Svet

Naučnici: Loša ventilacija povećava rizik zaraze koronavirusom

Eksperiment koji su u saradnji sa stotinama rok fanova na simuliranom koncertu sproveli naučnici univerzitetske bolnice u Haleu, pokazao je da je u dvoranama najvažnije ugraditi dobar sistem ventilaciju, piše portal Seebiz. To kako se dodaje u doba korone “podgreva nadu” ljubiteljima koncerata.To omogućava dotok svežeg vazduha, čime se znatno smanjuje rizik od zaraze, rekao je glavni autor studije Stefan Moritz. Naime, naučnici su kako se dodaje izračunali da je verovatnost zaraze uz lošu ventilaciju 70 odsto veća.Uz sve to u zatvorenim prostorijama je ključno pridržavati se propisanih higijenskih mera poput fizičkog distanciranja i nošenja maski, dodaju naučnici.Kako se ocenjuje to je dobra vest za one koji žele da idu na koncerte, ali i nudi tračak nade za održavanje sportskih takmičenja, pre nego što se populacija vakciniše protiv korona virusa.Studijom je takođe utvrđeno da se širenje zaraze u dvoranama može suzbiti jedino ako njeni posetioci sede. Stajanje kako se naglašava često donosi i kretanje, što znatno povećava rizik od nekontrolisanih kontakata i širenja virusa, čak i uz poštivanje spomenutih mera, utvrdili su naučnici.VAKCINA PROTIV KORONE ĆE SE MOŽDA INHALIRATI, NE UBRIZGAVATI KAKO JE IZGLEDAO EKSPERIMENT?Rezultati studije stižu u vreme kad je veliki deo Europe najavio ili već sprovodi strožije mere u borbi sa drugim valom pandemije pa će tako mnoge koncertne i sportske dvorane tokom novembra biti zatvorene.Za potrebe studije 1400 dobrovoljaca učestvovalo je na lažnom koncertu u dvorani u Lajpcigu, gradu koji se nalazi na istoku Nemačke. Bili su opremljeni uređajima za praćenje kontakata, a senzori na krovu dvorane pratili su njihovo kretanje.Naučnici su simulirali tri različita scenarija, sa 1400, 4000 i 8000 posetilaca, dok je cirkulacija vazduha i emisija aerosoli u njemu simulirana pomoću računara.

Ilon Mask: Rudarenje asteroida vrednije od celokupne ekonomije

NASA je nedavno zamolila Teslinog Ilona Maska, koji upravlja raketnom kompanijom SpejsEks (SpaceX), da pomogne u budućoj misiji istraživanja gigantskog metalnog asteroida nazvanog „16 Psyche“ koji sadrži retke metale vredne bilione dolara, piše portal Zero Hedge.Asteroid „16 Psyche“ je jedan od najmasivnijih objekata u pojasu asteroida koji kruži između Marsa i Jupitera. Prečnik je 140 milja, a u prethodnim zapažanjima prikazano je kao gusto metalno jezgro propale planete.Nova studija, koju je u ponedeljak objavila planetarna naučnica sa Southwest Research Institute-a doktorka Trejsi Beker, pruža novi uvid u to zašto bi NASA i Mask mogli biti zainteresovani za ovu svemirsku stenu koja je udaljena više od 230 miliona milja od Zemlje. Kao razlog navela je činjenicu da se taj asteroid u potpunosti sastoji od gvožđa i nikla.Neki veruju da se asteroid procenjuje na oko 10.000 kvadriliona dolara. Poređenja radi, globalna ekonomija u 2019. godini vredela je oko 142 biliona dolara."Videli smo meteorite koji su uglavnom metali, ali „16 Psyche“ je asteroid koji bi u potpunosti mogao biti sačinjen od gvožđa i nikla", rekla je Beker.Studija doktorke Beker dolazi u trenutku kada se SpejsEks i NASA pripremaju za misiju do asteroida 2022. godine, sa planom da slete na „16 Psyche“ 2026. godine.Sve ovo sugeriše da su NASA i privatne korporacije u početnim fazama svemirskog rudarenja.

Zašto je Peking sprečio najveći izlazak na berzu u istoriji?

Kineska vlada povukla je inicijalnu javnu ponudu (IPO) Ant Group sa tamošnjeg tržišta kapitala, za koji se očekivalo da će biti najveći pojedinačni izlazak na berzu ikada, sa procenjenom v...

