Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Većina Trampovih glasača smatra da Bajden nije pobedio na izborima

Džo Bajden je pobedio na predsedničkim izborima 2020, ali gotovo sve pristalice Donalda Trampa misle drugačije, pokazuje nova anketa portala CNBC  i agencije za istraživanje javnog mnjenja Change Research.Kako piše CNBC, dok Tramp iznosi neutemeljene tvrdnje o malverzacijama na izborima i seje sumnju u prebrojavanje glasova, samo 3% njegovih glasača koji su učestovovali u anketi smatra da on treba da prizna poraz.Ocenjuje se da neverovatnih 73% ispitanika smatra Trampa legitimnim pobednikom, dok se 24% izjasnilo da nije sigurno.Prema istom istraživanju svega 3% Trampovih glasača veruje da bi trebalo da popusti Bajdenu i započne mirnu predaju vlasti, dok 31% želi da se još aktuelni predsednik bori na sudu dok države ne potvrde rezultate glasanja. Dve trećine, odnosno 66%, smatra da Trump nikada ne bi smeo da prizna poraz.Ove činjenice neće predstavljati nikakvu prepreku da Bajden stupi na novu dužnost 20. januara 2021. godine, jer je pobedio u trci za Belu kuću sa 306 elektorskih glasova, preokrenuvši usput rezultat u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Džordžiji i Arizoni.Tramp je inače više puta izgubio na sudu, jer se pokazalo da nepravilnosti koje je prijavio niszu uticale na rezultate. Sa druge strane, prebrojavanje glasova u Džordžiji potvrdilo je Bajdenovu pobedu.Kako se ocenjuje, anketa ukazuje na eventualno veću štetu koju Trampove tvrdnje nanose javnosti jer dovode u pitanje poverenje u izborni proces, jer se čini da je mnoge svoje pristalice ubedio u navodne gubitke koji su mu naneti.To se desilo i pored toga što su državni zvaničnici i sudije više puta oborili tvrdnje o navodnim "prevarama i nepravdam" tokom izbora.Za Trampa je na izborima glasalo više od 73 miliona ljudi, dok je više od 79 miliona dalo svoj glas Bajdenu.U pomenutoj anketi učestvovalo je 1.203 ljudi koji su ove godine glasali za Trampa širom SAD.BEZ PODRŠKE BAJDENUVelika većina Trampovih glasača koji su učestvovali u anketi, njih 81% izjavilo je da neće dati podršku Bajdenu kao predsedniku SAD.Ipak, napominje se da su Trampove pristalice podržale neke od politika koje bi Bajden mogao da vodi u Beloj kući. Skoro svi, tačnije 91% ispitanika, kaže da podržava predlog da se od savezne vlade zahteva da kupuje proizvode američkih kompanija i reformiše poreski sistem koji bi preusmerio lanac snabdevanja u SAD.Tri četvrtine podržava proširenje državne zdravstvene zaštite na ruralne sredine, sa ciljem da se malim i srednjim farmama pomogne u takmičenju sa velikim kompanijama. Sedam od deset ispitanika reklo je da podržava otvaranje novih radnih mesta popravkom infrastrukture i ulaganjm u obnovljivu energiju.Ipak, kako se dodaje dva Bajdenova ekonomska plana bila su manje popularna među ljudima koji su glasali za Trampa: 24% njegovih glasača podržava oporezivanje korporacija i ljude koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje, a 13% bi vratilo minimalnu satnicu na saveznom na 15 dolara po satu.Anketa pokazuje i da glasači Donalda Trampa dosta manje identifikuje sa Republikanskom strankom, svega 28% ga dovodi u vezu sa njom.

