Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Montenegro Airlines u minusu 15 miliona evra

Montenegro Erlajns (MA) je na kraju trećeg kvartala imao deficit od 14,99 miliona evra, što je za preko šest miliona više nego u istom periodu prošle godine, saopštili su iz crnogorske nacionalne aviokompanije, piše portal Bankar.U prvih devet meseci ukupni prihodi iznosili su 11,59 miliona evra. Prihodi u istom periodu prošle godine iznosili su 60,4 miliona, pa je pad prihoda bio 48,8 milion ili 80,8 odsto.„Uprkos tako ozbiljnim pokazateljima, borimo se za očuvanje strukture nacionalne aviokompanije i osoblja, što je više moguće u ovim uslovima. Ograničenja i mere putovanja utiču na smanjenje potražnje i otkazivanje putovanja. Nastojimo da budemo fleksibilni, da razumemo trenutne potrebe putnika, da podstaknemo putovanja, da ispunimo složene organizacione zahteve putovanja“, naveli su iz MA.Ukupni troškovi aviokompanije za prvih devet meseci iznosili su 26,6 miliona.Usred pandemije, kako su naveli, aviokompanije iz celog sveta bile su prinuđene da traže pomoć od vlada svojih zemalja.„U regionu imamo primere Srbije i Hrvatske čije vlade čine sve da spasu svoje avio-kompanije, iako imaju odlične autoputeve i mnogo bolju železnicu od nas. Kriza komercijalnog vazduhoplovstva je toliko velika da male države ne mogu samostalno da prežive. Crnoj Gori treba Montenegro Erlajns i Crna Gora je potrebna nama. Jer samo kao državno, subvencionisano preduzeće možemo opstati“, zaključuje se u saopštenju.

Svet

Danska: Ministar priznao grešku i dao ostavku

Zbog nezakonitog usmrćivanja 17 miliona kuna ministar za hranu i poljoprivedu Danske saopštio je na svom tviter nalogu da je podneo ostavku. "Obavestio sam premijera da želim da dam ostavku na dužnost u vladi. Shvatam da nemam potrebnu podršku među parlamentarnim zastupnicima", objavio je ministar za hranu i poljoprivredu Mogens Jensen na Tviteru.Danski ministar za hranu i poljoprivredu rekao je da će odstupiti i zbog manjka poverenja u Parlamentu.Do smanjenog poverenja došlo je nakon nezakonite vladine naredbe o usmrćivanju 17 miliona kuna na farmama.Njegov potez događa se u svetlu najveće krize vlade od početka pandemije, pošto je nezakonito naredila usmrćivanje svih kuna uzgojenih na farmama sa ciljem da se spreči širenje koronavirusa, uključujući i novi, mutirani soj.DANSKA PLANIRA DA ISTEBI 17 MILIONA KUNA ZBOG NOVOG SOJA KORONA VIRUSA

Svet

YouTube će prikazivati reklame na nekim autorskim video snimcima, ali im neće davati prihod od oglašavanja

Jutjub (YouTube) će početi da prikazuje reklame na video snimcima nekih kreatora, ali im neće davati deo prihoda od oglasa, jer nisu dovoljno veliki da bi bili uključeni u partnerski program platforme, piše The Verge.Kada se oglasi prikazuju na Jutjub video snimcima, ti kreatori obično dobijaju deo prihoda kroz ulogu u Jutjubovom partnerskom programu. Uz nova pravila monetizacije, sada i autori koji nisu u parterskom programu mogu imati oglase na svojim snimcima, ali neće dobijati nikakav novac od oglašavanja.Pre ažuriranja, Jutjub kaže da su ovi video zapisi imali oglase samo u ograničenim okolnostima, na primer ako ih je unovčila izdavačka kuća kao deo tužbe za povredu autorskih prava. Ažuriranje će uglavnom uticati na manje stvaraoce bez velike gledanosti.Jutjubov partnerski program zahteva da autori ostvare ukupno 4000 sati gledanja tokom poslednjih 12 meseci i da imaju više od 1.000 pretplatnika.Oglašavanje je veliki posao za Jutjub i njegovu matičnu kompaniju Gugl (Google), a platforma je samo u poslednjem kvartalu zabeležila prihod od 5 milijardi dolara.Jutjub će sada moći da prikazuje više oglasa na svojoj platformi i neće morati da plaća određeni broj autora u procesu.Vest nije prošla dobro kod članova Jutjub zajednice.

