Svet

Cene u atinskim hotelima pale za petinu

Cene u hotelima Atičke regije, kojoj se pripada glavni grad Grčke nastavljaju da padaju, jer nema posetilaca, a mnogi od njih otkazuju rezervacije jer ne žele da nose maske i da se testiraju na korona, piše Katimerini.Statistika govori i da takvo raspoloženje kod nesuđenih posetilaca nema veze sa evantualnim karantinom.Prema podacima platforme Trivago, prosečna cena hotelske sobe u Atini pala je nešto više od 20 odsto u odnosu na jul prošle godine, sa 107 na 84 evra.To je Atinu svrstalo među šest najjeftinijih gradskih destinacija, rame uz rame sa Lisabonom,Ipak, u Atini su cene noćenja u hotelima nešto više nego u Moskvi (49 evra po noćenju), Varšavi (56 evra), Istanbulu (58 evra) i Madridu (78 evra).HOTELIJERI U GRČKOJ POLAKO OTVARAJU KAPACITETE, NADAJU SE NAJBOLJEM, SPREMNI NA NAJGORE Pet najskupljih evropskih destinacija su Cirih (168 evra), London (126 evra), Pariz (125 evra), Dablin (119 evra) i Rejkjavik (117 evra).GDE SE BELEŽI NAJVEĆI PAD CENA NOĆENJANajveći pad cena hotela primećen je u Amsterdamu od 140 do 98 evra, ili 30 odsto), Barseloni (od 141 do 99 evra, 20 odsto), Dablinu (164 do 119 evra, 27 odsto) i Rejkjaviku (156 evra za 117, 25 procenata). Cene hotelskih noćenja u Londonu i Istanbulu, kao i u Atini, manje su za 20 odsto u odnosu na jul mesec 2019.Razlog obaranja cena su je drugi talas pandemije, jer putnici ne vole ograničenja.Prema istraživanjima kompanije IouGov, polovina britnaskih, francuskih i nemačkih turista, otkazalo bi putnovanje ako mora da se testira, nosi maske ili ide u karantin.To su ujedno tri od pet najvažnijih zemalja iz kojih turisti dolaze u Grčku.Dve trećine ispitanika u Danskoj, Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji ne bi volelo da putuje ako bi na letovanju moralo da nosi masku.Ipak, polovina Nemaca i 60 odsto Britanaca prihvatili bi da nose maske u zatvorenim prostorima.UDRUŽENJE HOTELIJERA: OPORAVAK TEK OD PROLEĆA 2021. GODINE

Građani Srbije mogu u Austriju pod dva uslova: test i boravišna viza

Putnici iz zemalja "visokog rizika", među kojima se nalazi i Srbija, koji žele da uđu u Austriju biće podložni novim propisima o ulasku, uključujući obavezan test na korona virus, saopštio je Međunarodni aerodrom u Beču, a piše SchengenVisaInfo.com.Svi putnici koji se vraćaju iz zemalja sa rizičnog spiska, gde je uvrštena i Srbija, moraju da dostave negativan testa na korona virus (PCR test), koji ne sme biti stariji od 72 sata kako bi ušli u Austriju.Turistička putovanja i dalje nisu dozvoljena, ulazak će biti dozvoljen samo osobama koje imaju boravišnu vizu.Svi putnici koji slete u Austriju bez negativnog testa na korona virus, moraće da se samoizoluju na 10 dana, ali mogu se osloboditi tog karantina, ukoliko u roku od 48 sati urade test u Austirji.Putnici koji imaju boravišnu vizu ili stalno prebivanje u Austriji moći će da uđu u zemlju bez bilo kakvih ograničenja.Neki putnici biće potpuno oslobođeni svih testova, jer dolaze iz zemalja koje su bezbedne po proceni Austrije, kao što su Hrvatska, Danska, Norveška i Slovenija između ostalih.

