img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Obnovljivi izvori energije prošle godine postali dominantni u EU

Obnovljivi izvori proizveli su 38 odsto električne energije u EU 2020. godine, više od uglja i gasa i na taj način postali glavni izvor električne energije prvi put u Evropi, pokazuju novi podaci objavljeni u ponedeljak, piše portal Euractiv.Korišćenje fosilnih goriva palo je na 37 odsto, dok je preostalih 25 odsto činila nuklearna energija prema studiji koju su danas objavili istraživački centri Ember i Agora Energiewende.Vetroparkovi su proizveli 14 odsto električne energije, dok je solarna energija proizvela 5 odsto ukupne energije u Evropskoj uniji. Zajedno su proizveli petinu električne energije u EU.Preostali udeo obnovljivih izvora (19 odsto) snabdevan je uglavnom hidroenergijom i bioenergijom. Porast obnovljivih izvora, a pad fosilnih goriva znači da je proizvodnja električne energije u Evropi bila za 29 odsto čistija nego 2015. godine.EU ima obavezujući cilj da do 2030. godine poveća udeo obnovljivih izvora na 32 odsto ukupnog energetskog miksa, sa trenutnih 20 odsto. Ali taj cilj moraće da se poveća na 38-40 odsto kako bi se ispunili ažurirani klimatski ciljevi bloka za 2030. godinu, rekla je Evropska komisija.Takođe postoje ogromne razlike između država članica EU. Iako je Danska prošle godine 62 odsto električne energije proizvela iz vetra i sunca - dvostruko više od drugoplasirane Irske - njeno tržište ostaje relativno malo.A sedam zemalja od 2015. godine jedva beleži rast i to su Portugal, Rumunija, Austrija, Italija, Češka, Slovačka i Bugarska, pokazuju podaci Embera.Zbog mera zaključavanja sprovedenih širom Evrope, potražnja za električnom energijom opala je za 4 odsto u 2020. godini, beležeći značajan pad u poređenju sa prethodnim godinama.

Svet

Građanima u Petrinji prete prevare lažnih kreditora

Hrvatska narodna banka (HNB) upozorila je da oni građane na području Petrinje koje je nedavno pogodo zemljotres, da ne uzimaju sumnjive kredite jer će doći u situaciju da izgube novac i pre potpisivanja ugovora, piše portal Poslovni.hr.HNB navodi da je sve više primera iz Petrinje i okoline da je kriza poput zemljotresa prilika da neko brzo zaradi na tuđoj nevolji. Pored onih koji posluju na terenu i nude "zbrinjavanje" stoke ispod cene, pojavila se nova katastrofa sumnjivi poverioci.U ovom slučaju informacije o njima ima Hrvatska narodna banka koja javno upozorava da se građanima sa tog područja putem društvenih mreža nude nezakonski zajmovi."Oni predstavljaju zaduživanja sa povećanim rizicima jer su uslovi za korisnike kredita često znatno nepovoljniji od uslova iz ponude regularnih kreditora", kažu u HNB.Navode da ih prati nejasan identitet poverioca, nepažljivo sastavljena ponuda koja "daje utisak lošeg prevoda na hrvatski jezik" bez neophodnih podataka ili detalja ugovora.U slučaju da se zatraže dodatne informacije, upozoravaju da ponuđač izbegava da odgovori precizno.Upozorenje HNB je jasno: oni koji se odluče za takve kredite rizikuju da izgube novac i pre potpisivanja ugovora, lihvarske kamate protiv zakona, krađe ličnih podataka i posledične prevare.Sumnjivih „kredita sa bandere“ poslednjih godina je sve manje u Hrvatskoj, ali izuzetak su oni koji iznose do 1.500 kuna (oko 200 evra) koji legalno mogu da se legalno podignu iz banaka.Za sve iznose iznad toga, navodi se da su jedini pravni poverioci građana - banke. U ovom slučaju, Zakon o zaštiti potrošača zahteva obaveštavanje klijenta o imenu, adresi i matičnom broju trgovca, osnovnim karakteristikama i ukupnoj ceni, kao i ključnim odredbama ugovora, načinu rešavanja spora i pravu na jednostrani raskid.Iako banke često ne prati velika reputacija, naglašava se da su one i dalje pod strogim nadzorom.Banke su dužne da potrošaču pruže evropski standardizovani obrazac sa informacijama o glavnim karakteristikama kredita, kamatnoj stopi i troškovima, učestalosti i broju uplata.Ta obaveza uključuje i simulaciju u slučaju nepovoljnih kretanja kursa za 20% ako je kredit u nekoj određenoj valuti ili je povezan valutnom klauzulom.