Svet

Prihod Crne Gore od stranih turista ove godine manji za 800 miliona

Prihod Crne Gore od inostranih turista od početka ove godine do kraja septembra iznosio je 100 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine bio 978 miliona, pokazuju novi podaci CBCG o platnom bilansu sa inostranstvom, piše Bankar.Inostrani prihod od turizma je najznačajnija stavka u obračunu izvoza roba i usluga koji, prema metodologiji Uprave za statistiku Monstat, čini trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP).Zbog drastičnog smanjenja prihoda u najvažnijoj ekonomskoj grani, ukupni pad ekonomije mogao bi biti blizu cifre od 20 odsto. To bi gurnulo i javni dug države na oko 100 odsto BDP-a.Izvoz usluga za ovih devet mjeseci bio je 491 milion eura, dok je prošle godine za isti period vrijedio milijardu i po.Crna Gora zbog velikog uvoza roba jedino u trećem kvartalu ima pozitivnu stavku kod salda roba i usluga upravo zbog većeg prihoda od stranih turista.Prošle godine je za ova tri meseca izvezeno roba za 120 miliona, a usluga za 927 miliona evra, dok je istovremeno uvoz roba vredeo 690 miliona i usluge 178 miliona evra. Tako da je ukupan saldo bio pozitivan za 179 miliona.U trećem kvartalu, koji nosi crnogorsku ekonomiju, izvoz roba vredeo je 97 miliona evra, a usluga 201 milion, dok je uvoz roba bio 510 miliona, a usluga 111 miliona evra. Tako da je ukupan saldo sada negativan za 323 miliona evra.

Svet

EZ: Srbija kasni u razvoju obnovljivih izvora energije

U energetskoj tranziciji i dalje prednjači Crna Gora, dok je Ukrajina stigla na drugo mesto pretekavši Severnu Makedoniju i Srbiju, piše u Godišnjem izveštaju o implementaciji koji je objavila Energetska zajednica (EZ), organizacija sa sedištem u Beču. Naglašava se da Srbija, pored Severne Makedonije i Ukrajine kasni sa razvojem "zelene energije"."Crna Gora mora da se pohvali jer je prva ugovorna strana EZ koja je uvela šemu trgovine emisijama (štetnih gasova) dok je Moldavija četrvta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi", rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata EZ.Napominje se da su člance zajednce ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos pandemijskoj krizi.U odnosi na prethodni izveštaj prosečan procenat implementacije propisa kod članica EZ porastao je sa 48 na 53 odsto, u odnosu na prethodni izveštaj koji je objavljen prošle godine.U sredini rang liste su Kosovo i Albanija, sa kako se napominje "izvesnim napretkom", dok je reforma u Moldaviji bila skromna.Na dnu su Bosna i Hercegovina, zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila i Gruzija koja je najnovija članica EZ. Gruzija je uprkos slbijoj poziciji na rang listi, bila jedan od najbržih reformatora.EZ tvrdi i da je Severna Makedonija prednjačila u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova a sledile su Albanija, BiH i Gruzija.Ocenjeno je da je EZ na putu da ostvari ciljeve zacrtane u 2020. koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i njeno finansiranje, posebno u vezi sa renoviranjem zgrada, koje se radi većim intenzitetom, uprkos epidemiji korona virusa.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA OBNOVLJIVA ENERGIJAU toj oblasti je potvrđen "istinski napredak", nakon što je na nivou EZ zabeleženo povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju za 19 odsto, uglavnom kod solarne i energije vetra."Nažalost, taj napredak dolazi suviše kasno u nekim slučajevima i Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina gotovo sigirno neće ostvariti ciljeve za 2020", rekao je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.Izveštaj za 2020. pokriva oblasti struje, gasa, regulatora u energetici, nafte, obnovljivih izvora energije, životne sredine, klime, infrastrukture, konkurencije, statistike i prvi put - sajber bezbednosti.

Svet

Kovid-pozitivni najzarazniji u prvih pet dana od dobijanja simptoma

Novo istraživanje potvrđuje da su ljudi pozitivni na covid-19 vrlo zarazni u prvih pet dana nakon što razviju simptome, ističući potrebu za brzom izolacijom, piše Poslovni.Istraživanje objavljeno u časopisu Lancet takođe sugeriše da asimptomatske osobe mogu brže ukloniti virus iz svog tela i mogu biti zarazne kraće vreme.U prvom sistematskom pregledu ove vrste, istraživači su analizirali podatke iz 98 prethodnih studija o prenosu infekcije korona virusa.Istraživači su uporedili svoja otkrića o covid-19 sa dva druga soja korona virusa da bi bolje razumeli zašto se covid-19 tako brzo širio. Otkrili su da virusno opterećenje (količina virusa otkrivena u telu kroz različite faze infekcije) SARS-CoV-2 (virus koji uzrokuje covid-19) doseže vrhunac u gornjim disajnim putevima rano tokom bolesti, između prve pojave simptoma i petog dana.