Građani Podgorice se uplašili 5G mreže koja ne postoji

Pomor vrabaca u Podgorici nije posledica zračenja 5G mreže, već nevremena i naglog pada temperature, saopštio je crnogorski Digitalni forenzički centar, a preneo portal Nova.rs."Na portalima se mogu pročitati komentari da su nadležni tokom večeri iskoristili nevreme da krijući postave 5G predajnike i da se jutros već vide posledice, kao i da je narod tražio tu tehnologiju koja se nigđe lakše neće instalirati nego u Crnoj Gori, jer niko ne zna šta je to", naveo je Centar.Dodaje se da vrapci nisu stradali od posledica zračenja 5G mreže, jer se prve instalacije te tehnologije u Crnoj Gori očekuju do kraja 2022. godine.Nove 5G mreže u Crnj Gori zapravo nema, napominju.Orintolozi objašnjavaju da je razlog pomora ptica nevreme i nagli pad temperature.“Pošto su mladim vrapcima ovo prve padavine nakon izlaska iz gnezda, oni nisu očeličeni na ovakvu kišu sa padom temperature od više od 20 stepeni. Jak vetar imao je smrtonosni faktor rashlađivanja. Kiša je padala horizontalno. Sve to je uzrokovalo smrt na stotine njih”, rekao je orintolog Darko Saveljić.Stanovnici Podgorice su u jutarnjim satima da vide na stotine uginulih vrabaca na trotoarima, zelenim površinama, na potezu od Bazara do Doma zdravlja u tom naselju. Veliki broj ptica uginuo je i kod Ekonomskog fakulteta, na Zabjelu, u Tuzima.Radnici "Čistoće" uklonili su ogroman broj vrabaca u blizini Doma zdravlja i vrtića, a pojedine ptice su ležale na zemlji i još su se mrdale.

Bivši izvršni direktor Ubera osuđen na osamnaest meseci zatvora

Bivši izvršni direktor Ubera Entoni Levandovski, koji je bio u središtu tužbe između Ubera i Vajma (Waymo) osuđen je na 18 meseci zatvora zbog krađe trgovinskih tajni, javlja TechCrunch.Tokom sudskog postupka danas, Levandovski je takođe pristao da plati restituciju Vajmu u vrednosti od oko 750.000 dolara, kao i novčanu kaznu u iznosu od 95.000 dolara.Okružno tužilaštvo Sjedinjenih Američkih Država preporučilo je kaznu od 27 meseci, tvrdeći na sudu da je Levandovski počinio zločin zbog ega ili pohlepe.Levandovski je tražio novčanu kaznu, 12 meseci kućnog zatvora i 200 sati društveno-korisnog radaSlučaj je počeo u februaru 2017. godine kada je Vajmo optužio Uber da je ukrao najmanje osam poslovnih tajni Vajma za autonomna vozila.Prema Vajmu, Levandovski je ukrao oko 14.000 Guglovih dokumenata od kojih su mnogi sadržali Vajmove trgovinske tajne i da je to učinio kada je Uber kupio startap Oto (Otto) koji je bivši inženjer Gugla Entoni Levandovski osnovao.

T-Mobile pokrenuo nezavisnu 5G mrežu u SAD

Američka tehnološka kompanija T-Mobile pokrenula je sopstvenu nezavisnu 5G mrežu preko teritorije SAD. Proširena mreža sada omogućava pokrivenost dodatnih 2.000 gradova i naselja, kao i bolju p...

Gradonačelnica Pariza planira da uvede obavezne maske i na ulicama

Gradonačelnica Pariza En Hidalgo najavila je da će maske za lice biti obavezne i na ulici u pojedinim delovima grada, nakon konsultacija sa policijom, piše francuski portal TheLocal.fr.U Francuskoj je obavezno nošenje maski u svim zatvorenim javnim prostorima, a kazna za kršenje ovog pravila je 135 evra.Međutim, poslednjih dana lokalne vlasti širom Francuske odlučile su da maske budu obavezne i na ulicama gradova, pa je tako i gradonačelnica Pariza odlučila i zatražila od pariške policije da razmotri uvođenje ovog novog pravila.Međutim, pretpostavlja se da ovo pravilo neće važiti za čitav grad, već će biti usmereno na područja na kojima se veliki broj ljudi okuplja napolju, kao što su polularne turističke zone, parkovi i šetališta.„Trenutno sarađujemo sa policijom u Parizu kako bismo odlučili u kojim oblastima će maske biti obavezne. Grad i policija će objaviti zajedničko saopštenje kada odluka bude donesena", izjavio je zamenik gradonačelnice Emanuel Gregor.Pariz je bio posebno teško pogođen tokom proleća, jer su i grad i okolna predgrađa prijavili neke od najviših stopa smrtnosti u zemlji.Zdravstveni stručnjaci ističu da je Pariz veoma rizičan, jer veliki broj ljudi živi u gusto naseljenim oblastima.