Svet

United Grupa preuzela bugarsku Novu

United Grupa, telekomunikacioni i medijski operator u Jugoistočnoj Evropi,  preuzela je Novu Broadcasting Grupu, najveću bugarsku medijsku kompaniju sa više platformi, saopštila je United ...

Svet

Incident u bugarskoj nuklearki, dva dana nakon odluke o izgradnji novog reaktora

Manji incident desio se na reaktoru bloka pet nuklearne elektrane Kozloduj koja se nalazi na severu Bugarske, svega dva dana nakon što je Vlada Bugarske odlučila da njenom postrojenju doda još jedan novi reaktor, javila je bugarska novinska agencija Novinite.Vest o incidentu u nuklearki koja potiče iz vremena Sovjetskog Saveza potvrdio je i bugarski poslanik Pokreta za prava i slobode Ramadan Atalai, naglasivši da ih je dobio od izvršnog direktora nuklearke Kozloduj."Svi operativni sistemi su provereni. Ne postoji ništa što je opasno o čemu javnost nije upoznata", rekao je Atalai.Kako su preneli bugarski mediji, noćas u 01:17h posle ponoći pokrenuo se sistem automatske zaštite reaktora u Kozloduju, pa su uskladu sa tim preduzete sve neophodne radnje da se rad elektrane nastavi.Prema podacima Operatora elektroenergetskog sistema u Bugarskoj, trenutno radi samo jedan reaktor bugarske nuklearke Kozloduj, jer je njena snaga trenutno 1009 megavata, odnosno upola manja.NUKLEARKA IZMEĐU ISTOKA I ZAPADABugarska vlada je odobravanjem plana za novi reaktor u nuklearnoj elektrani Kozloduj, kako je pisala agencija Novinite pre dva dana, praktčno odustala od izgradnje nove nuklearne elektrane koja je ranije planirana u Belanama.Na redovnoj sednici vlade u sredu je odlučeno da se u Kozloduju napravi zgrada za novi reaktor broj sedam.Odluka je usledila nakon razgovora sa američkom kompanijom za nuklearni inženjering Vestinghouse o hibridnom rešenju za novi reaktor u Kozloduju.Dogovor podrazumeva da se prilikom gradnje na američkom principu tehnologije, maksimalno iskoristi i ruska oprema koju je Bugarska već kupila za Belene.Vlada je izrazila nadu da će taj novi reaktor moći da počne sa radom za 10 godina.Nuklearka Kozloduj trenutno radi sa dva ruska reaktora i njihov životni vek je produžen do 2027. i 2029. godine, dok su četiri manja zatvorena iz bezbednosnih razloga i zbog pristupanja Bugarske Evropskoj uniji 2007. godine.Da bi nadoknadila delimično zatvaranje Kozloduja, Bugarska je dugo tragala za mogućnostima izgradnje drugog postrojenja sa dva reaktora u Belenama, ali je od tog projekta odustajala i 2012. godine kada je raskinula ugovor sa ruskom kompanijom Atomstroiekport.Neki nuklearni stručnjaci takođe su dovodili u pitanje održivost projekta velikog poput Belena, jer se očekuje da ni Bugarskoj ni njenim susedima novi izvori energije neće trebati pre 2035. godine.Bugarska se od nedavno nalazi i pod pritiskom Sjedinjenih Država i EU koji traže da ograniči svoju ogromnu energetsku zavisnost od Rusije.

Svet

Farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o COVID-19

Program Svetske zdravstvene organizacije za farmaceutske kompanije koje dobrovoljno dele znanje i tehnologiju povezanu sa Covid-19 do sada nije video primenu u osam meseci od svog osnivanja, saznaje britanski Gardijan. „Bazen“ zajedničkog znanja pod nazivom „C-Tap“ pokrenut je u maju prošle godine kako bi se olakšala razmena informacija zaštićenih patentom za borbu protiv virusa, uključujući dijagnostiku, terapije i podatke iz ispitivanja.Deljenje informacija omogućilo bi kvalifikovanim proizvođačima iz celog sveta da proizvode kritičnu opremu, lekove ili vakcine bez straha od krivičnog gonjenja zbog kršenja patenata.Cilj je bio smanjiti proizvodne troškove, ublažiti globalnu nestašicu ključnih lekova i tehnologije i, kažu zagovornici, na kraju završiti pandemiju u što ranijem roku.Poslednjih meseci održane su razne konsultacije kako bi se nagovorile farmaceutske kompanije da svoje znanje podele, međutim od januara nisu podeljenje nikakve tehnologije ili tretmani protiv virusa, potvrdio je portparol SZO-a za Gardijan.„C-Tap je inovativna inicijativa i ima srednjoročni i dugoročni potencijal, ali od samog početka smo bili svesni da će biti potrebni veći napori i duži vremenski okvir kako bi se okupile različite interesne grupe“, rekao je portparol SZO-a.Čarls Gor, izvršni direktor Fonda za patente lekova (MPP), rekao je da je nedostatak angažmana simbol široko rasprostranjenog neuspeha u rešavanju pandemije na globalni način.„Ne postoji „uradimo ovo zajedno“ razmišljanje, već „ja ću prvi“ mentalitet pobeđuje“, rekao je Gor.Rekao je da je farmaceutska industrija sledila vođstvo vlada koje su nastojale da sklope sopstvene ugovore o vakcinama, tehnologiji i tretmanima, umesto da daju prioritet globalnoj distribuciji.Generalni direktor SZO-a, Tedros Gebrejsus, upozorio je u ponedeljak da je svet na ivici "katastrofalnog moralnog neuspeha" u distribuciji vakcina, jer uglavnom bogate zemlje gomilaju veliki deo zaliha koje će biti proizvedene 2021. godine. 