Svet

Automatizacija, barem za sada, neće izazvati nagli skok nezaposlenosti

Novi izveštaj Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) navodi da automatizacija i razvoj veštačke inteligencije neće u skorašnjoj budućnosti izazvati nagli skok nezaposlenosti, piše portal Axios.Konačni zaključak MIT-ijevog istraživanja jeste da su trenutni efekti automatizacije usporeni dugoročnijim političkim procesima, usled kojih je došlo do nejednake raspodele ekonomske dobrobiti u korist najbogatijih."Ukoliko bi primenili automatizaciju na postojeće tržište rada, rezultat će samo biti rastući jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju", navodi Dejvid Mindel, inženjer u MIT-ju i jedan od glavnih autora izveštaja.U suprotnosti sa ranijim, pesimističnijim predviđanjima, MIT navodi da je automatizacija do sada imala isti uticaj na tržište rada kao i prethodne tehnološke promene, odnosno da se neki poslovi uklanjaju dok se drugi stvaraju, iako bi se ukupna stopa nezaposlenosti povećavala.U izveštaju se dodaje i da su procene sada drastično drugačije u odnosu na period od pre par decenija, budući da 63 odsto trenutnih radnih mesta u 2018. godini nije ni postojalo 1940. godine, odnosno da posla i dalje ima uprkos ukidanju ranije važnih pozicija."Obećano nam je da ćemo do 2018. godine imati automobile bez vozača, a oni još uvek nisu ovde... I dalje je jeftinije i efikasnije jednostavno unajmiti čoveka da izvršava neku komplikovanu radnju, nego dizajnirati i praviti tehnologiju koja će tu radnju moći da imitira", smatraju naučnici.Za sada, automatizacija i veštačka inteligencija samo povećavaju produktivnost umesto što zamenjuju "žive" radnike, obzirom da omogućavaju da se zaposleni manje bave rutinskim radnjama.Tehnološki napredak u poljima veštačke inteligencije i automatizacije imaće neosporno ogroman uticaj na budućnost zapošljavanja, kao što je to bio slučaj sa svim prethodnim tehnološkim revolucijama, ali bi moglo da prođe više decenija pre nego što se ti efekti u potpunosti ispolje.Takva situacija daje privrednicima ali i političarima još vremena, možda i poslednju šansu, da usklade politike rada i obrazovanja, kako bi čovečanstvo spremno dočekalo promenu koja neosporno dolazi.

Svet

Opportunity banka a.d Novi Sad promenila vlasničku strukturu

Opportunity banka a.d Novi Sad (Banka) danas je promenila vlasničku strukturu, tako da su pored dosadašnjeg 100-postotnog vlasnika Opportunity Transformation Investments Inc. sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, suvlasnici su postali i dve nemačke banke i dva pravna lica.Dosadašnji vlasnik je smanjio svoje učešće na 22 odsto, a novi vlasnici postali su UMWELTBANK Nimberg, sa 30 odsto učešća, GLS Gemeinschaftsbank Bohum, sa 19,99 odsto učešća, TRIODOS SICAV II, iz Luksemburg sa 14 odsto učešća i LEGAL OWNER TRIODOS FUNDS B.V. iz Holandija sa 14 odsto učešća.Promena vlasničke strukture bilo koje banke, koja podrazumeva sticanje (direktno ili indirektno) vlasništva u banci koje omogućava 5 odsto ili više glasačkih prava, dozvoljena je samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, koja je ovim licima data 30. oktobra 2020. godine."Banka od svog osnivanja u Srbiji 2002. godine pa do danas snažno podržava razvoj i poslovanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnika, mikro i malih preduzeća, ruralnih domaćinstava, kao i drugih (domaćih) klijenata koji imaju otežan pristup finansijskim uslugama koje pružaju banke", navodi se u saopđtenju NBS.Dodaje se i da se novi partneri, između ostalog, bave finansiranjem kompanija, projekata i finansijskih institucija u interesu razvoja društveno odgovornog, ekološki održivog i inovativnog poslovanja i da nameravaju da nastave da i dalje razvijaju poslove mikrokreditiranja za mala i srednja preduzeća."Takođe, jedna od banaka (GLS Gemeinschaftsbank), koja je stekla vlasništvo u Banci je članica nemačkog sistema i savezne asocijacije nemačkih zadružnih banaka", navode u centralnoj banci.

