Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Prva efektivna vakcina protiv korone obezbeđuje „90 odsto zaštite“

Prva efikasna vakcina protiv korona virusa može da spreči da više od 90 odsto ljudi dobiju Kovid-19, pokazuje preliminarna analiza, piše BBC.Saopštenje dolazi iz kompanija Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) koje proizvode ovu vakcinu uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo“. Vakcina je testirana je na 43.500 ljudi u šest zemalja i do sada nije bilo razloga za zabrinutost u pogledu bezbednosti.Kompanije planiraju da podnesu zahtev za hitno odobrenje za upotrebu vakcine do kraja meseca.Ova vakcina ima eksperimentalni pristup, odnosno ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem.Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa.Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.Ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj pokazuju da je zaštita tela od 90 odsto postignuta sedam dana posle ubrizgavanja druge doze.Fajzer veruje da će do kraja ove godine moći da isporuči 50 miliona doza, a do kraja 2021. oko 1,3 milijarde.Međutim, postoje logistički izazovi jer se vakcina mora čuvati u vrlo hladnom skladištu na temperaturi ispod minus 80 stepeni Celzijusovih.Postoje i pitanja o tome koliko traje imunitet.Vakcina se smatra najboljim načinom borbe protiv pandemije i izlaska iz nametnutih ograničenja. Trenutno je u trećoj i finalnoj fazi testiranja desetak vakcina, a ova je prva koja je dala neke rezultate.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je krajem oktobra da se u narednih dva do tri dana očekuje potpisivanje ugovora o nemačko-američkoj vakcini.On je tada rekao je da će do marta Srbija dobiti 350.000 doza američko-nemačke „Fajzer" vakcine i da će to biti tek dovoljno da pokrije zdravstveni sistem i veći deo policije i vojske.Dodao je da će najviši predstavnici vlasti primiti vakcinu kako bi građanima pokazali da je važno da ih prime i da je ona dobra.

Svet

Hrvatska će uložiti preko 132 miliona evra u razvoj svojih aerodroma

Hrvatska planira da uloži preko 132,3 miliona evra u razvoj svoje aerodromske infrastrukture, koja će se u velikoj meri finansirati sredstvima Evropske unije dodeljenim zemlji kako bi se ublažile posledice pandemije koronavirusa, piše Exyuaviation. Ukupna pomoć Evropske unije iznosi 22 milijarde evra.„Većina sredstava biće upotrebljena za remont i proširenje piste aerodroma Zadar, kao i za modernizaciju aerodroma Osijek i Rijeka i proširenje aerodroma Mali Lošinj “, rečeno je u Ministarstvu za more, promet i infrastrukturu.Prošle godine je aerodrom u Zadru predstavio svoje planove proširenja koji predviđaju novi terminal i produženje piste za 700 metara.Terminal bi trebalo da ima devet kapija, objekat za razvrstavanje prtljaga, dve vrteške za prtljag i kapacitet za 1.479 ljudi. Aerodrom Osijek predviđa rekonstrukciju svog terminala reorganizacijom postojećeg objekta, poboljšanjem energetske efikasnosti kako bi se smanjili troškovi održavanja, razdvajanjem domaćih i međunarodnih putnika, kao i kupovinom opreme za odleđivanje piste.S druge strane, aerodrom Rijeka planira da proširi površinu zgrade terminala i tehničkog bloka.Prema Oksford Ekonomiksu, aviokompanije, aerodromski operateri, preduzeća na aerodromima (restorani i maloprodaja), proizvođači aviona i pružaoci usluga u vazdušnoj navigaciji zapošljavaju 10.000 ljudi u Hrvatskoj.Pored toga, kupujući robu i usluge od lokalnih dobavljača, sektor podržava još 3.000 radnih mesta.Procenjuje se da će strani turisti koji avionom dolaze u Hrvatsku, a koji novac troše u lokalnoj ekonomiji, podržati dodatnih 19.000 radnih mesta. Ukupno 35.000 radnih mesta podržava vazdušni prevoz i turisti koji dolaze vazdušnim putem. Ukupno je 2,2 odsto BDP-a zemlje bilo podržano ulaganjima u sektor vazdušnog saobraćaja i stranim turistima koji su stizali vazduhom pre pandemije koronavirusa.