Rezultati američkih predsedničkih izbora još uvek neizvesni

Nema jasnog pobednika na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, jer su sadašnji predsednik Donald Tramp i demokratski kandidat Džo Bajden osigurali pobede u nekoliko važnih država u ranim rezultatima, javlja Euractiv.Bajden trenutno ima blagu prednost u odnosu sa Trampa sa 238 prema 213 elektorskih glasova, međutim ni jedan od kandidata nije blizu 270 glasova koliko je potrebno za pobedu.Bajdenovi uspesi uglavnom su bili koncentrisani u tipično demokratski nastrojenim državama, dok su njegove nade za rani poraz Trampa bledele kako je predsednik solidno vodio na Floridi, Ohaju i Teksasu.Kada se govori o Kongresu, prema trenutnim podacima, demokrate su osvojile dodatno mesto u Senatu, dok su republikanci izgubili jedno mesto, međutim u Predstavničkom domu situacija je malo drugačija, jer su demokrate izgubile četiri mesta, a republikanci dobili četiri mesta.U južnom Teksasu predsednik Tramp ima daleko veću podršku nego prilikom izbora 2016. godine.U većini kolebljivih, odnosno država bojišta situacija je još uvek neizvesna, i po svemu sudeći najviše uticaja će imati Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin. U te tri države glasački listići poslati poštom nisu obrađivani do dana izbora, odnosno 3. novembra. Pobeda u ove tri države bila bi dovoljna Bajdenu da osvoji pobedu na Izbornom koledžu.Iako su izbori još uvek veoma neizvesni, predsednik Trump je u sredu rano ujutru tvrdio da je on pobednik i da će ići na sud da spreči prebrojavanje glasova.U govoru pristalicama, rekao je da će ići na Vrhovni sud i rekao da bi glasanje trebalo da prestane kako „zagubljeni glasački listići ne bi negde bili pronađeni“. U međuvremenu, u izjavi pristalicama u Delaveru, Bajden je rekao da se njegova kampanja "oseća dobro" tamo gde jesu i veruje da je "na putu da pobedi na ovim izborima".„Moramo biti strpljivi i sačekati dok se ne prebroji svaki glas. Nije gotovo dok se ne prebroji svaki listić “, rekao je Bajden.Sa više od 100 miliona ljudi koji su glasali pre izbornog dana, SAD su na putu da obore rekorde po odzivu birača na predsedničkim izborima.Uprkos ugodnom vođstvu Bajdena na nacionalnim anketama uoči izbora, demokrata nije ostvario veliku pobedu, posebno u ključnim kolebljivim državama neophodnim za pobedu na izborima.Tramp je osvojio Floridu, Ohajo, Kentaki, Kanzas, Luizijanu, Indijanu, Vajoming, Zapadnu Virdžiniju, Južnu Karolinu, Ajdaho, Alabamu, Misisipi, Tenesi, Oklahomu, Arkanzas, Južnu Dakotu, Severnu Dakotu, Misuri, Ajovu Montanu i 3 okruga u Nebraski.Bajden je zapečatio Arizonu, Havaje, Minesotu, Kolorado, Novi Meksiko, Kaliforniju, Nju Hempšir, Oregon, Vermont, Virdžiniju, Vašington, Roud Ajlend, Njujork, Nju Džersi, Masačusets, Merilend, Ilinois, Delaver i Konektikat, kao i Okrug Kolumbija.Florida, država za koju većina posmatrača veruje da Tramp treba da pobedi da bi imao priliku za ponovni izbor, glasala je za Trampa, osvojivši 51 odsto glasova. Kolebljive države Džordžija i Severna Karolina takođe se trenutno naginju trenutnom predsedniku, ali su glasovi još uvek neizvesni.Postoje i druge države koje su tradicionalna republikanska uporišta, međutim za sada je i tamo situacija neizvesna.Ključna među njima je Teksas, koji do sada uglavnom bio republikansko uporište, ali trenutno ni tamo nije odlučen pobednik.Postoje i druge države koje bi Bajdenu mogle dati prednost u odnosu na izbore 2016. godine. Ključna država koja daje nadu demokratama je Arizona, gde Bajden održava sedam bodova prednosti u odnosu na Trampa.

