Svet

Pfizer samo ove godine očekuje 15 milijardi prihoda od korona-vakcine

Farmaceutska kompanija Fajzer (Pfizer) očekuje 15 milijardi prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa, pokazuju finansijski izveštaji za poslednji kvartal 2020. godine koje je kompanija objavila, javlja CNBC.U celoj 2021, Fajzer predviđa ukupne kompanijske prihode u iznosu između 59,4 milijarde i 61,4 milijarde dolara.Fajzer je ostvario bolje rezultate u četvrtom kvartalu od onoga što je Vol strit očekivao.Prihod po Fajzerovoj akciji bio je 42 centa, iako je Vol strit očekivao 48 centi.Prihod je porastao za 12 odsto na 11,68 milijardi sa 10,44 milijarde u istom kvartalu prošle godine - bolje nego što su analitičari očekivali.Ukupni prihodi su na međugodišnjem nivou veći za dva odsto i iznose 41,9 milijardi dolara, ali je neto rezultat manji za 41 odsto, s obzirom da je pao sa 16,27 milijardi na 9,61 milijardi, pokazuje izveštaj."Kao kompanija, svedoci smo kulminacije desetogodišnje transformacije kompanije Fajzer u kompaniju usmerenu na nauku i inovacije. Pandemija je testirala našu sposobnost brzog odgora i korišćenja najsavremenije nauke za rešavanje najtežih medicinskih izazova“, rekao je šef kompanije Fajzer Albert Burla.Fajzer se kao i drugi proizvođači vakcina bori da zadovolji potražnju za dozama. Nedavno je zatražio pomoć od francuskog proizvođača lekova Sanofi da pomogne u proizvodnji vakcina.Kompanija je takođe rekla da planira da isporuči 200 miliona doza Sjedinjenim Američkim Državama do maja 2021. godine, što je ranije od prethodne prognoze za jul.Pored toga, smatraju da mogu da isporuče oko dve milijarde doza na globalnom nivou do kraja ove godine.Iz kompanije kažu da su spremni da se nose sa novim, zaraznijim sojevima virusa.Studija koju je sprovela kompanija otkrila je da su novi, vrlo zarazni sojevi koronavirusa pronađeni u Velikoj Britaniji i Južnoj Africi imali samo mali uticaj na efikasnost njihove vakcine. Ipak, Fajzer razvija sistem kako bi ojačao zaštitu od novih varijanti. Fajzerove vakcine koriste se i u Srbiji.

Wizz Air otvara novu bazu u Sarajevu

Niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air danas je najavila otvaranje svoje 41. baze u Sarajevu, kao i baziranje jednog aviona Airbus A320 na Međunarodnom aerodromu Sarajevo u maju 2021. godine. Osim uspostavljanja nove baze, Wizz Air je od maja 2021. najavio i pokretanje devet novih ruta iz Sarajeva ka gradovima u sedam zemalja. NJihov Airbus A320 obavljaće letove na devet novih linija: do brisela, Kopenhagena, Dortmunda, Ajndhovena, Gotenburga, Londona, Memingena, Bazel-Mulhaus-Frajburg (Euroairport) i do Pariza, sa ukupno više od 250.000 mesta u prodaji na letovima iz Sarajeva u 2021. godini. Wizz Air iz Bosne i Hercegovine leti još od maja 2013. godine kada je prvi avion poleteo iz Tuzle za Malme. U proteklih osam godina iz i prema BiH prevezli su skoro tri miliona putnika."Ovom ekspanzijom Wizz Air nastavlja porast svojih operacija u BiH za 50 posto, čime zadržava lidersku poziciju na tržištu... Wizz Airova široka mreža podržaće bh. ekonomiju i povezati Sarajevo sa dugo očekivanim destinacijama", navodi se u saopštenju.Dodavanjem opcije WIZZ Flex prilikom rezervacije, putnici mogu biti sigurni da će, ukoliko se okolnosti promene ili ukoliko žele promeniti datum putovanja, moći da rezervišu bilo koji WIZZ let po izboru. U ovim nesigurnim vremenima je važno da se smanji briga i da se osigura dodatni nivo zaštite putničkih rezervacija."Pre svega, moram istaći da smo veoma zadovoljni što je baš kompanija Wizz Air odlučila da uspostavi bazu na našem aerodromu, a verujem da je to vest koja će obradovati i brojne naše građane, kako zbog povoljnih cena karata, tako i zbog destinacija koje planira uvesti. Posebno je važno što će to biti destinacije na kojima živi naša brojna dijaspora", kazao je Nermin Zijadić, direktor Sektora saobraćaja i usluga u zračnom saobraćaju Međunarodnog aerodroma Sarajevo.

