Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Spajaju se Podgorička i Crnogorska komercijalna banka

Spajanje dve finansijske instucije iz Crne Gore, Podgoričke banke i Crnogorska komercijalne banke (CKB), biće završeno 11. decembra, preneo je portal Biznis.rs.„U cilju profesionalnog i krajnje transparentnog načina rešavanja pitanja optimizacije broja zaposlenih, tom projektu smo pristupili strateški i možemo saopštiti da će do 200 radnika biti u prilici da ostvari prava iz kolektivnih ugovora obe banke i dobije odgovarajuće otpremnine. Većina tih kolega ostaće zaposleno u banci sve do momenta spajanja banaka“, naveli su iz CKB.Od tog momenta, kako se navodi, integrisana banka će poslovati pod nazivom Crnogorska komercijalna banka Podgorica, kao članica mađarske OTP Grupe. Projekat spajanja traje od jula 2019. godine kada je CKB, članica OTP, kupila 90,56 odsto akcija Societe, koja je nakon toga promenila ime u Podgorička banka.CKB banka je još krajem prošle godine najavila da će u budućoj banci raditi oko 530 zaposlenih. Brojne filijale Podgoričke banke, kako su rekli u CKB, biće zadržane u okviru nove CKB mreže. Nakon spajanja, CKB će imati 35 filijala, što je više nego ranije, dodaje se u informaciji.STRANCI U CRNOGORSKIM BANKAMA ČUVAJU OKO POLA MILIJARDE EUR

Svet

Uvoz fitnes opreme oborio sve rekordne

Protivepidemiološke mere negativno su uticale na uvoz velikog broja proizvoda, ali su istovremeno dovele do naglog skoka potražnje za fitnes opremom, budući da su uvedene mere znatno uticale na dostupnost teretana u većini zemalja.Prvi talas infekcija koronavirusom znatno je poremetio međunarodnu trgovinu tokom početka ove godine, pa je tako opao i uvoz fitnes opreme u Evropsku uniju.Međutim, u narednim mesecima došlo je do naglog oporavka, kada je u junu i julu uvezeno 44 i 42 odsto više opreme u poređenju sa istim mesecima tokom 2019. godine, javlja Eurostat.U prethodnim godinama je uvoz fitnes opreme uglavnom bio najveći tokom zime, na kraju tekuće i na početkom naredne kalendarske godine.Glavni partner za uvoz te opreme u EU je Kina, koja je ove godine bila zaslužna za 73 odsto dodatnog uvoza u periodu od januara do jula.Drugi glavni uvoznici bili su Tajvan sa 9 odsto udela u dodatnom uvozu, SAD sa 8 odsto i Ujedinjeno Kraljevstvo sa 5 odsto.Ove četiri zemlje činile su 95 odsto svih dodatnih uvoza fitnes opreme na teritoriju EU u ovoj godini.

Svet

Pet država čije su privrede izbegle korona-krizu

Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će ove godine svetski BDP opasti za 4,4 odsto usled pandemije. Najprimetniji izuzetak biće privreda Kine, koja ima procenjeni rast realnog BDP-a od 1,9 odsto tokom godine korona-krize, dok se predvođa da će kisneksa ekonomija porasti za 8,2 odsto u 2022. godini, prenosi fDi Intelligence.Očekuje se da će Kina ući u narednu godinu sa stopama rasta sličnim onim prepandemije, a otpornost Kine takođe će dovesti do rasta u regionu, posebno u Vijetnamu i Bagladešu.Rast će zabeležiti i Gvineja, gde kineska potražnja za rudarskim proizvodima omogućava pozitivne stope rasta.Kako u nedavnom izveštaju navodi Leri Hu, ekonomista za investicionu banku Macquarie Capital, postoje dva glavna faktora u načinu na koji se Peking izborio sa krizom.Kao prvo, Kina je uvela verovatno najstrožije mere bezbednosti na svetu, što je dovelo do naglog pada privredne aktivnosti. Međutim, te mere pomogle su da se pandemija suzbije dovoljno da se stanovništvo vrati u normalu, nakon čega se potrošnja oporavila istovremeno kad i proizvodnja.Peking je takođe umesto davanja novca domaćinstvima naterao banke da pozajmice izdaju uglavnom privredi, dok jetargetirala  Narodna banka Kine obezbedila likvidnost bankarskog sistema, ali i ciljala oporavak mala i srednja preduzeća.Nakon naglog ekonomskog rasta zemlje u poslednjih 40 godina, predsednik Kine Si Đinping izjavio je početkom novembra da je sasvim moguće da se ekonomija ponovo duplira od 2020. do 2035. godine.Očekuje se da će rast BDP-a susednog Vijetnama usporiti na (pozitivnih) 1,9 odsto u ovoj godini, a zatim dostići 6,7 odsto u narednoj.Za Bangladeš se predviđa smanjenje stope rasta na 3,8 odsto, manje od pola stope u prethodnoj godini prema podacima MMF, dok se očekuje da će blagi oporavak dovesti do stope od 4,4 u narednoj fiskalnoj godini.Peking je proglasio u julu da će 97 odsto uvoza iz Bangladeša primenjivati nulta stopa carine.Gvajana će u ovoj godini imati najveći rast BDP-a od oko 26 odsto, ali se smatra da takav rast nije održiv za tu južnoameričku zemlju, zbog čega se očekuje znatni pad u narednoj godini.ž

