Svet

MMF: Jaz između bogatih i siromašnih zemalja sve veći

Globalnom zajmodavcu potrebno je više sredstava za podršku teško zaduženim zemljama, a globalni ekonomski izgledi su i dalje vrlo neizvesni, dok jaz između bogatih i siromašnih zemalja neprekidno raste, rekla je rekla je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva, prenosi agencija Rojters.Georgieva, koja se već dugo zalaže za novu alokaciju sopstvene valute MMF-a, najavila je novo odobrenje MMF-ove "valute", odnosno specijalnih prava vučenja (SDR), koje će zemljama pružiti veći fiskalni prostor za rešavanje zdravstvene krize i za ubrzanje prelaska na digitalnu i zelenu ekonomiju.Sjedinjene Američke Države najveći su deoničar MMF-a, a do sada su pod Donaldom Trampom blokirale taj potez Fonda tvrdeći da bi se time obezbedilo više sredstava bogatijim zemljama, budući da bi raspodela bila srazmerna njihovom vlasničkom udelu.Švedska ministarka finansija Magdalena Anderson, nova predsedavajuća upravnog odbora MMF-a, koja je govorila na virtuelnoj konferenciji zajedno sa Georgievom, rekla je da je jasno da je potreba za likvidnošću i dalje velika i da će se konsultovati sa zemljama članicama o opcijama za proširenje likvidnosti.Georgieva je ukazala da je MMF povećao koncesiono finansiranje tržišta u usponu i ekonomija u razvoju, koje je uključilo i donacije od oko 20 milijardi dolara u postojećim specijalnim pravima vučenja.Taj vid finansiranja će, dodala je, i dalje igrati važnu ulogu, ali su potrebni dalji koraci.„Važno je da imamo mogućnost da proširimo svoj kapacitet za podršku zemljama koje su zaostale“, rekla je Georgieva.Rekla je i da očekuje da će Grupa od 20 glavnih ekonomija produžiti trenutni moratorijum na službene isplate najsiromašnijih zemalja, koji bi trebalo da se završi u junu, ali će mnogo toga zavisiti od brzine vakcinacije u narednim mesecima.

Montenegro Erlajns duguje kontroli letenja još 6,5 miliona evra

Kompanija Montenegro Erlajns duguje oko 6,5 miliona evra Kontroli letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, za troškove preleta aviona. Taj dug trebalo je da bude prenet na državu Crnu Goru, preneo je N1."Ostao je nenaplaćen dug od 6,5 miliona evra, sa pripadajućim kamatama, koji je na osnovu zakona trebalo da bude prenet na državu", kaže zamenik direktora SMATS-e Lazo Maksimović.On je objasnio da je slična situacija bila i u vezi sa kompanijom JAT Airways, do momenta dok država nije preuzela njen dug. "Nadali smo se da će tako biti i u slučaju Montenegro Airlinesa", kaže Maksimović.Dug kako je precizirano nije nov i vuče se godinama, a prvi sudski postupak pred sudom pokrenut je još 2007. godine.Pored toga navodi se da su rađeni i neki protokoli, kao i reprogram dugova.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLANES, OSNIVA NOVU FIRMU Na osnovu presuda suda u Podgorici, 2017. godine naplaćeno je 4,2 miliona evra, a početkom 2019. godine još dva miliona, rekao je Maksimović.Kako je dodao, imali su sve garancije, donet je zakon leks specijalis i ostalo je samo još da se potpiše sporazum o dinamici naplate potraživanja, ali je došlo do promena. "Priča se o gašenju kompanije Montenegro Airlines, a mi smo naravno stali u red sa ostalim poveriocima", rekao je Maksimović.Komentarišući pisanje pojedinih medija da je upravo on, koji je u rodbinskim odnosima sa predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, blokirao naplatu potraživanja ili uticao na to da se ona ne naplate, Maksimović tvrdi da je “bilo baš suprotno”."Učestvovao sam i u pokušaju da se država Crna Gora obaveže da vrati taj dug, ali ne znam da li će biti nešto od toga. U svakom slučaju, ponovo smo pokrenuli izvršenje i to je cela istina o tom dugu", zaključio je Lazo Maksimović.