Svet

Izborna kampanja u SAD koštala do sada neviđenih 14 milijardi dolara

Ukupni troškovi američkih izbora 2020. godine dostići će bez presedana 14 milijardi dolara, što će ih učiniti najskupljim izborima u istoriji i dvostruko skupljim od prethodnog predsedničkog izbornog ciklusa, pokazuju podaci neprofitne organizacije Centra za reaktivnu politiku.Centar je ranije procenio da će na izborima biti potrošeno skoro 11 milijardi dolara. Međutim, izvanredan priliv političkih donacija poslednjih meseci, vođen bitkom za Vrhovni sud i pažljivo praćenim trkama za Belu kuću i Senat, gurnuo je ukupnu potrošnju preko te cifre od 11 milijardi dolara.Čak i usred pandemije, svi daju više političkih donacija u 2020. godini, počev od običnih pojedinaca koji daju male donacije do milijardera koji doniraju milione.Žene su takođe oborile rekorde što se tiče političkog doniranja, a Amerikanci sve više doniraju kandidatima koji se ne kandiduju za funkciju u njihovoj federalnoj državi.Do ovih ogromnih brojki došlo je najviše zbog neviđene potrošnje na predsedničkim izborima, za koje se očekuje da će ukupna potrošnja biti 6,6 milijardi dolara. To je više za oko 2,4 milijarde dolara u odnosu na prethodne izbore.Demokratski kandidat za predsednika Džo Bajden je prvi kandidat u istoriji koji je prikupio milijardu dolara od donatora. Njegova kampanja je do 14. oktobra donela rekordnih 938 miliona dolara, jašući entuzijazam demokrata da pobede Trampa. Predsednik Donald Tramp prikupio je 596 miliona dolara.Demokratski kandidati potrošili su 6,9 milijardi dolara, u poređenju sa 3,8 milijardi dolara za republikance. Potrošnja demokrata pada na 5,5 milijardi dolara ako se izuzmu troškovi predsedničkih kandidata milijardera Majkla Blumberga i Toma Stejera.Majkl Blumberg je za svoju predsedničku kampanju potrošio 1,12 milijarde dolara, dok je Tom Stejer potrošio oko 350 miliona.Obe stranke prikupile su znatno više nego ikad od malih donatora.Demokrate su prikupile skoro 1,7 milijardi dolara od malih donatora, u poređenju sa milijardom dolara koliko su uspeli republikanci.Sveukupno, mali donatori čine 22 odsto novca prikupljenog u izbornom ciklusu 2020. godine. Ovi pojedinačni donatori koji su dali 200 dolara ili manje činili su samo 15 odsto novca prikupljenog na izborima 2016. godine.Demokrate takođe prikupljaju više velikim delom jer žene daju više.Više od 1,5 miliona žena doniralo je saveznim odborima, što čini 44 odsto svih donatora. To je više od 37 odsto u koliko je bilo 2016 godine. Na izborima 2020. žene su do sredine oktobra dale 2,5 milijarde dolara, u odnosu na 1,3 milijarde tokom celog izbornog ciklusa 2016. godine.Prema istraživanju Centra, žene su više nastrojene demokratama. Na izborima 2020. žene koje daju više od 200 dolara donirale su skoro 1,3 milijarde dolara demokratama i otprilike 570 miliona dolara republikancima.

Svet

Fejsbuk će grupama izdavati „uslovne kazne“ zbog kršenja pravila

U još jednom pokušaju da uspori širenje dezinformacija na svojoj platformi, Fejsbuk planira da kažnjava grupe koje krše pravila o sadržaju „uslovnom kaznom“, odnosno probnim periodom, saopštila je kompanija, piše The Verge.Fejsbuk će cenzurisati bilo koju grupu, kako javnu tako i privatnu, koja u više navrata prekrši standarde zajednice. Moderatori grupa moraće da odobravaju sve objave ručno tokom 60 dana, a za grupe na probnom statusu ne postoji žalba.„Privremeno tražimo od administratora i moderatora nekih političkih i društvenih grupa u SAD-u da odobre sve postove, ako njihova grupa ima niz kršenja pravila naše platforme“, rekao je portparol Fejsbuka Lenard Lem.Administratori će biti obavešteni o statusu svoje grupe i obaveštavani kada će ograničenja biti ukinuta. Tokom probnog perioda, Fejsbuk će pratiti kako moderatori cenzurisanih grupa postupaju sa objavama, ukoliko i dalje budu dozvoljavali sadržaje koji krše pravila platforme, Fejsbuk će možda u potpunosti ugasiti grupe.Ranije ove nedelje, Fejsbuk je ugasio grupu „Stop the Steal“, koja je imala više od 300.000 članova zbog širenja dezinformacija o nameštanju glasova i koja je lažno tvrdila da demokrate pokušavaju da ukradu izbore.Na platformi je trenutno zabranjeno bilo kakvo političko oglašavanje.

Svet

Bitcoin trenutno vredi 15.000 dolara

Vrednost Bitkoina (Bitcoin) skočila je za 9,2 odsto i sada vredi 15.301 dolara što je najviša vrednost ove digitalne valute od januara 2018. godine, javlja Bloomberg. Pristalice tvrde da Bitko...

Svet

Džo Bajden izabran za novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država

Bivši potpredsednik Džo Bajden izabran je za 46. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, pobedivši Donalda Trampa u jednim od najturbulentnijih predsedničkih izbora u Americi.Tramp je u danima nakon glasanja lažno tvrdio pobedu, i neutemeljeno govorio da demokrate pokušavaju da ukradu izbore. Trampova kampanja još uvek osporava proces u nekoliko država.Ubrzo nakon što su Associated Press (AP) i više mreža proglasili pobednika ovih izbora, predsednik Tramp objavio je izjavu u kojoj tvrdi da izbori "još nisu završeni", lažno optužujući novoizabranog predsednika Bajdena za pokušaj podrivanja izbornog procesa i obećavajući da će rezultate izbora osporiti na tamošnjim sudovima, pisao je NPR.Uprkos predsedničkoj retorici, Bajdenov tim je projektovao poverenje dok su prebrojavani glasački listići, znajući da se veliki broj glasova još uvek broji u demokratskim uporištima poput Milvokija, Detroita i Filadelfije.Associated Press je u subotu proglasio Bajdena za pobednika kada je bilo jasno da ga je 20 izbornih glasova u Pensilvaniji prebacilo preko praga od 270 glasova potrebnih za pobedu na Izbornom koledžu.