Svet

Ekonomski oporavak pre 2022. godine samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj

Oporavak istočnoevropskih ekonomija biće spor i zavisiće od uspeha u suzbijanju pandemije, pod uslovom da ne budu neophodne drastičnije mere protiv širenja virusa, kao i od nastavljenih mera vladine podrške, pokazuju nove projekcije koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW), piše portal Bankar.To su glavne tačke jesenje ekonomske prognoze za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu (CESEE).Većina zemalja CESEE-a podnele su prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali mnoge ekonomije u regionu i dalje ozbiljno trpe posledice, posebno one koje se oslanjaju na turizam, kao što su Hrvatska i Crna Gora i one koje u velikoj meri zavise od spoljne trgovine, kao Slovenija.Intervencije vlada širom regiona pomogle su delimično pri ublažavanju najgorih ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.Ubrzani drugi talas pandemije rezultirao je ponovnim uvođenjem ozbiljnih ograničenja, a to bi moglo da se pojača u narednim mesecima, čineći ponovni pad ekonomske aktivnosti gotovo izvesnim.Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni. Nakon procenjenog smanjenja od 4,5 odsto ove godine, očekuje se da će region porasti za 3,1 odsto 2021. i 3,3 odsto 2022. godine. Hrvatska i Crna Gora imaće najbolji rezultat 2021. godine, dok će oporavak biti znatno prigušeniji u Bugarskoj i Ukrajini. Belorusija će zabeležiti još jednu godinu recesije.Samo će se Litvanija, Srbija i Turska vratiti na nivo ekonomske aktivnosti od 2019. pre 2022. godine.Pored mogućnosti oštrijih mera zabrane u zimskim mesecima, pandemija će ostaviti trajne posledice u vidu pada potražnje za mnogim uslugama, poput vazduhoplovne industrije, ugostiteljstva i rekreacije.Značajna vladina podrška i dalje će biti potrebna u čitavom regionu.„Ovo bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u državama članicama EU centralne i istočne Evrope, ali bi moglo biti problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u ili koje su u velikoj meri zavisne od strane pomoći“, zaključuje Bečki institut.

Svet

Gugl ukida besplatno neograničeno skladištenje fotografija

Gugl (Google) je u sredu najavio da će prestati da nudi neograničeno besplatno skladištenje fotografija od 1. juna 2021. godine, međutim, fotografije otpremljene pre toga neće se uračunati u novo ograničenje od 15 GB, piše Axios.Zahvaljujući svom besplatnom skladišnom prostoru, kao i odličnoj pretrazi i jednostavnosti korišćenja, Gugl Fotos (Google Photos) bila je idealna opcija za mnoge korisnike, pobedivši razne konkurente.U objavi na svom blogu, Gugl je rekao da je taj potez potreban kako bi se osiguralo da proizvod ima održivu budućnost.„Budući da se toliko vas oslanja na Gugl Fotos za čuvanje uspomena, važno je da to nije samo sjajan proizvod, već i da dugoročno zadovoljava vaše potrebe“, rekao je tehnološki gigant.Gugl je uvek ograničavao koliko fotografija i video zapisa u punoj rezoluciji mogu da dodaju besplatni korisnici, ali je oterao veći deo konkurencije nudeći neograničeno skladištenje fotografija donekle kompresovanih, ali i dalje pristojno visoke rezolucije.