Svet

Bolji pokazatelji nemačke ekonomije, ali i dalje ispod prošlogodišnjih

Tokom trećeg ovogodišnjeg kvartala nemačka ekonomija porasla je za rekordnih 8,5% u odnosu na prethodni kvartal, a razlog se vidi u činjenici da su tokom posmatranog perioda ublažene mere u suzbijanju pandemije, objavio je Savezni zavod za statistiku u Nemačkoj.Međutim, kako je preneo Breakingthenews u poređenju sa istim tromesečjem prošle godine, najveća evropska ekonomija i dalje je niža za 4%.Dodaje se da su rashodi za potrošnju u domaćinstvima porasli za 10,8% tokom trećeg kvartala 2020, a znatno su se popravili i podaci o trgovini.Primera radi, oš krajem marta Nemačka je izdvojila 750 milijardi evra za podršku privredi koja je podrazumevala i garanciju otplate kompanijskih dugova, posebnu pomoć sektoru avijacije i turizmu, kao i fond od 100 milijardi za direktno investiranje u preduzeća.U cilju da smanji posledice pandemije Nemačka je još početkom aprila ublažila mere zabrane putovanja u tu zemlju i za sezonske radnike u poljoprivredi, o čemu je Nova ekonomija i tada pisala.NEMAČKA NAMENILA 750 MILIJARDI EVRA ZA STABILIZACIJU PRIVREDE

Svet

Deca bi mogla biti vakcinisana protiv korona virusa do sredine 2021. godine

Tal Zaks, glavni medicinski službenik Moderne, kaže za Axios da bi vakcina protiv COVID-19 mogla biti dostupna deci do sredine sledeće godine.Vakcina za odrasle postojaće mnogo pre vakcine za decu.Moderna još nije započela testiranje ni sa kim mlađim od 18 godina, dok je Fajzer (Pfizer) nedavno počeo testiranje na tinejdžerima.Klinička ispitivanja za mlađu populaciju trebalo bi da se kreću brže od kliničkih ispitivanja za odrasle, jer će proizvođači vakcina započeti sa mnogo više podataka.Zaks takođe upozorava da se dosad „rezultati ne tumače najbolje“ u pogledu efikasnosti, jer se oni odnose samo na zaštitu nekoga da se ne razboli, a ne protiv prenošenja virusa na druge."Škole možda neće moći ponovo da se otvore do kraja proleća, čak i ako je celo odraslo osoblje vakcinisano", zaključuje Zaks.