Svet

Trgovinska pravila nakon Bregzita problem za manje kompanije

Prvih par nedelja britanskog poslovanja van EU teklo je otežano, jer roba velikih kompanija uglavnom olakšano plovi kroz luke, ali mnoga mala preduzeća se bore sa novim pravilima nakon Bregzita, piše Vol strit žurnal.Po prvi put u skoro pola veka, roba koja se kreće između EU i Ujedinjenog Kraljevstva počev od 1. januara suočila se sa carinskim kontrolama i potrebom da ispuni odvojene setove standarda i propisa.Kao dodatna komplikacija, roba koja se iz ostatka Britanije kreće u Severnu Irsku suočava se sa kontrolama, nakon kompromisa da se izbegne kopnena granica sa Republikom Irskom, koja je članica Evropske unije.Velike britanske trgovine prijavile su samo manje poremećaje u uvozu hrane, dok luke u zemlji prijavljuju nekoliko problema sa kontejnerskim prometom koji čini 60 odsto trgovine u Velikoj Britaniji ili probleme sa njihovim drugim velikim preduzećima.Ali mnoge manje kompanije iz Velike Britanije koje robu prebacuju u EU kamionima koji prelaze kanal brodovima ili kroz tunel ispod Lamanša kažu da imaju dodatne troškove i velika kašnjenja i brinu da će ovo predstavljati trajnu prepreku za njihov izvoz u kontinentalnu Evropu.Prema novim trgovinskim aranžmanima, britanska vlada procenjuje da će postojati 215 miliona dodatnih carinskih deklaracija godišnje - gotovo 600.000 dnevno - za koje preduzeća kažu da će im trebati vremena i da će koštati novac za organizaciju.Neke kompanije će morati da plaćaju takse za inspekciju, da traže uvozne dozvole i da smisle kako da obračunaju porez na dodatu vrednost. Britanski izvoz hrane i životinja u EU proveravaće se po dolasku.

Svet

Gugl preti gašenjem svog pretraživača u Australiji ako mora da plati medijima

Gugl (Google) je zapretio da će ugasiti svoj pretraživač u Australiji ako se ne promeni predloženi zakon kojim se zahteva od tehnoloških kompanija da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Vol strit žurnal.Upozorenje eskalira dugotrajnu borbu Gugla i Fejsbuka protiv australijske vlade, čiji se napori da primoraju tehnološke kompanije da plaćaju medijima globalno prate i mogu ponuditi model za druge zemlje.Prošle godine je Fejsbuk rekao da će australijskim korisnicima ograničiti deljenje vesti na svojim platformama ako predlog postane zakon.Australijski zakon bi zahtevao obavezujuću arbitražu ako izdavači i tehnološke kompanije ne mogu postići dogovor o naknadi. Medijske kompanije u Australiji podržale su tu odredbu, tvrdeći da će to sprečiti tehnološke divove da odstupe od pregovora.Mel Silva, generalna direktorka kompanije Google Australia, rekla je u petak parlamentarnom odboru da će prema takozvanom pregovaračkom zakonu o medijima, Gugl morati izdavačima da plaća za linkove za članke koji se pojavljuju u rezultatima pretrage. To bi predstavljalo neodrživi presedan, rekla je ona, napominjući da je neograničeno povezivanje između veb lokacija od presudnog značaja za funkcionisanje njihovog pretraživača.„Ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, nećemo imati izbor nego da naš pretraživač učinimo nedostupnim u Australiji“, rekla je ona.Gugl i Fejsbuk prikupljaju prihod od oglasa na osnovu poseta njihovim veb lokacijama i mogu povećati svoj promet tako što će uključiti linkove do novinskih članaka. Ali oni tvrde da mediji takođe imaju koristi jer veze šalju čitaoce direktno na njihove veb lokacije.Nakon dugog opiranja plaćanju sadržaja, tehnološke kompanije su nedavno sklopile ugovore sa nekim medijskim izdavačima širom sveta. Ove nedelje je Gugl postigao sporazum sa francuskim udruženjem izdavača koji pruža okvir za određivanje naknade prilikom pregovora sa pojedinačnim medijima.Australijski premijer Skot Morison u petak nije ponudio nikakve ustupke. Njegova vlada odlučila je da nastavi sa planom uvođenja ovog zakona.