Svet

Na crnom tržištu cveta prodaja lažnih rezultata PCR testova

Kako širom sveta broj novih slučajeva korona virusa raste, mnoge zemlje sada zahtevaju negativne rezultate testa za ulazak, pa tako mnogi turisti koji žele da putuju kupuju lažne testove kako bi zaobišli ova pravila, piše Vašington post.Praksa falsifikovanja ili kupovine lažnih rezultata pojavila se na destinacijama širom sveta, sa slučajevima izmanipulisanih rezultata u Brazilu, Francuskoj i Velikoj Britaniji, a letos je bio slučaj i u Srbiji.Prošle nedelje su francuski zvaničnici uhapsili grupu falsifikatora koji su prodavali lažne negativne rezltate na pariskom aerodromu Šarl de Gol. Prema agenciji Associated Press, grupa je tražila 180 do 360 dolara (150 do 300 evra) za digitalne potvrde negativnog rezultata.Lažne potvrde čuvane su na mobilnim telefonima i imale su ime medicinske laboratorije koja se nalazila u Parizu.Policija u Brazilu nedavno je uhapsila četvoricu domaćih putnika koji su falsifikovali testove na korona virus kako bi posetili ostrvo Fernando de Noronha privatnim avionom.Prema britanskim novinama, praksa se pojavila i u Engleskoj. Lankašire telegraf je izvestio da je razgovarao sa jednim čovekom koji je doktorirao negativni test na korona virus svog prijatelja, odštampao ga i koristio za međunarodna putovanja. U Srbiji je letos uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su izrađivali lažne rezultate PCR testova za korona virus i druge isprave, koje su prodavali za 100 do 800 evra, saopštilo je u Beogradu Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Svet

Fejsbuk i Gugl produžili zabranu političkog oglašavanja u SAD

Dok tehnološke kompanije pokušavaju da ograniče širenje postizbornih dezinformacija, stotine miliona dolara sliće se u američku saveznu državu Džordžiju gde su za 5. januar zakazani izbori za dva senatora. Od ishoda tih izbora, kako se navodi zavisi koliku će kontrolu demokrate i republikanci imati nad Senatom, a samim tim i kakva će biti predsednička agenda, prenosi Axios.Prvobitno je bilo planirano da zabrana političkih oglasa traje nedelju dana nakon predsedničkih izbora, sa mogućnošću produženja, a zabrane su uvedene kako bi se sprečilo širenje dezinfomracija o rezultatima izbora.Donald Tramp, kandidat republikanaca, širio je neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi na društvenim mrežama, što su mnoge njegove pristalice podržale. Fejsbuk je već ugasio brojne brzorastuće grupe u kojima se govorilo o navodnoj krađi izbora.DŽO BAJDEN IZABRAN ZA NOVOG PREDSENIKA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA Iako je cilj zabrane ograničavanje dezinformacija, ona će stvoriti poteškoće i demokratama i republikancima u kampanji za januarske izbore u Senatu. Ni Gugl ni Fejsbuk nisu komentarisali kako će se produženje zabrane odraziti na izbore u Džoržiji.Očekuje se da će zabrana na Fejsbuku trajati još mesec dana, a za sada nije poznato kada će Gugl ukinuti svoju. Novoizabrani predsednik Džo Bajden kritkovao je Fejsbuk jer, po njegovom mišljenju, ne čini dovoljno da zaustavi aktivnosti grupa koje tvrde da su izbori pokradeni.