Svet

Populaciju atlantskih morževa ugrožavaju arktički brodovi i eksloatacija nafte

Ruski naučnici su na obalama Karskog mora, koje se inače nalazi na severu te zemlje otkrili ogromno stanište morževa koje je kako tvrde ugroženo topljenjem leda i ljudskim aktivnostima, javlja agencija Rojters.Izletište, odnosno utočišta gde se morževi okupljaju, razmnožavaju i druže, nalazi se u zabačenom uglu ruskog poluostrva Iamal, a naučnici kažu da su tamo prošlog meseca izbrojali preko 3.000 tih životinja.Njihovi "splavovi" se nalaze na plutajućem morskom ledu ili na arktičkim ostrvima, kažu naučnici. Međutim upozoravaju da topliji klimatski ciklusi znače utiču na smanjenje morskog leda, a staništa su ugrožena i istraživanjem ležišta nafte i gasa i sve većom plovidbom arktičkih brodova."Ovo izletište je jedinstveno jer se na njemu nalaze i ženski i muški morževi, kao i njihovi mladunci različitog uzrasta", kaže Aleksander Sokolov, viši arktički istraživač u Ruskoj akademiji nauka.On je ovo otkriće nazvao "jedinstvenom laboratorijom na otvorenom".Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) proglasilia je morževe 2016. godine kao vrstu koja je "skoro ugrožena" i procenila da je ukupan broj odraslih atlantskih morževa u svetu oko 12.500.Pre nego što je sredinom 20. veka komercijalni lov morževa na međunarodnom nivou zabranjen, postojala je opasnost da se njihova populacija ozbiljno smanji, jer su istrebljivani zbog komercijalne upotrebe njihove masti i kostiju.SUDBINA UGROŽENIH VRSTA: POSLE VIŠE GODINA U SEVERNOJ MAKEDONIJI SE POJAVIO BALKANSKI RIS Boltunov, , rekao je da je odvoz Iamal-a, koji je prvi put otkriven prošle godine, ali tek pravilno dokumentovan prošlog meseca, pokazao da se populacija atlantskog morža oporavlja."Otkriće ovog staništa koje je prvi put pravilno dokumentovano prošle godine pokazuje da se populacija atlantskog morža oporavlja. Želimo da verujemo da je to pozitivan znak", rekao je Andrej Boltunov iz Istraživačko-ekspedicionog centra za morske sisare.Prema njegovim rečima, za sada ima premalo informacija za izvlačenje opsežnih zaključaka, ali upozorava i da je seozna leda u Kraskom moru poslednjih decenija postala duža.Naučnici su uzeli uzorke DNK i na nekoliko jedinki morževa postavili uređaje za satelitsko praćenje, jer žele da prate njihovo kretanje tokom nekoliko meseci.Boltunov podseća da je bilo potrebno mnogo napora da se utvrdi šta je tu posebnu arktičku plažu učinilo toliko atraktivnom za hiljade morževa i koji bi koraci mogli da se preduzmu u cilju njihove zaštite.

Svet

Papa Franja se moli da veštačka inteligencija bude dobra prema čovečanstvu

Za svoju mesečnoj molitvi za novembar, Papa Franja se, između ostalog, molio da razvoj veštačke inteligencije bude na dobrobit čovečanstva, prenosi Axios."Molimo se da će napredak robotike i veštačke inteligencije uvek služiti čovečanstvu”, glasila je njegova molitvena nakana za novembar, koja je svakog meseca objavljena na Papinoj svetskoj molitvenoj mreži.Vatikan je prethodno u februaru organizovao samit, kojem su prisustvovali IBM i Majkrosoft, a na kom se raspravljalo o načinima za dizajniranje veštačke inteligencije koja će biti usmerena na dobrobit ljudi.Takođe je formulisan i "Rome Call for AI Ethics", koji poziva da se automatizacija i digitalizacija razvija "sa fokusom na dobrobit životne sredine i našeg zajedničkog doma".Nakon samita, Papa je upozorio da bi razvoj ovih tehnologija mogao da pogorška već postojeće ekonomske nejednakosti, ali je takođe izrazio nadu u "veliki potencijal koji nove tehnologije pružaju".

