Svet

Grčka od 1. avgusta otvorena za kruzere

Početak avgusta u Grčkoj donosi otvaranje pristaništa za kruzere, kojima će biti dozvoljeno da pristaju u lukama Pirej, Rodos, Iraklio, Volos, Krf i Katakolo, javlja Katimerini.Nakon toga, kako je sapšteno, moći će da posete bilo koju grčku luku, ako to planiraju, objasnio je ministar turizma Haris Teokaris.Ipak, naglašava se da bi odluka mogla i da se ponovo preispita, u zavisnosti od trenutnih epidemioloških podataka.Teokaris je rekao da će se tokom krstarenja morati da poštuju svi zdravstveni i sigurnosni protokoli koje je propisala Evropska unija zbog koronavirusa.On je rekao i da prema podacima turističkih agencija postoji interesovanje za takva putovanja u zemljama poput Sjedinjenih Država, Rusije i Izraela.Turizam u Grčkoj zapošljava oko 700 hiljada ljudi i čini oko 20 odsto ekonomskih prihoda u toj zemlji, pa je ključan za njen oporavak.Prošle godine je u Grčkoj bilo oko 33 miliona turista, što je donelo prihod od 19 milijardi evra.

Vrednost zlata u stalnom rastu već sedam nedelja

Vrednost zlata je poslednjih sedam nedelja u stalnom rastu, što predstavlja najduži rast od 2011. godine, a prema nekim trgovcima očekuje se da će u toku sledeće nedelje dostići svoju najveću vrednost ikada, kaže Bloomberg.Plemeniti metal je u jednom trenutku dostigao vrednost od 1.980 dolara za uncu."Brzina rasta je neverovatna", rekao je Bob Haberkorn, stariji tržišni strateg u RJO Futures iz Bostona.„Ljudi samo žele da kupuju, ne žele da to propuste. Zlato je sigurno s obzirom na okolnosti centralnih banaka i koronavirusa", dodao je on.Pandemija koja usporava ekonomski oporavak, kao i nedavni sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine samo su povećali vrednost i potražnju zlata.

Bugarski farmeri ne znaju kako će bez pesticida

Bugarski poljoprivrednici očekuju da će imati slabije prinose žitarica zbog nove ekološke politike Evropske unije i najviše ih brine plan da se značajno smanji upotreba pesticida i veđtačkih đubriva do 2030. godine piše portal Euractiv.Oni ne gaje optimizam u pogledu toga da će Evropska komisija biti u stanju da ponudi bio zamene za hemikalije koje su podjednako efikasne protiv štetočina.Čelni ljudi Ministarstva poljoprivrede u Bugarskoj poručili su da su svesni zabrinutosti i obećali su da će se založiti za dodatne subvencije EU.Unija želi da redukuje pesticide koji štete biodiverzitetu, biljkama, insektima, pticama, sisarima i vodozemcima kroz strategiju "Farma na raskršću".U okviru borbe protiv klimatskih promena do 2050. godine planira se smanjenje upotrebe hemikalija za 50 odsto do 2030. godine, kao i veštačkih đubrina za najmanje petinu.Sadašnje pesticide trebalo bi da zamene oni sa biološki aktivnim materijama, a uprkos obećanjima političara bugarski poljoprivrednici već su zabrinuti."Za sada jednostavno nema alternative hemikalijama. Procedura za odobravanje bioloških alternativa trajaće godinama i neizvesno je da li će biti efikasne protiv bolesti i štetočina", ocenio je predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača žitarica u Bugarskoj Kostadin Kostadinov.GDE SE NAJVIŠE KORISTE PESTICIDIAgronomi inače negiraju da se pesticidi u Bugarskoj prekomerno koriste, čak ispod EU proseka, pa bi to trebalo imati u vidu.Navode da je od 320 miliona tona pesticida prodatih u EU, svega jedan odsto u Bugarskoj, dok je 20 odsto u Francuskoj, 19 procenata u Španiji. Te dve zemlje sa Nemačkom i Italijom koriste 70 odsto svih pesticida u EU.Ipak, podaci o prodaji pokazuju da se u Bugarskoj u periodu od 2012. do 2017. godine kupovina herbicida (lečenje korova) povećala 120 odsto, insekticida za 350, a fungicida za suzbijanje biljnih bolesti za 171 odsto. "Nema garancije da se ovde koriste sva gnojiva i pesticidi kupljeni u Bugarskoj. Bugarska je pogranična zemlja i deo prodaje namenjen je susednim zemljama koje nisu članice Unije", kaže Kostadinov odgovarajući na te tvrdnje.Naučnici iz Bugarske sa druge strane smatraju da ciljevi EU idu u pravom smeru.Oni podvlače važnost integrisane borbi protiv štetočina, koje se uspešno sprovodi u Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Poljskoj. To se, kako dodaje, postiže takozvanom rotacijom useva, odnosno njihovim dodatnim ojačavanjem prirodnim putem.Žitarice su vodeća poljoprivredna kultura u Bugarskoj, a zasadi te biljne kulture su na preko 80 odsto njiva u zemlji.