Svet

Mere podrške na globalnom nivou 19.5 biliona dolara

Od početka pandemijske krize, vlade, kao i centralne širom sveta uložile su 19,5 biliona dolara kako bi podržale svetsku ekonomiju, navodi MMF u svom godišnjem izveštaju, a piše CNN.Vlade širom sveta su do septembra ove godine izdvojile 12 biliona, dok su centralne banke pomogle globalnoj ekonomiji sa dodatnih 7,5 biliona dolara.Međutim, čak i pored svih preduzetih mera, koje su uključivale smanjenje poreza, subvencije zarada, kreditiranje malih preduzeća i smanjenje kamatnih stopa na rekordno niske nivoe, globalna ekonomija doživljava najgoru recesiju od Velike depresije.Ekonomske aktivnosti i zapošljavanje u velikim delovima sveta, uključujući SAD i Evropu, i dalje su znatno ispod nivoa pre-pandemije.Najavljena vakcina protiv korona virusa nagoveštava bolje izglede za globalnu ekonomiju naredne godine, ali čak i pored toga zemlje će biti u problemima i u bliskoj budućnosti.„Zemlje sada moraju da pređu dug put koji će biti težak, neujednačen, neizvestan i sklon zastojima“, rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.U Sjedinjenim Američkim Državama, gde raste broj slučajeva korona virusa, odbijanje predsednika Trampa da prizna pobedu Džoa Bajdena moglo bi znatno usporiti napore da se donese još jedan paket oporavka.U zemlji još uvek ima oko 10 miliona radnih mesta manje nego pre početka pandemije, a nekoliko država uvodi nova ograničenja da zaustave porast broja zaraženih, što će otežati oporavak.Istovremeno, Evropska unija se suočava sa unutrašnjim konfliktom koji bi mogao da odloži konačno odobrenje fonda za oporavak od koronavirusa od 800 milijardi evra (950 milijardi dolara), o kojem se pregovara mesecima i trebalo bi da počne 1. januara.

Svet

Leonardo Di Kaprio podržao borbu za zaštitu reke Vjose u Albaniji

Nakon dobrih vesti iz Bosne i Hercegovine, gde su se vlada i njen predsednik obavezali da će odmah preduzeti korake u zaštiti reka koje čine region "Plavog srca Evrope", ohrabrujuće vesti stižu i iz Albanije, objavio je na svojoj fejsbuk stranici američki glumac Leonardo Di Kaprio.Kako dodaje poznati glumac, jedna od posldnjih velikih divljih reka u Evropi, reka Vjosa koja protiče kroz Albaniju, mogla bi da bude spašena od izgradnje hidrocentrale i brane.Di Kaprio se inače pozvao na vest od 25. septembra, kada je albanski premijer Edi Rama objavio je da je projekat brane Kalivac koja je trebalo da se gradi u koriti te reke jer će to područje biti proglašeno nacionalnim parkom, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Poznati glumac smatra i da bi budući nacionalni park reke Vjosa mogao da postane najveće zaštićeno područje jedne reke u Evropi, jer pokriva nekoliko stotina kilometara reka i potoka i štiti mnoge ugrožene vrste poput evropske jegulje i nedavno otkrivene vjosine kamene muhe."Budući park bi mogao da postane uzor za strategiju biodiverziteta u okviru Zelenog sporazuma (sklopljen među članicama Evropske unije). Očekujemo još dobrih vesti o konkretnim akcijama za potpunu zaštitu reka u Bosni i Hercegovini, Albaniji i ostatku balkanske regije koji čini "Plavo srce Evrope", poručio je Di Kaprio.ALBANIJA: OBUSTAVITI IZGRADNJU BRANE I HIDROELEKTRANE NA RECI VJOSI