Poljska kaznila Gasprom zbog Severnog toka 2

Poljska Organizacija za zaštitu konkurencije i prava potrošača UOKiK kaznila je rusku kompaniju Gasprom sa 48 miliona evra zbog izbegavanja saradnje u postupcima koji su pokrenuti u vezi sa projektom gasovoda Severni tok 2, preneo je Rojters."Početkom godine tražili smo od Gasproma da nam dostavi ugovore koje su zaključeni sa drugim kompanijama koje finansiraju izgradnju Severnog toka 2. Kompanija nije dala takve informacije. Po mom mišljenju, to je namerni akt, čiji je cilj bio da opstruira postupak u vezi sa tim", izjavio je šef poljskog UOKiK-a. Gasprom je saopštio da je tražio opravdanje za takav zahtev, ali ga nije dobio i planira da uloži sudsku žalbu.Projekat Severnog toka 2 realizuje Gasprom, zajedno sa nemačkim kompanijama Uniper i BASF, engleskim Vintershall unity i Engie, englesko-holandskom Shell i austrijskom OMV.Poljska inače smatra da Severni tok 2 predstavlja pretnju za evropsku energetsku bezbednost, je bi udvostručio uvoz ruskog izvoznog gasa preko Baltičkog mora.Prošle godine kompanija Engie koja učestvuje u tom projektu kažnjena je sa 40 miliona evra zbog propusta.Gasprom isporučuje većinu gasa koji se koristi u Poljskoj, a državna gasna kompanija PGNiG često se žali da ruski gas plaća više od ostalih evropskih zemalja.Prošlog meseca Gasprom je toj kompaniji platio 1,6 milijardi dolara i tako okončao spor koji je nastao zbog cena.Rusija je nedavno saopštila da planira završetak Severnog toka 2, a jer je završeno 90 odsto posla na izgradnji.

EU pokreće istragu o Guglovoj kupovini Fitbita

Evropska komisija najavila je juče da pokreće detaljnu istragu oko Guglove planirane kupovine kompanije Fitbit, zbog zabrinutosti da će Gugl na ovaj način postići monopol na tržištu oglašavanja, piše The Verge.Regulatori EU su zabrinuti da će ova kupovina ojačati Guglovu poziciju lidera na tržištu internetskog oglašavanja zato što će gigant dobiti pristup podacima prikupljenim iz Fitbitovog hardvera za praćenje zdravlja koji se mogu koristiti za personalizovano oglašavanje.„Podaci prikupljeni preko Fitbitovih uređaja su velika prednost na tržištima onlajn oglašavanja“, napisala je komisija u saopštenju za javnost.Poslednjih meseci, regulatori i grupe potrošača izrazili su zabrinutost zbog kupovine Fitbita koja je najavljena još novembra 2019. godine.Gugl je obećao da neće koristiti ove podatke za ciljane oglase, ali Evropska komisija smatra da ova obećanja nisu dovoljna.Komisija takođe planira da razmotri potencijalne efekte kupovine na novonastalom tržištu digitalne zdravstvene zaštite i da ustanovi da li bi Gugl mogao da uguši konkurenciju i njihove Android uređaje.Gugl je ponovio svoju tvrdnju da kupuje Fitbit zbog njihovog uređaja, a ne zbog podataka, naglasivši da će korisnicima pružiti opciju da brišu svoje podatke .