Gugl gradi ispod mora ogroman optički kabl

Gugl je danas objavio planove da izgradi podmorski optički kabl koji će povezivati Sjedinjene Američke Države sa Britanijom i Španijom kao deo napora da stvore mrežu koja će pomoći Guglovim potrošačkim i korporativnim proizvodima da budu fleksibilniji, prenosi CNBC.Optički kabl pod nazivom Grejs Hoper, nazvan po američkoj pionirki računarskog programiranja, pružiće „bolju otpornost na mreži koja je u osnovi Guglovih potrošačkih i poslovnih proizvoda“, saopštili su iz kompanije.Bikeš Kolej, potpredsednik Guglove globalne mreže, rekao je da će „kada bude završen, Grejs Hoper kabl biti jedan od prvih kablova koji su povezali SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo od 2003. godine", dodavši da je ovo prva investicija kompanije u privatni podmorski kabl ka UK, kao i prvi uopšte do Španije.Kabl će se kretati duž okeanskog dna od Njujorka do kornišanskog primorskog gradića Bude u Velikoj Britaniji i Bilbaa u Španiji. Prostiraće se 6.250 km od SAD-a do Ujedinjenog Kraljevstva i 6.300 km od Sjedinjenih Država do Španije.Gugl je početkom ove godine potpisao ugovor sa dobavljačem podvodnog kabla SubCom, sa sedištem u Nju Džersiju, a projekat bi trebalo da bude završen 2022. godine.

Dojče telekom: Pola Nemačke već pokriveno 5G mrežom

Više od tri hiljade gradova i opština u Nemačkoj od sada može da koristi 5G mrežu, jer je Dojče telekom nastavio da šiti svoju mrežu punom brzinom, saopštila je ta kompanija na svom internet portlu."Polovina stanovništva u Nemačkoj je sada pokrivena, 5G je stigao u sve nemačke države. Ovo je veliki korak za naše kupce, našu mrežu i digitalizaciju u Nemačkoj", izjavio je Valter Goldnits, šef za tehnologiju u kompaniji Dojče telekom.Prema njegovim rečima, posao na digitalizaciji se nsatavlja."Ovo nije razlog da se odmaramo na lovorikama. Uvođenje 5G nastavlja se istim intenzitetom. Dve trećine stanovništva je naš sledeći cilj. I to želimo da postignemo ove godine", naglasio je Goldnits.Kako navodi u saopštenju, još 18 hiljada antena je nadograđeno sa opremom za 5G, što znači da 40 miliona ljudi sada može da koristi tu mrežu.U toj kompaniji objašnjavaju da se to odnosi na gradove poput Frankfurta i Minhena, kao i na manje zajednice kao što su Valgau u Gornjoj Bavarskoj, Lampertsvalde u Saksoniji ili lorejski grad Sankt Goarshauzen. Čak i antene na najvišoj nemačkoj planini, Zugšprice (na slici), sada prenose 5G.PREDNOSTI NOVE MREŽEU ruralnim sredinama, uz pomoć nove mreže sada može da se surfuje na Internetu i pri brzini od 225 megabita po sekundi.U gradovima se ta brzina kreće i od 600 do 800 megabita po sekundi.Trenutno su Samsung Galaxy S20 5G modeli i Huawei P40 Pro 5G podrška na frekvenciji 2.1 GHz, koja se koristi za 5G mrežu. Uređaji OnePlus 8 će uskoro moći da koriste tu frekvenciju putem ažuriranja softvera, a ono što je novo u ponudi nemačkog telekoma je Huawei 5G ruter. Ove godine Dojče telekom najavljuje još uređaja koji će podržavati novu mrežu.Inženjeri često ističu prednosti koje 5G mreža može da ima u smislu uštede energije, a o tim problemima koji tek treba da se rešavaju portal Nove ekonomije je već pisao.