Svet

Apple smanjuje proviziju na App Store-u za male programerske firme

Epl (Apple) je juče najavio smanjenje provizije na svom Ep storu (App Store) na 15 odsto, što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u načinu na koji IOS programeri zarađuju novac na digitalnom tržištu aplikacija, piše The Verge.Novi program za mala preduzeća (App Store Small Business Program) omogućiće bilo kojem programeru koji godišnje zaradi manje od milion dolara od prodaje svih svojih aplikacija da se kvalifikuje za proviziju od 15 odsto, što je upola manje od standardne provizije od 30 odsto.Kompanija kaže da bi „velika većina“ programera iOS aplikacija trebalo da ima pristup programu, ali Epl je odbio da kaže koliki procenat od više od 28 miliona registrovanih proizvođača aplikacija bi se zapravo kvalifikovalo.Ep store, koji je prema CNBC-u generirao prihod od oko 50 milijardi dolara u 2019. godini, jedan je od najvažnijih Eplovih poslova izvan prodaje Ajfona i predstavlja stub strategije za digitalne usluge, koji je izvršni direktor Tim Kuk predstavio kao budućnost poslovanja kompanije.Novi program za mala preduzeća stupa na snagu 1. januara 2021. Od programera će se tražiti da se prijave za taj program, a Epl kaže da će objaviti više informacija o tom procesu i ostalim zahtevima i rokovima u decembru.

Svet

Instagram će direktno plaćati proizvodnju medijskog sadržaja?

Društvena mreža Instagram razmatra uvođenje naknada za izdavače koji svoj sadržaj plasiraju na njihovoj platformi, obzirom da ta mreža sve češće postaje izvor informacija za svoje korisnike, piše portal Axios.Kako se navodi, Instagram ima planove da uključi određene izdavače u svoj naredni test za monetizaciju sadržaja tokom narednih meseci.Instagram nema zasebnu News sekciju gde bi se pojavljivao licencirani sadržaj, dok je trenutno najbliža takva funkcija IGTV, servis sličan Fejsbukovoj Watch sekciji, koji je namećen plaćenom sadržaju.Kompanija i dalje razmatra stvaranje programa za deljenje prihoda sa izdavačima za IGTV reklame, ali se taj plan razvija sporije nego što je u početku predviđeno.U ovom trenutku, većina kreatora na Instagramu zarađuje pomoću prodaje proizvoda ili sponzorstava od strane kompanija, umesto podelom prihoda sa platformom ili dogovora o naknadi za stvaranje sadržaja.Kompanija trenutno testira model po kom bi se prihodi od reklama deliti sa kreatorima, gde bi oni dobijali 55 odsto zarade od reklama sa njihovog sadržaja na IGTV.Izdavači su se prethodno već žalili na društvenu mrežu Fejsbuk, vlasnika Instagrama, zbog raznih problema tokom dogovora o monetizaciji, što Instagram pokušava da izbegne. Takođe se testira uvođenje značaka koje bi kreatori prodavali svojim pratiocima, kako bi njihovi komentari imali prioritet unutar Instagram Live servisa.

Svet

Američka FDA odobrila prvi kućni pribor za testiranje na COVID-19

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je za upotrebu prvi kućni pribor za testiranje na COVID-19, prenosi CNBC.Upotreba jednokratnog testa, koji pokazuje rezultate u roku od 30 minuta, odobrena je osobama starijim od 14 godina ukoliko njihov pružalac zdravstvenih usluga sumnja da su zaraženi.Još nije otkrivena cena kompleta za testiranje, ali proizvođač Lucira Health, privatna biotehnološka kompanija iz Kalifornije, navodi na svom sajtu da je planirana cena manje od 50 dolara."Iako su dijagnostični testovi za COVID-19 već korišćeni za kućno uzimanje uzoraka, ovo je prvi test koji je moguće u potpunosti sprovesti kod kuće, zajedno sa očitavanjem rezultata", naveo je direktor FDA Stiven HanPribor je takođe odobren za korišćenje u bolnicama, a u tom slučaju pacijentima sa manje od 14 godina uzorak mora prikupiti zdravstveni radnik.