Preko 50.000 italijanskih restorana ignoriše mere zaključavanja

Preko 50.000 restorana u Italiji planira da otvori svoja vrata, uprkos strogim merama zaključavanja zbog pandemije, šireći se društvenim mrežama pod heštegom #IoOpro („Otvaram“), pokret je najveći čin građanske neposlušnosti širom zemlje od kada su zaključavanja započeta, piše portal Off-Guardian.Italijanski opozicioni poslanik Vitorio Sgarbi podržao je pokret, rekavši u jednom intervjuu „otvorite i ne brinite, na kraju ćemo ih naterati da pojedu svoje kazne“.Italijanska vlada već se suočava sa unutrašnjim sukobom i krizom, a prevremeni izbori su mogući.Protest „Otvoreni smo“ širi se i Evropom, a varijante su već uzele maha u Švajcarskoj (#Wirmachenauf) i Poljskoj (#OtwieraMY).

Stanari Njujorka duguju više od milijardu dolara za kirije

Stanaru u Njujorku duguju više od milijardu dolara neplaćenih kirija zbog propuštenih uplata usled pandemije koronavirusa, pokazuje novo istraživanje, piše Vol strit žurnal.Iznos duga najnoviji je pokazatelj da naknade za nezaposlenost i savezni stimulativni paketi do sada nisu bili adekvatni za ublažavanje rastućeg finansijskog tereta propuštenih plaćanja kirije u hiljadama gradskih domaćinstava.Stanodavci, kao i stanari snažno su lobirali za veću pomoć vlade tokom pandemije.Državi Njujork predviđeno je 1,3 milijarde dolara pomoći za stanovanje u prošlomesečnom saveznom paketu pomoći za COVID-19.Istraživanje koje je sprovela stanodavska trgovinska grupa “ Program poboljšanja stanovanja u zajednici“, fokusirala se na njujorške zgrade podložne gradskim zakonima o zakupu. Ovi stanovi čine oko polovine ukupnih gradskih stanova za iznajmljivanje.Skupljajući odgovore stanodavaca, grupa je procenila da čak 185.000 domaćinstava koja žive u ovim stanovima zaostaju za više od dva meseca, sa prosečnim dugom većim od 6.000 američkih dolara.Džej Martin, izvršni direktor ove grupe rekao je da je dug za zakup od ostatka inventara stanova u Njujorku verovatno isti ili veći, što znači da je ukupan dug koji imaju iznajmljivači u Njujorku verovatno veći od dve milijarde dolara.

EU će pokušati da umanji uticaj američkog dolara

Brisel upozorava da se globalna tržišta previše oslanjaju na dolar, dok traži načine da suzbije ranjivost Evrope na američke sankcije i druge finansijske rizike, u pokušaju da izazove nadmoć američke valute samo nekoliko dana pre inauguracije Džoa Bajdena za novog predsednika SAD-a, piše Fajnenšal tajms.Nacrt političkog dokumenta Evropske komisije otkriva dubinu frustracije EU nakon četiri godine administracije Donalda Trampa, čija je politika naglašavala dominaciju SAD-a i njihove valute u globalnom finansijskom sistemu.Dokument posebno ističe poteškoće EU u uspostavljanju svoje nezavisnosti posmatrajući sankcije protiv Irana koje je uveo Tramp, navodeći ih kao dokaz potrebe da se blok „zaštiti“ od „efekata nezakonite eksteritorijalne primene“ takvih mera.„Trampovo predsedništvo je naglasilo ranjivosti Evropske unije i to moramo rešiti, čak iako on više nije predsednik. Reč je o mestu EU u svetu i potrebnim sredstvima da budemo ekonomska i finansijska sila srazmerno našoj veličini“, rekao je zvaničnik Evropske komisije.Trampova iranska strategija imala je direktan uticaj na finansijsku infrastrukturu sa sedištem u Evropi, kao što su sistem za slanje poruka Swift i depozitori hartija od vrednosti Euroclear i Clearstream.Iranske sankcije značile su da je Brisel morao da postavi namensko vozilo kako bi olakšao plaćanja za legitimnu trgovinu između EU i islamske republike, što je bio proces ispunjen poteškoćama.Dokument naglašava ambiciju EU da ojača svoju samostalnost u nizu sektora, uključujući finansije, nakon što je Trampova administracija uništila transatlantske norme.Prema nacrtu, EU takođe planira da pronađe načine za jačanje uloge evra. Dokument upozorava da se „globalna finansijska tržišta previše oslanjaju na američki dolar“.Blok dugo pokušava da promoviše veću upotrebu evra, na primer u robnim ugovorima, kako bi ojačao svoju finansijsku i ekonomsku autonomiju.Konkretni koraci navedeni u dokumentu uključuju korišćenje planiranog pregleda EU regulative o finansijskim pokazateljima kako bi se podstakli da budu denominovani u evrima. Većina se trenutno zasniva na dolarima.Brisel veruje da bi jača globalna uloga evra „zaštitila ekonomiju od deviznih šokova i smanjila oslanjanje na druge valute“.Komisija je takođe zabrinuta da se blok sve više oslanja na investicione banke koje nisu iz EU i koje „u vreme finansijske krize mogu odlučiti da smanje svoje prisustvo u EU i da se usredsrede na svoje domaće tržište“.