Svet

Hrvatski Infobip kupio američki OpenMarket za 300 miliona dolara

Firma Infobip iz grada Vodnjana u Istri, koja je jedna od vodećih IT kompanija u Hrvatskoj i u regionu, sklopila je ugovor vredan 300 miliona dolara sa američkom IT kompanijom Amdocs o preuzimanju OpenMarket-a, koji se bavi izradom rešenja za razmenu mobilnih poruka piše portal Indeks.Infobip je saopštio da je nedavno postigao dogovor o strateškom partnerstvu s društvom One Equity Partners, koje će investirati u vodnjansku IT kompaniju. "One Equity Partners je blisko sarađivao s Infobipom u izvršenju ove transformativne transakcije. Cilj udruživanja kompanija je stvaranje globalnog lidera na području cloud komunikacija koji bi mogao da ostvari više od milijardu dolara prihoda", navodi se u saopštenju.Izvršni direktor Infobipa, Silvio Kutić, izjavio je da će ta firma sada moći da pruži bolju uslugu korisnicima u svim delovima sveta, jer je direktno povezana sa više od 650 telekomunikacionih operatora.KADA ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP? Infobip je 2006. godine počeo kao mala startap kompanija, a danas posluje na šest kontinenata i zapošljava više od 2100 ljudi.U kompaniji navode da je za njihov poslovni uspeh zaslužna komunikaciona platforma i usluge koje poslovnim subjektima omogućavaju da dopru do gotovo 7 milijardi korisnika u više od 190 zemalja i ostvare mobilnu komunikaciju na svakom kanalu i uređaju, u svakom trenutku, bez obzira na to u kom delu sveta se nalaze.Infobip sarađuje s najvećim svetskim čet aplikacijama kao što su WhatsApp, Viber, Telegram i poznatim brendovima: Virgin Megastore, Uber, Zendesk, Burger Kinga i drugim.Infobip je prošle godine ostvario prihod od 602 miliona evra, što je gotovo 40 odsto više u odnosu na godinu ranije.

Svet

Dojče banka: Dodatno oporezivati zaposlene koji rade od kuće

Najnovije istraživanje nemačke Dojče banke sugeriše da rad od kuće treba da se oporezuje kako bi se pomoglo radnicima čiji su poslovi ugroženi, piše BBC.Istraživanje predlaže porez od 5 odsto na platu radnika ako radnici odluče da rade od kuće kad ih trenutna pandemija na to ne primorava.Prema predlogu, porez bi plaćali poslodavci, a generisani prihod bio bi isplaćen ljudima koji svoje poslove ne mogu da obavljaju iz svojih kuća.Potencijalna vrednost tog oporezivanja bila bi 48 milijardi dolara (36 milijardi funti) ako se uvede u SAD-u i pomoglo bi u popravljanju stanja, kaže banka.Banka tu meru opravdava time da je to jedino pošteno, jer oni koji rade od kuće štede novac i ne plaćaju u sistem kao oni koji izlaze iz kuće da bi otišli na posao.Radeći od kuće, ljudi ne plaćaju javni prevoz ili jedu u restoranima u blizini svojih radnih mesta, dok skupe kancelarije ostaju praktično prazne.Postoje milioni radnika koji ne mogu da rade od kuće, poput medicinskih sestara i radnika u fabrici, na primer, a porez bi mogao da pomogne u podršci ovih poslova, tvrdi Dojče banka.Dojče banka računa da bi u Velikoj Britaniji porez stvorio pot od 6,9 milijardi funti godišnje, što bi moglo isplatiti dotacije u iznosu od 2.000 funti godišnje radnicima sa niskim primanjima i onima pod pretnjom viška radnika."Već godinama nam je potreban porez na radnike na daljinu. Pandemija je to učinila očiglednim" rekao je strateg Dojče banke Luk Templmen.On je dodao da oni koji rade od kuće imaju direktne i indirektne finansijske koristi i trebalo bi da plate porez kako bi se olakšao tranzicioni proces za one koji su iznenada dislocirani.Od početka pandemije korona virusa veliki broj radnika preusmeren je na rad od kuće.

Svet

Erste dobitnik nagrade „Najbolja privatna banka u centralnoj i istočnoj Evropi“

Erste Group Bank AG (Erste Grupa) dobitnik je nagrade „Najbolja banka u centralnoj i istočnoj Evropi” za 2020. godinu, u okviru godišnje dodele nagrada za privatno bankarstvo koje su zajednički organizovale finansijske publikacije The Banker i PWM, navodi se u saopštenju ove banke.Erste Privatno Bankarstvo je takođe dobilo nagradu „Najbolja privatna banka u Austriji 2020“ od ova dva časopisa, koja su podružnice Fajnenšal tajmsa.Erste privatno bankarstvo nudi čitav spektar usluga upravljanja bogatstvom kroz široki regionalni otisak koji posluje u šest zemalja (Austrija, Češka, Slovačka, Rumunija, Mađarska i Hrvatska) i pozajmljuje, ulaže i štiti novac u ime 20.000 klijenata u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE), kao i širom sveta.U svim zemljama CIE fokus Erste Private Banking-a u 2019. godini bio je na daljem rebalansiranju portfelja, a investicioni proizvodi ukupno generišu snažan međugodišnji rast od 10,3 odsto imovine pod upravljanjem.„Proširili smo svoj portfelj novim investicionim proizvodima i strukturama razvijenim isključivo za privatno bankarstvo, sa posebnim fokusom na diskreciono upravljanje portfeljem i ESG rešenja“, objašnjava Majkl Trothan, šef maloprodaje i poslovnog razvoja CIE.Ovo je takođe peta pobeda zaredom za Erste Privatno Bankarstvo u Austriji.