Svet

Tviter počeo da nudi opciju za vremenski ograničene objave

Tviter predstavlja novu funkciju pod nazivom „Fleets“, koja korisnicima nudi mogućnost da njihove objave traju samo 24 časa, javlja Telecompaper.Nakon testiranja na nekoliko tržišta ranije ove godine, uključujući Brazil, Italiju, Indiju i Južnu Koreju, nova funkcija se sada nudi svim korisnicima širom sveta.Koncept objave koja nestaje započeo je sa Snepčetom, a nedavno se proširio i na druge aplikacije za razmenu poruka kao što su Instagram i Vacap. Za Tviter, Fleets se doživljavaju kao način da olakšaju ljudima da se pridruže platformi i dele „prolazne“ misli.Kompanija smatra da nekim ljudima Tviter nije privlačan jer su objave javne i trajne, a pritom osećaju pritisak da sakupljaju retvitove i sviđanja.Prilikom testiranja ove funkcije, ljudi su više komunicirali na platformi.Fleets mogu biti tekstovi, fotografije i video snimci, a nalepnice (Stickers) i emitovanje uživo biće dodati naknadno.

Svet

MOL prepoznat kao lider korporativne održivosti

MOL se ponovo kvalifikovao za uključivanje u Dow Jones indeks održivosti (DJSI) u kategoriji Upstream & Integrated Oil & Gas nakon procesa procene 2020.Ovo je peta godina da je MOL prepoznat kao lider korporativne održivosti i u skladu sa tim, plasirao se na listi svetskog DJSI indeksa. Nakon godišnje procene održivosti, MOL je nastavio da poboljšava svoje rezultate u poređenju sa prethodnim godinama i rangiran je u prvih 10% Upstream & Integrated Oil & Gas kompanija širom sveta na osnovu performansi održivosti.MOL je i dalje jedan od lidera u oblasti održivosti u Centralnoj Evropi i jedina je kompanija iz ovog područja koja je uključena u indeks.„Ponosni smo što su naši napori u oblasti održivosti ponovo prepoznati uključivanjem u prestižni Dow Jones indeks održivosti. Zadovoljstvo je videti da smo u sve konkurentnijem okruženju uspeli dodatno da poboljšamo svoje performanse u više dimenzija. Uključivanje u DJSI je važno dostignuće, ali više od toga, ono je i odraz napora svih naših zaposlenih i partnera, obzirom da svi vredno radimo na transformaciji MOL Grupe tokom prelaska u svet sa niskim udelom ugljenika”,  izjavila je József Simola, CFO MOL Grupe.DJSI je dizajniran da identifikuje kompanije koje pokazuju dobre prakse u zaštiti životne sredine, socijalne politike i upravljanja (ESG) prema međunarodno priznatim standardima. DJSI se zasniva na temeljnoj analizi održivosti kompanije, pa je članstvo u DJSI ograničeno na korporacije za koje se procenjuje da su najbolje u klasi. S obzirom na svoju dugoročnu posvećenost održivom razvoju, MOL je zadovoljan što je kontinuirano prepoznat kao vrhunski ESG izvođač unutar zajednice.O MOL GrupiMOL Grupa je integrisana, međunarodna naftna i gasna kompanija sa sedištem u Budimpešti. Uz tradiciju dužu od 100 godina, prisutna je u više od 40 zemalja, a njena dinamična međunarodna radna snaga broji 25.000 ljudi. MOL ima više od 75 godina iskustva u području istraživanja i proizvodnje ugljovodonika. Proizvodne aktivnosti trenutno se odvijaju u osam, a istraživačke u 13 zemalja. Unutar integrisanog lanca snabdevanja MOL Grupe posluju tri rafinerije i dva petrohemijska pogona u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj. Grupa u vlasništvu ima 1900 benzinskih stanica u deset zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope.

Svet

Potpuna normalizacija privredne aktivnosti u Kini već naredne godine

Očekivanja za kinesku ekonomiju su rekordno visoka za novembar, pokazuje novo istraživanje nemačkog Centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW).Pokazatelj Kineskog ekonomskog panela (CEP), koji odražava makroekonomski razvoj zemlje tokom naredne godine, iznosio je 55 poena, što je 5 poena više u odnosu na prethodni mesec."Prognoza rasta za Kinu je izuzetna čak i tokom pandemije. Stručnjaci očekuju da se kineski ekonomski rast normalizuje u narednoj godini," izjavio je Majkl Šroder, istraživač u ZEW-ovom Odeljenju za međunarodno i finansijsko upravljanje.Istraživanje je pokazalo da se trenutna ekonomska situacija u Kini poboljšala sa odgovarajućim pokazateljem koji je porastao za 24,1 na 30 poena. Ispitanici su takođe rekli da očekuju rast BDP-a zemlje za 3,4 odsto u 2020. i 6,4 odsto u 2021. godini.