Pfizer i BioNTech započeli su poslednju fazu ispitivanja vakcine protiv korona virusa

Američki proizvođač lekova Pfizer i nemački BioNTech započeli su u ponedeljak poslednju fazu testiranja vakcine protiv korona virusa na ljudima, kaže CNBC.Testiranje će obuhvatiti do 30.000 učesnika u dobi od 18 do 85 godina na 120 lokacija širom sveta, uključujući 39 američkih država, saopštile su kompanije.Ukoliko testiranje bude uspešno, očekuju da će vakcinu podneti na konačnu regulativnu reviziju već u oktobru. Planiraju da do kraja 2020. godine isporuče do 100 miliona doza i približno 1,3 milijarde doza do kraja 2021. godine.Odluka da započnemo ispitivanje odražava „naš osnovni cilj da na tržište donesemo dobro i visoko efikasnu vakcinu“, izjavio je izvršni direktor BioNTech-a Ugur Sahin.Ranije ovog meseca, kompanije su saopštile da je jedan od četiri kandidata za vakcinu protiv koronavirusa proizveo neutralizujuća antitela, za koja istraživači smatraju da su neophodna za stvaranje imuniteta na virus.Prošle nedelje, američka vlada najavila je da će platiti Pfizer-u i BioNTech-u 1,95 milijardi dolara za proizvodnju i isporuku 100 miliona doza njihove vakcine, ako se dokaže da su sigurne i efikasne.Pfizer i BioNTech su među nekoliko kompanija koje se takmiče da bi razvile vakcinu za borbu protiv virusa, koji je zarazio više od 16 miliona ljudi širom sveta i ubio najmanje 650.029.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se razvija više od 150 vakcina, a 25 se već testira na ljudima.

Hrvatski poljoprivrednici: Megleove pogone ponuditi radnicima

Hrvatska udruga poljoprivrednika predložila je Osječko-baranjskoj županiji da otkupe pogone kompanije Megleove i kasnije ih prodaju radnicima tog preduzeča i kooperantima prenosi Jutarnji list."Na taj način ćete Vi župane kao i županijski većnici Osječko baranjske županije ispuniti svrhu svoga postojanja, a to je rad u opštem interesu stanovništva Osječko-baranjske županije", ističe se u otvorenom pismu hrvatskih poljoprivrednika predsedniku te županije Ivanu Anušiću.Poljoprivrednici upozoravaju da zatvaranjem fabrike za preradu mleka kod Osijeka u vlasništvu kopmanije Megle u opasnost dolazi 200 porodičnih gazdinstava, oko 300 zaposlenih Opštim poljoprivrednim gazdinstvima i oko 160 radnika fabrike.Kompanija je odlučila da svoje pogone premesti iz Hrvatske u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, zbog jeftinijih troškova poslovanja, navelo je tada rukovodsvo.Problem odlaska nemačke kompanije bi se rešio tako što bi županija osnovala trgovačko društvo u svom vlasništvu koje bi kupilo njen pogon.Nakon stabilizacije proizvodnje županija bi, smatraju u udruženju, fabriku ponudila na javnu prodaju u kojoj bi prvenstvo kupovine sa nominalnom cenom imali njeni radnici i kooperanti.

Sutra istorijsko saslušanje direktora tehnoloških kompanija u američkom Kongresu

Saslušanje pododbora za zaštitu tržišnog prava sa direktorima Amazona, Epla, Fejsbuka i Gugla u američkom Kongresu pomereno je za sredu, saopštila je komisija Kongresa u subotu, saznaje Politico.Četiri generalna direktora prvobitno je trebalo da svedoče u ponedeljak kao deo dugogodišnje istrage pododbora u vezi sa konkurencijom na mrežnim tržištima, međutim odloženo je zbog smrti kongresmena Džona Luisa.Na saslušanju će svedočiti Amazonov Džef Bezos, Eplov Tim Kuk, Fejsbukov Mark Zakerberg i Guglov Sundar Pičai.Biće ovo istorijsko saslušanje, jer će sada po prvi put rukovodioci najmoćnijih tehnoloških giganata svedočiti zajedno, a ovo će ujedno biti prvo saslušanje Bezosa, najbogatijeg čoveka na Zemlji.