Svet

Ponovna recesija u Evropi usporiće globalni ekonomski oporavak

Globalni bruto domaći proizvod (BDP) oporavio se brže nego što se očekivalo u trećem kvartalu ove godine, ali ponovne mere zaključavanja širom Evrope podstaknuće novi pad aktivnosti u bloku u četvrtom kvartalu, kaže Fičov tim (Fitch Ratings) za ekonomiju u ažuriranju svojih globalnih prognoza BDP-a.BDP evrozone očekuje pad od 4 odsto u četvrtom kvartalu, a predviđa se snažniji oporavak na proleće naredne godine ukoliko ne bude bilo potrebe za dodatnim karantinom.Bruto domaći proizvod u trećem kvartalu rastao je mnogo brže nego što se očekivalo u SAD-u, a posebno u evrozoni.Međutim, slabiji evropski oporavak usporiće svetski rast sledeće godine, ali prognoze za Kinu i SAD za 2021. godinu su nepromenjene.Fič sada smatra da će američki BDP ove godine pasti za 3,7 odsto u poređenju sa 4,6 odsto, koliko su prethodno prognozirali, prognoza za 2021. godinu je nepromenjena i iznosi 4 odsto.Kineski kontinuirani međugodišnji rast bio je malo slabiji od očekivanog, pa je procena rasta za 2020. godinu pala sa 2,7 odsto na 2,3 odsto, ali oporavak se nastavlja.Ponovno uvođenje karantina u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji i pooštrena ograničenja u Italiji i Španiji verovatno će znatno stisnuti BDP evropskog uslužnog sektora. „S obzirom da škole ostaju otvorene, proizvodne i građevinske aktivnosti će se nastaviti u Francuskoj, ali i usled lekcija naučenih tokom prethodnog karantina, uticaj karantina na svakodnevnu aktivnost verovatno će biti manji nego na proleće, „rekao je Brajan Kulton, glavni ekonomista Fiča.Najnovija zaključavanja planirana su da traju četiri nedelje, ali Fič pretpostavlja će se nova ograničenja postupno ukidati samo tokom zimskih meseci. 

Svet

Aspirin kao potencijalna terapija za pacijente sa koronavirusom

Aspirin će se testirati kao mogući tretman za pacijente sa koronavirusom u jednom od najvećih britanskih ispitivanja, koje treba da proceni da li ovaj lek može smanjiti rizik od nastanka krvnih ugrušaka kod virusno pozitivnih ljudi, piše agencija Rojters.Studija pod nazivom „Oporavak“ (Recovery) istražuje niz potencijalnih tretmana za pacijente sa virusom, a rekli su da će u ispitivanje uključiti i Aspirin koji se često koristi kao razređivač krvi.„Postoji jasna osnova za verovanje da bi Aspirin mogao biti koristan, a bezbedan je, jeftin i široko dostupan“, rekao je Piter Horbi, jedan od glavnih naučnika u ispitivanju.Pacijenti zaraženi koronavirusom imaju veći rizik od nastanka krvnih ugrušaka zbog hiperreaktivnih trombocita, ćelijskih fragmenata koji pomažu u zaustavljanju krvarenja.Aspirin je antitrombocitno sredstvo i može smanjiti rizik od ugrušaka.Očekuje se da će najmanje 2.000 pacijenata nasumično dobiti 150 mg aspirina dnevno, zajedno sa uobičajenim tretmanom lečenja. Podaci tih pacijenata uporediće se sa najmanje 2.000 drugih pacijenata koji primaju standardni tretman lečenja koronavirusa.Utvrđeno je da male dnevne doze aspirina smanjuju rizik od određenih karcinoma. Kao sredstvo za razređivanje krvi, povećava rizik od unutrašnjih krvarenja, a uzimanje previše u dužem vremenskom periodu povezano je sa oštećenjem bubrega.Ostali tretmani koji se ispituju u suđenju uključuju uobičajeni antibiotik azitromicin i koktel antitela kompanije Regeneron koji se koristio za lečenje simptoma predsednika SAD-a Donalda Trampa.

Svet

Zakupcima pašnjaka pored klisure Jukan u Australiji bile nepoznate namere Rio Tinta