Svet

Amazon i Hrvatska pošta zaključili ekskluzivni ugovor, odredbe nepoznate

Sredinom ovog meseca Amazon je započeo ekskluzivnu saradnju sa Hrvatskom poštom (HP) na isporuci paketa za hrvatsko tržište s perspektivom pokrivanja tržišta susednih zemalja, pre svega Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Međutim, zasad ni Hrvatska pošta ni Amazon ne žele zvanično da komentarišu ovo poslovno partnerstvo, piše portal Poslovni.Međutim, kako piše Jutarnji list, Amazonovi paketi poslednjih dana prolaze kroz Novi sortirni centar Hrvatske pošte u Velikoj Gorici.Na pitanje Jutarnjeg lista, Džo Kempen, izvršna direktorka korporativnih komunikacija u Hrvatskoj pošti, odgovorila je na direktno pitanje o saradnji sa Amazonom rekavši da Hrvatska pošta ima sve više partnera, odnosno veb prodavaca za koje isporučuje.Inače, Amazonovi tehnički eksperti posetili su prošlog leta Hrvatsku i novoizgrađenu sortirnicu Hrvatske pošte u Velikoj Gorici koja vredi 46 miliona evra (350 miliona kuna), ali je rok za otvaranje sortirnice odložen za nekoliko meseci kako bi se ispunili svi rokovi i uslovi tehničkog pregleda, navodi Poslovni.Novi sortirni centar u Velikoj Gorici imaće mašinu za automatsko sortiranje paketa, koja za sat vremena može da obradi 15.000 paketa. To omogućava Hrvatskoj pošti da se proširi na brzo rastućem tržištu paketa, a Kempen ističe da sa ovim znanjem i kapacitetom mogu „spremno da odgovore na zahteve najvećih i najbrže rastućih svetskih kompanija i budu lider u ovom delu Evropske unije i regiona“.„Svoju mrežu za sortiranje i logistiku postavili smo na takav način da možemo optimalno pokriti područje Hrvatske i biti okrenuti ka regionu, a ovo je postrojenje koje je jedinstveno i napravljeno u skladu sa potrebama, odnosno projekcijama“, kaže Kempen.Hrvatska pošta ima sve jaču konkurenciju na tržištu, posebno DPD Grupu, ali i sve veće interesovanje raznih igrača. Pre tri godine pošta je ugovorila saradnju sa DHL-om, a trenutno sarađuje sa najvećim regionalnim e-trgovcem eKupi, zatim sa Bazaar-om, koji je najbrže rastući e-prodavac u Hrvatskoj, a ima mogućnosti za saradnju sa Shopsterom, projektom e-trgovine. United Group, koja je kupila Tele2 u Hrvatskoj takođe planira da razvije internet trgovinu.

Svet

Najveća organizacija poslodavaca kritikuje ekološke ciljeve EU

BusinessEurope, najveća organizacija poslodavaca u Evropi, kritikovala je "vrednost i kredibilitet" ekonomske analize koja je osnov klimatskih ciljeva Evropske unije za 2030. godinu, što je izazvalo negodovanje "zelenih" poslovnih grupacija.Grupa, koja sa trgovinskim vezama u 35 evropskih zemalja predstavlja interese 20 miliona kompanija, u objavljenom dokumentu kritikuje ekološke polise EU zvaničnika, navodeći da je analiza Evropske komisije bila previše optimistična u ocenama troškova i beneficija klimatskih ciljeva do 2030. godine.Dokument dovodi u pitanje tvrdnju predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da su strože klimatske javne politike nova strategija za rast trgovinskog bloka, navodeći da postoji previše nesigurnosti da bi takva ekonomska tvrdnja važila.Grupa navodi i da je svaki glavni scenario u pratećoj analizi Evropske komisije definisan na osnovu podataka pre izbijanja globalne pandemije, i da ne uzima u obzir ekonomski udar koji je izazvala kovid-kriza.”Analiza je sprovedena sa pretpostavkom brzog oporavka, (ne predviđa šra se dešava) ako očekivani ekonomski oporavak potraje duže nego što je predviđeno", navodi BusinessEurope.Organizaciju ukazuje na najnovije predviđanje Međunarodne agencije za energetiku (IEA), koje ocenjuje da u slučaju sporijeg oporavka globalna ekonomija do 2030. godine biti skoro 10 odsto manja nego u slučaju bržeg oporavka.Takođe se navodi da modeli korišćeni u analizi nisu dovoljno razvijeni niti detaljno raspravljeni, što "umanjuje vrednost i kredibilitet objavljenih rezultata, i sprečava informisano donošenje odluka".