Britansko-američka kompanija kupuje Ledo za 600 miliona evra?

Prema nezvaničnim informacijama Hrvatska Fortenova grupa, koja je vlasnik fabrike Ledo, dobila je više ponuda za kupovinu tog proizvođača smrznute hrane, prenosi Index.hr. Prema informacijama nedeljnika Leader, Fortenova je dobila ponudu američko-britanske kompanije Nomad Foods koja je veća od 600 miliona evra.Fortenova je kako se navodi od nekih drugih kompanija dobila i veće ponude, ali njihovi drugi uslovi nisu bili porihvatljivi, pa su krenuli u pregovore sa američko-britanskom kompanijom Nomad Foods-om. Predsednik upravnog odbora Fortenove, Fabris Peruško smatra da bi kupoprodajni ugovor mogao da bude potpisan krajem prvog kvartala, a transakcija bi mogla da se zaključi tokom leta. Nomad Foods jedna je od vodećih evropskih kompanija za smrznutu hranu, a među njene poznate brendove spadaju Birds Eze, Findus, Iglo, Aunt Bessie's i Goodfella's. Na veb stranici Nomad Foodsa navodi se da ovi brendovi sada imaju priliku da uđu na nova evropska tržišta koja su u razvoju, kao i da je Ledo most za njihovo buduće poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. "Fortenova Group je vodeća kompanija za smrznutu hranu u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i nekoliko drugih zemalja jugoistočne Evrope, ima poznate lokalne brendove u tim zemljama i potrošači ih prepoznaju", navodi se na portalu Nomad Foods. Precizira se da su pregovori u toku, kao i da ne postoji garancija da će se transakcija na kraju dogoditi. "Dok se ne postigne konačni dogovor, kompanija ne namerava da saopšti više dalje informacija o ovom procesu", preciziraju u Nomad Foods-u.

WhatsApp odlaže nova pravila zbog zabrinutosti korisnika

Vacap (WhatsApp) je odložio promenu uslova korišćenja za 15. maj, zbog velikih kritika oko pitanja privatnosti i deljenja korisničkih podataka sa Fejsbukom, piše Biznis insajder.Odlaganje dolazi zbog „zabune“ i „dezinformacija“ oko nove politike, navela je kompanija na svom blogu. Vacap navodi da nova pravila korišćenja aplikacije uključuju nove opcije za ljude da upravljaju svojim korišćenjem aplikacije i da „ne proširuje njihovu mogućnost deljenja podataka sa Fejsbukom“.Datum ažuriranja pravila korišćenja biće pomeren za 15. maj, navodi se u objavi na blogu. Vacap je takođe rekao da ničiji nalog neće biti suspendovan ili izbrisan 8. februara, kada je prvobitno trebalo da stupe na snagu nove smernice.Najava dolazi dve nedelje nakon što je Vacap najavio novu promenu, povlačeći kritike korisnika aplikacije za razmenu poruka koji su bili zabrinuti zbog njihove privatnosti podataka.Nakon objavljivanja nove politike, mnogi korisnici prešli su na alternativne platforme kao što su Signal ili Telegram. Izvršni direktor Tesle, Ilon Mask je čak objavio na svom Tviteru da ljudi treba da „koriste Signal“.Vacap je pokušao da smiri situaciju rekavši da je ažuriranje dizajnirano da pomogne preduzećima na toj platformi.„Želimo da budemo jasni da ažuriranje smernica ni na koji način ne utiče na privatnost vaših poruka sa prijateljima ili porodicom. Umesto toga, ovo ažuriranje uključuje promene u vezi sa porukama preduzeća na Vacapu, što je neobavezno, i pruža dalju transparentnost o tome kako prikupljamo i koristimo podatke “, rekao je Vacap.S druge strane, Signal je prošle nedelje zabeležio 7,5 miliona preuzimanja, što je porast od 4.200 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. U sredu je Signal bio na vrhu Guglovih i Eplovih prodavnica aplikacija. Veliki broj korisnika migrirao je i na Telegram - platforma je prošle nedelje stekla 9 miliona novih korisnika, što je 91 odsto više u odnosu na prethodnu nedelju.