Vijesti: Crnogorskim „Plantažama“ potrebna hitna pomoć države

Crnogorska državna kompanija "Plantaže" nalazi se na ivici bankrota i potrebna joj je pomoć države od najmanje pet miliona evra u narednih mesec dana, pišu podgoričke Vijesti, pozivajući se na izvore bliske kompaniji i vlastima.Rukovodstvo ove državne kompanije uputilo apel premijeru i resornom ministru poljoprivrede da hitno nađu način da pomognu kompaniji.Predstavnici Vlade Crne Gore saopštili su nakon razgovora sa rukovodstvom kompanije da će uraditi sve što je u zakonskim okvirima, kako bi "Plantaže" opstale.Naveli su i da je njihov potencijal koji poiseduju trenutno ozbiljno ugrožen.Vijesti pišu da ta većinski državna kompanija otežano posluje zbog nedomaćinskog poslovanja i nekontrolisanog uzimanja kredita iz prethodnog perioda, kao i da ima problema u izvršavanju obaveza prema bankama, dobavljačima, državi i zaposlenima.CRNOGORSKI REVIZORI NAŠLI BROJNE NEPRAVILNOSTI U POSLOVANJU "PLANTAŽA" Poseban problem, kako je saopšteno premijeru i resornom ministru, predstavlja nedostatak sredstva za ovogodišnju proizvodnju i njenu održivost. Na osnovu kredita "Plantaže" duguju oko 24 miliona evra, a obaveze prema zaposlenima i državi iznose oko 7,5 miliona, od čega su samo iznosi poreza i doprinosa 4,5 miliona evra.Obaveze prema stranim i domaćim dobavljačima iznose oko šest miliona evra, a kompanija trenutno ima oko 600 zaposlenih, od čega je 150 višak. Tokom sezone zapošljava se još 400 ljudi.OTPREMNINE DO 250 HILJADA EVRAVesti pišu pozivajući se na svoj neimenovani izvor da je uzrok teške situacije u tom preduzeću preterano zapošljavanje, visoke zarade rukovodstva, od više hiljada pa do desetina hiljada evra, ogromne otpremnine u iznosima od 150 do 250 hiljada evra. Navodi se i primer jednog slučaja kada je firmu napuštala čistačica kojoj je isplaćena otpremnina od 40 hiljada evra.Izvor Vijesti podseća i na neuspeli projekat izgradnje briketnice, u koji su bili uključeni neki biznismeni, kao i na mnoge druge primere koji su uticali na smanjenje vrednosti kompanije.Sadašnje rukovodstvo apelovalo je da se kompaniji hitno pomogne, dok su u vladi bili iznenađeni lošim stanjem u "Plantažama" i rekli da su uvideli "ozbiljnost zatečene situacije".Specijalno državno tužilaštvo je nedavno potvrdilo da je formiralo predmet o "Plantažama" i bivšoj direktorki te kompanije, a protiv nje je ranije prijave podnosila finansijska direktorka "Plantaža".Državna revizorska institucija je u septembru prošle godine dala duplo negativno mišljenje na poslovanje "Plantaža" u 2018. godini.Tada je, između ostalog utvrđeno da je kompanija nenamenski koristila novac, izplaćivala ga bez jasnog cenovnika i kriterijuma, kao i da se poslovalo mimo zakona o reviziji, privrednim društvima, zaštiti na radu i sistemu unutrašnjih finansijskih kontrola u javnom sektoru.Ukupna šteta mogla bi da bude između deset i 15 miliona evra.Među problematičnim poslovima "Plantaža" pominje se i prodaja svežeg lozovog destilata "Rubinu" iz Kruševca po ceni od 2,4 evra po litru.

Džef Bezos odlazi sa mesta generalnog direktora Amazona

Izvršni direktor Amazona Džef Bezos napustiće tu funkciju kasnije ove godine,a kormilo jedne od najvećih kompanija na svetu preuzima Endi Džesi, dosadašnji direktor Amazon Web Servisa. Bezos prelazi na funkciju predsednika Amazonovog odbora direktora, javlja CNBC.Kompanija je bila tiha o svojim planovima, očekivalo se da će Bezosa naslediti Džef Vilki, izvršni direktor Amazonovog svetskog potrošačkog poslovanja. Međutim, u avgustu je Vilki najavio da će se penzionisati 2021. godine.Endi Džesi (53) postaće novi izvršni direktor Amazona u trećem kvartalu 2021. godine.Džesi se pridružio Amazonu 1997. godine i vodio je Amazonov Web Servis koji je zaslužan za veliki deo Amazonovog profita.„Uzbuđen sam što mogu da najavim da ću u trećem kvartalu preći na mesto izvršnog predsednika Amazonovog odbora i što će Endi Džesi postati generalni direktor”, naveo je Bezos u pismu zaposlenima.Dodao je da namerava da kao izvršni predsednik svu energiju i pažnju usmeri na nove proizvode i inicijative, i poručio da će Džesi “biti izvanredan vođa” koji uziva njegovo puno poverenje.Džesi je i jedan od najplaćenijih u Amazonu, i u protekle tri godine zaradio je više od 20 miliona dolara.Njegov rad privukao je poštovanje i drugih tehnoloških lidera. U jednom trenutku, bivši izvršni direktor Majkrosofta Stiv Balmer obratio mu se sa idejom da postane njegov naslednik, a bio je i u trci za prvog čoveka Ubera 2017.Vest je stigla uz izveštaj o zaradi u kojem je Amazon objavio da je imao svoj prvi kvartal od 100 milijardi dolara. Amazon Web Servis (AWS) pod rukovodstvo Džesija izvestio je o rastu prihoda od 28 odsto za četvrti kvartal, a oko 52 odsto prihoda Amazona pripisano je AWS-u od oktobra 2020. godine.Bezos je rekao da će i dalje biti angažovan na važnim Amazonovim projektima, ali će takođe imati više vremena da se fokusira na svoje ostale projekte kao što je njegov startap za proizvodnju raketa Blu Oridžin.

