni Hrvatska pošta ni Amazon ne žele zvanično da komentarišu ovo poslovno partnerstvo, piše portal Poslovni.Međutim, kako piše Jutarnji list, Amazonovi paketi poslednjih dana prolaze kroz Novi sortirni centar Hrvatske pošte u Velikoj Gorici.Na pitanje Jutarnjeg lista, Džo Kempen, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Hrvatskoj pošti, odgovorila je na direktno pitanje o saradnji sa Amazonom rekavši da Hrvatska pošta ima sve više partnera, odnosno veb prodavaca za koje isporučuje.Inače, Amazonovi tehnički eksperti posetili su prošlog leta Hrvatsku i novoizgrađenu sortirnicu Hrvatske pošte u Velikoj Gorici koja vredi 46 miliona evra (350 miliona kuna), ali je rok za otvaranje sortirnice odložen za nekoliko meseci kako bi se ispunili svi rokovi i uslovi tehničkog pregleda, navodi Poslovni.Novi sortirni centar u Velikoj Gorici imaće mašinu za automatsko sortiranje paketa, koja za sat vremena može da obradi 15.000 paketa. To omogućava Hrvatskoj pošti da se proširi na brzo rastućem tržištu paketa, a Kempen ističe da sa ovim znanjem i kapacitetom mogu „spremno da odgovore na zahteve najvećih i najbrže rastućih svetskih kompanija i budu lider u ovom delu Evropske unije i regiona“.„Svoju mrežu za sortiranje i logistiku postavili smo na takav način da možemo optimalno pokriti područje Hrvatske i biti okrenuti ka regionu, a ovo je postrojenje koje je jedinstveno i napravljeno u skladu sa potrebama, odnosno projekcijama“, kaže Kempen.Hrvatska pošta ima sve jaču konkurenciju na tržištu, posebno DPD Grupu, ali i sve veće interesovanje raznih igrača. Pre tri godine pošta je ugovorila saradnju sa DHL-om, a trenutno sarađuje sa najvećim regionalnim e-trgovcem eKupi, zatim sa Bazaar-om, koji je najbrže rastući e-prodavac u Hrvatskoj, a ima mogućnosti za saradnju sa Shopsterom, projektom e-trgovine. United Group, koja je kupila Tele2 u Hrvatskoj takođe planira da razvije internet trgovinu.

Svet

Najveća organizacija poslodavaca kritikuje ekološke ciljeve EU

BusinessEurope, najveća organizacija poslodavaca u Evropi, kritikovala je "vrednost i kredibilitet" ekonomske analize koja je osnov klimatskih ciljeva Evropske unije za 2030. godinu, što je izazvalo negodovanje "zelenih" poslovnih grupacija.Grupa, koja sa trgovinskim vezama u 35 evropskih zemalja predstavlja interese 20 miliona kompanija, u objavljenom dokumentu kritikuje ekološke polise EU zvaničnika, navodeći da je analiza Evropske komisije bila previše optimistična u ocenama troškova i beneficija klimatskih ciljeva do 2030. godine.Dokument dovodi u pitanje tvrdnju predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da su strože klimatske javne politike nova strategija za rast trgovinskog bloka, navodeći da postoji previše nesigurnosti da bi takva ekonomska tvrdnja važila.Grupa navodi i da je svaki glavni scenario u pratećoj analizi Evropske komisije definisan na osnovu podataka pre izbijanja globalne pandemije, i da ne uzima u obzir ekonomski udar koji je izazvala kovid-kriza.”Analiza je sprovedena sa pretpostavkom brzog oporavka, (ne predviđa šra se dešava) ako očekivani ekonomski oporavak potraje duže nego što je predviđeno", navodi BusinessEurope.Organizaciju ukazuje na najnovije predviđanje Međunarodne agencije za energetiku (IEA), koje ocenjuje da u slučaju sporijeg oporavka globalna ekonomija do 2030. godine biti skoro 10 odsto manja nego u slučaju bržeg oporavka.Takođe se navodi da modeli korišćeni u analizi nisu dovoljno razvijeni niti detaljno raspravljeni, što "umanjuje vrednost i kredibilitet objavljenih rezultata, i sprečava informisano donošenje odluka".

Svet

Investitori pojačavaju pritisak na proizvođače hrane zbog upotrebe antibiotika

Desetak institucionalnih investitora sa ukupno 7 biliona dolara pod upravljanjem udružuju snage da izvrše pritisak na proizvođače hrane, restorane, maloprodaju i farmaceutske kompanije da smanje upotrebu antibiotika i suzbiju sve veće opasnosti otpornosti na lekove za stotine hiljada pacijenata, piše Fajnenšal tajms.Amundi, Aviva Investors, CDC, Legal & General Investment Management and Northern Trust Asset Management su među investitorima koji podržavaju „Akciju investitora na antimikrobnu rezistenciju“ (AMR) uz obaveze da nadgledaju upotrebu antibiotika u kompanijama za hranu i lekove pre ulaganja i da se angažuju u preduzećima u kojima oni već imaju uloge kako bi smanjili zloupotrebu droga.Njihova akcija dolazi u vreme sve veće zabrinutosti zbog sve većeg broja pacijenata koji umiru zbog rezistencije na antibiotike, podstaknute prekomernom upotrebom na životinjama i ljudima. Pretnja se pojačala tokom pandemije, jer je virus podstakao pogrešno korišćenje antibiotika za komplikacije povezane sa pandemijom. Neke procene sugerišu da bi to moglo ubiti 10 miliona ljudi godišnje do 2050. godine.Nekoliko investitora već je aktivno pritiskalo farmaceutske kompanije da smanje zagađenje u proizvodnji i smanje podsticaje prodajnom osoblju za promociju antibiotika. Neki od njih su takođe bili aktivni u vršenju pritiska na uprave poljoprivredno-prehrambenih kompanija i pokretanju rezolucija deoničara da smanje njihovu upotrebu.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.