Zakupcima pašnjaka u blizini klisure Jukan u Australiji tvrdi da je nekoliko godina morao da se bori i sazna prave informacije o planovima Rio Tinta za proširenje rudnika u tom području, tvrde savezni službenici koji vode istragu o rušenju aboridžinskih svetih mesta starog 46 hiljada godina, a prenosi Gardijan.Vlasnik zakupa Evan Pensini pristupio je informacijama o planovima koristeći zakonski akt FOI (Freedom of Information Act), koji omogiućava pristup informacijama od javnog značaja, tek nakon pet godina.Reč je o pastirskom zakupu pod nazivom "Cheela Plains" koji pokriva pola miliona hektara zemlje i graniči se sa rudnikom Brockman 4 Rio Tinta, a vlasnik je rekao je da ga je iznenadilo rušenje jer se još od 2014. godine zna koliko je ta lokacija važna."Posao sa Rio Tintoom je veoma loš još od sedamdesetih godina. Kada je 2006. godine odobreno proširenje rudnika od strane Vlade zapadne Australije, nismo bili obavešteni o tome," rekao je Evan.Prema njegovim rečima, između 2008. i 2010. godine pokušali su da dođu do informacija o tome šta Rio Tinta namerava da uradi sa rudnikom i pašnjacima, ali je na kraju njegov advokat morao da iskoristi zakonska pravila o slobodnom pristupu informacijama."Pre nego što smo zaista zauzeli čvrst stav 2011. godine, Rio Tinto nije želeo ništa da nam kaže o rudniku", rekao je Pensini.Dodaje da se od 2017. godine odnos poboljšao sa rukovodstvom srednjeg ranga u Rio Tintu poboljšao, ali da tek treba postići pravu ravnotežu između vađenja rude i očuvanja krajolika."Područje oko rudnika deo je zemlje koja za mene ima poseban značaj, još od moje mladosti", nagladio je Pensini.On naglašava da je njegov cilj da zajedno sa ostalim sunarodnicima brine o zemlji i da je prenese budućim generacijama u boljem stanju nego što je bila kada su je primili na upravljanje.Pensini je rekao da je poznat značaj pećina u klisuri Jukan još od ispitivanja kulturnog nasleđa u toj oblasti, koje je inače platio Rio Tinto 2014. godine."Pretpostavljam da je to znala i kompanija. Dali su nam mapu na kojoj je bio ucrtan plan jame. Znao sam da su pećine u blizini, samo sam pretpostavio da nema šanse da kopaju iznad," tvrdi Pensini.On je kako prenosi Gardijan i na pitanje službenika koji vode istragu da za lokaciju aboridžinskih pećina ne bi mogao da zna samo neko koji nije sa ove planete, odgovorio potvrdno.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE BROJNA ISTRAŽIVANJA I BUŠENJAPensini je rekao da je pastoralni zakup Cheela Plains preplavljen zakupima za istraživanje, zakupom rudnika ili zakupom za posebne namene. Tu kako kaže dolaze svi od malih kopača do velikih rudarskih kompanija.Dodao je da fizički nikoga ne mogu da zaustave, osim ukoliko se ne uništava deo njihove infrastrukture, drugi način kontrole kako kaže nemaju."Rekla bih da uopšte ne zarađujemo mnogo od rudarstva. Zabluda je da su se Aboridžini obogatili od tih honorara," izjavila je izvršna direktorka aboridžinske korporacije Robe River Kuruma, Sara Slateri. Dodala je da je uticajem rudarskih kompanija teško upravljati, kao i da narodi u Australiji treba da budu zabrinuti u vezi sa nasleđem koje treba da ostave svojim pokoljenjima.Komisija koja sprovodi istragu o incidentu u klisuri Jukan, razgovarala je i sa tradicionalnim vlasnicima tog područja, predstavnicima aboridžinskih naroda Puutu Kunti Kurrama.