Svet

Petnaest azijsko-pacifičkih zemalja napravilo najveći svetski trgovinski blok

Kina i još 14 zemalja azijsko-pacifičkog regiona u nedelju su formirale Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo, čime je nastalo najveće područje slobodne trgovine na svetu, piše Axios.Ovog puta, Sjedinjene Američke Države nisu u središtu velikog, globalnog sporazuma o slobodnoj trgovini.Kina je usvojila Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RCEP), područje koje pokriva 2,2 milijarde ljudi i jednu trećinu svih ekonomskih aktivnosti na planeti.Očekuje se da će novoizabrani predsednik Džo Bajden tražiti široki multilateralni savez da izvrši pritisak na Kinu, počev od trgovine pa sve do ljudskih prava, čim postane predsednik. Međutim, Kina sada pravi značajne multilateralne saveze.RCEP uključuje bogate demokratije poput Južne Koreje, Japana i Australije. Njihov položaj u ovoj glavnoj zoni slobodne trgovine otežaće Bajdenu njihovo udruživanje protiv Kine.Obamina administracija bila je izričita da bi Sjedinjene Američke Države morale da budu centar trgovinskog sporazuma sa Pacifičkim obodima (TPP), koji je tada upečatljivo isključio Kinu.„Kina pregovara o trgovinskom sporazumu koji bi na naš račun stvorio neka od najbrže rastućih tržišta na svetu“, rekao je tadašnji predsednik Barak Obama 2016. godine.Taj trgovinski sporazum je sada stvarnost, dok se Amerika povukla iz TPP-a. Vrlo su male šanse da će im se SAD pridružiti pod Bajdenovim predsedništvom.O velikim novim trgovinskim paktima izuzetno je teško pregovarati. Kina je pokazala stvarnu odlučnost da to uradi, iako SAD nisu pokazale gotovo nikakav interes za poboljšanje ili čak održavanje ekonomskih odnosa sa regionom. Kineski partneri u RCEP-u verovatno će se dugo godina sećati koji je od dva giganta bio pouzdaniji.

Svet

Huawei prodaje brend Honor

Huavej (Huawei) je potvrdio sporazum o prodaji svoje potrošačke marke pametnih telefona „Honor“ i srodnih poslova konzorcijumu koji predvode grad Šenžen i lokalni prodavci Honor proizvoda, javlja Telecompaper. Huavej je rekao da je njegovo potrošačko poslovanje bilo pod "strašnim pritiskom u poslednje vreme" zbog poteškoća u nabavci potrebnih komponenata nakon američkih sankcija protiv te kompanije.Očekuje se da će prodaja Honor-a pomoći lokalnim dilerima i prodavcima u Kini, omogućavajući kompaniji da razvije sopstveni lanac snabdevanja odvojeno od Huaveja.Započet 2013. godine, brend Honor je razvijen da pomogne Huaveju da cilja srednji i donji kraj tržišta pametnih telefona i dosegne više mladih ljudi. Kompanija je rekla da Honor godišnje isporučuje preko 70 miliona jedinica, u poređenju sa ukupnom isporukom od 240 miliona u Huavej grupi prošle godine.Huavej će prodati sve svoje akcije i neće imati nikakav upravljački odnos sa novom kompanijom Honor. Novi vlasnik biće Shenzhen Zhixin New Information Technology Co, kompanija koju kontroliše Shenzhen Smart City Development Group, prenose kineski mediji. Preko 30 agenata i dilera brenda Honor učestvuje i prvi su predložili ovu akviziciju, rekao je Huavej.Rojters je ranije izvestio da bi preuzimanje moglo vredeti preko 100 milijardi juana, odnosno nešto više od 15 milijardi dolara. Prema izvorima, distributer Digital China je sagledao posao, ali nije bio deo konačnog konzorcijuma koji je kupio Honor.Nijedan finansijski detalj posla nije završen.