Nemačka najcenjenija zemlja na svetu

Rezultati najnovije globalne ankete o liderstvu pokazuju da je Nemačka treću godinu zaredom najcenjenija zemlja na svetu i da je za sobom ostavila Kinu, Rusiju i Sjedinjene Države koje se bore za drugo mesto, prenosi Gardijan.Nemačka je po rezultatu godišnje ankete daleko ispred ostalih svetskih sila, pošto je 44 odsto ispitanika smatra globalnim liderom. Sjedinjene Američke Države su dobile 33 odsto glasova, dok Kina i Rusija zaostaju za 1 odnosno 3 procenta.Rezultati su prikupljeni u okviru godišnjeg istraživanja koje je sprovela konsultantska agencija Gallup.Time se u pitanje dovodi nedavna tvrdnja američkog sekretara Majka Pompea da su Sjedinjene Države savršeno pozicionirane kao svetski lider koji ideološki može da se suprotstavi Kineskoj komunističkoj partiji.Anketa je sprovedena među punoletnim stanovništvom 135 zemalja u 2019. godini, pre pandemije korona virusa. Zbog lošeg upravljanja krizom izazvanom pandemijom, usled koje su postale jedno od najvećih svetskih žarišta Kovida 19, SAD bi u rejtingu mogle još više da padnu u narednim istraživanjima. Istraživanje je demantovalo tvrdnje Donalda Trampa da je popravio ugled svoje države u svetu. U prilog tome ide podatak da su SAD bile najcenjenija zemlja na svetu tokom svih godina administracije Baraka Obame, izuzev 2011. godine, a da su za vreme Trampove administracije izgubile na popularnosti."S druge strane Nemačka kancelarka Angela Merkel, koliko god je neki voleli ili ne, pokazala se kao jedan od najpouzdanijih lidera u izuzetno nesigurnim vremenima, kako u Evropi tako i u svetu", objasnio je glavni urednik u kompaniji Gallup, Muhamed Junis.Poverenje u američko vođstvo je najniže u evropskim zemljama saveznicima SAD gde samo 24 odsto ispitanika ima poverenje u tu zemlju kao lidera.Slično je i u Australiji gde Ameriku, kao svetskog lidera, smatra svega 23 procenta ispitanika.Jedini kontinent gde je ugled SAD pretežno pozitivan je Afrika, gde je oko 52 odsto ispitanika vidi kao globalnog lidera.

Granice se otvorile pred rastavljenim parovima

Neke zemlje članice Evropske unije odlučile su da otvore svoje granice za vanbračne parove razdvojene zabranom ulaska zbog pandemije korona virusa, saznaje SchengenVisaInfo.com.Budući da kraja pandemiji još uvek nema na vidiku, mnogi ljudi su rekli da im zabrane otežavaju kako profesionalni, tako i privatni život.Pojedini parovi razdvojeni su još od marta, EU je olakšala pravila o ulasku koja porodicama omogućavaju ponovno ujedinjenje, pa su se tako i vanbračni parovi nadali da će moći isto, ali takva stvar se do sada nije dogodila.Parovi već nedeljama vode kampanju na Tviteru pod heštegovima #LoveIsEssential i #LoveIsNotTourism, pozivajući regulatorna tela EU i vlade svake države članice da naprave izuzetak za njih.Kampanja, potpomognuta podrškom nekoliko poslanika i komesara, je uspela, a do sada su pet zemlje ponovo otvorile svoje granice.Ovu odluku donele su Austrija, Češka Republika, Danska, Norveška i Holandija.Austrijsko ministarstvo za socijalna pitanja pobrinulo se da doda „posetu životnom partneru“ kao razlog vredan da uđe u Austriju.Da bi se ovi parovi mogli ponovo ujediniti u Češkoj, moraće da podnesu oficijalnu izjavu o svojoj dugoročnoj vezi, kao i da dostave dokaze o njihovom odnosu.Danska je bila jedna od prvih zemalja članica koja je dozvolila devojkama ili momcima državljanima Danske da uđu u zemlju.Norveška je najavila da će oni koji su u vezi od najmanje devet meseci i ostali članovi porodice iz zemalja van EU imati pravo da uđu u zemlju kako bi se pridružili svojim voljenima.Oni koji žele da dođu u Holandiju u skladu sa ovim izmenama, moraju dokazati da su bili u vezi najmanje tri meseca pre uvođenja zabrane, i da su se u tom periodu viđali redovno.Još sredinom marta, kada je Komisija Evropske unije preporučila državama članicama da uvedu zabranu ulaska niko nije očekivao da će ta zabrana putovanja trajati ovoliko dugo.