Svet

EU kaznila gejming platformu zbog povrede konkurencije

Evropska komisija kaznila je Valve, vlasnika online PC gajming platforme "Steam", i pet izdavača Bandai Namco, Capcom, Focus Home, Koch Media i ZeniMak sa 7,8 miliona evra zbog povrede konkurencije EU, objavila je EK.Valve i izdavači ograničili su prekograničnu prodaju određenih video igara na osnovu geografskog položaja korisnika u Evropskom ekonomskom prostoru, kroz takozvanu praksu „geo-blokiranja“. To znači da potrošač koji je kupio igricu u jednoj zemlji, nije mogao na Steam da je aktivira u drugoj zemlji.Kazne za izdavače, u ukupnom iznosu od preko 6 miliona evra, smanjene su zahvaljujući saradnji kompanija sa Komisijom. Valve je odlučio da ne sarađuje sa Komisijom i kažnjen je sa preko 1,6 miliona evra.

Svet

Američki Lidl daje 200 dolara radnicima koji se vakcinišu

Svim svojim radnicima u Sjedinjenim američkim Državama nemački lanac supermarketa Lidl US daje 200 dolara kao pomoć za vakcinaciju protiv Covida 19, piše portal Supermarketnews.com. Anketa koju je Lidl US sproveo među radnicima pokazuje da je njih 80% (osam od 10 radnika) spremno da primi vakcinu čim im ona bude bila dostupna.Lidlova kompanija Lidl US sa sedištem u Arlingtonu u SAD, saopštila je da će taj iznos novčane pomoći omogućiti njihovim radnicima da nadoknade troškove povezane sa primanjem vakcine protiv koronavirusa, poput putnih troškova i brige deci.Takođe, radni raspored biće prilagođen odlasku radnika na vakcinaciju.Radnike u lancima prehrambenih suermarketa, kao i druge radnike u prehrambenoj industriji tamošnja vlada je odredila kao radnike koji treba da se vakcinišu na samom početku imunizacije od Covid-19.PROIZVODI DOMAĆIH ZANATLIJA USKORO U LIDLU Prošlog januara, Lidl US je počeo da nudi medicinsku zaštitu svim radnicima, bez obzira na nedeljno radno vreme.Tokom marta prošle godine je sa kompanijom za zdravstveno osiguranje  CareFirst BlueCross BlueShield razvio program kako bi svim svojim radnicima omogućio besplatan pristup potpunom medicinskom osiguranju od Covida 19.Nemački Lidl u SAD-u ima više od 125 prodavnica u Delaveru, Džordžiji, Merilendu, Nju Džersiju, Njujorku, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Južnoj Karolini i Virdžiniji.U pružanju finansijske pomoći za vakcinaciju radnika pridružo se lancima supermarketa Aldi, Dollar General i Instacart, koji takođe imaju iste takve programe.LIDL ORGANIZOVAO DAN DOBAVLJAČA

Svet

Saga: Ko želi da krstari sa nama mora biti vakcinisan

Svako ko ide na letovanje ili krstarenje Sagom 2021. godine mora biti potpuno vakcinisan protiv Covid-19, rekao je ovaj turoperator, prenosi BBC.Saga, koja je specijalozovana za odmore za ljude preko 50 godina, kaže da želi da zaštiti sigurnost i zdravlje svojih putnika.Kompanija je saopštila da će odložiti ponovno pokretanje svojih putničkih paketa do maja kako bi kupcima pružila dovoljno vremena da dobiju vakcine."Zdravlje i sigurnost naših putnika uvek su nam bili prioritet, pa smo doneli odluku da zahtevamo da svi koji putuju s nama budu u potpunosti vakcinisani protiv Covid-19", rekla je Saga u izjavi.Kompanija je rekla da je njena politika vakcinacije dodala jače procese sigurnosti koji su već planirani za povratak putnika.To uključuje zahtevanje da putnici pre svog putovanja urade test, kao i puni medicinski pregled.Kapacitet brodova takođe će biti ograničen na najviše 800 ljudi.Bilo je ozbiljnih epidemija kovida na krstarenjima rano u toku pandemije, pre nego što su nametnuta ograničenja putovanja.