Svet

Investitori pojačavaju pritisak na proizvođače hrane zbog upotrebe antibiotika

Desetak institucionalnih investitora sa ukupno 7 biliona dolara pod upravljanjem udružuju snage da izvrše pritisak na proizvođače hrane, restorane, maloprodaju i farmaceutske kompanije da smanje upotrebu antibiotika i suzbiju sve veće opasnosti otpornosti na lekove za stotine hiljada pacijenata, piše Fajnenšal tajms.Amundi, Aviva Investors, CDC, Legal & General Investment Management and Northern Trust Asset Management su među investitorima koji podržavaju „Akciju investitora na antimikrobnu rezistenciju“ (AMR) uz obaveze da nadgledaju upotrebu antibiotika u kompanijama za hranu i lekove pre ulaganja i da se angažuju u preduzećima u kojima oni već imaju uloge kako bi smanjili zloupotrebu droga.Njihova akcija dolazi u vreme sve veće zabrinutosti zbog sve većeg broja pacijenata koji umiru zbog rezistencije na antibiotike, podstaknute prekomernom upotrebom na životinjama i ljudima. Pretnja se pojačala tokom pandemije, jer je virus podstakao pogrešno korišćenje antibiotika za komplikacije povezane sa pandemijom. Neke procene sugerišu da bi to moglo ubiti 10 miliona ljudi godišnje do 2050. godine.Nekoliko investitora već je aktivno pritiskalo farmaceutske kompanije da smanje zagađenje u proizvodnji i smanje podsticaje prodajnom osoblju za promociju antibiotika. Neki od njih su takođe bili aktivni u vršenju pritiska na uprave poljoprivredno-prehrambenih kompanija i pokretanju rezolucija deoničara da smanje njihovu upotrebu.

Svet

Prodaja piva u Evropi pala za petinu zbog korone

Usled pandemijske krize prodaja piva u Evropi opala je za 20 odsto, sa naznakom da taj procenat može porasti i na 25 odsto do kraja godine, rekao je generalni sekretar pivara Evrope za Euractiv u intervjuu.„Naša procena je da smo u proseku do sada izgubili oko 20 odsto prodaje piva“, rekao je Pjer-Olivije Berženon generalni sekretar pivara Evrope.Procene se zasnivaju na kombinaciji prodaje u ugostiteljskim objektima, kao i prodaje na veliko.Prethodne procene sugerisale su pad prodaje piva od 30 odsto, ali je gubitak delimično ublažen zahvaljujući nekim prilagođavanjima putem maloprodaje. Međutim, ovo ni na koji način neće nadoknaditi ukupnu štetu.Pivari iz EU i ugostiteljski sektor teško su pogođeni zaključavanjima nametnutih širom Evrope kako bi usporili ponovno širenje korona virusa.Prema Evropskoj komisiji, 15 država članica zatvorilo je lokale, a ostale su nametnule ozbiljna ograničenja, koja u nekim slučajevima izjednačavaju zatvaranje.Slika tržišta piva nije ujednačena u celoj Evropi, jer se u Estoniji samo 7 odsto piva proda u nekom lokalu, dok je taj procenat u Portugalu znatno veći i iznosi 70 odsto.U Belgiji, evropskom „kraljevstvu piva“, prodaja piva u ugostiteljskim objektima pala je za 55 odsto u maju, junu i julu. Tokom ovog perioda prodaja piva u marketima takođe je zabeležila pad u odnosu na 2019. godinu, posebno zbog ograničenja za kućna i privatna okupljanja.„Čak i kada su se barovi ponovo otvorili tokom leta, mere socijalnog udaljavanja i relativno nisko poverenje potrošača rezultirali su prodajom piva u trgovini na samo polovini nivoa iz 2019.“, rekao je Berženon.Mnogi kreatori politike u EU sugerišu da će pabovi i restorani ostati zatvoreni ili će se nastaviti neke restriktivne mere sve dok se veliki deo stanovništva ne vakciniše.Berženon je rekao da su barovi i kafići preduzeli sve neophodne mere bezbednosti i pozvao kreatore politike da preispitaju svoje odluke da ih zatvore.Primetio je da, u velikoj većini slučajeva, reč je o malim objektima sa prilično niskom mogućnošću kontaminacije.

Svet

Trka u proizvodnji električnih automobila: Šta „Folksvagen“ uči od „Tesle“?