Ustavni sud Slovačke: Životna sredina važnija od interesa investitora u MHE

Vrhovni sud Slovačke potvrdio je odluku Okružnog suda o zabrani gradnje male hidroelektrane, obrazlažući da je javni interes u zaštiti životne sredine ima prednost nad poslovnim interesma, piše portal Balkan Green Energy News.Ova odluka, prema mišljenju Svetskog fonda za prirodu (WWF), predstavlja prekretnicu u pravosudnoj praksi i kao takva bi mogla da ima dugoročne posledice u zaštiti životne sredine.Sudovi i sudije mogli bi da se ugledaju na ovu presudu i tako zaštitu životne sredine stave iznad privatnih ekonomskih interesa.Dodaje se da prioriteti celog društva moraju da se promene kako bi čovek opstao na planeti.KAKO JE DONETA ZABRANAInače, širom regiona nastavlja se gradnja MHE, ali i borba građana protiv ovakvih investicija. Sve je više opština, ali i odluka na višim nivoima, koje proglašavaju zabranu izgradnje MHE.Na reci Hron, drugoj najvećoj u Slovačkoj, već je izgrađeno 20 MHE, a planirana je gradnja još 20. Ekološke organizacije Udruženje Slatinka, Rieka, Hereditas HH i Slovačko udruženje ribolovaca, uz podršku WWF-Slovačka, žalile su se na odluku institucija.Okružni sud je prvo u mestu Banska Bistrica zabranio izgradnju MHE, ali su se onda investitor i gradske vlasti žalile.Vrhovni sud je kasnije doneo konačnu odluku, na koju ne postoji pravo žalbe.Miroslava Plasmann, izvršni direktor WWF-Slovačka, izjavila je da bi nova MHE bila bi još jedna prepreka ribljim migracijama na reci Hron, jer je postojeće već sada sprečavaju.Plasmann kaže da Vrhovni sud smatra da nije postojala odgovarajuća procena uticaja MHE na životnu sredinu, kao i da lokalne vlasti nisu posvetile dovoljno pažnje javnom interesu zaštiti životne sredine.Ocenjuje se da je doneta revolucionarna odluka, jer je po prvi put Vrhovni sud ukazao da institucije u čijoj nadležnosti je gradnja moraju ozbiljno da shvate svoju ulogu u zaštiti životne sredine.Podseća se da je zapanjujuć podatak da se globalna populacija migratornih slatkovodnih riba od 1970. do 2016. smanjila 76, a u Evropi 93 odsto.

Eksplozija u Bejrutu stigla usred pandemije i ekonomskog kolapsa

Liban decenijama muče dugotrajne, naizgled neopisive krize, zemlja se često našla u unakrsnoj vatri regionalnih sukoba, a katastrofa u luci samo se nadovezala na dugačak spisak nevolja, piše Gardijan.U skladištu luke glavnog grada Libana eksplodiralo je skoro tri hiljade tona amonijum nitrata, pri čemu je poginulo najmanje 78 ljudi, a povređeno više od četiri hiljade, preneo je N1.Liban je do sada inače zabeležio više od pet hiljada slučajeva koronavirusa, a 65 ljudi je preminulo od te bolesti.Iako su brojevi relativno mali, nedavno su se pojavili novi slučajevi i proširili u druge delove zemlje. Uprkos upravo završenom petodnevnom karantinu, lekari upozoravaju da je krhki zdravstveni sistem u zemlji već izvan svojih mogućnosti.Dnevno ima oko 100 novih slučajeva zaraze, a to je veliki problem koji zdravstveni sistem ne može da reši.Libanski glavni grad u poslednje vreme zahvataju ljutnja i siromaštvo, građani kažu da im nije salo do nošenja maski.Širom zemlje su restrikcije struje, voda nije bezbedna za piće.EKONOMSKI SUNOVRATSkoro polovina stanovništva u zemlji živi ispod granice siromaštva, a 35 odsto je bez posla, prema zvaničnim statistikama.U martu, prvi put u svojoj istoriji Liban je objavio da ne može da otplaćuje svoje dugove. Državni dug iznosi 92 milijarde dolara, što je gotovo 170 odsto BDP-a i jedan je od najvećih dugova u svetu, stali su i pregovori sa MMF-om koji su pokrenuti u maju.Većina robe trostruko je skuplja, nacionalna valuta pala je za 80 odsto, zemlja je u opštem kolapsu. "Tržni centri su prazni, siromaštvo raste, raste i kriminal, na ulicama sevaju varnice", pisao je prošlog meseca za Gardijan Martin Čulov.Procenjuje se da će eksplozija u bejrutskoj luci dodatno devastirati zemlju koja se graniči sa ratom razorenom Sirijom i Izraelom sa kojom je tehnički u ratnom stanju.Liban uvozi dosta hrane, čak 90 odsto žitarica dobija na taj način, a ta roba uglavnom ulazi kroz terminal u luci koji je upravo uništen u eksploziji.Pored svih tih problema, građanski rat u Libanu besneo je između 1975. i 1990. godine, pokret Hezbolah, koji je podržavao Iran, borio se protiv Izraela 2006. godine.Ipak u Libanu je najvidljiviji uticaj imao rat u Siriji: zemlja sa 4,5 miliona stanovnika primila je oko 1,5 miliona sirijskih izbeglica.