Svet

Benzinske pumpe Shell stižu u Hrvatsku

Grčka naftna kompanija Coral zaključila je sporazum o preuzimanju hrvatskog naftnog distributera APIOS, piše Poslovni.hr. Napominje se da će Coral u Hrvatskoj poslovati pod brendom Shell.Vest je usledila nekoliko dana nakon što je objavljeno da je slovenački Petrol preuzeo hrvatski Crodux, koji ima stotinak benzinskih pumpi i gradilišta u Hrvatskoj.Coral, koji se do 2010. godine zvao Shell, preuzeo je nezavisnog hrvatskog operatera naftnih derivata APIOS sa 26 benzinskih pumpi.Kompanija Coral AE osnovana je 1926. godine pod nazivom Shell Hellas, a naziv Coral dobija 2010. godine, kada preuzima jednu od najvećih grčkih poslovnih grupacija, Motor Oil Hellas.Sa oko 700 Shell benzinskih stanica u Grčkoj, kompanija Coral je lider na grčkom tržištu naftne distribucije. Okosnicu njihovog poslovanja, kako se navodi, čine veleprodaja i maloprodaja široke ponude naftnih proizvoda za kupce u industrijskom, trgovačkom i prevozničkom sektoru.OMV PRODAJE PUMPE PO NEMAČKOJ Matična Coralova kopmanija Motor Oil Group upravlja sa tri glavne marke u savremenoj industriji Grčke: Shell, Avin i Cyclon i sa 1400 benzinskih stanica.APIOS je sa udelom na hrvatskom tržištu od oko 3%, osnovn je 2009. godine i imao je partnersku saradnju s OMV-om. Ovom akvizicijskom kopmanijim APIOS  preuzima se naziv Coral CROATIA, dok će brend APIOS biti zamenjen brendom Shell, jednim od vodećih svetskih brendova. Kako ističu iz Grčke, ovom akvizicijom u Hrvatskoj, Coral i Motor Oil Group nastavlja da širi poslovnu mrežu uz pomoć snažnog i globalno prepoznatljivog brenda Shell.PORESKA UPRAVA: NEPRAVILNOST U RADU 42 ODSTO KONTROLISANIH BENZINSKIH PUMPI

Svet

Evropljani u sukobu sa Fajzerom oko isporuke vakcina

Napetost raste između evropskih vlasti i kompanija Fajzer i Biontek (Pfizer i BioNTech) nakon što su evropski zvaničnici rekli da su kompanije neočekivano prekinule isporuku vakcina Covid-19 i time destabilizovale programe imunizacije širom bloka, piše Vol strit žurnal.Italijanska vlada zatražila je od državnog tužioca da prouči da li može da preduzme zakonske mere nakon što je Fajzer smanjio isporuke svoje vakcine za ovu nedelju za 29 odsto.Takođe, nemačka pokrajina Hamburg rekla je da je Fajzer isporučio manje vakcina nego što se očekivalo ove nedelje.U Evropi su Fajzer i Biontek prvobitno slali bočice sa pet doza vakcine, ali zbog prakse predostrožnosti poznate kao prekomerno punjenje, bočice su sadržavale dovoljno dodatne tečnosti za šestu dozu. Nakon što je agencija za lekove Evropske unije 8. januara presudila da se šest doza može dobiti iz bočice, kompanije su smanjile broj isporučenih bočica, tvrdeći da je njihov ugovor bio o određenoj količini doza, a ne o bočicama. Kompanije su saopštile da su planirale da isporuče broj doza koje su obećale.I druge zemlje EU su pogođene smanjenim isporukama, ali nijedna do sada nije rekla da će preduzeti pravne mere. Portparol nemačkog ministarstva zdravlja rekao je da ne postoji pravni lek protiv smanjenih isporuka. EU je do sada naručila 300 miliona doza od Fajzera i Bionteka, a pregovori se nastavljaju za još 200 miliona doza.

Svet

Francuski ugostitelji ne rade do Uskrsa

Ugostiteljska mesta u Francuskoj, uključujući kafiće, restorane i bistroe, mogla bi ostati zatvorena do 6. aprila, izvestio je u sredu Le Point pozivajući se na izvore bliske Jelisejskoj palati.U nekom pesimističnijem scenariju, ugostiteljski lokali bi mogli da se otvore tek u junu, napomenuo je portal.Šefica infektivnih bolesti u pariškoj Saint-Antoine bolnici, Karin Lakomb smatra da će naredni meseci biti „veoma teški“ i kaže da bi francuske vlasti mogle da odluče da primene još strože mere zaključavanja.