Svet

EBITDA MOL Grupe se u trećem kvartalu oporavila uprkos krizi

  Čista CCS EBITDA snažno je odskočila od najnižeg nivoa u Q2 i dostigla 610 miliona dolara u Q3 2020, što je za samo 12% niže nego prošle godine.  Svi segmenti nastavili su da generišu pozitivni slobodan novčani tok i u Q3 i u godini do danas, uprkos pandemiji i ekonomskoj krizi.  Upstream EBITDA poboljšana je u Q3 u poređenju sa Q2, ali je smanjena za 10% na godišnjem nivou, na 212 miliona dolara, zbog pada cena nafte i gasa, dok je doprinos ACG-a delimično kompenzovao negativne efekte.  Downstream čista CCS EBITDA oporavila se od najnižih nivoa u Q2 na 202 miliona dolara, ali je 26% ispod prošlogodišnjih rezultata, zbog vrlo loših rafinerijskih marži.  EBITDA segmenta Consumer Service se vratila na dvocifreni rast u Q3, budući da je porasla za 14% na godišnjem nivou i iznosila 183 miliona dolara. Ovaj segment je postao najsnažniji učesnik u slobodnom novčanom toku Grupe u prva tri kvartala 2020. godine.  Kako se situacija sa pandemijom ponovo komplikuje u središnjem regionu, ograničenja mobilnosti i zaključavanja smanjuju izglede.Budimpešta, xx. novembar, 2020. – MOL Grupa objavila je svoje finansijske rezultate za treći kvartal 2020. Tokom ekonomske krize izazvane pandemijom, čista CCS EBITDA snažno je odskočila od najnižih nivoa u Q2 i u Q3 2020. godini i dostigla 610 miliona dolara, što je samo 12% manje nego u istom periodu prošle godine. Ovaj rezultat je doveo EBITDA u periodu Q1-Q3 2020 na 1,59 milijardi dolara, 14% niže u odnosu na prošlu godinu, što implicira da će EBITDA za celu 2020. godinu biti na nivou gornjeg opsega projekcija - oko 1,9 milijardi dolara. Pojednostavljeni slobodni novčani tok skočio je u Q3 na 306 miliona dolara, prateći CAPEX smernice, dovodi do pojednostavljenog slobodnog novčanog toka u iznosu od 662 miliona dolara od početka godine do danas, 42% više nego u prva tri kvartala prošle godine. Organski rashodi u kapitalu opali su za 33% u prva tri kvartala, što je odraz snažne CAPEX kontrole kao i usporavanja zbog pandemije COVID-19.Predsednik uprave i glavni izvršni direktor Zsolt Hernádi izjavio je: „Zarada se u trećem kvartalu snažno oporavila od najnižih nivoa u Q2, što će nam verovatno omogućiti da ostvarimo godišnji 2020 EBITDA na nivou gornjeg opsega projekcija od oko 1,9 milijardi dolara. Svi poslovni segmenti su do sada u ovoj godini generisali pozitivan slobodan novčani tok uprkos pandemiji, što je jasan dokaz agilnosti i otpornosti našeg poslovanja. Consumer services istakao se sa novom svevremenskom visokom kvartalnom EBITDA u Q3, ali su i drugi segmenti relativno dobro prošli uprkos smanjenim cenama roba i maržama: Upstream je imao koristi od kupovine ACG-a, dok je Downstream poboljšan zahvaljujući izuzetnoj raspoloživosti imovine i većim protokom rafinerija. Ipak, moramo ostati na oprezu, jer pandemija još uvek nije gotova, a naredni meseci će nas možda sve ponovo testirati.”Upstream proizvodnja je porasla za 8% u odnosu na prethodni kvartal na 126,9 hiljada barela po danu i bila je za 18% veća nego pre godinu dana u istom kvartalu. Obim je podstaknut većom neto raspodelom, izdvajanjem i doprinosom ACG-a u četvrtom kvartalu. Neto proizvodnja MOL-ovih prava na imovinu Azerbejdžana iznosila je 29,8 hiljada barela dnevno u Q3 2020. Cene nafte i gasa su se oporavile u Q3, ali su i dalje znatno ispod nivoa od pre godinu dana. U periodu Q1-Q3 Upstream EBITDA bila je očigledno vođena ogromnim negativnim uticajem cena nafte (Brent je pao za 37% na godišnjem nivou na 41 dolara / bbl) i ostvarenim cenama gasa (-34% na godišnjem nivou).Downstream segment čista CCS EBITDA snažno je odskočio i skoro udvostručio u odnosu na najniže vrednosti iz Q2, ali je ostao 26% slabiji nego 2019. godine zbog nižih marži rafinerije i nešto slabijih marži petrohemije. Projekat Polyol dostigao je 70% ukupnog završetka na kraju Q3, iako je napredak donekle zaostao u odnosu na plan zbog situacije sa pandemijom. Uvedeni su protokoli kako bi se umanjio rizik od zaraze unutar građevinske zajednice i kako bi se osigurao kontinuitet poslovanja. U Q3 je u Mađarskoj završeno novo postrojenje za proizvodnju bitumena modifikovanim  gumenim granulatom od 20kt za reciklažu otpada od guma.Consumer Services dostigao je novi kvartalni rezultat svih vremena u iznosu od 183 miliona dolara, što je za 14% više u odnosu na prošlu godinu, podržano snažnim performansama goriva. Niži OPEX takođe je pomogao EBITDA zbog akcija uštede po celoj mreži. Pojednostavljeni slobodni novčani tok porastao je za 27% u Q3 na godišnjem nivou i za 14% u prva tri kvartala 2020. na preko 300 miliona dolara; ovaj iznos već premašuje nivo za celu 2019. godinu. MOL-ovo glavno predstavljanje Fresh Corner koncepta nastavlja se širom mreže, broj rekonstruisanih lokacija sa Fresh Corner-om porastao je na 910 u Q3 sa 895 na kraju Q2 2020.EBITDA Gas Midstream segmenta porasla je za 59% na godišnjem nivou u Q3 2020. na 43 miliona dolara, kao rezultat povećane potražnje za prekograničnim kapacitetima, dok su operativni troškovi bili niži. Rezervacije većih kapaciteta i niži OPEX povećali su EBITDA u period Q1-Q3, što je rezultiralo 37% većim učinkom u odnosu na isti period prošle godine.

Svet

Lufthanza ukida letove za Zagreb

Nemačka aviokompanija Lufthanza će od 1. decembra otkazati liniju od Minhena do Zagreba, nakon što je prethodno ove godine otkazala letove iz Frankfurta do proleća 2021. godine, piše portal SEEbiz.Kompanija će ukidanjem ove linije takođe privremeno napustiti zagrebački aerodrom.Lufthanza je liniju Minhen-Zagreb pokrenula ubrzo nakon zaključavanja na proleće i u početku je njome saobraćala tri puta nedeljno, postepeno povećavajući broj nedeljnih letova između ova dva grada.Nemačka aviokompanija je 2016. godine na zagrebačkom aerodromu imala udeo od 18,25 odsto celokupnog putničkog prometa, a 2017. čak 17,45 odsto.Linija Minhen-Zagreb bila je jedina aktivna linija do Hrvatske i očekivalo se da će Lufthanza obavljati letove cele zime, s obzirom da je broj letova za novembar povećan, a očekuju se i dnevni letovi. Međutim, od 1. decembra kompanija će obustaviti saobraćaj na ovoj relaciji, te će privremeno napustiti zagrebački aerodrom, a samim tim i hrvatsko tržište.Eurowings je sada jedina kompanija iz Lufthanza Grupe koja će ove zime saobraćati do zagrebačkog aerodroma.