Velika Britanija objavila rat brzoj hrani i slatkišima

Onlajn oglasi za brzu hranu mogli bi da budu potpuno zabranjeni u Velikoj Britaniji, nakon odluke da se do devet sati uveče na Internetu i televiziji potpuno zabrani reklama svake hrane koja šteti zdravlju, piše londonski Gardijan. Mere su u javnosti dočekane sa oprezom jer su lekari zabrinuti da se njima previše naglašava individualna odgovornost ljudi za masovnu pojavu gojaznosti u britanskom društvu.Nova odluka inače se opravdava kao deo strategije u borbi protiv gojaznosti koju lekari sve češće nazivaju tempiranom bombom.Neki lekari sa druge strane misle da je neophodno rešiti nejednakosti u pristupu zdravstvenom sistemu, tvrde da on nije svima dostupan podjedanko.Vlada Britanije je saopštila da će zabraniti reklame brze i štetne hrane do devet časova uveče.Razmatra se i da li bi zabranu trebalo pooštriti i u nju uključiti oglase za slatkiše na Internetu.Ostale mere odnose se na zabranu prodaje čokolade, grickalica i slatkiša na blagajnama supermaketa, kao i na obavezu za prikazivanje količine kalorija u jelovnicima restorana i pabova.Mera u vezi sa kalorijama odnosi se i na alkoholna pića, jer se za njih procenjuje da čine skoro 10 odsto unosa kalorija kod onih koji ih konzumiraju."Pristup nije uzeo u obzir koliko je gojaznost rezultat bioloških, genetskih i društvenih faktora, to nije samo lični izbor. Ne smemo da upadnemo u zamku i da sve svaljujemo na individualnu odgovornost", ocenio je predsednik Kraljevskog koledža lekara profesor Endru Godard.Vlasti mere pravdaju i borbom protiv korona virusa.NEUMOLJIVA STATISTIKAStatistike govore da je trećina odraslih u Engleskoj preterano gojazna, a jedno od troje dece koja pohađaju osnovnu školu.Skoro 8 odsto obolelih od korona virusa na intenzivnoj nezi, bilo je predebelo, u poređenju sa 2,9 odsto gojaznih u celoj populaciji.Prema Istraživanjima kancerogenih bolesti u Velikoj Britaniji, gotovo polovina svih reklama za hranu na televzijama ITV, Channel 4, Channel 5 i Sky One odnosi se na proizvode sa visokim sadržajem masti, šećera i soli.Broj se povećava na gotovo 60 odsto u terminu između šest i devet časova posle podne, kada ih najviše dece može videti, pa su zabrane određene na osnovu tih podataka.

Škola u Melburnu na meti kritika zbog zahteva da se maske slažu sa uniformom

Privatna škola u Melburnu kritikovana je zbog uvođenja smernica koje zahtevaju da studenti nose maske u bojama koje odgovaraju školskoj uniformi, prenosi britanski Gardijan.Škola Lighthouse Christian College rekla je učenicima da se moraju pridržavati specifičnih smernica za maske u školama, prema videu koji su prošle nedelje delili roditelji učenika putem društvenih mreža.Škola je kasnije rekla da neće sprečavati učenike da nose maske koje ne ispunjavaju pravila.Kako su prvobitno rekli iz škole maske moraju biti sive, plave, crne ili bele, ne smeju imati dezene ili šare, a takođe nisu dozvoljeni nikakvi šalovi ili marame.Roditelji kažu da ova politika škole „primorava decu da koriste maske za jednokratnu upotrebu ako kod kuće nemaju resurse ili ne mogu da pronađu tkaninu odgovarajuće boje“.Direktor škole izjavio je da je škola posvećena obezbeđivanju najviših standarda bezbednosti i da su tu „samo smernice“.Od prošlog četvrtka, maske su obavezne širom Melburna kako bi se izborili sa pogoršavajućom koronavirusnom krizom.