Svet

Izdavači: Digitalna pretplata jedini spas za novine

Izdavači novina u Hrvatskoj i okruženju ocenili su 2020. godinu kao katastrofalnu zbog rekordnog pada prodaje novina i prihoda od oglašavanja, a 2021. planiraju nove poslovne modele i razvoj novih platformi, uvođenje digitalnih pretplata, kao i dodatnu optimizaciju i smanjenje troškova poslovanja, piše portal SEEbiz.„Nije papir presudan, već povezivanje korisnika sa brendom“, istakao je direktor Večernjeg lista i Poslovnog dnevnika Renato Ivanuš na panelu „Ouo vadis print 2021“ u organizaciji dnevnog portala Media, kome su prisustvovali i izvršni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren i Robert Čoban, vlasnik Color Press Group, vodećeg izdavača magazinskih izdanja u Srbiji.Tiraž novina pao je 2020. godine, a padaće i 2021. godine, rekao je Ivanuš, ističući da je ovo, osim koronakrize i zemljotresa, posledica razvoja tehnologija i preuzimanja vesti sa digitalnih platformi. Međutim, ističući da se Večernji list prilagođava procesima digitalizacije, rekao je da su izuzetno zadovoljni dosadašnjom „prelaznom fazom“.„Ovo je prelazna faza ka zatvaranju dela sadržaja na našim portalima i uvođenju digitalne pretplate“, rekao je Ivanuš, priznajući da je takav „pionirski“ pokušaj Večernjeg lista 2016. godine potpuno propao.Dodaje da razvoj digitalnih platformi i plaćanje sadržaja na internetu prati insistiranje na proizvodnji kvalitetnih sadržaja koji ih izdvajaju od ostalih na tržištu.Robert Čoban izjavio je da je u novinskom portfelju imao nekoliko tabloidnih izdanja s kojima je počeo da stvara svoju medijsku grupu, ali da je ova kriza pokazala da je budućnost štampanih izdanja drugačija i da zahteva „specijalizovana izdanja“.Ukazao je na uspehe svojih publikacija koje se bave kuvanjem i kulinarstvom, onih posvećenih kafićima i ugostiteljima, diplomatiji i najnovije - krojenju i šivenju.Generalni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren naglasio je potrebu za optimizacijom poslovanja, ali i brzu primenu novih poslovnih modela, posebno ističući prošlogodišnji pad tiraža, koji je umesto očekivanih 6 do 8 procenata bio 9 odsto u slučaju Dela i 11,5 odsto u slučaju Slovenskih novica.Hrvatski izdavači još nisu zvanično objavili pad tiraža 2020. godine. "Još nemamo konačne podatke za 2020. godinu, kako za prodate tiraže, tako i za oglašavanje. Međutim, iako je pad u nekim mesecima u odnosu na isti period 2019. bio dvocifren , situacija se stabilizovala u drugom delu godine, a izdavači su pronašli način da odgovore na pandemiju“, rekla je predsednica Udruženja novinskih izdavača Bojana Božanić.Ona je ocenila da su se domaći izdavači, uprkos nizu problema, vrlo brzo prilagodili novim okolnostima i potragom za novim poslovnim modelima i izvorima prihoda.„Svi oni beleže porast poseta svojim veb izdanjima, događaji su se preselili na mrežu, pojavili su se novi formati“, rekla je Božanić."Sigurna sam da će i ove godine nastaviti da proizvode kvalitetan sadržaj u novim formatima, a u segmentu digitalnih pretplata ima puno prostora. Ovaj poslovni model već je dugo prisutan u drugim zemljama, ali u Hrvatskoj se slabo koristi. To će biti dugoročna strategija izdavača i ne očekuju se rezultati preko noći, ali verujem da je hrvatsko tržište spremno za taj iskorak “, zaključila je Božanić.