Majkrosoft planira da ljude „vraća iz mrtvih“ u obliku čet botova

Tehnološki gigant Majkrosoft (Microsoft) podneo je patent koji omogućava "digitalnu reinkarnaciju" preminulih u obliku čet botova (chatbot), kompjuterskih programa koj simuliraju razgovor ljudi, piše Forbes....

Energetska zajednica uvela sankcije Bosni i Hercegovini

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice sa sedištem u Beču, Janez Kopač, saopštio je da je ta institucija uvela sankcije jednoj od svojih članica, Bosni i Hercegovini, prenosi portal Seebiz. Cilj te odluke je da se spreči korišćenje velike količine sumpora u naftnim derivatima koje BiH dozvoljava da se koriste, uprkos pravilima koja moraju da poštuju sve članice Energetske zajednoce.Kako je precizirano, odluka o sankcijama je doneta Zbog kršenja Direktive o sumporu u gorivima i nepridržavanja pravila koja važe za energiju i gas. Na taj način, energetska zajednica želi da obaveže BiH da počne da primenjuje ekološke snztandarde koji će očuvati životnu sredinu.“Tačno je da su sankcije uvedene protiv Bosne i Hercegovine i da ta zemlja neće učestvovati u odlučivanju o pitanjima budžeta Evropske unije i izvršenju budžeta u periodu od dve godine, osim ako u međuvremenu ne otkloni prekršaje”, rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata Energetske zajednice.Odluka o sankcijama BiH doneta je krajem prošle godine, ali je Evropska energetska zajednica objavila je njen sadržaj prošle nedelje. Ranije je bilo nekoliko upozorenja da bi BiH mogla da bude kažnjena zbog kršenja međunarodnih pravila.Inače, od svih država članica Energetske zajednice, samo u BiH i dalje mogu da se upotrebljavaju vozila sa Euro 3 standardima, dok se u Evropksoj uniji većinom koristi Euro 5.Napominje se da se već godinama u fiokama Saveta ministara BiH nalazi nacrt odluke koja reguliše ovo pitanje i predviđa smanjenje sumpora na najviše 1% u naftnim derivatima.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA Navodi se da ga Veće ministara BiH do sada nije usvojilo i time je faktički naftnim lobijima dozvoljeno da se poinašaju mimo onoga što se zagovara kao ekološki sandard na nivou EU.Ranije je BiH dozvolila veću količinu sumpora u naftnim derivatima kako bi "podržala domaću proizvodnju" u Rafineriji Brod. Međutim, prema informacijama do kojih se došlo u izstrazi Energetske zajednice istrage, iza te odluke krili su se i uvoznici nafte i naftnih derivata iz oba entiteta.Drugi razlog zbog kojeg su uvedene sankcije BiH je taj što nije usvojen državni zakon o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prenosa i tržišta električne energije.Naime, ovaj zakon je u proceduri od 2017. godine, ali je posljednji saziv Veća ministara poslao različite materijale entitetima, tako da nije bilo usaglašavanja.Prema tom zakonu, kako se navodi, planirano je prenošenje nadležnosti za pitanja plina na Državnu regulatornu komisiju za električnu energiju. Međutim, kadrovi iz Republike Srpske trenutno blokiraju usvajanje zakona na državnom nivou. Prema informacijama Istrage, usvajanje tog zakona traži i MMF i to je jedan od preduslova za novu tranšu kredita BiH od strane te institucije.