Hrvatski guverner: Za Hrvatsku dobro da uvede evro

Za Hrvatsku je i u kriznim vremenima, kao što je pandemija, i u normalnim, korist da uvođenja evra višestruko veća od troškova, ocenio je u intervjuu za Poslovni.hr guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić.Povodom ulaska Hrvatske u Kursni mehanizam ERM II ili "čekaonicu za evro" koji će omogućiti Hrvatskoj uvođenje evra, on je kazao da će u tom mehanizmu zemlja morati da provede najmanje dve godine i ispuni formalne uslove koj se odnose na budžetski deficit, javni dug, visinu inflacije i kamatnih stopa, kao i stabilnost kursa. Prvi mogući trenutak za proveru Hrvatske je polovina 2022. godine, a odluka o uvođenju eura bi se mogla donositi najranije 1.1.2023, rekao je hrvatski guverner.U sadašnjim kriznim vremenima korist je izuzetno velika, jer znači siguran pristup izvorima finansiranja pod povoljnim uslovima koju osigurava Europska centralna banka te dodatno mogućnost finansiranja iz Europskog stabilizacijskog mehanizma (ESM), rekao je on "Povrh toga, korist koja se često zaboravlja, a koja je itekako važna, jest što zemlje koje imaju zajedničku valutu ne mogu imati problem valutne krize, koja je posebno opasna za zemlje s visokum nivoom duga u stranoj valuti", ocenio je on.

Pola stranih studenata u Evropi otkazaće studije ako nastava bude onlajn

Nezadovoljni su i jer moraju da plate punu cenu školarine.

Zatišje pred oluju: Covid-19 tempirao bombu zvanu poslovna nesolventnost

Dok ekonomije pojedinih zemalja izlaze iz zastoja izazvanog pandemijom, očekuje se da će najveći skok nesolventnosti kompanija doći tek nakon tog procesa, uglavnom od kraja 2020. do prve polovine 2021. godine, piše u najnovijem izveštaju portala kompanije Euler Hermes koja se bavi kreditnim osiguranjem.To će biti rezultat neravnomernih startnih uslova, kao i različitih strategija otvaranja zemalja i mera hitne politike predviđenih u vidu pomoći za kompanije, posebno kako se naglašava u vezi sa rešavanjem problema nesolventnosti. Porast globalnog indeksa nesolventnosti verovatno će dostići rekordni nivo od plus 35 odsto do 2021. godine, jer se taj problem nagomilavao tokom dve godine.Pri tome treba imati u vidu da je polovina zemalja beležila nove rekorde, prvi put od finansijske krize 2009. godine.GDE SU GLAVNA ŽARIŠTANajveći skok biće zabeležen u SAD, u iznosu od 57 odsto u periodu od 2019. do 2021. godine.U Brazilu će skok nesolventnosti biti 45 odsto, Kini 40 procenata.U glavnim evropskim državama poput Velike Britanije gde biće na primer 43 odsto, Španiji 41 procenat, Italiji 27, Belgiji 26 i Francuskoj 25 odsto.Prema prognozama očekuje se da će dve od tri zemlje objaviti snažniji porast nesolventnosi u 2020. godini nego u 2021.-oj i to pre svega u SAD-u, Brazilu, Kini, Španiji i Italiji.Ipak, svaka treća zemlja će prema prognozama beležiti ubrzanje u pogledu rasta nesolventnosti naredne godine i to se pre svega odnosi na Indiju, Veliku Britaniju, Francusku i u manjoj meri Nemačku.Preuranjeno povlačenje mera pomoći privredi zbog pandemije moglo bi da pogorša stanje, povećavajući nesolventnost od pet do deset odsto. A ako se globalnoj ekonomiji oduzme duže od očekivanog za oporavak od šoka Covid-19, porast nesolventnosti mogao bi porasti sa već prevelikih 50 na 60 odsto.Međutim, iako državna podrška kompanijama kratkoročno ublažava nesolventnost, ona bi takođe mogla da podupre takozvane zombi kompanije.To bi kako se prognozira, svakako povećalo rizik da se upadne u nesolventnost na srednji ili duži rok.Generalno nesolventnost je pala za sedam odsto u Centralnoj i Istočnoj Evropi u vremenu pre pandemije i to se odnosi na period do prvih meseci 2020.Prema najnovijim prognozama očekuje se da će u tom regionu stopa nesolventnosti preduzeća skočiti za oko 35 odsto u periodu od kraja ove do polovine naredne godine.Od nama bliskih zemalja u ovom izveštaju pominje se Turska, gde se predviđa da će rast nesolventnosti biti veći od 50 odsto u odnosu na krizu 2009. godine.Nakon toga, takođe u crvenim zonama nalazi se Bugarska, ali ispod globalnog proseka i sa porastom koji ne bi trenbalo da bude veći od 50 odsto u odnosu na poslednju finansijsku krizu.U izveštaju se pominje i Rumunija, ali je označena u zelenoj zoni, ona očekuje rast nesolventnosti, ali u granicama duplo manjim nego 2009. godine.