Svet

WSJ: Rast kineskog BDP-a zbog zaduživanja i političke kontrole ekonomije

Podaci koje je Peking objavio u ponedeljak sugerišu da će Kina biti jedina ekonomija koja će zabeležiti rast pandemijske 2020. godine, međutim kako piše uredništvo Vol strit žurnala taj rast se može pripisati velikom zaduživanju i izvozu uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom.Rast BDP-a prilagođen inflaciji dostigao je 6,5 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za celu godinu porastao je za 2,3 procenta. To se razlikuje od ostatka sveta, gde su socijalna udaljenost i zaključavanja prouzrokovali istorijski teške kontrakcije i nagovestili da će oporavak biti dug i težak.Neki zagovornici Pekinga kažu da je do rasta došlo zbog agresivnog odgovora kineske vlade u borbi protiv pandemije. Ova priča je u suprotnosti sa sporim objavljivanjem prvih informacija o covid-19 u Pekingu i činjenicom da je bolja razmena informacija mogla pomoći drugim zemljama, ukazuje Vol strit žurnal.Kineska komunistička partija vratila se svom starom kriznom scenariju povećanja dugova i izvoza, uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom. Novi zajmovi su eksplodirali, a ukupan javni i privatni dug u 2020. premašiće 270 odsto BDP-a, ili 30 procentnih poena više za godinu dana. Većina je otišla u državne kompanije i izvoznike. Manje i produktivnije privatne kompanije koje opslužuju domaće tržište prijavljuju manjak kredita. Ovo podriva dugoročni rast, ali ispunjava ciljeve predsednika Si Đinpinga da konsoliduje partijsku kontrolu.Jedan pokazatelj da nešto nije u redu je usporavanje rasta maloprodaje u četvrtom kvartalu. Rast maloprodaje u decembru je pao na 4,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu i sada znatno zaostaje za ukupnom stopom rasta BDP-a. Mere zaključavanja objašnjavaju lošu maloprodaju na Zapadu, ali Kina je po objavljenim podacima morala da posluje normalno, ukazuje uredništvo lista.Pad prodaje sugeriše, kako tvrdi ekonomista Majkl Petis, da neophodan pomak ka domaćoj potrošnji zaostaje kako se nastavlja globalna pandemijska kriza. Ekonomiju su kroz 2020. vodila uglavnom ulaganja u osnovna sredstva i nekretnine.Ako Kina ne bude mogla da pokrene i proširi svoju produktivnu privatnu ekonomiju, nikada se neće osloboditi tereta duga koji je Peking stvorio za generisanje rasta BDP-a o kome se pričalo u ponedeljak. Ipak, evolucija Kine ka istinitoj tržišnoj ekonomiji zastala je pod predsednikom Đinpingom i pre pandemije, a sada se povećava i politička kontrola.Neuravnoteženi kineski oporavak predstavlja ogromnu izgubljenu priliku za kineski narod. Ovo će na kraju predstavljati ozbiljan izazov za Đinpinga ili jednog od njegovih naslednika, zaključuje Vol strit žurnal.

Svet

Akcije Alibabe skočile nakon što se Džek Ma pojavio u javnosti

Kineski milijarder Džek Ma prvi put se pojavio u javnosti posle skoro tri meseca, govoreći putem video konferencije na filantropskom događaju u sredu, prema izveštaju kineskih medija, prenosi Vol strit žurnal.„Džek Ma je učestvovao u onlajn ceremoniji godišnjeg događaja „Inicijative za ruralne učitelje“ 20. januara", rekla je fondacija milijardera u izjavi za Vol strit žurnal.Akcije Alibabe, čiji je osnivač Džek Ma, skočile su za 6 odsto u sredu popodne.Na događaju se Ma obratio seoskim učiteljima koji su dobili priznanja od fondacije. Ceremonija se obično održava svake godine u Sanji, odmaralištu na jugu Kine.To je bilo prvi put da se Ma pojavio u javnosti od 24. oktobra, kada je osnivač Alibabe i kontrolni akcionar Ant Grupe održao kontroverzni govor na finansijskom forumu u Šangaju, kritikujući kineske regulatore zbog gušenja finansijskih i tehnoloških inovacija.Njegovi komentari razbesneli su kinesku vlast i doveli do toga da je predsednik Si Đinping lično odlučio da povuče početne javne ponude (IPO) koje je Ant Grupa bila blizu da završi u Hong Kongu i Šangaju.Nekoliko dana nakon njegovog govora, četiri kineska regulatorna tela pozvala su Maa i rukovodstvo Ant-a na sastanak iza zatvorenih vrata početkom novembra. Ant je bio prinuđen da otkaže svoje IPO-ove koji su bili na putu da prikupe više od 34 milijarde dolara i procene vrednost finansijsko-tehnološkog giganta na više od 300 milijardi dolara.Ma se od tada povukao iz javnosti, što je izazvalo široka nagađanja o njegovom prebivalištu.Alibaba, zajedno sa nekoliko drugih kompanija za internet i e-trgovinu, takođe su nedavno pod lupom kineskih antitrustovskih regulatora. Kineski zvaničnici su krajem decembra pokrenuli istragu o navodnoj antikonkurentskoj praksi na Alibabinim platformama za e-trgovinu.

Svet

Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ

Netfliks (Netflix) je prošlu godinu završio sa više od 200 miliona pretplatnika i prema njihovim navodima sada su u stanju da generišu više gotovine nego što im je potrebno i da očekuju da više neće morati da pozajmljuju novac za podsticanje svoje strategije rasta, piše Vol strit žurnal.Netfliksov kontinuirani rast pretplatnika dolazi usred pojačane konkurencije novih usluga za streaming, uključujući Disney+, Apple TV, kao i HBO Max, koje nisu postojale pre malo više od godinu dana.Iako je većina televizijskih mreža i dalje bez većine svog originalnog sadržaja zbog prekida proizvodnje usled pandemije Covid-19, dobro opskrbljeni arsenal sadržaja Netfliksa podigao ga je na nove visine.Netfliks je stekao rekordnih 37 miliona pretplatnika u 2020. godini i imao je ukupno 203,7 miliona korisnika kada se godina završila - više nego dvostruko više nego što je imao pre samo tri godine.I dok Covid-19 nastavlja da pustoši u filmskim i televizijskim produkcijama, Netfliks trenutno ima više od 500 naslova u postprodukciji ili spremnih za lansiranje na platformi, saopštila je kompanija.Prema filmskog programu kompanije, očekuje se novi naslov svake nedelje tokom 2021. godine.Netfliks svoj sadržaj stvara znatno ranije pre emitovanja ili ostalih kablovskih kanala, što je omogućilo kompaniji da bude bolje pripremljena da ponudi nove sadržaje kada je zavladala pandemija – nešto što drugi striming servisi u razvoju nisu bili u stanju da urade. 