Reddit investitori u gubicima nakon pada cene akcija GameStop-a

Nakon prošlonedeljnog vrhunca i vrednosti od 483 dolara, akcije kompanije GameStop danas su naglo pale na svega 83 dolara. Iako je to još uvek porast od 400 odsto u odnosu na njihovu vrednost početkom januara, mnogi trgovci udruženi na Reddit-u se sada suočavaju sa potencijalno zapanjujućim gubicima, piše portal PC Gamer.PC Gamer razgovarao je sa desetinom trgovaca sa Reddit-a čiji su se gubici kretali od nekoliko hiljada do čak 850.000 dolara. Svi oni kažu da su uznemireni naglim padom cene akcija GameStop-a.Na ovaj ishod upozoravali su mnogi finansijski stručnjaci otkako je Reddit prvi put primetio GameStop. Upozoravali su da bi pojedinci koji nemaju potpuno razumevanje u šta se napuštaju mogli da ispaštaju na kraju kada cena naglo padne.Forbes je danas naglasio hitnost tih upozorenja izveštajem koji je nazvan „Molimo vas da prodate GameStop pre nego što cena propadne“.Međutim, uprkos upozorenjima i naglom padu cene, još uvek nisu spremni svi da se predaju.Jedan od definitivnih oličenja zajednice trgovaca udruženih na Reddit-u je gotovo kultna posvećenost borbi protiv hedž fondova koji su započeli „šortovanje“ akcija GameStop-a. Poput vojnika u bitci, korisnici podstiču jedni druge da „drže liniju“ i „veruju u plan“.A ima i drugih koji, bar javno, dele taj optimizam. Milijarder-investitor i vlasnik košarkaškog tima Dallas Mavericks Mark Kjuban, sa jedne strane, ohrabrio je ljude da ne prodaju svoje akcije.„Najbolje što sada možete uraditi je da držite svoje akcije i nastavite da poslujete sa GameStop-om. Ako još uvek verujete u razlog zašto ste kupili akcije i to se nije promenilo, zašto prodavati?“, napisao je Kjuban na Reddit-u.Kjuban je rekao da veruje da je odluka Robinhood-a da ograniči kupovinu akcija GameStop-a doprinela padu cena, jer su time smanjili pristup značajnom broju kupaca, primoravajući prodavce da smanje svoju cenu kako bi privukli druge potencijalne investitore.To je stvorilo ono što je nazvao „Robinhood pad“.Međutim, sada je ova trgovinska platforma podigla ograničenja za kupovinu akcija, ali tek nakon pada cena.Prema ažuriranim ograničenjima, Robinhood će sada omogućiti korisnicima da kupe 100 GameStop deonica umesto 20 koliko je bilo prethodno.Korisnik na Reddit-u koji je započeo ovu bitku sa hedž fondovima izgubio je 19 miliona dolara za dva dana kako je vrednost akcije opala.Kit Patrik Gil, poznatiji na Reddit-u kao DeepFu**ingValue počeo je u septembru 2019. godine da deli svoj potrfelj sa ostalim korisnicima na sajtu čime je inspirisao hiljade amaterskih trgovaca da ga prate i ulože svoj novac u akcije GameStop-a.Nakon što je njegov račun dostigao vrhunac sredinom prošle nedelje, za samo dva dana Gil je izgubio više od polovine novca koji je akumulirao gotovo godinu dana.Iako je za hedž fondove ova suma praktično sitniš iz džepa, Gil je svoju „avanturu“ započeo sa 50.000 dolara i marljivo radio skoro dve godine kako bi stekao sledbenike i takvu sumu novca.Vrednost akcija koje Gil poseduje opala je za 75 odsto.Međutim i pored toga, Gil još uvek ima 22 miliona dolara, što znači da ostaje pobednik, iako je njegova pobeda nešto manja nego što je mogla da bude.

Andreas Huber novi šef strategije Erste Groupe

Erste Grupa saopštila je da sprovodi promenu u svom rukovodstvu pripremajući se za vreme nakon pandemije korona virusa. Napominju da će njihova polazna tačka, kao i polazna tačka njihovog novog šefa strategije Andreasa Hubera biti rast, digitalna transformacija i efikasnost."Nadovezujuči se na svoju istoriju, želimo da se pozabavimo glavnim pitanjima društvenog i ekonomskog razvoja nakon pandemije i pre svega, usredsredimo se na to kako da na održiv način osiguramo i povećamo prosperitet za naše kupce u Centralnoj Evropi", izjavio je izvršni direktor Erste Grupe Bernd Spalt.Andreas Huber, kako se navodi započeo je karijeru 1995. godine kao savetnik za strateški menadžment u kompaniji Boston Consulting Group (BCG) u Frankfurtu i u Beču. Sedam godna kasnije, 2002. godine preselio se u Swiss Re u Cirihu, gde je bio potpredsednik u odeljenju za finansije. Tri godine kasnije, 2005. Huber se pridružio Erste grupi, gde je bio na različitim rukovodećim pozicijama u oblasti korporativnog bankarstva, upravljanja rizicima i poslovima digitalne transformacije. Huber je nedavno, kako se podseća bio šef u odeljenju za finansije Erste Group.Takođe dolazi do promene rukovodstva u odeljenju Grupe koje je nadležno za brendove i komunikacije.ERSTE BANKA NAPRAVILA KAMPANJU ZA MALA PREDUZEĆA Martin Radjabi-Rasset napušta finkcije na odeljenjima u Erste Grupi i Erste banci, a cilje je da se više bavi inovacijama.On će biti lični savetnik izvršnog direktora Bernda Spalta, pokretaće strateški brend i buduće projekte na svim tržištima Erste Grupe. Upravljanje brendom i komunikacijama grupe vodiće njegov trenutni zamenik Peter N. Thier, koji se vratio u Erste Group iz Austrian Airlinesa u oktobru 2020. Njegov glavni fokus, kako se naglašava biće na strateškom razvoju komunikacija, dijaloga i digitalne transformacije. Mario Stadler će u Erste Bank Oesterreich (Erste banka Austrija) preuzeti funkciju šefa odseka za upravljanje brendovima i komunikacije i zajedno sa svojim timom nastaviće uspešan razvoj brenda "Erste Bank und Sparkassen". Pored toga, kako se navodi, Stadler će preuzeti odgovornost za programe brenda Erste Grupe, gde će preuzeti funkciju zamenika šefa odeljenja.