Kineska ekonomija iznenadila rastom od 6,5 odsto u četvrtom kvartalu

Kineska ekonomija nastavila je sa rastom i u poslednjem kvartalu 2020. godine u kojem je porasla za 6,5 odsto, tako završivši godinu u kojoj je rasla u tri od četiri kvartala i ukupno za 2,3 odsto, objavio je tamošnji nacionalni zavod za statistiku, prenosi Axios.Nijedna druga velika ekonomija nije uspela da ostvari pozitivan rast 2020. godine.Iako je pandemija Covida prvi put otkrivena u Kini, zemlja je uspešno kontrolisala virus i postala jedan od glavnih pozitivnih pokretača globalne ekonomije, dok je ostatak sveta uglavnom bio u izolaciji.Očekuje se da će kineska ekonomija porasti za 8,3 odsto 2021. godine, više nego dvostruko u odnosu na rast od 4,1 odsto zabeležen u SAD-u, prema podacima FactSet-u, kompaniji za finansijske podatke i softver.„Koliko god puta čuli priču o rastu kineske ekonomije, ona i dalje ima kapacitet da šokira i zadivi. Ovo je istorijski rast po obimu i brzini“, rekao je Adam Tuz, istoričar sa Univerziteta Kolumbija.

Udvostručili cilj smanjenja uticaja na klimatske promene

Kompanija PepsiCo objavila je svoje planove o udvostručenju svog naučno zasnovanog klimatskog cilja, a koji se odnosi na apsolutno smanjenje emisija gasova staklene bašte za više od 40% do 2030...

Fabrika avio-delova FACC u Hrvatskoj zapošljava 450 radnika

Hrvatski mediji javili su da je tokom decembra u poslovnoj zoni pored Zagreba, u Opštini Jakovlje počela izgradnja austrijske fabrike FACC koja se bavi izradom delova za avione, preneo je Jutarnji list. Najavljeno je da će u njoj tokom prve faze biti zašposleno 450 radnika.U fabrici će se proizvoditi dijelovi za Airbus, Boeing, Bombardier i Rolls-Royce, a investicija je vredna 33 miliona evra. FACC-ovo sedište je u Austriji, ali je u većinskom vlasništvu velike kineske korporacije AVIC (Aviation Industry Corporation of China), koja u svom sastavu ima stotinak kompanija i oko 450 hiljada zaposlenih.FACC je ovu investiciju najavio još polovinom 2019, kad su se njegovi čelnici sreli i sa predstavnicima hrvatske vlade. Robert Machtlinger, izvršni direktor kompanije, opisao je tada širenje u Hrvatskoj kao još jedan važan korak u globalnoj strategiji kompanije.Jakovlje su izabrali kao lokaciju fabrike jer su kako tvrde vodili računa o blizini Austrije.Fabrika je trebala da bude završena tokom marta prošle godine i veće je trebalo da počne da proizvodi delove za kabine komercijalnih i poslovnih aviona, pomoću napredne tehnologije i kompozitnih materijala.Na kašenjenje su uticali izmena projektne dokumentacije i čekanje građevinske dozvole.U fabrici je planirano zapošljavanje oko 600 radnika, ali pitanje je koliko će na te planove utecati efekt koronakrize, jer su u u FACC-u objavili kako će se globalno tržište oporavljati sporo, pa se povratak na stanje pre pandemije očekuje tek oko 2024. godine.Tokom septembra prošle godine kompanija je objavila da smanjuje broj radnika u zadnjem kvartalu 2020.Izbor zemlje za investiciju FACC-a bio sužen na Hrvatsku, Poljsku i Slovačku.SRBIJA “PROPUSTILA” MUBADALUDok se u Hrvatskoj gradi FACC-ova fabrika Srbija iščekuje nemačku fabriku avionskih motora MTU, čiju je izgradnju u Novoj Pazovi usporila pandemija.Portal Tango Six je tokom prošlog leta pisao, a Nova ekonomija je tada prenela vest da se početak njenog rada odlaže do 2023. godine. Tango Six podseća i na planove kompanije Mubadala iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su se pominjali 2013. godine kada je ona razmatrala dolazak u Srbiju. Naime ta kompanija koja kako Tango Six navodi, formalno predstavlja celokupnu civilnu i vojnu vazduhoplovnu industiju Emirata, razmatrala je mogućnosti za izgradnju fabrike čipova i fabrike sofisticiranih komponenti za avio-industriju u Srbiji.Emirati su inače nastojeći da svoju ekonomiju učine raznovrsnijom, zbog velikih zahteva Boinga i Erbasa odlučili da preuzmu kompozitnih avio-delova i izgradili kopmaniju u okviru Mubadale – Startu. Tango Six podseća da ona proizvodi kompozitne delove za Boing, Erbas, Leonardo i Pilatus.Kako se navodi, postojala je mogućnost da ona kao deo Mubadale dođe u Srbiju, ali se od toga odustalo 2014. godine, jer su se planovi u vezi sa izgradnjom njenog novog postrojenja preselili u Severnu Afriku i Aziju.