Svet

Ove godine tek delimičan oporavak potražnje za naftom

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) revidirala je naniže svoje projekcije globalne potražnje za naftom za 2021. godinu prema, najviše zbog protivepidemijskih mera koje su i dalje na snazi.IEA u svom globalnom izveštaju navodi da će globalna potražnja za najvažnijim energentom biti oko 96,6 miliona barela dnevno tokom ove godine, što je za 300.000 barela manje nego što je ranije predviđala.Očekivanja dolaze nakon u istoriji nezabeleženog smanjenja potražnje od 8,8 miliona barela dnevno usled pandemije COVID-19.IEA je upozorila da će potražnji biti potrebno više vremena da se oporavi zbog novih mera koje smanjuju cenu goriva.U međuvremenu, očekuje se porast ponude za više od milion barela na dan, koji će uglavnom dolaziti iz država članica OPEC+.IEA očekuje da se ponuda značajno povećava u drugoj polovini godine, zbog optimističnijih procena globalnog ekonomskog rasta.

Svet

U Hrvatskoj se gradi najveća fabriku drvenih podova na svetu

Nova fabrika drvenih podnih obloga u Hrvatskoj gradi se na 330 hiljada kvadrata, uz auto-put Zagreb-Split, piše Poslovni.hr. Iznos ukupne investicije švedske kompanije Pervanovo Invest AB koja gradi novu fabriku je 200 miliona evra i očekuje se da zaposli 600 novih radnika.Tehnologija za proizvodnju podova Woodura "klik sistema za spajanje podova" koju je razvila fabrika Välinge Innovation i čiji je vlasnik kompanija Pervanovo Invest-a AB postigla je uspeh u prodaji, a sa druge strane raste i portažnja za drvenim podnim oblogama fabrike Bjelin, koja je takođe u istom vlasništvu.Svi ti razlozi bili su podsticaj da se krene u realizaciju projekta nove fabrike u Hrvatskoj, pored važne saobraćajnice.Pervanovo Invest AB ima sedište u Vikenu, gradiću koji se nalazi u švedskoj pokrajini Skåne.Novo postrojenje u Hrvatskoj će ujedno, kako se navodi, biti i najveće za proizvodnju podnih obloga u svetu, kada dostigne pu kapacitet proizvodnje.Odluka je doneta prošle jeseni i postrojenje će predstavljati integrisani i automatski pogon u Hrvatskoj.Naziv nove fabrike biće Ogulin 2 i ona će biti pored postojeće Ogulin 1, a proizvodnja će biti masovna, za globalno tržište.Kapacitet proizvodnje će se postepeno povećavati od 2023. godine, a Ogulin 2 će u potpunosti ući u pogon 2027. godine, kada se očekuje kapacitet proizvodnje veći od 20 miliona kvadrata podnih obloga godišnje.KAD ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP? Prema planu, zajedno sa fabrikom Viken ukupni kapacitet tada će iznositi 30 miliona kvadrata godišnje.Podovi će se izrađivati od drvnog praha, ploča vlaknatica visoke gustine, kao i od furnira. Sirovina koja je potrebna za proizvodnju pretežno se dobija od drvnog otpada iz Bjelinovih tvornica koje se nalaze u Ogulinu, Bjelovaru i Otoku. Presovanje, profilisanje, završna obrada površinskog sloja i pakovanje podova odvija se u automatizovanim procesima koje je takođe razvila fabrika Välinge Innovation.Kako bi odgovarala ulaganjima u proizvodne kapacitete, grupacija će strateški ulagati i u organizaciju prodaje i oglašavanja u Evropi, SAD-u i Aziji te na taj način ojačati svoje robne marke na globalnoj razini.“Rezultat potvrđuje izuzetno pozitivan odgovor tržišta i istorijski je jednak lansiranju troslojnog parketa 1945. godine od strane švedskih fabrika Kährs i Tarkett”, izjavio je Darko Pervan, izvršni direktor Pervanovo Investa AB.Välinge je osnovan 1993. godine.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.