Reuters: Dojče banka prekida sve veze sa Trampom nakon izbora

Nemački zajmodavac Dojče banka (Deutsche Bank) planira da prekine svaku saradnju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nakon izbora, izjavila su u utorak Rojtersu tri visoka zvaničnika banke, prenosi Biznis insajder.Dojče banka planira da proda Trampov dug ili zatraži otplatu oko 340 miliona dolara nepodmirenih zajmova Trampovoj organizaciji, navodi se u izveštaju.Trampove veze sa Dojče bankom odavno su pod nadzorom. Tokom godina banka je postala najveći zajmodavac Trampovoj organizaciji, pod čijim vlasništvom su Tramp hoteli, golf odmarališta i druga preduzeća.Ali, banka je sada navodno spremna da odbaci poslednju vezu sa predsednikom: tri zajma, ukupne vrednosti oko 340 miliona dolara, koje je predsednik lično garantovao i uzeo protiv vrednosti njegove imovine. Zajmovi će početi da dospevaju na naplatu za dve godine.Trojica zvaničnika rekli su Rojtersu da rukovodioci banaka nisu zabrinuti zbog sposobnosti predsednika da otplaćuje zajmove, delimično i zbog vremena preostalog do njihovog dospeća.S obzirom na to da Tramp lično garantuje za kredite, ako više ne bude na funkciji i ne bude mogao da ih otplaćuje ili refinansira, Dojče banka bi mogla da zapleni njegovu imovinu, pisao je Rojters.Dojče banka je odbila da komentariše Rojtersov izveštaj.

Tviterov odbor zadovoljan upravljačkom strukturom

Nezavisni komitet koji je odbor Tvitera osnovao ranije ove godine izrazio je svoje poverenje u upravu kompanije i preporučio da trenutna upravljačka struktura ostane na mestu. Komitet je ispitao korporativno upravljanje Tvitera nakon pritiska aktivističkog akcionara Eliot Menadžmenta da reformiše određene prakse, piše Telecompaper.Izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi suočio se sa kritikama zbog toga što je svoje vreme podelio između Tvitera i Skvera, druge kompanije koju je osnovao i gde je takođe na poziciji izvršnog direktora.Komitet je rekao da je sa Dorsijem i relevantnim telima odbora razgovarao o planiranju sukcesije, ali nisu najavljene dalje preporuke o ulozi izvršnog direktora.Druga glavna preporuka bila je promena mandata za članove odbora Tvitera. Umesto postepenih izbora nekolicine članova svake godine, ceo odbor će biti izabran svake godine. Izmena će biti predložena naredne godine.Tviter se dogovorio o drugim promenama već početkom ove godine, kada su se predstavnici Eliot Menadžmenta i investitora Silver Lejk pridružili odboru, a kasnije imenovanjem nezavisnog predsednika Patrika Pišeta. Pišet je predsedavao komisijom za reviziju menadžmenta, u kojoj su bili i predstavnici Eliota i Silver Lejka, zajedno sa još tri nezavisna direktora.

Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta

Rudarski gigant Rio Tinto u Australiji i dalje poseduje 1.780 dozvola za uništavanje svetih mesta australijskih Aboridžina, tvrde isražitelji koji rade na slučaju rušenja drevnih pećina u oblasti Juukan Gorge, koje se dogodilo proletos, preneo je londonski Gardijan. U napetim rasptravama sa poslanicima, rukovodioci Rio Tinta i dalje ostaju pri tvrdnjama da preuzimaju odgovornost za „loše odluke“ koje su dovele do rušenja aboridžinskih pećina starih 46 hiljada godina. Incident se inače dogodio prilikom radova na proširenju rudnika u klisuri Juukan, u maju ove godine.Do neke nove odluke 1.780 odobrenja za radove koje poseduje ova rudarska kompanija, kako se navodi i dalje ostaje na snazi sve dok se ne preispitaju stari zakoni o nasleđu Aboridžina. To znači, tvdi Gardijan da kompanija može legalno da uništi te lokacije. Predstavnici Rio Tinta sa druge strane kažu da se svako od tih odobrenja preispituje u saradnji sa tradicionalnim vlasnicima zemljišta, a direktor te kompanije Žan Sebastijan Žak, direktor za eksploataciju rude gvožđa Kris Salisburi i šefica korporativnih poslova Simon Niven svedočili su u istrazi o incidentu.Oni su izjavili da dati ostavku zbog postupka kompanije koji je doveo do uništavanja satrih aboridžinskih skloništa, koja se smatraju veoma važnim arheološkim nasleđem u Australiji.Žan Sebastijan Žak je rekao da niko od njih nije bio upoznat sa „izuzetnim arheološkim i kulturnim značajem“ te lokacije sve dok ona nije uništena, ali je dodao da su drugi ljudi u kompaniji to znali od 2005. godine.U napetim i nezgodnim razgovorima sa poslanicima, troje rukovodilaca Rio Tinta je preuzimalo odgovornost za kao se navodi „propuštene prilike“ i „loše odluke“ koje su dovele do uništavanja pećina."Eksplozija nije smela da se dogodi. Pećine nije trebalo uključiti u rudarske planove. Nije postojala namera da nekoga obmanemo, ali očigledno je da su napravljene greške”, izjavio je Kris Salisburi iz Rio Tinta.On je dodao da nije jasno ko je doneo odluku da se pećine uključe u plan rudnika, kao i da je ta odluka bila loša i pogrešna. Rekao je i da o planovima nisu govorili predstavnicima naroda Puutu Kunti Kuurama i Pinikura, jer su verovali da imaju zajedničku saglasnost.ŠTA KAŽU ABORIDŽINI?„Ja, moja porodica, naše starešine i naši preci izražavamo žaljenje zbog skrnavljenja našeg svetog mesta“, izjavio je tradicionalni vlasnik zemlje u području gde se dogodio incident Burčel Haies. Inače tradicionalnim zemljama i vodama naroda Puutu Kunti Kurrama i naroda Pinikura upravlja Aboridžinska korporacija PKKP.Tokom istrage, u avgustu Rio Tinto je saopštio da je razmotrio tri planska rešenja za rudnik kojima bi se izbeglo oštećenje aboridžinskih skloništa, ali su izabrali, kako su dodali četvrto, sa ciljem da ulože dodatnih 134 miliona dolara u gvozdenu rudu visokog kvaliteta.Kompanija je potvrdila da sarađuje sa korporacijom PKKP na čuvanju artefakata i predmeta koji su spašeni sa lokacije. Među njima se nalazi 4000 godina star pojas koji je ispleten od ljudske kose i predstavlja dokaz o direktnoj genetskoj vezi sa narodima Puutu Kunti Kurrama i Pinikura.Senator australijskih laburista Pet Dodson oštro je kritikovao kompaniju Rio Tinto i rekao da ona tradicionalne vlasnike zemljišta nije ispravno informisala o svojim planovima, da je koristila prednost loših državnih zakona, kao i da je nastojala da vlasnike zemlje kroz ugovore liše nekih prava.

Evropski regulator kritikovao Nemačku zbog propusta u slučaju Vajerkard

Nemački regulatorni nadzor propale kompanije za digitalna plaćanja Vajerkard (Wirecard) bio je manjak i izložen riziku prekomernog uticaja ministarstva finansija, objavila je danas evropska regulatorna agencija ESMA, javlja portal Bankar.Bivši izvršni direktor kompanije Markus Braun i drugi čelnici uhapšeni su zbog sumnje da su umešani u nezakonito poslovanje i prevaru tešku ukupno 3,2 milijarde eura.Optuženi, uključujući Brauna, negiraju bilo kakvo kršenje zakona.Vajerkard ide u stečaj usled finansijskog skandala Slučaj je otvorio pitanje odgovornosti nemačkih finansijskih i računovodstvenih regulatora i ESMA je u julu pokrenula hitnu reviziju kako bi utvrdila jesu li poštovali evropske propise.Rezultat je izveštaj od 190 stranica koji govori o nizu nedostataka, neefikasnosti i pravnih i proceduralnih prepreka nezavisnosti nemačkog regulatora za izdavaoce hartija od vrednosti i Ministarstva finansija.Evropska komisija zatražila je od ESMA reviziju kako bi razmotrila potrebu za centralizovanim nadzorom evropskog tržišta, koji bi trebalo da spreči slične skandale.

Xiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefona

Kineska kompanija Xiaomi prestigla je Epl (Apple) i postala treći najveći svetski prodavac pametnih telefona u trećem kvartalu ove godine. Epl je prvi put nakon gotovo decenije ispao iz vodeće svetske trojke u proizvodnji i prodaji pametnih telefona, piše Biznis insajder.Xiaomi je prodao 46,5 miliona uređaja, odnosno gotovo 5 miliona više od Epla, čije je brojke teško pogodilo zakasnelo lansiranje Ajfona 12, saopštila je Međunarodna korporacija za podatke (IDC).Samsung se vratio na prvo mesto, potisnuvši Huavej, koji se borio sa američkim sankcijama.Svetska prodaja pametnih telefona u trećem kvartalu opala je za 1,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju IDC-a objavljenom u četvrtak. To je mnogo manji pad od pada od 9 odsto koji je IDC predvideo, jer su se ekonomije počele oporavljati od pandemije, a prodaja telefona porasla je u Indiji, Brazilu, Indoneziji i Rusiji.