Samsung prestaje da uz telefone daje besplatne punjače i slušalice

Samsungovi budući telefoni biće isporučivani bez punjača i slušalica, a kompanija kaže da će postepeno uklanjanje dodatne opreme imati pozitivne ekološke uticaje, piše The Verge.Prema navodima kompanije, neki modeli sledeće generacije telefona biće isporučivani bez dodatne opreme, dok će se neki prodavati sa punjačima i slušalicama, međutim još uvek nije jasno naznačeno kako će to funkcionisati.Međutim, ono što je sigurno je da Samsung neće slediti Eplovu (Apple) politiku i isključiti sve punjače za sve modele odmah.„Verujemo da postepeno uklanjanje punjača i slušalica iz kutija uređaja pomoći u rešavanju problema održive potrošnje i ukloni svaki pritisak koji potrošači mogu da osećaju prema kontinuiranom dobijanju nepotrebnih dodataka sa novim telefonima“, saopštila je kompanija.

Gugl i zvanično vlasnik Fitbita

Nakon duže regulatorne istrage, Gugl (Google) je objavio da je završio kupovinu pionira nosivih uređaja Fitbita, piše Tech Crunch.Guglova upotreba ogromnih količina korisničkih podataka do kojih bi došao kupovinom Fitbita bila je veliko pitanje kojim su se bavili regulatori, jer ciljano oglašavanje i dalje ostaje u središtu poslovanja ovog tehnološkog giganta.Količina i intimnost podataka prikupljenih ovom vrstom potrošačkih uređaja znatno su se povećali tokom protekle decenije. Međutim, akvizicija vredna 2,1 milijardu dolara dolazi s nizom uslova. EU je posebno iznela niz upozorenja kada je prošlog meseca konačno odobrila ovaj dogovor.„Obaveze će odrediti kako Gugl može da koristi podatke prikupljene u reklamne svrhe, kako će biti zaštićena interoperabilnost između konkurentskih nosivih uređaja i Androida i kako korisnici mogu da nastave da dele podatke o zdravlju i kondiciji, ako to odluče“, rekli su evropski regulatori.Kao deo dogovora, Gugl se složio da neće koristiti Fitbit podatke za svoje oglase tokom narednih deset godina, a Evropska komisija je zadržala pravo da taj rok produži za dodatnih deset godina.Gugl se takođe složio da pruži pristup nezavisnim programerima Androidovom programskom interfejsu aplikacija (API) kako bi se održala određena konkurencija na tržištu.Osnovan 2007. godine, Fitbit je brzo postao vodeća kompanija za nosive uređaje za praćenje fitnesa i zdravlja, međutim dolaskom Eplovog (Apple) pametnog sata njihov položaj na tržištu bio je poljuljan.Gugl kupovinom Fitbita planira da bude glavni konkurent Eplovom pametnom satu.

Gugl solarne panele nabavlja u Hrvatskoj

Proizvođač solarnih modula sa severa Hrvatske Solvis proizvodi specijalne solarne panele za data centre u Kaliforniji koji su u vlasništvu kompanije Gugl (Google), prenosi portal Balkan green energy news. Kompanija očekuje da će saradnja da se nastavi kad isporuči svih 120 hiljada naručenih solarnih panela za Gugl.Eksperti iz Gugla i njihovi švajcarski partneri već više od dve godine pomažu kompaniji Solvis da razvije specijalne solarne panele. Solvis koji ima fabriku solarnih modula u Varaždinu i izvozi 80 odsto onog što proizvede, naveo je da je potražnja dvostruko nadmašila njegov godišnji kapacitet koji iznosi 300 megavata. Preduzeće je osnovano 2008. godine, kada su takve firme u Evropi bile malobrojne.Direktor Solvisa Stjepan Talan napomenuo je da Gugl namerava da sve svoje objekte opremi solarnim panelima za proizvodnju struje i izrazio optimizam da će se saradnja nastaviti.Firma zapošljava 340 ljudi, a u portfelju ima deset modela, uz dodatne proizvode. Solvisova prva solarna ploča od dva kvadratna metra imala je snagu 200 vati, dok je kapacitet njenog sadašnjeg ekvivalenta 500 vati i deset puta je jeftiniji, istakao je njegov direktor i dodao da je u ovom sektoru od suštinskog značaja da se stalno investira u unapređivanje tehnologije.Talan kaže da vlasnici kuća obično postavljaju sisteme od četiri do šest kilovata na krov i to ih košta između 5.300 i 9.200 evra.Prema njegovim rečima, ulaganje se isplati kroz šest do osam godina.