Poznati nemački proizvođač automobila "Folksvagen" planira da do 2025. godine proda tri miliona električnih automobila, pa će u razvoj njihove proizvodnje uložiti 150 milijardi evra, prenosi zagrebački Jutarnji list."Folksvagen" (VW) inače troši 14 milijardi evra godišnje na istraživanje i razvoj, a sada nastoji da tehnološki postane konkurentna kompanija američkom proizovđaču eletričnih automobila "Tesla"."Teslin" budžet za istraživanje i razvoj je inače deset puta manji.Izvršni direktor "Folksvagena" Herbert Dis rekao je da će ta kompanija u sledećih pet godina uložiti 150 milijardi evra u razvoj proizvodnje i dodao da je njihov plan da od "Tesle" preuzmu liderstvo u tehnologiji. Naglasio je da se to pre svega odnosi na automobilski softver i autonomnu vožnju.PROIZVODNJA ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA I DALJE NAJSKUPLJA U EVROPI Kako je objavio Blumberg, reći da "Folksvagen" ima nešto da nauči od "Tesle" donedavno bi bilo ravno jeresi u sedištu kompanije u Volfsburgu.Sa druge strane podseća se i da se Dis često opisuje i kao poštovatelj Elona Muska, osnivača "Tesle".Štaviše, dodaje se da je današnjem "Folksvagenu", najvećem proizvođaču automobila na svetu, Tesla danas "benchmark", odnosno kompanija čija joj dostignuća služe kao merilo razvoja. Folksvagen naravno sa druge strane želi da postane vodeća kompanija u proizvodnji električnih automobila.

Svet

Kinezi žele da razjasne nedoumice iz prethodnih lunarnih misija

Naredne nedelje Kina planira da lansira bespilotnu letelicu na Mesec, a cilj je da se prikupe i na Zemlju donesu uzorci njegovog tla iz zone koja do sada nije bila posećena, javlja Rojters. To će biti prva misija tog tipa još od sedamdesetih godina prošlog veka.Kinezi pomoću sonde Chang'e-5 (nosi ime po staroj kineskoj boginji Meseca) žele da prikupe materijal koji će naučnicima pomoći da dođu do saznanja o poreklu i nastanku Meseca.Uspeh misije svrstaće Kinu uz Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez koje su slične misije izvele pre nekoliko decenija.Prvi objekat koji je napravio čovek i koji je stigao do nekog drugog nebeskog tela bila je sovjetska letelica koja se 1959. godine srušila na površinu Meseca, a slične misije preduzimali su jo samo Japan i Indija.U programu Apolo SAD su na Mesec poslale su 12 astronauta tokom šest letova od 1969. do 1972. godine i na Zemlju je tada doneto 382 kilograma stena i tla.Sovjetski Savez je tokom sedamdesetih godina u tri uspešne robotske misije takođe dopremio uzorke. Poslednja misija, Luna 24, obezbedila je 170,1 gram uzoraka, 1976. godine, iz bazaltne površine Mora kriza (Mare Crisium).Kineska sonda pokušaće da sakupi dva kilograma materijala u području koje do sada nije posećeno i nalazi se u ogromnoj ravnici poznatoj kao Okean oluja (Ocean of Storms).KAKO SU NAUČNICI SRPSKOG POREKLA DOPRINELI DA ČOVEK SLETI NA MESEC IZ RANIJIH LUNARNIH MISIJA SAD-a I SSSR-a OSTALE NEDOMUICE"Zona na Mesecu sa koje su misije Apolo i Luna uzimale uzorke, iako je bila presudna za naše razumevanje, područje je koje obuhvata daleko manje od polovine Mesečeve površine", kaže je Džejms Hed, naučnik Univerziteta Braun.On objašnjava da su naknadni podaci iz orbitalnih misija u kojima su korišćene metode daljinskog otkrivanja, pokazali raznolikost stena, minerala i starosti nego što je predstavljeno u kolekcijama uzoraka misija Apolo i Luna."Naučnici koji istražuju Mesec zalažu se za robotske misije za uzimanje uzoraka iz mnogih različitih kritičnih područja kako bi se rasvetlila brojna pitanja preostalih iz ranijih istraživanja", rekao je Hed.Kineska misija će po stizanju u orbitu Meseca poslati dva vozila ka njegovoj površini. Jedno je zaduženo za bušenje i prikupljanje materijala, dok će drugo uzleteti ka sondi noseći prikupljene uzorke tla.