Grčka: Zbog otkaza ugovora o radu 534 evra državne pomoći

Sva preduzeća u Grčkoj čiji radnici rade od kuće moraju da rade sa najmanje 50 odsto svog osoblja, kao i da sve promene podataka o radnom angažmanu prijave u roku od 24 sata, dok će oni koji ostanu bez pos...

EU će uskratiti elektranama na gas oznaku zelene investicije

Prema nacrtu nove EU regulative elektrane na prirodni gas neće biti klasifikovane kao zelene investicije u Evropi ako ne budu poštovale stroga ograničenja emisije, koja u ovom trenutku ne ispunjava nijedna, piše Euractiv.Novom regulativom EU, za koju se očekuje da bude završena do kraja godine, oni koji nude finansijske proizbode do kraja 2021. godine biće u obavezi da objave koja ivnesticija ispunjava klimatske kriterijume, čime će moći da se smatra održivom.Da bi bila klasifikovana kao održiva investcija, ona koja "značajno" doprinosi zaustavljanju klimatskih promena, elektrana na gas ne sme da proizvodi više od 100 grama ugljen-dioksida (CO2) ekvivalenta po kilovat satu.Čak ni najefikasnije evropske elektrane na gas proizvode tri puta više CO2, procenjuju u industriji gasa i nezavisnom klimatskom tink tenku Ember.Elektrane na gas bi, da bi ispunjavale taj kriterijum, morale da imaju tehnologiju za sakupljanje i skladištenje gasa (CCS), koju za sada nema nijedna evropska elektrana.Kompanijama neće biti zabranjeno da investiraju u projekte koji se po kriterijuma EU ne smatraju održivim, ali iz industrije gasa upozoravaju da isključivanje elektrana na gas može da znači probleme sa nalaženjem novca, čak i za ulaganja radi smanjenja emisije.

Karantin u Evropi i američki izbori oborili cenu nafte

Cene nafte pale su danas zbog zabrinutosti da će mere protiv širenja pandemije u zemljama širom Evrope oslabiti potražnju za gorivom, kao i zbog ovonedeljnih američkih predsedničkih izbora, piše agencija Rojters.Zemlje širom Evrope ponovo su uvele mere zaključavanja kako bi pokušale da uspore širenje zaraze Kovid-19, jer broj novozaraženih konstantno raste širom Evrope.„Cene nafte padaće dok se ne obuzda neviđeni porast novih infekcija korona virusa“, rekao je Stiven Brenok iz naftnog brokera PVM.Globalne kompanije za trgovinu naftom očekuju dalje smanjenje potražnje, iako se procene razlikuju. Kompanija Vitol smatra da će potražnja tokom zime biti oko 96 miliona barela dnevno (bpd), dok Trafigura očekuje da će potražnja pasti na 92 miliona bpd ili manje.Pored pandemije i izborna neizvesnost u Sjedinjenim Američkim Državama takođe su podstakli oprez investitora na globalnim tržištima.„Tržište će u velikoj meri reagovati na ishode predstojećih izbora u Americi“, zaključuje analitičar BNP Paribas Heri Čilingurijan.U međuvremenu, proizvodnja nafte iz OPEC-a porasla je četvrti mesec zaredom, pokazuju podaci Rojtersa.OPEC i saveznici, uključujući Rusiju, smanjuju proizvodnju za oko 7,7 miliona barela na dan da bi podržali cene. Planirano je da OPEC+ grupa održi politički sastanak 30. novembra i 1. decembra, a neki analitičari očekuju da će odložiti planove za povećanje proizvodnje za 2 miliona barela na dan od januara, piše Rojters.