Milijarder Ilon Mask kaže da napušta Tviter „na neko vreme“

Milijarder Ilon Mask najavio je u utorak da će napustiti Tviter „na neko vreme“ bez navođenja razloga. Ovaj potez dolazi nakon što su neke njegove objave na toj platformi podstakle „vojsku“ berzanskih trgovaca udruženih na Reddit-u da kupuju akcije kompanije GameStop, piše Forbes.Maskov uticaj na društvenim mrežama je dubok i imao je neke vrlo stvarne posledice za tehnološkog mogula. Maskove objave na Tviteru o onlajn prodavnici Etsy ili aplikaciji za razmenu poruka Signal izazvali su veliko zanimanje investitora. U jednoj takvoj situaciji, akcije kompanije Signal Advance skočile su za 1.100 odsto kada su je investitori pomešali sa aplikacijom za razmenu poruka Signal, o kojoj je Mask govorio.Maskov tvit maja prošle godine koji je jednostavno glasio „Tesline akcije vrede previše“, prouzrokovao je pad vrednosti akcija te kompanije.Američka Komisija za hartije od vrednosti i berze (SEC) je 2018. godine tužila Maska i Teslu za prevaru zbog obmanjujućih tvitova, nakon čega su postigli nagodbu prema kojoj kompanija i Mask treba da plate novčanu kaznu od po 20 miliona dolara.Muskova nedavna aktivnost na platformi prouzrokovala je dramatične promene na finansijskim tržištima. Cena Bitcoin-a skočila je nakon što je u svojoj biografiji na platformi stavio reč „Bitcoin“, a akcije kompanije GameStop skočile su za 56 odsto nakon što je tvitovao „GameStonk!“ u znak podrške trgovcima sa Reddit-a.

Google gasi svoje Stadia gejming studije

Gugl (Google) odustaje od planova da razvija ekskluzivne video igrice za svoju platformu Stadia i gasi dva gejming studija u Montrealu i Los Anđelesu, a veteran industrije Džejd Ričmond koja je vodila Guglovu diviziju za razvoj igara napušta kompaniju, saopštila je kompanija.Potpredsednik i generalni direktor Stadije Fil Herison saopštio je da če Gugl nastaviti da ulaže u tu platformu, piše portal Endgadget.„Razvijanje video igara zahteva mnogo godina i ulaganja, a troškovi eksponencijalno rastu. Trenutno je naš fokus na nadogradnji Stadije i na produbljivanju naših poslovnih partnerstava i zbog toga nećemo dalje ulagati u proizvodnju ekskluzivnog sadržaja za Stadiu“, rekao je Herison.Gugl je otvorio svoj prvi studio u Montrealu 2019. godine, a novi studio u Los Anđelesu su najavili prošlog marta. Harison je dodao da će većina zaposlenih iz ovih studija preći na druge uloge u firmi i da će im Gugl pomoći u pronalaženju novih pozicija.Prema Harisonu, Gugl veruje da je saradnja sa developerima i izdavačima „najbolji put za Stadiju za dugoročno i održivo poslovanje“. Još od pokretanja servisa prošle godine, Guglova Stadija nije uspela da privuče korisnike zbog mnoštva problema, kao što je bila premala kolekcija dostupnih igara ili činjenica da većina korisnika nije imala dovoljno brzu internet konekciju.Umesto da kupuju igre na disku ili ih preuzimaju iz digitalne prodavnice, korisnici Stadije strimuju video igrice, poput Netfliksa.Direktor igara Stadije Džek Buzer rekao je u novembru da je oko 400 naslova trenutno u razvoju za platformu.Prema pisanju mnoštva medija u gejming industriji, Stadija nema blistavu budućnost i većina njih očekuje da će Gugl uskoro ugasiti ovaj servis.

COVID-19 nije ugrozio štednju u Evropi

Iako se stopa štednje domaćinstava u EU smanjila u trećem kvartalu 2020. godine, i dalje je bila za 4,5 procentnih poena veća nego pre godinu dana, pokazuju podaci Eurostata.Glavni razlog za međugodišnji porast je taj što su izdaci domaćinstava u Evropi i dalje bili za 3,6 odsto niži nego pre godinu dana. Bruto raspoloživi dohodak domaćinstva oporavio se i bio je 1,5 odsto veći u trećem kvartalu 2020. godine (u poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine).U poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine, stopa štednje domaćinstava porasla je u svim državama članicama (za koje postoje podaci) u trećem kvartalu 2020.Najveći međugodišnji porast zabeležen je u Holandiji od 7,9 odsto i Danskoj 7,7 odsto.U većini zemalja, međutim, međugodišnji porast bio je manji nego u prethodnom kvartalu. To je zato što su se izdaci domaćinstava za ličnu potrošnju povećali u odnosu na prethodni kvartal, iako su i dalje bili niži nego pre godinu dana u svim državama članicama, osim u dve – Poljskoj gde je potrošnja porasla za 3,8 odsto i Portugalu za 0,2 odsto.Najveći međugodišnji pad potrošnje domaćinstava zabeležen je u Španiji (-8,5%) i Italiji (-7,4%).