Svet

Oporavak turizma očekuje se za četiri godine

U prvih osam meseci ove godine Evropu je posetilo 68 odsto manje međunarodnih turista nego u istom periodu prošle godine, a prema novom izveštaju Evropske komisije za putovanja (ETC) povratak obima putovanja na nivo pre pandemije predviđa se do 2024. godine.Ublažavanje ograničenja širom Evrope dovelo je do blagog pojačanja putovanja u julu i avgustu 2020. godine, signalizirajući entuzijazam i želju ljudi da ponovo putuju. Međutim, nove mere protiv širenja pandemije i ograničenja putovanja brzo su zaustavili svaku šansu za rani oporavak.Uz to, potrošači imaju sve manje poverenja u turističke agencije, a ekonomska recesija dodatno umanjuje šanse za brz oporavak evropskog turizma.Izveštaj takođe ukazuje da su efekti pandemije na turizam u Evropi „bez presedana po obimu i trajanju“, jer sve evropske destinacije imaju pad dolazaka turista iznad 50 odsto, a Kipar i Crna Gora su u najgoroj situaciji.Kipar je zabeležio 85 odsto manje turista ove godine, dok je Crna Gora imala pad od 84 odsto.Pored njih Rumunija je zableželila pad od 80 odsto, a Turska nešto manje – 77 odsto. Srbija je prošla nešto bolje sa 74 odsto manje međunarodnih turista ove godine. Suprotno tome, Austrija je zabeležila pad od samo 44 odsto do septembra 2020. godine, pa je tako sada u snažnoj poziciji da postigne nešto brži oporavak jer su ograničenja u toj zemlji znatno brže ublažena nego u ostalim članicama.Pritom, kao zimska destinacija, Austrija je imala koristi od uobičajenih trendova putovanja na početku godine mnogo više od ostalih evropskih destinacija.„U periodu kada novi talas pandemije razara Evropu, pogotovu uoči zimske sezone, sada je važnije nego ikada da se evropske zemlje udruže radi postizanja zajedničkih rešenja za borbu protiv virusa, ali i radi održivog oporavka turizma“, rekao je izvršni direktor ETC-a Eduardo Santander.Turistički sektor jedan je od najteže pogođenih zbog pandemije.Važnost domaćih i unutarevropskih putovanja ne može se potceniti u smislu uloge koju će igrati u oporavku turističkog sektora tokom narednih meseci.

Svet

Brazilske firme odbile zahteve Vašingtona da zabrane Huawei 5G opreme

Četiri glavne telekomunikacione kompanije u Brazilu odbile su poziv da se sastanu sa visokim američkim zvaničnikom, koji lobira za isključenje kineske kompanije Huawei iz razvoja brazilske 5G mreže, piše Rojters (Reuters).Kako navode brazilski mediji, sastanak u Sao Paulu je bio zakazan sa američkim podsekretarom za ekonomski rast i energetiku Kitom Kračom, čime su se kompanije  direktno suprotstavile pritisku vlade SAD. Krač prethodno je izjavio da američka vlada i njeni partneri povećavaju napore za "zaštitu svetske ekonomske strukture", time što će ograničiti udeo Huawei opreme u 5G mrežama.Vašington tvrdi da Huawei oprema može biti korišćena za špijuniranje i da predstavlja rizik po državnu bezbednost, što je Huawei više puta dp sada odlučno negirao.Kompanije koje su pozvane na sastanak bile su Telefonica Brasil, Grupo Oi, TIM Participacoes, u vlasništvu Telekom Italije, i Claro, čiji je vlasnik meksički America Movil.Te kompanije već koriste Huawei opremu u pripremi za izdavanje koncesija na 5G sprektar naredne godine u Brazilu.