Bloomberg: Pre pandemije Abu Dabi izgubio milijarde dolara ulažući u Etihad

Vlada Abu Dabija uložila je oko 22 milijarde dolara za Etihad ervejz u poslednjih sedamnaest godina, sa ambicijom da svog nacionalnog prevoznika pretvori u važnog igrača na globalnoj avio-sceni. Međutim ti napori su, kako piše Bloomberg poslednjih godina posustali.Velika ulaganja, koja su bila aktuelna pre blokade avio-saobraćaja koju je izazvala pandemija verovatno su bila samo uvod u novčanu podršku za koju se očekuje da će stići ove godine, s obzirom na veliku potrebu koja je potrebna vazdušnom saobraćaju.Obim državne pomoći takođe bi mogao da usmeri pažnju na sporazum koji je postignut pre dve godine kojim je rešen dugotrajni spor koji je nastao zbog pomoći koju vlade daju aviokompanijama u tom regionu Bliskog istoka. Tim sporazumom, kako se podseća najveće američke aviokompanije suprotstavile su se onim u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Američki prevoznici se inače zalažu za smanjenje, kako objašnjavaju, nepravednih subvencija u iznosu većem od 50 milijardi dolara namenjenih Katar ervejzu, Emiratesu i Etihadu.Tokom nedavnih sastanaka investitora, Etihad je otkrilo ranije nepoznata finansijska ulaganja u obveznice, uoči prodaje sukuka (obveznica koje su u skladu sa šerijatskim pravom) i saopštila da su izvršene do kraja prošle godine i kako se dodaje nije bilo odmah jasno da li su plaćanja izvršena nakon 2018. godine. Ujedinjeni Arapski Emirati tada su se složili da treba da povećaju finansijsku transparentnost u svojim avio-kompanijama kao deo dogovora sa Sjedinjenim Državama.KAKO ĆE ER SRBIJA PLATITI SVOJE DUGOVE Kako dodaje Bloomberg, Etihad ipak neće objaviti svoje obveznice, a investitori su potpisali ugovor o njihovom neotkrivanju, tako da su detalji i dalje nepoznati. Kompanija je inače zaključno sa 2019. godinom nagomilala gubitke u iznosu od 5,67 milijardi dolara, a iako nije objavila da li je dobila neku državnu pomoć, prodala je svoje tranzicione islamske obveznice za 600 miliona dolara u okviru sukuk programa vrednog tri milijarde dolara.Emirates, koja je vodeća aviokompanija sa sedištem u Dubaiju i Katar Airvais dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lufthanza 10,5 milijardi dolara (devet milijardi evra), a Južna Afrika je odlučila da spasi svoju nacionalnu aviokompaniju sa 641 milion dolara.Etihad je ove godine smanjio poslovanje i produžio preriod utokom kojeg će zaposleni primati niže plate, a gubitak u prvoj polovini godine bio je 758 miliona dolara.Uprkos milijardama dolara koje je Abu Dabi uložio u kompaniju, Etihad je 2017. napustio strategiju saveza u vlasničkim udelima sa stranim partnerima i usredsredio se na regionalna putovanja.Investitorima u obveznice koje su izdate 2015. godine za pomoć u finansiranju Etihada i mreže povezanih društava u kojima je imao udeo, vraćeno je samo 43% novca, zaključno sa uplatom od od 700 miliona dolara 28. septembra, čime je dug samo formalno podmiren.Partnerski odnos sa Etihadom ima i Er Srbija, koja je kako piše Nova ekonomija najverovatnije izmirila deo duga od 120 miliona evra i uplatila prvu ratu tog kredita u iznosu od 57,6 miliona dolara, ali međutim i dalje, kako se dodaje nije poznato ko je taj dug platio.

BDP evrozone i EU porastao u trećem kvartalu

U trećem kvartalu 2020. godine BDP evrozone porastao je za 12,7 odsto, a Evropske unije za 12, 1 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, pokazuju preliminarni podaci zavoda za statistiku Evropske unije Eurostata. Ovo je znatno više od prethodno prognoziranog rasta od 9,4 odsto nakon što su objavljeni podaci za Francusku, Španiju, Nemačku i Italiju, koji takođe pokazuju veći rast od očekivanog.U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, BDP je, međutim, opao za 4,3 odsto u evrozoni i za 3,9 odsto u EU u trećem kvartalu ove godine, što predstavlja delimični oporavak nakon negativnog rasta od -14,8 odsto za evrozonu i -13,9 odsto za EU u prethodnom kvartalu.Među državama članicama, za koje su dostupni podaci za treći kvartal 2020. godine, Francuska je zabeležila najveći rast od 18, 2 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, a zatim slede Španija sa rastom od 16,7 odsto i Italija sa 16,1 odsto. Litvanija, Češka i Letonija zabeležile su najmanji rast. Nove mere zatvaranja koje su uvele mnogobrojne zemlje evrozone i EU sugerišu da bi ekonomski rast mogao ponovo usporiti.