Priča o akcijama kompanije GameStop uskoro na Netfliksu i velikom platnu

Netfliks i filmski studio Metro Goldvin Mejer (MGM) rade na adaptaciji nedavne „berzanske bitke“ koja se odigrala između trgovaca udruženih na popularnom veb-sajtu Reddit i brojnih investicionih fondova sa Vol strita, piše Vol strit žurnal.Iako kraj još uvek nije ispisan, Holivud žuri da priču o vrtoglavom skoku vrednosti akcija kompanije GameStop iznese na velike i male ekrane.Kako Vol strit žurnal piše, Netfliks pregovara sa scenaristom Markom Boalom, koji je dramatizovao događaje iz stvarnog života, poput američke racije skrovišta Osame bin Ladena u filmu „Zero Dark Thirty“.U MGM, rukovodioci planiraju da razviju predstojeći rukopis Bena Mezriča o ovom događaju pod nazivom „Antisocijalna mreža“. Studio se kretao tako brzo da je stekao prava na priču pre nego što je Mezrič uopšte objavio rukopis.Prethodne dve knjige Mezriča o stvarnim događajima adaptirane su u filmove: „21“ i „Društvena mreža“, čiji je producent Majkl De Luka, predsednik MGM-ove grupe za film.Ovo nije prvi put da se Holivud bavi „šortselingom“ na bezi. Adaptacija bestselera Majkla Luisa „The Big Short“, o trgovcima koji su predvideli finansijski krah 2008. godine, zaradila je 70 miliona dolara na domaćim blagajnama i bila nominovana za pet Oskara.Veliki investitori gube milijarde u sukobu sa Reddit-om

Indija zabranjuje sve kriptovalute, kreira sopstveno rešenje

Indijska vlada planira novi zakon koji bi zabranio decentralizovane kriptovalute poput Bitcoin-a i planira da uvede nacionalnu kriptovalutu koju će izdavati tamošnja centralna banka, piše Rojters.Zakon će „stvoriti okvir za olakšavanje stvaranja zvanične digitalne valute koju će izdavati Rezervna banka Indije (RBI)“, saopštila je indijska vlada.Pored toga, „predlog zakona takođe zabranjuje sve privatne kriptovalute u Indiji, međutim, dozvoljava određene izuzetke za promociju osnovne tehnologije kriptovalute i njene upotrebe“.Sredinom 2019. indijska vlada preporučila je zabranu svih privatnih kriptovaluta, sa zatvorskom kaznom do deset godina i visokim kaznama za sve koji trguju digitalnim valutama.Sredinom 2019. godine vladina komisija predložila je zabranu svih kriptovaluta i deset godina zatvora za prestupnike. RBI je tada zabranila kriptovalute, ali je Vrhovni sud Indije ukinuo tu odluku u martu 2020. godine.Novi zakon ima veliku verovatnoću usvajanja, pošto desničarska stranka premijera Narendre Modija, koji podržava ovaj zakon, ima većinu u oba doma indijskog parlamenta.U Rusiji je državnim zvaničnicima od prošle nedelje zabranjeno posedovanje kriptovaluta. Zabrana se odnosi i na članove odbora državnih preduzeća, kao i na njihove porodice, uključujući decu.

PwC: Unapređenjem veština radnika do održive ekonomije

Usavršavanje znanja i veština radne snage može dovesti do značajnog povećanja globalnog BDP-a, pokazuje novi izveštaj mreže firmi za pružanje profesionalnih usluga PwC.Poslednjih godina uspon automatizacije i novih tehnologija transformisali su svet rada. Pandemija COVID-19 ubrzala je ove trendove i proširila nejednakosti, što je rezultiralo hitnom potrebom za velikim usavršavanjem i ponovnim obučavanjem kako bi se ljudima širom sveta razvile veštine potrebne za današnje i poslove budućnosti.Izveštaj urađen u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom pokazuje potrebu za usavršavanjem i unapređivanjem znanja i veština.Prema podacima iz izveštaja, PwC smatra da bi usavršavanjem veština globalni BDP mogao da poraste za 6.500 milijardi dolara do 2030. godine.Pored toga, unapređivanja znanja i veština moglo bi da stvori dodatnih 5,3 miliona radnih mesta do 2030. godine, a da bi globalni BDP porastao za dodatnih 38 odsto ukoliko dođe do unapređivanja znanja u poslovnom i proizvodnom sektoru.PwC-ovo istraživanje pokazuje ekonomski uticaj zatvaranja jaza u veštinama u industrijama, zemljama i regionima i pokazuje potencijalne podsticaje BDP-a do 2030. godine u zemljama koje unaprede svoju radnu snagu do 2028. godine.Usavršavanje radne snage najviše bi poboljšalo ekonomije Bliskog Istoga, Severne Afrike i Turske, kao i Centralne i Istočne Evrope i pacifičke Azije.Pa tako, prema izveštaju, ukoliko zemlje Centralne i Istočne Evrope poboljšaju i usavrše svoju radnu snagu, potencijalni rast BDP-a mogao bi da iznosi 3,4 odsto. Govoreći konkretno o industrijama u zemljama Zapadne Evrope, unapređivanje radne snage najviše bi koristilo industrijama kao što su poslovne usluge, gde bi rast bio 3,1 odsto (2,6 milijarde dolara), proizvodnja 2 odsto (1,8 milijardi dolara), komunikacije i mediji 2,5 odsto (1,04 milijarde dolara), ali i energija i komunalne usluge gde bi rast bio 3,2 odsto (oko pola milijarde dolara).Vlade, preduzeća i pružaoci obrazovanja trebalo bi da rade zajedno na izgradnji snažnog i međusobno povezanog ekosistema posvećenog sveobuhvatnom programu unapređivanja veština, navodi se u izveštaju.Vlade bi trebalo da imaju nacionalne inicijative za unapređivanje kvalifikacija, radu sa preduzećima, neprofitnim organizacijama i obrazornim sektorom.Preduzeća bi morala više da ulažu u svoju radnu snagu, a obrazovne institucije da se prilagode većem broju ljudi, zaključuje se u izveštaju.„Davanjem prilika svim ljudima da izgrade veštine koje su im potrebne da bi u potpunosti učestvovali na budućem radnom mestu, možemo početi da stvaramo inkluzivnije i održivije ekonomije“, rekao je Bob Moric, globalni predsednik PwC-a.