Svet

Broj novoosnovanih preduzeća u EU zabeležio oštar pad

U drugom kvartalu 2020, odnosno u tromesečju kada su mere za sprečavanje širenja COVID-19 već bile na snazi u svim državama članicama Evropske unije, broj registracija novih preduzeća zabeležio je značajan pad, pokazuju podaci Eurostata.Broj registracija novih preduzeća u EU bio je u rastu od 2015. do kraja 2019. godine, a trend je prekinut samo u prvom i drugom kvartalu 2020. godine usled posledica pandemije.Takođe, tokom drugog kvartala 2020. godine, zabeležen je još oštriji pad broja proglašenja bankrota. Od 2015. godine postoji jasan trend pada sa naglim smanjenjem u prvom i drugom kvartalu 2020. godine.Smanjenje broja registracija i bankrota može se u velikoj meri objasniti činjenicom da odgovarajuće uprave odgovorne za evidentiranje registracija i bankrota privremeno nisu bile dostupne ili zatvorene, pa stoga ovi događaji nisu mogli biti prijavljeni odmah, već sa zakašnjenjem.Vlade su takođe mogle da dozvole dodatno vreme za okončanje administrativnih postupaka. Pritom, za bankrote, vladine mere podrške preduzećima tokom krize omogućile su preduzećima koja bi inače podnela zahtev za bankrot da nastave sa svojim aktivnostima.

Svet

Zagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusa

Zagađenje vazduha štetnim čestima povezano je sa većom stopom smrtnosti od Kovid virusa, pokazuju nova istraživanja, piše Axios.U studiji objavljenoj danas u časopisu Science Advances, istraživači sa Harvarda otkrili su vezu između većeg nivoa zagađenja vazduha štetnim česticama i veće stope smrtnosti od korone. Istraživanje je obavljeno u više od 3.000 okruga u SAD-u i pokazuje da u okruzima u kojima je vazduh bio zagađeniji stopa smrtnosti od korone bila je povećana za gotovo 11 odsto. Međutim, istraživači upozoravaju da je teško reći sa sigurnošću da je zagađenje vazduha povezano sa većom stopom smrtnošću od korona virusa, jer podaci za velike, reprezentativne populacije na pojedinačnom nivou još uvek ne postoje.Pored toga, novi izvestaj Ujedinjenih nacija o uticaju pandemije na najveće svetske gradove, takođe pronalazi korelaciju između zagađenja vazduha i veće stope smrtnosti od virusa. “Postoje dokazi o tome da je loš kvalitet vazduha u korelaciji sa višim stopama smrtnosti od COVID-19,” navodi se u izveštaju.Generalni sekretar UN Antonio Gutereš smatra da je potrebno slediti principe ekološki prihvatljivog, otpornog i inkluzivnog ekonomskog oporavka, pisala je ruska novinska agencija Tass.Prema svetskom indeksu zagađenja vazduha, Beograd je prošle nedelje bio pri vrhu liste kao jedan od gradova sa najlošijim kvalitetom vazduha. Trenutno se nalazi na 23. mestu. 

Svet

Danska planira da istrebi 17 miliona kuna zbog novog soja koronavirusa

Danci planiraju da ubiju čitavu populaciju kuna, kojih trenutno ima više od 17 miliona, nakon što je na farmama otkrivena mutirana verzija korona virusa koja se proširila na ljude, piše agencija Rojters.Premijerka Danske Mete Fredriksen na konferenciji za novinare je citirala vladin izveštaj u kojem se navodi da je utvrđeno da mutirani virus slabi sposobnost tela da stvara antitela, što potencijalno čini neefikasnim trenutne vakcine u razvoju.Danska vlada saopštila je da je mutirani virus sa kuna prešao na ljude i da je do sada zaraženo 12 osoba. Nalazi, koji su podeljeni sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti, zasnovani su na laboratorijskim testovima Državnog instituta za serum, danskog nadležnog zdravstvenog organa koji se bavi zaraznim bolestima.Danska je najveći svetski proizvođač krzna od nerca, a izvoz krzna kune čini oko 1 odsto celokupnog Danskog BDP-a.Premijerka Frederiksen opisala je stanje kao „vrlo, vrlo ozbiljno".„Imamo veliku odgovornost prema sopstvenom stanovništvu, ali s mutacijom koja je sada pronađena, imamo još veću odgovornost i za ostatak sveta", rekla je premijerka.Treba ukloniti kune na više od 1.000 farmi, što u policiji opisuju kao „veoma veliki poduhvat koji se mora obaviti što pre".Španija je u julu istrebila 100.000 kuna nakon što su slučajevi otkriveni na farmi u provinciji Aragon, a desetine hiljada životinja zaklane su u Holandiji nakon izbijanja zaraze na tamošnjim farmama.U toku su ispitivanja kako bi se otkrilo kako i zašto su kune zarazile i na koji način šire bolest.