Češka: Staklena kuća na drvetu sagrađena za obnovu šume

Nesvakidašnja kućica na drvetu, namenjena za odmor i organizovanje radionica, kružnog oblika sa potpuno transparentnom fasadom iz koje se pruža pogled na šumu, nalazi se nedaleko od glavnog grada Češke – Praga, na privatnom posedu koji se koristi kao pašnjak za ovce, prenosi portal Gradnja.rs.Ipak, primarni cilj gradnje te kuće kako poručuju autori nije bio odmor u prirodi već kreiranje mesta na kom će se održavati predavanja o sadnji drveća, kao i da se dva puta godišnje to znanje primeni.Zamisao je da se na ovaj način obnovi lokalna šuma, kao i da posetioci postanu aktivni.Čitav projekat zasnovan je na skici arhitekte Jana Tyrpekla i šematskom rasporedu postojećeg drveća, pa je konačni izgled uglavnom definisan tokom samog procesa gradnje.U kućicu se može ući preko stepeništa nalik drvenim tavanskim merdevinama, dok se unutra nalaze samo par stolica, krevet, ležaljka i ložište što je, kako navode arhitekte, sasvim dovoljno za prijatan kratkoročni boravak u ovom utočištu.Foto: Richard HodonickýObjekat se sastoji od dve nezavisno postavljene drvene platforme i transparentne fasade koja je fiksirana pomoću dva ‘prstena’ u zoni poda i plafona, a panoramski prozori omogućavaju pun pogled oko kuće, dok je po celom obimu postavljena zavesa kako bi se obezbedila privatnost ukućana.Vlasnici su odlučili da svako ko želi može da poseti ovu kuću to može slobodno da učini uz prethodnu najavu.ARHITEKTURA U ČILEU: IZGLED KROVA PRATI OBLIK MORSKIH TALASA

Severna Makedonija: Kazne za nenošenje maske, nedozvoljeno okupljanje i kršenje samoizolacije

Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče objavio je da je za nenošenje zaštitne maske na otvorenom predviđena novčana kazna od 20 evra i pozvao građane da poštuju mere za&scaro...

Na Balkanu pokrenut projekat protiv trovanja divljih životinja

U okviru projekta Balkan Detox Life predviđa se širenje svesti i jačanje nacionalnih kapaciteta za borbu protiv trovanja divljih životinja, jer je to, kako se dodaje jedan od najčešćih uzroka smanjenja populacije brojnih ugroženih vrsta, piše portal Ptice Srbije.“Nelegalno trovanje prirode je ekološki zločin, potrebno nam je adekvatno uključivanje nadležnih institucija da registruju, istraže i kazne ove aktivnosti. Projekat predviđa saradnju sa vladinim agencijama za sprovođenje zakona da bi se postiglo upravo to”, kaže Jovan Andevski, iz Fondacije za zaštitu lešinara.Kako se dodaje akcijama sprečavanja trovanja do sada je postignut veliki napredak, dok u okviru projekta aktivisti žele da se osnaže operativni kapaciteti svake zemlje. To podrazumeva i koordinaciju nacionalnih institucija kako bi se postiglo efikasnije pronalaženje i reagovanje na slučajeve trovanja.Koordinator projekta Balkan Detox Life Uroš Pantović kaže da je on baziran na Balkanskom projektu za borbu protiv trovanja, posebno u obezbeđivanju angažovanja države u borbi protiv trovanja divljih životinja.Najčešći slučaj je, kako se objašnjava namerno postavljanje otrovnih mamaca zbog ubijanja divljih predatora i drugih životinja koje mogu naneti štetu domaćim životinjama ili divljači.KONAČNO ŠTITIMO BELOGLAVE SUPOVE, STIŽE ODLUKA O ZABRANI LETOVA Iako je trovanje divljih životinja kažnjivo, ta štetna praksa je i dalje široko rasprostranjena i predstavlja opasnost za biodiverzitet, a posebno ugrožava lešinare, a to kako često naglašavaju stručnjaci možđe i da ugrozi javno zdravlje ljudi.Na Balkanu je potvrđeno 465 potvrđenih smrtnih slučajeva lešinara tokom poslednjih 20 godina, a studija Fondacije za zaštitu lešinara procenjuje da najmanje 115 lešinara godišnje umire od trovanja u balkanskim zemljama, a zabeleži se samo oko 20% takvih incidenata.Projekat će trajati 5 godina, a finansiran je od strane Evropske unije, a u njemu učestvuje Fondacija za zaštitu lešinara, Mava fondacija, Euronatur fondacije, Whitley fondacije za zaštitu prirode i životne sredine, kao i Fondacije za energetsku efikasnost za specifične akcije.Budžet projekta je 1,8 miliona evra, a sprovodiće se širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Severne Makedonije i Srbije.