Rumunija zabranjuje kineskim firmama rad na infrastrukturnim projektima?

Rumunska vlada usvojila je prošle nedelje „memorandum“ kojim će blokirati dodelu ugovora o javnoj infrastrukturi kompanijama koje dolaze iz zemalja koje nemaju bilateralni trgovinski sporazum sa EU, piše Euractiv.Ako bude usvojen u zakonu, memorandum bi imao za posledicu isključivanje kineskih firmi iz javnih ugovora za autoputeve ili železničke projekte.Ideja je da se isključe kompanije koje ne odgovaraju evropskim standardima, rekao je zamenik premijera Rumunije Den Barna na konferenciji za novinare u ponedeljak.Barna je dodao da memorandum „ne cilja ni jednu konkretnu zemlju“.„Samo želimo da osiguramo da nećemo imati ponuđače koji ne poštuju standarde Evropske unije“, rekao je on.Da bi sprovela ta pravila, rumunska vlada sada treba da promeni zakon o javnim nabavkama. Ako zakon prođe, kompanije u kineskom vlasništvu bi time bile najviše pogođene.Kineske kompanije su uključene u razne radove na autoputevima koje je rumunska vlada dodeljivala na tenderima, međutim kinezi su poznati po tome da su često osporavali rezultate tendera što je dovodilo do značajnih kašnjenja.U julu 2019. Evropska komisija izdala je dokument sa smernicama o učešću ponuđača iz trećih zemalja na tržištu nabavki u EU.Dokument sugeriše da samo kompanije iz trećih zemalja sa kojima je EU potpisala obavezujuće međunarodne ili bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini koji pokrivaju javne nabavke imaju zagarantovan pristup tenderima u EU.

Google će francuskim medijima plaćati za prikazivanje vesti u pretraživaču

Gugl će plaćati francuskim medijima za upotrebu njihovog sadržaja na mreži u sporazumu koji bi uskoro mogao da se proširi širom Evrope po novim zakonima o autorskim pravima, piše CNN.Tehnološka kompanija i lobi francuskih medija izjavili su u četvrtak da su se složili oko principa kako medijima treba nadoknaditi distribuciju svog sadržaja na Guglovim platformama nakon višemesečnih pregovora.Kada su prošle godine u Francuskoj na snagu stupila nova pravila koja zahtevaju od tehnoloških kompanija da medijima plaćaju isečke vesti prikazane u rezultatima pretrage, Gugl je najavio da će prikazivati samo naslove.U aprilu je francuski organ za zaštitu konkurencije presudio da je Gugl zloupotrebio tržišnu dominaciju i naložio kompaniji da pregovara sa francuskim izdavačima.Gugl će sada pregovarati o ugovorima o licenciranju sa pojedinačnim izdavačima. Već je potpisao ugovore sa pregršt dnevnih novina i časopisa.Evropska unija je 2019. prepravila svoje zakone o autorskim pravima, učinivši platforme poput Gugla i Jutjuba odgovornim za kršenje autorskih prava koje su počinili njihovi korisnici. Nova pravila, koja su se žestoko osporavala, takođe zahtevaju da pretraživači i platforme društvenih medija dele prihod sa izdavačima ako se njihov sadržaj prikazuje.Gugl je prošle godine najavio da će izdavačima platiti više od milijardu dolara u naredne tri godine putem novog programa za licenciranje vesti.Australija je takođe krenula sa uvođenjem zakona koji zahtevaju da tehnološki giganti plaćaju za prikazivanje sadržaja vesti.

Rusija: Kazna za društvene mreže koje omladinu „poziva“ na proteste

Ruski nadzorni organ za telekomunikacije, Roskomnadzor, zatražio je od svih društvenih mreža da zaustave širenje objava koje pozivaju rusku omladinu da učestvuju u „ilegalnim“ javnim skupovima, a platforme koje to ne budu činile suočavaće se sa novčanim kaznama, piše Telecompaper.Odluka dolazi nakon masovnih protesta širom Rusije zbog zatvaranja kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog u kojima je učestvovalo dosta maloletnih lica, prema navodima ruske vlade.Zvaničnici optužuju Navaljnog i njegove pristalice za iskorišćavanje podložnosti dece i ova odluka navodno treba da „zaštiti decu“.Optužba da je Navaljni ispirao mozak deci kako bi povećao odziv na protestima ponavljana je na mnoštvu medijskih kanala koje kontroliše vlada Rusije, čime je oformljen ključni element propagandnih napora za diskreditaciju opozicionog pokreta.Ruski zakon zabranjuje pozivanje osoba mlađih od 18 godina da prisustvuju neovlašćenim uličnim protestima. U vreme kada je usvojen 2018. godine, Navaljni je rekao da je zakon specifično dizajniran da ometa njegove političke aktivnosti.