Svet

Airbnb izlazi na berzu, objavio detaljne podatke o svom poslovanju

Airbnb, kompanija za kratkoročno iznajmljivanje nekretnina, je u ponedeljak podnela zahtev za inicijalnu javnu ponudu (IPO), objavila svoj prospekt i nagovestila da će trgovati na berzi Nasdaq pod oznakom ABNB, piše The Verge.Prospekt daje dubok uvid u poslovanje Airbnb-a, posebno koliko je kompaniju jako pogodila pandemija korona virusa.Airbnb izveštava o gotovo 700 miliona dolara neto gubitka na 2,5 milijarde dolara prihoda za prvih devet meseci 2020. godine, u poređenju sa 322 miliona dolara neto gubitka od 3,7 milijardi dolara prihoda za godinu ranije. Ali takođe izveštava o 219 miliona dolara dobiti za treći kvartal 2020. godine, kada su se rezervacije povećale.Kompanija beleži godišnje gubitke svake godine od svog pokretanja i kaže da možda neće uspeti da ostvari profitabilnost.Do sada je ove godine Airbnb prodao bruto rezervacije u iznosu od 17,9 milijardi dolara, što je pad od 39 odsto u odnosu na godinu ranije.„Naša stopa rasta prihoda je usporena i očekujemo da će se usporavati i u budućnosti“, saopštila je kompanija.Airbnb je ranije planirao da izađe na berzu u avgustu, iako je bio usred otkazivanja povezanih sa pandemijom, čime je vrednost kompanije opala sa 31 milijarde koliko je vredela 2017. godine, na oko 18 milijardi dolara.U maju je kompanija otpustila oko 25 posto svog osoblja ili oko 1.900 ljudi. Plate rukovodioca takođe su smanjene za privremeni šestomesečni period.

Svet

Mađarska će uložiti veto na plan budžeta i opravka EU

Mađarska će uložiti veto na plan budžeta Evropske unije za 2021.-27. godinu, kao i šemu oporavka od pandemije ukoliko pristup sredstvima bude uslovljen poštovanjem vladavine zakona, piše agencija Rojters.Portparol mađarske vlade ponovio je danas da će Budimpešta glasati protiv paketa, a poljski ministar pravde rekao je da bi Varšava mogla slediti njihov primer. Nacionalističke vlade u Budimpešti i Varšavi, koje EU optužuju da podrivaju nezavisnost sudova, medija i nevladinih organizacija, rizikuju da izgube pristup desetinama milijardi evra u fondovima EU ako se uvedu novi uslovi.Mađarski premijer Viktor Orban već je poslao pismo institucijama EU preteći vetom na budžet, a poljski premijer Mateuš Moravjecki napisao je slično pismo prošle nedelje.Lideri EU odlučili su u julu da pristup fondovima EU treba da bude povezan sa poštovanjem vladavine zakona, odlukom koja je razjašnjena u pregovorima između vlada EU u novembru, što je pokrenulo proteste Poljske i Mađarske.

Svet

SpaceX lansirao prve astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu

SpejsIks (SpaceX) je postao prva privatna kompanija koja je lansirala astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, obeležavajući vrhunac dugogodišnjeg rada u partnerstvu sa NASA-om na razvoju ljudskih sposobnosti u svemirskom letu, piše TechCrunch.Misija pod nazivom „Crew-1“ poslala je astronaute NASA-e Šenon Voker, Viktora Glovera i Majkla Hopkinsa, kao i astronauta Japanske agencije za aerokosmičko istraživanje (JAXA) Soičia Nogučia na ISS sa Kenedi svemirskog centra.NASA je 2014. godine izabrala SpejsIks zajedno sa Boingom (Boeing), u okviru programa „Commercial Crew“, za razvoj sistema za lansiranje astronauta sa američkog tla.SpejsIksova raketa Falcon 9, kao i kapsula Dragon postali su prvi sistemi koji su ranije ove godine dobili NASA-in sertifikat za let sa posadom.Kapsula Dragon, koju je njena posada nazvala Otpornost (Resilience) zbog velikog broja izazova ove godine, od kojih je najveći korona virus, treba da stigne do Međunarodne svemirske stanice kasno večeras i tu ostane do proleća.„Ovo je još jedan istorijski trenutak. Četiri astronauta radiće stvaran i ozbiljan posao u ime čovečanstva“, rekao je Džim Bridenstajn, NASA-in administrator, na konferenciji za novinare uoči lansiranja.Misija je prethodno odložena nekoliko nedelja nakon što je kvar na motoru sprečio oktobarski pokušaj lansiranja Falcon 9 rakete koja je nosila američki GPS svemirski satelit.Kada stignu na svemirsku stanicu, posada će početi da pomaže u održavanju stanice, kao i sa radom na raznovrsnim naučnim eksperimentima.Ti eksperimenti uključuju ispitivanje kako mozak i srce astronauta reaguju na svemirsko okruženje, uzgajanje rotkvica u orbiti, testiranje svemirskog odela novim izolacionim tehnologijama i proučavanje kako različite dijete utiču na zdravlje astronauta.Na kraju šest meseci astronauti Crew-1 napustiće stanicu po dolasku NASA-ine misije Crew-2.