Američki BDP porastao rekordnih 33,1 odsto u trećem kvartalu

Američki bruto domaći proizvod (BDP) premašio je rekordnih 33,1 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, saopštilo je tamošnje Ministarstvo trgovine, piše Al Jazeera.Na kvartalnom nivou, najveća svetska ekonomija porasla je za 7,4 odsto, prema prvim procenama Ministarstva trgovine.Od aprila do juna, u periodu kada je američka vlada naložila kompanijama da zaustave aktivnosti, a građanima da ostanu kod kuće, BDP je potonuo rekordnih 31,4 odsto na godišnjem nivou, a na devet posto u odnosu na prvo tromesečje ove godine.Skok BDP-a u periodu od jula do septembra ogleda se u povećanju lične potrošnje na usluge, pre svega na zdravstvenu zaštitu, dostavu hrane i smeštaj.Amerikanci su takođe više trošili na motorna vozila i delove, kao i na obuću i odeću, navodi se u izveštaju Ministarstva trgovine.Do sada je nadoknađeno nešto više od polovine od ukupno 22,2 miliona izgubljenih radnih mesta u pandemiji, a otpuštanja se nastavljaju.Odvojeni izveštaj Ministarstva rada pokazao je da je tokom prošle nedelje 751.000 građana podnelo zahtev za isplatu naknade za nezaposlene, 40.000 manje nego nedelju dana ranije.Američki BDP i dalje je znatno slabiji nego što je bio pre pandemije, a analitičari upozoravaju da se napredak usporava jer SAD ponovo beleži nagli porast broja novih infekcija.

Evropska unija poručuje Srbiji: Smanjite korišćenje fosilnih goriva

Za put Srbije u Evropsku uniju nisu dobre najave o izgradnji termoelektrana Kolubara B i ulaganje u produžetak životnog ciklusa Kolubare A, jer nastojimo da ne koristimo ugalj i fosilna goriva, kaže Antoan Avinjon iz Delegacije EU za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena, a preneo N1.Prema njegovim rečima energetski miks u Srbiji je takav da "nema dovoljno alternativa i zelenih mogućnosti", a dodao je kako misli da će EU "pogurati" Srbiju da se udalji od uglja i dekarbonizuje svoju ekonomiju.Za taj proces "biće potrebne godine", naveo je i objasnio da je zbog toga EU uvela "pravedni mehanizam" koji će važiti za ceo Balkan, a "posebna pravila" za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.Avinjon je naglasio da se zagađenje vazduha u Srbiji nije smanjilo, da je po pitanju kavliteta vazduha situacija u Smedervu i Boru još gora i naveo da će će "zeleni dil" koji sprovodi EU možda biti dobra prilika da se radi na smenjejnu koncentracije ugljendioksida u Srbiji.ALARMANTNO ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI Avinjon je podsetio da je važno da se prestane sa loženjem čvrstih goriva u gradovima i upozorio da zagađenje vazduha utiče na širenje virusa, što je loše u vreme pandemije.Inače mediji zadnjih dana prenose kako je prestonica Srbije ponovo među glavnim gradovima koji imaju najzagađeniji vazduh.Kako prenosi RTS, rešenje za čistiji vazduh bilo bi "smanjenje količine sumpora iz otpadnih gasova i na tome se uveliko radi na sva četiri bloka Termoelektrane Elektroprivrede Srbije", a kada taj deo posla bude završen, emisija tih gasova smanjiće se devet puta.Da bi vazduh bio još čistiji, oko najvećeg proizvođača električne energije u Srbiji priprema se i projekat Zeleni prsten na kome će biti zasađeno više od šest kilometara različitih biljaka.EKSPOLATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA

Hrvatski Telekom pustio u rad komercijalnu 5G mrežu

Hrvatski Telekom danas je započeo sa komercijalnim radom svoje 5G mreže, koja je trenutno dostupna na područjima Zagreba, Rijeke, Splita, Osijeka, Samobora i Svete Nedelje, piše portal Seebiz. ...

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.