Britanija želi da se pridruži transpacifičkom trgovinskog partnerstvu

Britanija planira da podnese zahtev da se pridruži masivnom trgovinskom sporazumu koji čini 11 država azijsko-pacifičkog bloka, nedugo nakon što su napustili jedinstveno tržište Evropske unije, piše Euractiv.Sekretar za međunarodnu trgovinu Liz Tras zvanično će danas zatražiti da se Britanija pridruži Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), tržištu koje predstavlja pola milijarde ljudi i oko 13,5 odsto globalne ekonomije.Potpis na sporazum stavili su ministri Australije, Bruneja, Vijetnama, Japana, Kanade, Malezije, Meksika, Novog Zelanda, Perua, Singapura i Čilea.Ovaj potez dolazi godinu dana nakon što je Britanija napustila Evropsku uniju, okončavši više od četrdeset godina članstva i nakon pet godina složenih trgovinskih razgovora sa blokom.Britanski premijer Boris Džonson rekao je da bi potencijalno novo partnerstvo „donelo ogromne ekonomske koristi za narod Britanije“.Očekuje se da će pregovori početi ove godine, kaže britansko Ministarstvo trgovine.Tras kaže da bi pristupanje CPTPP-u ponudilo „ogromne mogućnosti“.Britanija je već postigla sporazume sa članicama CPTPP-a, poput Japana i Kanade, nakon Bregzita, a prema izveštajima britanskih medija, države CPTPP-a činile su oko osam odsto izvoza Velike Britanije u 2019. godini.Tras dodaje da će sporazum značiti niže carine za proizvođače automobila i proizvođače viskija, a takođe će doneti i "kvalitetna radna mesta i veći prosperitet za ljude u Britaniji“.CPTPP je pokrenut 2019. godine kako bi uklonio trgovinske barijere među 11 država koje predstavljaju gotovo 500 miliona potrošača u azijsko-pacifičkom regionu u pokušaju da se suprotstave rastućem ekonomskom uticaju Kine.

Goldman Saks: Hedž fondovi gube previše novca, ugroženo celokupno tržište

Prema izveštaju kompanije Goldman Sachs ove nedelje zabeležen je „najveći pad vrednosti hedž fondova“ od februara 2009. godine, do čega je došlo usled „šort skviza“ (short squeeze), odnosno naglog skoka vrednosti akcija kompanije GameStop kojem su doprineli udruženi trgovci na popularnom sajtu Reddit, piše portal ZeroHedge.Neuspeli pokušaj hedž fondova da „kratko prodaju“ (short sell) akcije GameStop-a, odnosno da ih pozajme na oročeni period, prodaju na otvorenom tržištu sve u nadi da će vrednost kasnije opasti, kako bi ostvarili profit naknadno kupujući akcije po manjoj vrednosti, naterao je sada hedž fondove da se reše svih kratkih pozicija na berzi kako bi pokrili svoje gubitke.Iako su naveli da su se pokrili, njihova takozvana izloženost je blizu rekordnog nivoa, što ukazuje na rizik od prinudne prodaje i kupovine akcija.Čak i dok se hedž fondovi ove nedelje agresivno razdužuju i aktivno smanjuju rizik, bruto i neto izloženosti „ostaju blizu najvišeg nivoa zabeleženih“.life was very different last week if one managed a hedge fund. The typical US equity long/short fund returned -7% this week and has returned -6% YTD.The past 25 years have witnessed a number of sharp short squeezes in the US equity market, but none as extreme as has occurred recently. In the last three months, a basket containing the 50 Russell 3000 stocks with market caps above $1 billion and the largest short interest as a share of float (GSCBMSAL) has rallied by 98%. This exceeded the 77% return of highly-shorted stocks during 2Q 2020, a 56% rally in mid-2009, and two distinct 72% rallies during the Tech Bubble in 1999 and 2000. This week the basket’s trailing 5-, 10-, and 21-day returns registered as the largest on record.Goldman Sachs kaže da je ova situacija „pokazala da neodrživi višak na jednom malom delu tržišta ima potencijal da poljulja čitavo tržište“ i navode da ukoliko trgovci udruženi na Reddit-u nastave da podižu cene akcija GameStop-a da postoji mogućnost da se čitava berza uruši.Robinhood, jedna od najvećih brokerskih kompanija na internetu, ove nedelje je zabranila svojim korisnicima da trguju akcijama određenih kompanija na berzi i tako sačuvala tradicionalne ulagače, odnosno brojne hedž fondove. Sada je Robinhood uzeo novu rundu investicija u visini od milijardu dolara koje je prikupio od postojećih investitora, piše portal Startit.