Svet

Belgijski premijer: Stroge mere protiv virusa ostaju dok ne pronađemo vakcinu

Mere protiv širenja Kovid zaraze ostaće dugoročno na snazi sve dok ne budu bile dostupne vakcine, rekao je premijer Aleksander De Kru tokom posete bolnici u sredu, piše Euractiv.„Dok ne bude vakcine, moraćemo da se nosimo sa pandemijom mnogo strože nego tokom leta“, rekao je premijer u razgovoru sa kraljem Filipom i osobljem bolnice u Alstu, navodi belgijska novinska agencija Belga.„Čak i ako vidimo efekte ovih mera, moramo vrlo jasno staviti do znanja da će to biti dugoročni napor“, naglasio je De Kru.Iako će u jednom trenutku broj zaraženih pasti, „ljudi se moraju pridržavati mera duži vremenski period kako bi se osiguralo da se situacija u bolnicama normalizuje, što će potrajati mesecima“, dodao je belgijski premijer.De Kru je rekao da je naučio lekciju iz onoga što se dogodilo kada su mere ublažene nakon prvog talasa na proleće, dodajući da će stroge mere morati da ostanu na snazi "narednih meseci".Stopa novih Kovid infekcija u Belgiji je usporena, ali prerano je reći da je drugi talas zemlje dostigao vrhunac, saopštila je vlada u ponedeljak kada su na snagu stupila nova ograničenja sa ciljem da spreče slom zdravstvenog sistema. U nedelji od 25. do 31. oktobra, dnevno je u proseku bilo 14.235 novih slučajeva, što je pad od 4 odsto u poređenju sa nedeljom ranije.Međutim, zdravstveni stručnjaci su takođe ukazali na činjenicu da je taj broj niži, jer se ljudi bez simptoma ređe testiraju.Ukupan broj potvrđenih slučajeva u Belgiji od početka pandemije je 452.541.

Svet

Ćerke predsednika Azerbejdžana vlasnice luksuznog kompleksa u Crnoj Gori

Izgradnja luksuznog turističko-stambenog kompleksa dodeljena je azerbejdžanskoj kompaniji, iako je za zakup zemljišta ponudila dvostruko manje od Amerikanaca, piše hrvatski portal Poslovni.Naselje Portonovi u Kumboru u Crnoj Gori razvija kompanija Azmont Investment, koja kaže da je za projekat do sada uložila 737,4 miliona evra.Izgradnja je dodeljena je 2012. godine azerbejdžanskoj državnoj naftnoj kompaniji SOCAR, iako je za zakup zemljišta u trajanju od 90 godina ponudila duplo manje od američkog konzorcijuma NCH.Pored toga, kompanija nije ispunjavala uslove iz tendera da mora biti ugledan operater turističkih kompleksa sa četiri ili više zvezdica.Česte promene planova u Vladi Crne Gore omogućile su kompaniji da izgradi dvostruko više kvadratnih metara vila i stanova koji su na prodaju, ali je cena zakupa ostala jedan evro po kvadratnom metru.Aco i Ana Đukanović, brat i sestra Mila Đukanovića, kao i građevinsko preduzeće Bemax iz Podgorice povezani su sa jednom od najvećih investicija u Crnoj Gori.SOCAR je na tenderu nudio jedan evro po kvadratnom metru godišnje, fiksnu dobit od pet odsto i ulaganje od 258 miliona evra tokom osam godina. Američki konzorcijum NCH ponudio je dva evra po kvadratnom metru, dobit od 5,1 odsto i procenjenu investiciju od 200 miliona evra, uz investicioni program koji navodi investicije od 90 miliona evra.Iako je cena zakupa bila jedna od važnih stavki, Tenderska komisija Saveta za privatizaciju odlučila se za azerbejdžansku ponudu.Tada je vlada Crne Gore nekoliko puta menjala planove za lokaciju i dozvolila dvostruko veću izgradnju od planirane, kao i promenu strukture, sa više stanova, vila i poslovnih prostora, a u ugovoru nema klauzule o antikorupciji.Trenutno je u Kumboru, na površini od 26 hektara, duž 1800 metara obale, izgrađen čitav mali grad.Izgrađen je hotel „One&Only“, koji još uvek nije otvoren, marina, vile i stambene zgrade, sa uređenim prilazima, trgovima sa fontanama i parkovima. Tu su i butici, restorani, kafići, antikvarnice, galerije i drugi lokali.Prema ugovoru, završetak radova planiran je u prvih osam godina zakupa, odnosno ove godine.Glavni izvođač radova je Pizzarotti Montenegro, registrovan u Herceg Novom, koji je podružnica švajcarske kompanije sa istim imenom.Članovi porodice Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore, povezani su sa poslovima u Kumboru.Republički zavod za urbanizam i dizajn (RZUP), koji je u većinskom vlasništvu njegovog mlađeg brata Ace Đukanovića, nadgleda investiciju i priprema izveštaje za parlament.RZUP je posao dobio na tenderu, a investitor mu mora platiti 142.800 evra.Predsednikova sestra Ana Đukanović obavljala je pravne poslove za Azmont banku preko svoje advokatske kancelarije.Takođe, podgorički Bemax, navodno povezan sa ljudima bliskim predsedniku Đukanoviću, objavio je da je ugovorio posao sa azerbejdžancima vredan 61,5 miliona evra.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.