Svet

EU ograničava prodaju opreme za nadzor nedemokratskim režimima

Pregovarači iz Evropskog saveta i Parlamenta potpisali su nova izvozna pravila koja će ograničiti prodaju opreme za internet nadzor državama koje često vrše represiju nad ljudskim pravima, piše Euractiv.Države članice moraće da odluče da li bi nova ograničenja mogla da uključuju izvoz proizvoda kao što su tehnologije prepoznavanja lica, koje određene totalitarijanske države koriste za ograničavanje ljudskih prava.Parlamentarni i savetnički pregovarači složili su se da bi oprema za internet nadzor koja omogućava „tajni nadzor fizičkih lica praćenjem, izvlačenjem, prikupljanjem ili analizom podataka, uključujući podatke o biometriji“ trebalo da potpada pod nova izvozna ograničenja.Oprema koja spada u ovaj opseg neće ispuniti nove kriterijume za dobijanje izvozne dozvole, ukoliko bi bili namenjeni lokacijama van EU na kojima se procenjuje da se dešavaju kršenja ljudskih prava.Pored toga, uredba takođe uključuje mehanizam koordinacije na nivou EU, koji omogućava bolju razmenu informacija između država članica u vezi sa izvozom opreme za onlajn nadzor.Ovim sporazumom završava se četvorogodišnja saga koja je neprestano odlagana zbog protivljenja Nemačke, s obzirom da je država bila zaslužna za 50 do 60 odsto izvoza opreme za internet nadzor.Međutim, nakon što je nemački predsedavajući preuzeo mesto na čelu Evropskog saveta došlo je do promene u pregovorima.

Svet

Turski ministar finansija podneo ostavku putem Instagrama

Turski ministar finansija i trezora Berat Albajrak, koji je ujedno i zet predsednika Erdogana, objavio je u objavi na Instagramu da se povlači sa te pozicije kako bi proveo više vremena sa porodicom, javlja Axios.Predsednik Turske Erdogan prihvatio je odluku svog zeta da podnese ostavku na mesto ministra finansija i ministra finansija nakon meseci rastućih kritika zbog njegovog upravljanja turskom ekonomijom i pada vrednosti lire.Ni bivši ministar finansija i trezora Berat Albajrak ni bivši guverner centralne banke Murat Ujsal nikada nisu imali ozbiljan kredibilitet u očima američkih bankara.Albajrak je predsedavao sastankom iza zatvorenih vrata sa investitorima na sastancima MMF-a i Svetske banke 2019. godine, za koje su mi višestruki izvori koji su prisustvovali rekli da je najgori sastanak koji su ikad imali sa visokim državnim zvaničnikom.Erdogan je zatim imenovao je Lutfija Elvana, bivšeg potpredsednika vlade i ministra razvoja koji je studirao ekonomiju, za novog upravnika privrede u zemlji.Ukoliko se Albajrak udalji od politike u potpunosti, to bi moglo bi pokrenuti značajan pomak u dinamici moći unutar turske države, zaključuje Fajnenšal tajms.Mnogi u stranci pravde i razvoja (AKP) Erdogana verovali su da 66-godišnji turski predsednik, koji je nacionalnu vlast preuzeo 2002. godine, svog zeta planira kao svog političkog naslednika.Ipak, čini se da su napetosti unutar AKP-a oko stanja ekonomije izazvale nemir unutar najmoćnije turske dinastije.Pod rukovodstvom Albajraka, centralna banka je sagorela 140 milijardi dolara u pokušaju da podrži tursku liru tokom poslednje dve godine, prema proceni Goldman Sachs-a.Valutna intervencija, koja je teško pogodila devizne rezerve Turske, nije uspela da spreči pad lire.