„Moramo dozvoliti nevakcinisanima da putuju“

Glorija Gevara, predsednica Svetskog saveta za putovanja i turizam (SSPT) smatra da ljudi koji odluče da ne prime vakcinu ne smeju biti „diskriminisani“ i da im putovanja moraju biti omogućena, navodi se u saopštenju ove organizacije.Gevara je naglasila da ova organizacija podržava vakcinaciju kao i da podržava testiranje na aerodromima kako bi se osiguralo da putnici dokažu da nisu pozitivni, ali da se putovanja ne smeju uskraćivati ljudima koji odluče da ne prime vakcinu.„Biće potrebno dosta vremena za vakcinaciju čitave populacije planete, posebno u nerazvijenim zemljama i stoga ne smemo diskriminisati one koji žele da putuju, a nisu vakcinisani“, rekla je Gevara.Kako je dalje kazala, mali procenat ljudi širom sveta je do sada primio vakcinu, dok je ogroman broj onih koji nisu, ali koji bi mogli da se testiraju, pokažu negativan rezultat i putuju bezbedno.Ona smatra da je pitanje zdravog razuma omogućiti slobodno kretanje ljudima koji mogu da prilože negativan rezultat testa, kao i da prioritet treba dati najranjivijim grupama. „Sveobuhvatni zahtev za vakcinacijom jednostavno bi diskriminisao neranjive grupe, kao što su generacija X, Z i Milenijalci, koje bi trebalo da mogu da putuju sa dokazima o negativnom Covid testu“, stoji u saopštenju organizacije.SSPT već dugo poziva na međunarodno priznati, brz i isplativ režim testiranja na aerodromima širom sveta. To bi izbeglo „izvoz“ virusa i pomoglo obnavljanju međunarodnih putovanja.

Ryanair obustavlja sve letove u zemlje bivše Jugoslavije

Niskotarifni avioprevoznik RajanEr (Ryanair) privremeno je suspendovao sve svoje operacije na tržištima u bivšoj Jugoslaviji nakon što je izvršni direktor aviokompanije, Majkl O’liri, rekao da je mreža letova kompanije „propala“ zbog novih ograničenja putovanja širom evropskog kontinenta, piše portal Exyuaviation.Aviokompanija već je imala smanjeni red vožnje za region, opslužujući samo Banja Luku i Podgoricu u bivšoj Jugoslaviji. RajanEr je sada obustavio letove iz Geteborga za Banjaluku, kao i iz Londona, Stansteda i Šarlroa do glavnog grada Crne Gore. Od početka pandemije, prevoznik nije vratio operacije u Srbiju, dok Hrvatsku opslužuje samo sezonski tokom leta.RajanEr još uvek nije saopštio datum obnavljanja niza svojih ruta u bivšoj Jugoslaviji, ali se to očekuje početkom letnje sezone 2021. godine, odnosno 28. marta. Ispostavilo se da je zimska sezona još gora od očekivanog za evropske aviokompanije, uprkos očekivanjima kompanije RajanEr da smanjenja neće pogoditi profitabilnost, jer su letovi ionako stvarali gubitke. Očekuje se da će broj putnika u januaru pasti na ispod 1,25 miliona, a zatim će se smanjiti na 500.000 u februaru i martu, što je najniži nivo avionskog putovanja od početka pandemije.Uprkos suspenziji niza ruta, RajanEr i dalje planira pokretanje novih usluga za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Naime, 29. marta aviokompanija namerava da otvori letove iz Beča za Banja Luku i Pulu, a zatim 4. juna iz Napulja za Zadar.