Španija traga za bivšim kraljem

Bivši kralj Španije Huan Karlos saopštio je u ponedeljak da napušta zemlju, a u španskim medijima se intenzivno spekuliše o tome gde se nalazi potučeni bivši kralj koji je pod istragom policije zbog korupcije, piše BBC.Ovakvu odluku Huan Karlos je doneo nakon što se našao pod istragom policije zbog sumnji o umešanosti u korupciju.Osamdesetdvogodišnji kralj je u ponedeljak uputio pismo aktuelnom kralju, svom sinu Felipeu, koji ga je pre šest godina nasledio na prestolu.Huan Karlos kaže da ostaje dostupan za istražne organe.Vrhovni sud Španije je u junu pokrenuo istragu zbog sumnji da je bivši kralj umešan u koruptivne poslove u vezi sa izgradnjom brze pruge u Saudijskoj Arabiji.Pretpostavlja se da je Huan Karlos već bio van Španije kada je pismo objavljeno u ponedeljak, piše španski list El País. Ne zna se gde je Huan Karlos otišao, mada pojedini španski mediji navode da je otputovao u Dominikansku Republiku.Ovo je ponižavajuće bekstvo za kralja koji je ušao u istoriju kao vođa koji je 1975. godine otrgao Španiju od diktature generala Franka i uveo demokratiju, ocenjuje BBC dopisnik za Evropu Nik Bik.Huan Karlos je abdicirao 2014. nakon skoro 40 godina vladavine kada je pokrenuta istraga za korupciju, u koju je bio umešan njegov zet, a ticao se kontroverznog lova na slonove na koji je bivši kralj otišao tokom finansijske krize.Vrhovni sud Španije pokušava da utvrdi da li je Huan Karlos bio umešan u poslove sa Saudijskom Arabijom nakon što je abdicirao 2014. godine.Kralj je abdikacijom izgubio imunitet od krivičnog gonjenja.Španske kompanije dobile su 6.7 milijardi evra za izgradnju železnice Meka-Medina.Policija istražuje i aktivnost švajcarskih banaka.

Pandemija preti jačanjem nasilja u ratnim zonama

Pandemija korona virusa pogoršava humanitarnu situaciju u oblastima najtežih sukoba u svetu i preti ekonomskim propadanjem koje će imati za posledicu dalje jačanje nasilja, upozorili su diplomate i stručnjaci Ujedinjenih nacija, prenosi Radio Slobodna Evropa.Skretanjem pažnje i resursa velikih sila suviše zauzetih borbom protiv korona virusa na svom tlu, pandemija ugrožava brojne programe pomoći i ekonomije zemalja pogođenih ratom.Zbog toga je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u martu zatražio svetski prekid vatre ali to se teško realizuje u Libiji i Siriji gde se i dalje vode borbe.Mere izolacije zbog kojih je neko vreme više od pola čovečanstva bilo zatvoreno u svojim kućama, zakočile su operacije održavanja mira nevladinih organizacija i sprečavaju važnu raspodelu pomoći.U Jemenu gde je prema UN najgora humanitarna kriza na svetu, borbe čak jačaju prema ocenama diplomata."Još jednom se pojavljuje glad, još jednom se pojačavaju sukobi, još jednom je ekonomija rasturena a humanitarne agencije rade takoreći na prazno. I na to se nadovezuje novi problem, širenje COVIDa-19 koje je van kontrole", rekao je pomoćnik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Mark Loukok prošle nedelje.Stručnjaci takođe motre na situaciju u Libanu koji je zapao u najtežu ekonomsku krizu u više decenija, kao i na situaciju u Siriji koja je već pogođena desetogodišnjim građanskim ratom.Pandemija je primorala velike sile da smanje iznos pomoći zonama gde vlada humanitarna kriza i „slika je mračna i deprimirajuća“, kaže jedan diplomata.