Svet

Zajedničko regionalno tržište povećava BDP za 6,7 odsto

Na Samitu u Sofiji šest lidera Zapadnog Balkana usvojilo je plan za formiranje Zajedničkog regionalnog tržišta (ZRT), koji se održava  u okviru Berlinskog procesa, a CEFTA je saopštila ona će direktno sprovoditi ključne aktivnosti iz tog plana."Zajedničko regionalno tržište će dodatno stimulisati aktivnosti u CEFTA-i i CEFTA stranama. Želimo da regionalno tržište dovedemo do svih kompanija i privrednika kroz internet prodaju i da promovišemo trgovinu "bez papira"", rekao je ovim povodom Emir Đikić, direktor CEFTA (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) sekretarijata. Prema njegovim rečima cilj je da se regionu pomogne da uhvati korak sa usvajanjem EU standarda i približili tom tržištu. Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište koji je predložila zapadnobalkanska šestorka inače treba da se sprovede do kraja 2024. godine. Kako se dodaje u saopštenju CEFTE taj ambiciozni plan se sastoji od aktivnosti koje su podeljene u četiri glavne oblasti. Prva je regionalna trgovinska oblast koja uključuje slobodan protok robe, usluga, kapitala i ljudi.Druga je regionalna investiciona oblast, za usklađivanje investicione politike sa EU standardima i najboljom međunarodnom praksom i promociju regiona stranim i međuregionalnim investitorima.Treća je kako se dodaje rad na regionalnoj digitalnoj oblasti za integraciju Zapadnog Balkana u pan-evropsko digitalno tržište.U okviru četvrte je regionalna industrijska i inovaciona oblast, za transformaciju industrijskih sektora, oblikovanje lanaca vrednosti kojima pripadaju i njihova priprema za aktuelnu sadašnjost i izazove budućnosti."EKONOMSKA INTEGRACIJA ZAPADNOG BALKANA NE SME BITI ZAMENA ZA ČLANSTVO U EU" CEFTA će kako piše u saopštenju direktno sprovoditi glavne aktivnosti u regionalnoj trgovinskoj oblasti, kao i u drugim oblastima obuhvaćenim tim planom, a to će raditi zajedno sa Regionalnim savetom za saradnju, Transportnom zajednicom i drugim partnerima. Glavni cilj biće kako se naglašava jačanje trgovinske saradnje, stvaranje privlačne investicione klime i doprinos ekonomskom razvoju i saradnji između članica. Kako se naglašava radiće se na unapređenju i proširenju sistema zelenih koridora i očekuje se da će vreme čekanja na granicama biti skraćeno za 30%.Radiće se i na programima uzajamnog priznavanja koji će kako se dodaje omogućiti da se proizvodi i usluge stavljaju u promet na celom CEFTA tržištu sa dokumentom koji priznaju sve članice.Među prioritetima biće i uspostavljanje regionalnog tržišta elektronske trgovine usvajanjem usaglašenih pravila, pojednostavljenjem carinskih procedura i obezbeđivanjem efikasne isporuke CEFTA tržištu, kao i sistematska razmena elektronskih podataka (SEED+). Ocenjuje se da će veće regionalno tržište biti prekretnica za firme iz regiona koje će se bolje integrisati u evropske lance vrednosti i ojačati svoju konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu, a Evropska unija će, kako se naglađava nastaviti da bude ključni partner regiona u tom poduhvatu.

Svet

Akcije Zoom-a naglo opale nakon pozitivnih vesti o razvoju vakcine

Akcije Zuma (Zoom) i ostalih kompanija koje nude opcije za rad od kuće izgubile su privlačnost nakon objavljivanja pozitivnih podataka o vakcini protiv korona virusa, javlja CNBC.Akcije Zuma opale su za 17,4 odsto, pored toga Amazon je opao za 5,1 odsto, Netfliks za 8,6 i akcije Šopifaja (Shopify), kompanije za internet trgovinu, opale su za 13,6 odsto.Vrednosti ovih akcija opale su nakon što su Fajzer i Biontek (Pfizer i BioNTech) izvestili da je njihov kandidat za vakcinu protiv korona virusa pokazao stopu efikasnosti od 90 odsto u sprečavanju infekcija tokom testiranja u finalnoj fazi.Prva efektivna vakcina protiv korone obezbeđuje "90 odsto zaštite" „Mislim da možemo videti svetlost na kraju tunela“, rekao je predsednik i izvršni direktor Fajzera doktor Albert Burla za CNBC.Trgovci su ove godine nagomilavali akcije Zuma, Amazona, Netfliksa i Šopifaja, dok je pandemija besnela i sprečavala većinu ljudi da napuste domove.Pre vesti o vakcini, akcije Zuma tokom godine skočile su rekordnih 635 odsto.Nedavno, bezbednosne prakse Zuma našle su se pod lupom saveznih i državnih zvaničnika u Americi dok je njegova upotreba eksplodirala tokom pandemije. FTC je glasao za nagodbu, koja zahteva od Zuma da: - Uspostavi sveobuhvatan program bezbednosti koji uključuje procenu potencijalnih rizika i razvijanje zaštitnih mera protiv tih rizika na godišnjoj osnovi,- Da se zaštiti od neovlašćenog pristupa svojoj mreži zaštitnim merama kao što je višefaktorska autentifikacija i- Ažurira softver radi rešavanja sigurnosnih nedostataka.Zum se složio da pojača svoju bezbednosnu praksu kako bi rešio navode Federalne komisije za trgovinu (FTC) da je kompanija za video konferencije zavarala potrošače u vezi sa zaštitom koju nudi, javlja Axios.