Ko nosi masku, taj pere i ruke

Naučnici su utvrdili da ljudi koji nose masku primenjuju i druge zaštitne mere protiv širenja koronavirusa, kao što je pranje ruku, piše Gardijan. To znači da ljudi "ne trguju" me...

EU traži od članica da brže rešavaju pitanje rizičnih dobavljača 5G opreme

Zemlje EU moraju da ubrzaju aktivnosti na ublažavanju rizika povezanih sa uvodjenjem 5G tehnologije koje predstavljaju pojedini dobavljači, saopštila je Evropska komisija, a prenosi Euroactiv.Evropska unija se dogovorila u novembru prošle godine da pooštri kriterijume za dobavljače 5G opreme, kako bi smanjila rizike u pogledu bezbednosti za mobilne mreže nove generacije, koje se smatraju ključnim za podsticanje ekonomskog rasta i konkurentnosti.Komisija je objavila niz mera u januarskom okviru 5G alata i države članice su bile u obavezi da procene profil rizika telekomunikacionog operatera, sa ciljem da primene ograničenja za one dobavljače za koje se smatra da su visoko rizični.Metode implementirane ili razmatrane uključuju obavezna ovlašćenja za operatere koji nabavljaju opremu, kao što su to činile Francuska i Italija, ili primenu „belih“ ili „crnih“ spiskova dobavljača. Komisija se zalagala za prvi pristup koji zahteva da telekom operateri dobiju sva neophodna ovlašćenja pre nego što se uključe u razvoj 5G mreže u određenoj zemlji, kako ne bi zabranila posebne dobavljače, kao što je to Britanija učinila sa Huavejem.Prema navodima Evropske komisije, dve trećine zemalja članica identifikovalo listu visoko rizičnih dobavljača, ali je samo trećina ovog broja iznela planove za ograničenje njihovog učešća u razvoju 5G mreže."Većina država članica još nije uspostavila ili saopštila jasne planove za efikasno rešavanje postojećih situacija zavisnosti od snabdevača visokog rizika i sprečavanja budućih zavisnosti", navodi se u izveštaju o napretku bezbednosti 5G u EU.Mada je postignut određeni napredak, još mnogo toga treba da se uradi na ovom putu, saopštila je Komisija, napominjući da je „potreban hitan napredak za smanjenje zavisnosti od dobavljača visokog rizika, a s ciljem smanjenja zavisnosti na nivou cele Unije“.Zvaničnici EU tvrde da postepeno isključivanje dobavljača visokog rizika i povećanje troškova neće poremetiti uvođenje 5G mreže širom bloka, i da će Erikson i Nokija moći da odgovore nivou potražnjom.