Peking ne planira da brani vlasnika TikToka

Peking nema u planu da brani kompaniju BajtDense (ByteDance) od Vašingtona zbog prisiljavanja kineskog vlasnika TikTok-a da proda američki deo poslovanja te aplikacije, jer kako kako neki izvori iz kineske tehnološke industrije kažu, BajtDens (ByteDance) nije još jedan Huavej, saznaje Fajnenšal tajms.„Većina ljudi u Kini nasmejala bi se ideji da BajtDens usko sarađuje sa kineskom vladom“, rekao je jedan izvršni direktor u kineskoj tehnološkoj industriji koji je sarađivao sa osnivačem BajtDensa Žangom Jimingom.Huavej je mnogo važniji od BajtDensa za domaću ekonomiju, na kojoj je Komunistička partija izgradila svoj legitimitet.Huavej je napravio telefonske tornjeve koji su pospešili kinesku revoluciju mobilnih tehnologija i time indirektno zaposlili veliki broj fabričkih radnika.BajtDens, s druge strane, stvara vesti i video snimke koji izazivaju zabrinutost pekinških cenzora. Iako je jedna od retkih kompanija koja je nastavila sa zapošljavanjem tokom pandemije, uglavnom su zapošljavali diplomirane studente u velikim gradovima."Odnos BajtDensa sa kineskom vladom uopšte nije dobar, oni veoma teško kontrolišu ovakvu platformu društvenih medija", rekao je Li Čengdong, izvršni direktor tehnološkog fokusnog centra Haitun.„Oni nisu strateški važna kompanija, dok je Huavei 33-godišnji „državni prvak“, dodao je Li. Prema analitičaru političkog rizika Fengu Čučengu, Peking se neće ponovo sukobiti sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog BajtDensa, a pored toga Majkrosoft koji planira da kupi američki deo poslovanja TikToka je već duži niz godina u dobrim odnosima sa Pekingom.Jedna od posledica prinudne prodaje TikTok-a je indirektna šteta kineskim preduzetnicima, koji vide da im se globalni izgledi smanjuju.

Broj Britanaca koji traže državljanstvo EU skočio za 500%

Broj građana Ujedninjenog kraljevstva u drugim zemljama Evropske unije porastao je za 30 odsto nakon referenduma o Bregzitu, a polovina je odlučila da se iseli u prva tri meseca nakon glasanja, pokazuje istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Eurostata, piše Gardijan.Podaci do kojih je došao OECD i Eurostat pokazuju da je migracija iz Ujedinjenog kraljevstva u EU države porasla na više od 73 hiljade godišnje od 2016. do 2018.Primera radi, u periodu od 2008. do 2015. taj broj je iznosio 57 hiljada ljudi godišnje.Studija je takođe pokazala da je broj onih koji su se iselili i dobili državljanstvo u nekoj drugoj zemlji Evropske unije porastao za 500 odsto.U Nemačkoj je taj broj porastao za 2 hiljade procenata."Posmatramo novi fenomen socijalne integracije i redefinisanje pojma britanskog Evropljanina. Prošle godine Britanci su bili odmah iza Turaka po broju odobrenja za nemačko državljanstvo, daleko su ispred Poljaka, Rumuna, Iračana ili Sirijaca", kaće jedan od autora studije Danijel Tetlov."Brojke odgovaraju migracijama poput onih u situaciji neke velike ekonomska ili politička kriza", kaže Daniel Auer, koautor studije nastale u saradnji Univerziteta Oksford u Berlinu i Berlinskog centra za društvene nauke.Iako se sporazum o Bregzitu iz januara odnosi na boravište, radna i socijalna prava građana EU u Velikoj Britaniji i Britanaca u EU, on Britancima ne garantuje slobodno iseljavanje i ograničava im zapošljavanje u Uniji.GDE BRITANCI NJAVIŠE ODLAZEOko 380 hiljada Britanaca iselilo je do sada u Španiju, a broj iseljenika kasnije se povećao pet puta. U Francuskoj je nakon referenduma 5 hiljada Britanaca godišnje prijavljivalo svoj boravak, što je deset puta više nego ranije.U Nemačkoj je 2019. godine više od 14 hiljada Britanaca imalo dvojno državljanstvo, nasuprot 2015. godini kada ih je bilo svega 622.SLUČAJ JEDNE BRITANSKE PORODICEPorodica Andreasa Mičela preselila se iz Škotske u nemački grad Aberden 2018. godine nakon što je tom dvadesetogodišnjaku dijagnostikovana leukemija."Strahovali smo da će zbog Bregzita kasniti pošiljke lekova i biti zastoja na granici. Ni ovde nije sjajno, benzin stalno poskupljuje, to može da mi odloži odlazak na terapije", kaže Andreas.Njegova majka Uši, poreklom iz Nemačke, kaže da je život u Škotskoj bio lep, ali su se ipak preselili."Čak i bez pandemije, ekonomija je u krizi. I ljudi i investitori postali su sve oprezniji u trošenju novca", kaže Mičelova majka.Očekuje se da će do kraja 2020. oko 120 hiljada Britanaca u Nemačkoj imati dvojno državljanstvo.