Svet

Netflix pokreće klasični TV kanal

Striming servis Netflix u Francuskoj testira novu uslugu pod nazivom Netflix Direct, koja radi po principu klasičnih televizijskih programa, prenosi portal The Verge.Nova usluga biće dostupna svim pretplatnicima servisa, a pružaće sadržaj iz postojeće selekcije u linearnom formatu, kao što to rade kablovske i terestrijalne stanice.Kompanija navodi da je Francuska izabrana za ovaj pilot-projekat jer je tradicionalna televizija tamo veoma popularna, kao i zbog toga što ljudi žele još komotnije iskustvo, gde neće morati da biraju šta im se gleda.Netflix Direct je 5. novembra uveden u nekim delovima Francuske, dok će sledećeg meseca servis biti proširen u druge delove zemlje. Kako se dodaje, Netlfix u Francuskoj ima oko 9 miliona pretplatnika.Kompanija je prethodno testirala druge alternative svog standarnog poslovnog modela, poput uvođenja shuffle opcije u avgustu koja korisnicima dozvoljava nasumično biranje preporučenih opcija za gledanje.Striming servis je usled početka trenutne pandemije doživeo nagli porast korisnika, pa je tako u prva dva kvartala 2020. godine dobio 26 miliona novih korisnika, što je blizu broja dostignutog tokom cele 2019. godine

Svet

Trampu se ukidaju privilegije na Tviteru

Američki predsednik Donald Tramp od januara sledeće godine gubi privilegije koje je na tviteru imao kao aktuelni lider, kojima se na određene objave stavlja obaveštenje o zaštiti javnog interesa, dok se običnim korisnicima objave takvog tipa najčešće uklanjaju, piše portal The Verge.Od trenutka kada izabrani predsednik SAD Džo Bajden zvanično preuzme dužnosti 20. januara 2021. godine, nalog @realDonaldTrump se više neće smatrati nalogom državnog službenika, pa će se na njega primenjivati ista pravila kao bilo kom drugom korisniku te usluge, potvrdio je Tviter.Tviter primenjuje posebne polise na naloge svetskih lidera i određenih zvaničnika, kojima se objave koje krše pravila platforme ne brišu ukoliko postoji jasna vrednost ka zaštiti javnog interesa time što će objava ostati na platformi.Polisa za javni interes zvanično je stupila na snagu u 2019. godini, dok se pre toga već neko vreme neformalno primenjivala.Ove promene primeniće se za Trampov privatni nalog, dok će oni koji su specifičnu za pozicije poput @WhiteHouse, @POTUS i @FLOTUS biti prebačeni novoj administraciji.Platforma je prethodno primenjivala upozorenja na objave predsednika Trampa, poput pretne u maju koja je prekršila zabranu protiv veličanja nasilja, kao i raznih neutemeljenih tvrdnji o izbornoj prevari, ali ih nije uklanjala.I WON THIS ELECTION, BY A LOT!— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 7, 2020Društvene mreže poput Tvitera i Fejsbuka stavljaje su upozorenja na mnoge nedavne objave Trampa koje se tiču neutemeljenih tvrdnji o glasanju i raznih tema, dok jedna od skorijih objava predsednika glasi, netačno, da je pobedio na izborima.Tviter navodi da objave svetskih lidera i dalje mogu biti uklonjene ukoliko promovišu terorizam, direktno prete nasiljem nekom pojedincu, objavljuju privatne informacije bez pristanka, se bave seksualnom eksploatacijom dece ili podržavaju samopovređivanje.Ova pravila se primenjuju bez obzira na vrednost objave za javni interes.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.