Svet

Od viška boli glava: U hrvatskim skladištima propada 40.000 tona krompira

Velika količina krompira kod naših suseda čami u skladištima, a u cilju stvaranja mogućnosti za učešće na konkursima za evropske fondove, trebalo bi ukrupniti posede na kojima se on uzgaja i izboriti se da ta biljka dobije status zasebne kulture i povrća, piše Jutarnji list.Prema proceni stručnjaka Smartera na hrvatskom tržištu je trenutno oko 40.000 tona viška krumpira, a rod se ove godine kreće od oko 120 do 130 hiljada tona, što udovoljava potrebe domaćeg tržišta.Krompir se Hrvatskoj proteklih godina proizvodio na 10.310 hektara, koliko je bilo zasejano tokom 2014.godine, dok je prošle godine bio posađen na 9.387 hektara. Prošle je ostvarena samodostatnost između 80 i 85 posto. U robnoj razmeni krompira Hrvatska imnače ostvaruje deficit koji je u prva tri meseca iznosio 7,54 miliona evra, dok je za celu 2019. godinu bio čak 13,5 miliona evra."Trenutna otkupna cena kasnih sorti krumpira pala je na oko 0,70 kuna (0,092 evro centi) za kilogram, dok je prošle godine bila 1,20 kune (15 evro centi). Pritisak na tržište stiže od uvoznika koji na evropskom tržištu kupuju tržišne viškove, posebno viškove ranih sorti krumpira", ocenjuju u Smarteru.Prema njihovim rečima to dovodi do nagomilavanja viškova kod domaćih proizvođača koji sa svojom cenom ne mogu da konkurišu uvoznoj, pa bi kako se dodaje  trebalo da interveniše Ministarstvo poljoprivrede i pronađe model subvencije, sa ciljem da se izbegne propadanje ogromnih količina hrvatskog krompira.U suprotnom bi, upozoravaju mogla da se dovede u pitanje količina zasada tokom naredne sezone. Pritisak na tržište je dodaju ove jeseni jako veliki, pa zbog problema u vezi sa skladiuštenjem može da dođe do propadanja velike količine ovogodišnjeg roda.Prema podacima "Tržišnog informacijskog sustava u poljoprivredi", cene krumpira u prvoj nedelji novembra u Hrvatskoj su u prodavnicama bile oko  4,69 kuna (61 evro cent) za kilogram, što je više nego u istoj nedelji prošle godine kada je cena bila 4,57 kuna (60 evro centi). Sa druge strane na veletržnicama cene su bile 2,31 kunu (30 evro centi) za kilogram u prvoj nedelji novembra, što je niža cena u odnosu na prošlu godinu kada je kilogram bio 3,02 kune (39 evro centi).Prosečni prinosi krompira u Hrvatskoj još su niski, nestabilni i veoma podložni uticaju vremenskih prilika. Izuzetak su veći proizvođači krompira koji postižu prinose i to ih u potpunosti izjednačava sa najboljim evropskim praksama."EU zemlje svojim proizvođačima i otkupljivačima obilno pomažu s tzv.skrivenim potporama, koje im osiguravaju da spase svoju proizvodnju i tržišne viškove plasiraju izvan svojih tržišta kako bi pokrili troškove proizvodnje svojih proizvođača", zaključak je stručnjaka Smartera.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.