Kako je Nemačka rešila početak škole

U saveznoj pokrajini Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji juče je ponovo počela škola, pa će tako u 563 škole, 152.700 učenica i učenika, od ponedeljka do petka imati „normalnu" školsku nastavu, najmanje četiri ili pet časova dnevno, piše Dojče Vele.U toj saveznoj pokrajini na Baltičkom moru je najmanji broj zaraženih u zemlji, ali i pored toga neće sve biti „normalno".Iako nošenje maski neće biti obavezno, stroga higijenska pravila u školama, trebalo bi da spreče širenje pandemije, pa je tako zabranjeno pozdravljanje pri kojem dolazi do kontakta kožom.Dodirivati lice rukama bi trebalo izbegavati,a učionice treba provetravati posle svakog časa. Takođe, gelenderi na stepenicama ne smeju da se dodiruju, a sredstva za dezinfekciju bi trebalo koristiti samo u posebnim slučajevima i to ne prskanjem, već dodavanjem u vodu za čišćenje.Osoblje škole moći će besplatno da se testira na korona virus.Novo je i to da će dolazak i boravak u školi morati drugačije da se organizuje. Na primer, peti i šesti razredi bi trebalo da formiraju neku vrstu jedinice, koja može da broji i do nekoliko stotina učenika.Među jedinicima ne bi smelo da bude kontakata, ali unutar njih neće važiti pravila o odstojanju. Kako bi se to osiguralo, vreme početka nastave neće biti isto za sve. Svaki razred će imati svoje prostore u školskim dvorištima, garderobi i kantini.Plan je da, ukoliko do zaraze dođe, samo jedan razred mora da ide u karantin, dok bi drugi nastavili da idu u školu.Takvo strogo odvajanje razreda u školama preporučio je Institut Robert Koh (RKI) kao najviši zdravstveni organ u zemlji.Onlajn nastava u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji bi najpre trebalo da bude izuzetak. „Dopunska nastava na daljinu odvija se pretežno kao digitalna nastava i prvenstveno služi za vežbanje, kao i za utvrđivanje gradiva", navodi se u uredbi Ministarstva prosvete.Prema novodima Ministarstva prosvete, nastave na daljinu će u većoj meri biti tamo gde nema dovoljno nastavnica i nastavnika koji mogu da predaju u školama, zato što spadaju u rizičnu grupu.Ukoliko dođe do novih slučajeva zaraze, u Nemačkoj nisu škole te koje odlučuju kako dalje, već lokalne zdravstvene službe, pa se tako i mnogi lekari zalažu za što „normalniju" nastavu.

Grčka napravila plan oporavka sa kiparskim Nobelovcem

Grčka vlada objavila nacrt predloga za ekonomski rast koji je pripremio odbor na čelu sa kiparskim nobelovcem Kristofer Pisarides, piše Katimerini. U 14 tačaka predloženo je povećanje prihoda u celoj državi stimulisanjem produktivnosti, radne snage i investicija.Ovaj predlog je u osnovi posredni tekst koji treba da prođe javnu raspravu, a konačni predlog bi trebalo da usledi u septembru ove godine, pre nego što Atina u oktobru preda svoj predlog Briselu.Među 14 tačaka predloga je i poziv na ublažavanje nameta na plaćeni rad kroz kombinovane mere kao što su smanjenje doprinosa za osiguranje, ukidanje solidarne naknade i smanjenja maksimalnog osiguravajćeg dohotka.Ostale preporuke odnose se na modernizaciju sistema finansijskog nadzora u oblasti zaštite investitora i modernizaciju sistema korporativnog upravljanja.Što se tiče pravosudnog sistema, u nacrtu predloga navodi se da su njemu neophodna posebna odeljenja koja će brzo da reaguju u slučajevima koji imaju poseban finansijski interes.U nacrtu se predlaže institucionalno jačanje javne uprave, preporučuje se i uklanjanje prepreka za udružena istraživanja na univerzitetima i u istraživačkim centrima.Predlažu se i javna ulaganja u privatnu potrošnju u cilju energetske efikasnosti stambenih i poslovnih zgrada.Cilj tih ulaganja bio bi i da se poveća vrednost nekretnina na tržištu.