Nemačka privreda najinovativnija na svetu

Nemačka je na Bloombergovoj rang listi najinovativnijih ekonomija zauzela prvo mesto, koje je prethodnih šest godina držala Južna Koreja, piše portal Bankar.Nemačka se našla na vrhu liste 2020. godine, čime je prekinula šestogodišnju dominaciju Južne Koreje. Sjedinjene Američke Države su na devetom mestu, izgubivši jedno mesto u odnosu na prošlu godinu.Poredak uključuje faktore kao što su troškovi istraživanja i razvoja, broj domaćih prijava patenata i broj domaćih javnih visokotehnoloških kompanija.Nemačka je postigla 88,21 od 100 mogućih poena.Singapur i Danska bili su zemlje sa najviše napretka među prvih 10, popevši se za po tri pozicije.

Saudijska Arabija stvara grad bez automobila

Saudijska Arabija, zemlja koja je među vodećim proizvođačima nafte u svetu, najavila je da na obali Crvenog planira izgradnju grada bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova, preneo je Dojče vele. To će biti prvi korak u izgradnji futurističke biznis zone "Neom".Grad pod nazivom "The line" sastavni je deo projekta koji vredi 500 milijardi dolara i koji je na državnoj televiziji predstavio prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohammed bin Salman."Neom" se inače retko spominjao u javnosti otkada ga je Bin Salman najavio još 2017. godine kao ključni element Vizije 2030 koja bi trebala smanji zavisnost Saudijske Arabije od prihoda koje dobija prodajom nafte."Projekat uključuje grad sa milion stanovnika, koji će se protezati na potezu dugom 170 kilometara i sačuvaće 95% prirode u okviru "Neoma", bez automobila, ulica i emisije štetnih gasova", objasnio je bin Salman."Neom" će na površini od 26.500 kvadratnih kilometra imati i industrijske i logističke zone koje bi trebale da budu dovršene do 2025. godine, navodi Rojters."Moramo da transformišemo koncept uobičajenog grada u futuristički", izjavio je čelnik zemlje koju redovno svrstavaju među najveće zagađivače u svetu.Grad za pešake imaće škole, zdravstvene centre, zelene površine i brzi javni prevoz, a putovanje između dve destinacije neće trajati duže od 20 minuta, stoji u saopštenju "Neoma".Glavna uloga namenjena je veštačkoj inteligenciji, a grad će se u celosti napajati čistom energijom.Gradnja će početi u prvom tromesečju ove godine a projekt će se finansirati iz državnog investicionog fonda, kojim kraljevstvo pokušava da proširiti privredu izvan ključnog naftnog sektora.Projekat bi trebalo da otvori 380 hiljada radnih mesta i poveća bruto domaći proizvod Saudijske Arabije do 2030. za 180 milijardi rijala (48 milijardi dolara), navodi se u saopštenju.

Kanadska firma želi da kupi najveći lanac supermarketa u Francuskoj

Kanadski trgovinski lanac Alimentation Couche-Tard ponudio je skoro 20 milijardi dolara za francuski lanac supremarketa Carrefour, koji je i jedan od najvećih prehrambenih dobavljača u toj zemlji, preneo je Seebiz. Francuska vlada je zbog ovog poteza izrazila zabrinutost, a kao razlog navodi nezavisnosti u sektoru prodaje hrane i pitanje sigurnosti radnih mesta.Kompanija Couche-Tard čije je sedište u Kvebeku saopštila je da je za francuskog dobavljača namirnica predala neobvezujuću ponudu od 20 evra po deonici, uglavnom u gotovini.Ona je tako procenila francusku kompaniju na 16,2 milijarde eura (19,72 milijarde dolara).Deonice Carrefoura pri tome su porasle za 17%, dok su dionice Couche-Tarda pale 11,6%.Kako se navodi, evropski lanci supermarketa suočavaju se sa velikom konkurencijom koja dolazi i od internet operatera kao što je Amazon, pa analitičari sve češće predlažu njihovo povezivanje.Ponuda kanadske kompanije za francuski lanac supermarketa, pokrenula je i pitanja poput smanjenja troškova nakon konsolidacije.Couche-Tard inače ima 15 hiljada prodavnica širom Kanade, Sjedinjenih Država, Meksika, Irske, Norveške, Švedske, Danske, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rusije, Japana, Kine i Indonezije.CRNOGORSKI LANAC SUPERMARKETA PLANIRA DA DOĐE U SRBIJU

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.