Hrvatska najizdašnija u Europi po subvencijama za ekološke automobile

Zahvaljujući velikim subvencijama, od preko devet hiljada evra po jednom vozilu, Hrvatska se svrstala među evropske zemlje koje su najizdašnije po subvencijama za ekološke automobile u Evropi i u svetu, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji.hr.Prema nalazima Bloomberga, među deset zemalja sa najvećim subvencijama za kupovinu električnih vozila, čak osam je iz Evrope.U Srbiji je ta suma pet puta manja nego u Hrvatskoj i iznosi oko milion evra.Iza Hrvatske, koja je na toj listi rangirana sa preko 10 hiljada vera subvencija, po visini podsticaja su Rumunija sa 9,7 hiljada evra i Nemačka sa 8,6 hiljada.Bloomberg navodi da u Nemačkoj postoje autokuće sa akcijama gde lizing u potpunosti pokriva državna subvencija."U roku od 20 dana već je oko 300 kupaca potpisalo ugovore za kupovinu tog modela", navodi Bloomberg.U Fondu za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost u Hrvatskoj napominju da se razmišlja o novim, kao i da su građani zainteresovani za kupovinu malih gradskih automobila."Još nismo blizu evropskim zemljama poput Norveške u kojima su tri od četiri kupljena vozila električna. Od gotovo 65 hiljada novoregistrovanih vozila u Hrvatskoj tek je 198 bilo električnih", zaključuju u tom Fondu.Dodaju da će se u narednim godinama subvencije za električne automobile planirati u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji.Prodavci automobila kažu da su uputili zahtev Fondu da se iznos subvencija smanji za još hiljadu evra i na taj način podeli većem broju ljudi.KAKO JE U OSTALIM ZEMLJAMABloomberg kao najživlja tržišta ponude i potražnje za električnim vozilima uz Njemačku, navodi Francusku i Holandiju.Prodaja automobila na "zeleni" pogon u Francuskoj se na primer u ovoj godini se udvostručila nakon što je ponuđen mesečni lizing za model Reno Zoe koji iznosi 79 evra.U Holandiji je u sedam dana iskorišćeno deset miliona evra subvencija za električna vozila.Singapur je otišao najdalje i ponudio podsticaje u iznosu od 12 hiljada i 670 evra, dok su u SAD sa subvencijom od 6,5 hiljada evra, 11. na lestvici Bloomberga, zatim tu su i Kina i Indija.U Hrvatskoj je ove godine za samo dva minuta primljeno 470 prijava za kupovinu električnih vozila, a država je za te podsticaje izdvoila 5,8 miliona evra.Uredbom Vlade Srbije o subvencionisanju kupovine novih vozila na električni pogon i hibride u 2020. predviđena su podsticajna sredstva do 120 miliona dinara, što je nešto više od milion evra ili pet puta manje nego u Hrvatskoj.

Amazon će otvoriti hiljadu radnih mesta u Irskoj

Amazon će u naredne dve godine stvoriti još 1.000 stalnih radnih mesta u Irskoj, čime će ukupna radna snaga u toj zemlji biti 5.000 ljudi, saznaje irski portal RTE.ie.Nova radna mesta će uključivati razne inženjerske i specijalističke poslove, a pored toga tehnološki gigant uložiće novac i u novi kampus površine 170.000 kvadratnih metara na trgu Šarlemont u Dublinu.Novi kampus biće dom za rastuću radnu snagu koja će razvijati računarski oblak kompanije Amazon Web Services, a očekuje se da će biti otvoren 2022. godine.„Primetili smo porast potražnje za oblakom u Irskoj i širom sveta i uzbuđeni smo što ćemo dodati 1.000 visoko kvalifikovanih radnih mesta tako da možemo nastaviti da pomažemo našim kupcima u inovacijama, posebno u ovom teškom vremenu“, rekli su iz Amazona.Kompanija Amazon je takođe najavila jedan od njihovih prvih vetroparkova u Irskoj za koji se očekuje da će biti funkcionalan od septembra.Esk vetroelektrana biće prvi operativni projekat obnovljive energije Amazona izvan Sjedinjenih Američkih Država, koji će proizvoditi čistu energiju u Irskoj.Kompanija je rekla da će im ova vetroelektrana pomoći u ostvarivanju cilja da sve svoje globalne operacije napaja sa 100% obnovljivom energijom.

Drvar: U krugu bivše fabrike umesto hiljade radnika hiljade tona smeća

U gradu Drvaru u Bosni i Hercegovini nalayi se hiljade tona smeća iz Italije, koje je uvezeno pod okriljem noći u jeku pandemije, ali uz sve dozvole vlasti u toj zemlji, javio je N1. Sve to, kako se ističe, ...

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.