Nemačka objavila pravila za ulazak u zemlju

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke objavilo je obaveštenje o pravilima ulaska za one koji za to imaju pravo, a koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, posebno onih koji dolaze iz područja visokog rizika, javlja SchengenVisaInfo.com.Samoizolacija od 14 dana po dolasku i dalje je jedno od glavnih rešenja koje Nemačka koristi za sve putnike koje dolaze i područja visokog rizika, kao što su Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, pa i Sjedinjene Američke Države između ostalih.Oni koji su u karantinu obavezni su da se pridržavaju uputstava vlasti i da se pridržavaju pravila, jer je u Nemačkoj kršenje pravila samoizolacije kažnjivo novčanom kaznom ili zatvorom.Po dolasku u Nemačku, putnici moraju otići pravo na odredište, odnosno na mesto stanovanja i izolovati se narednih 14 dana. Zaustavljanja u restoranima, prodavnicama ili drugim javnim mestima su zabranjena.Putnik mora da dostavi svoju adresu nadležnom organu, obično je to lokalnom zdravstvenom odeljenju.Međutim, čak i oni koji dolaze iz ovih područja mogu biti oslobođeni obavezne samoizolacije ukoliko samo prolaze kroz Nemačku u svom putovanju, pri čemu će biti u obavezi da odmah napuste državu ili ukoliko dostave negativan test na korona virus.Ministarstvo zdravlja predložilo je vladi da testiranje za putnike iz visoko rizičnih područja učini obaveznim, pa bi odgovarajuća regulativa trebalo da stupi na snagu sledeće nedelje.

Politička bitka italijanske vlade sa porodicom Beneton

Nastavlja s politička borba italijanske vlade sa kompanijom Beneton oko oduzimanja koncesije za upravljanje putevima, a koja je počela 2018. godine nakon što se srušio most u Đenovi a 43 osobe ...

Telegram se Briselu žali na App Store

Aplikacija za dopisivanje Telegram tražila je od Evropske komisije da istraži poslovne prakse App Store-a, navodeći da Apple-ova prodavnica krši pravila konkurencije, preneo je Telecompaper pozivajući...

Najbogatije dinastije na svetu: Ni korona im ništa ne može

Pandemija i nestabilna ekonomija nisu sprečile mnoge najbogatije porodice širom sveta da prošire svoje bogatstvo, kaže Bloomberg.Američka kompanija Volmart (Wallmart) izgubila je na hiljade radnika tokom pandemije, ali čak ni to nije zaustavilo nemilosrdan rast bogatstva porodice Volton koja poseduje ovaj lanac supermarketa.Prošle godine dodali su 25 milijardi, pa je sada njihovo bogatstvo procenjeno na 215 milijardi dolara.Godine ulaganja u Volmartov lanac snabdevanja i mogućnosti e-trgovine bilo je veoma isplativo, jer je kompanija doživela snažan porast u prodaji u prvom kvartalu uprkos činjenici da je američki maloprodajni sektor teže pogođen pandemijom.Glava indijske porodice Ambani, Mukeš Ambani, od aprila je uložio više od 20 milijardi dolara u svoje digitalne platforme, povećavši najveće bogatstvo Azije za 61 odsto u prošloj godini.Švajcarska dinastija Oeri-Hofman dodala je 24 odsto na neto vrednost svog bogatstva deonicama kompanije Roche Holding AG, zbog pojačane prodaje Covid-19 testova.Porodica Džonson ove godine porasla je za 9 milijardi dolara i tako je sada njihovo bogatstvo 46 milijardi dolara.Političari na levici, uključujući Aleksandriju Okasio-Kortez i Bernija Sandersa, zalažu se za uvođenje poreza na bogatstvo zbog sve veće nejednakosti i rastućeg bogatstva milijardera.Bivši potpredsednik Džo Bajden, trenutni demokratski predsednički kandidat, nije prihvatio porez na bogatstvo, ali vodi kampanje za veće stope za bogate i korporacije.U periodu kada pandemija i protesti Black Live Matter pokreta ukazuju na značajnu nejednakost, porez na bogatstvo postaje sve važnija stvar.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.