Fejsbuk bio svestan problema političkog organizovanja na svojoj platformi

Rukovodstvo Fejsbuka bilo je svesno problema koji predstavljaju političke grupe na toj platformi i kompanija se interno borila oko toga kako da ih obuzda.Fejsbukovi analitičari upozorili su rukovodstvo kompanije u avgustu prošle godine na očigledne dezinformacije i pozive na nasilje koji su se širili svim većim političkim grupama na platformi, pokazuju interni dokumenti do kojih je došao Vol strit žurnal.Te grupe kolektivno dosežu stotine miliona korisnika.Prema podacima analitičara jedna grupa koja je brojila 58.000 članova imala je pozive na nasilje praktično na dnevnoj bazi. Druga, takođe velika grupa, tvrdila je da je osnovana od strane pristalica bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, međutim vodili su je „finansijski motivisani Albanci“ usmeravajući milione korisnika na lažne vesti i drugi provokativni sadržaj.Otprilike „70 odsto od najvećih stotinu grupa nije se smatralo preporučljivim za korisnike platforme“, naveli su analitičari u izveštaju dostavljenom rukovodstvu kompanije. „Moramo da učinimo nešto da suzbijemo ove grupe. Naši postojeći sistemi nisu dovoljni za regulaciju ovakvog sadržaja“, napisali su oni.Kao odgovor na to, Fejsbuk je uoči američkih izbora zabranio neke od najistaknutijih grupa i preduzeo korake da smanji rast drugih. Ipak, Fejsbuk je ta ograničenja smatrao privremenim i nije želeo da uvodi strože mere uprkos preporukama njegovih analitičara, pokazuju dokumenti.U nedeljama nakon izbora, mnoge velike grupe - uključujući neke imenovane u avgustovskoj prezentaciji - preispitivale su rezultate glasanja, organizovale proteste zbog rezultata i pomogle ubrzavanju protesta koji su prethodili neredima u zgradi Kapitola 6. januara.Nakon nereda, Fejsbuk je uklonio još grupa i nametnuo nova pravila kao deo onoga što je nazvao „hitnim reagovanjem“.Sada, izvršni direktor ove društvene mreže Mark Zakerberg najavio je da njihova platforma više neće preporučivati građanske i političke grupe svojim korisnicima, kao i da će raditi na tome da korisnici vide što manje političkog sadržaja na početnoj strani.

Petina sveta bi mogla da ima digitalne valute za tri godine

Centralne banke koje predstavljaju petinu svetske populacije verovatno će izdavati sopstvene digitalne valute u naredne tri godine, pokazalo je istraživanje krovne grupe centralnih banaka, Banke za međunarodna poravnanja (BIS), piše agencija Rojters.Fizička upotreba gotovine opada na globalnom nivou, a vlade širom sveta žele da se „odbrane od pretnje njihovim moćima štampanja novca“ koju predstavljaju kriptovalute, navodi se u istraživanju.Istovremeno, centralne banke koje su prihvatile negativne kamatne stope razmatraju da li bi digitalna gotovina mogla da se koristi za sprovođenje ove „radikalne politike“.BIS-ovo istraživanje sprovedeno u sredu u koje je učestvovalo 65 centralnih banaka pokazalo je da 86 odsto njih razmatra prednosti i nedostatke digitalnih valuta.Istraživanje pokazuje da su centralne banke u ekonomijama u razvoju naklonjenije digitalnim valutama od banaka u jačim ekonomijama.U oktobru prošle godine, Bahami su postali prva zemlja koja je lansirala digitalni novac opšte namene, pod nazivom Peskoviti dolar (Sand Dollar). Brojne veće zemlje takođe su testirale uvođenje digitalne valute, među kojima je najveća Kina.Petina centralnih banaka iz glavnih ekonomija koje su odgovorile na istraživanje reklo je da je izdavanje digitalnih valuta „moguće“ u kratkom ili srednjem roku, u poređenju sa samo jednom bankom prošle godine.Narodna banka Kine je u avgustu proširila testiranje svoje digitalne valute (Renminbi) na svoja tri najveća urbana regiona, koja zajedno sadrže 400 miliona ljudi.Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je prošle nedelje da ECB nastavlja sa radom na svom digitalnom evru, pored toga švedska E-Kruna napreduje, a šef američke Federalne rezerve Džerom Pauel rekao je da „eksperimentišu“ sa digitalnim dolarom.Međutim, istraživanje BIS-a je takođe pokazalo da više od četvrtine centralnih banaka trenutno nema ovlašćenje da izdaje svoje digitalne valute, a oko 48 odsto njih još uvek nije sigurno. Dok oko 60 odsto smatra da je malo verovatno da će izdati bilo koju vrstu digitalne valute u kratkom ili srednjem roku.U celini, međutim, „centralne banke prelaze u naprednije faze izdavanja digitalnih valuta, prelazeći od konceptualnog istraživanja do praktičnog eksperimentisanja“, zaključuje se u istraživanju.

Američka ekonomija zabeležila rekordni pad 2020. godine

Američka ekonomija zabeležila je pad od 3,5 odsto u 2020. godini, što predstavlja najgori privredni rast još od drugog svetskog rata, kada je bruto domaći proizvod pao za 2,5 odsto, piše britanski Gardijan.U poslednjem kvartalu prošle godine ekonomija je porasla za samo jedan odsto, a prema navodima tamošnjeg Zavoda za ekonomsku analizu u poslednja tri meseca 2019. rast je iznosio četiri odsto.Sve veći broj novih slučajeva koronavirusa doprineo je padu američke ekonomije.Više od 429.000 ljudi sada je umrlo od korone u SAD-u, a potvrđeno je 25,6 miliona slučajeva, prema istraživanju Univerziteta Džons Hopkins.Ovo je prvi godišnji pad u godini od 2009. godine, na nivou Velike recesije, kada je bruto domaći proizvod pao za 2,5 odsto.Američka ekonomija se znatno oporavila od prvih meseci pandemije. BDP se urušio po stopi od 32,9 odsto između aprila i juna. Nezaposlenost je naglo opala sa rekordnih 14,7 odsto, koliko je iznosila u aprilu, na 6,7 procenata u decembru, ali je samo u decembru 2020. izgubljeno 140.000 radnih mesta, a broj ljudi koji podnose nedeljne zahteve za nezaposlenost je preko četiri puta veći nego što je bio pre pandemije. Samo prošle nedelje posao je izgubilo još 847.000 Amerikanaca.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.