Svet

Globalni dug na rekordnom nivou, dostigao 272 biliona dolara

Ekonomska kriza usled pandemije koronavirusa podigla je nivo globalnog duga preko rekordnih 272 biliona (hiljada milijardi) dolara u trećem kvartalu ove godine, piše CNBC.Kako navodi Međunarodni institut za finansije (IIF), globalni dug će dostići 277.000 milijardi dolara do kraja godine, što bi predstavljalo odnos duga prema svetskom BDP-u od 365 odsto.Glavni uzrok povećanja bila je podrška od nacionalnih vlada kompanijama i stanovništvu usled pandemije, koja je dovela i do uvođenja zabrana kretanja i drastičnog smanjenja privredne aktivnosti.Preduzeća su usled toga bila primorana da se okrenu alternativnim metodama finansiranja, dok su oba faktora dovela do drastično više pozajmicaIIF navodi da se, zbog ovakvih pozajmica od strane vlada i korporacija, globalni dug povećao za 15.000 milijardi dolara u prva tri kvartala ove godine.Međutim, pandemija koronavirusa nije jedini uzrok za ovu količinu globalnog duga, imajući u vidu da je stopa rasta globalnog duga bila ogromna još od 2016. godine, sa povećanjem od preko 52 biliona dolara, kako navodi IIF.U razvijenim nacijama dug je skočio iznad 432 odsto BDP-a u trećem kvartalu ove godine, što predstavlja skok od 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, od čega su Sjedinjene Američke Države odgovorne za skoro pola ovog povećanja.U evrozoni, postupci vlade doveli su do povećanja javnog duga od 1.500 milijardi dolara u istom periodu, za ukupno 53.000 milijardi dolara, što je i dalje manje od nivoa u drugom kvartalu 2014. godine, kada je iznosio  55.000 milijardi dolara.

Svet

Italija najveći izvoznik vina

U Evropskoj uniji je 2019. godine proizvedeno gotovo 16 milijardi litara vina, objavila je Evropska statistička služba povodom Dana božolea koji se ove godine obeležava 19. novembra, piše Euractiv.Članice EU izvezle su u prethodnoj godini 7,1 milijardu litara vina od čega je 43 odsto isporučeno u zemlje van Unije, najviše u Veliku Britaniju (0,69 milijardi litara) i SAD (0,65 milijardi).Italija je najveći izvoznik vina i u 2019. je u zemlje van EU isporučila 1,1 milijardu litara. Slede Francuska sa izvozom 0,8 milijardi litara i Španija sa 0,7 milijardi.Istovremeno su članice EU u 2019. uvezle 4,8 milijardi litara vina. Samo 16% uvoza je došlo iz zemalja van EU, najviše iz Čilea (23%) i Južne Afrike (21%).Najveći uvoznici vina su Nemačka i Holandija koje apsorbuju 30 odnosno 15% uvoza vina iz zemalja van EU.Praznik mladog vina ili Dan božolea obeležava se svake godine u četvrtak u trećoj nedelji novembra.

Svet

Montenegro Airlines u minusu 15 miliona evra

Montenegro Erlajns (MA) je na kraju trećeg kvartala imao deficit od 14,99 miliona evra, što je za preko šest miliona više nego u istom periodu prošle godine, saopštili su iz crnogorske nacionalne aviokompanije, piše portal Bankar.U prvih devet meseci ukupni prihodi iznosili su 11,59 miliona evra. Prihodi u istom periodu prošle godine iznosili su 60,4 miliona, pa je pad prihoda bio 48,8 milion ili 80,8 odsto.„Uprkos tako ozbiljnim pokazateljima, borimo se za očuvanje strukture nacionalne aviokompanije i osoblja, što je više moguće u ovim uslovima. Ograničenja i mere putovanja utiču na smanjenje potražnje i otkazivanje putovanja. Nastojimo da budemo fleksibilni, da razumemo trenutne potrebe putnika, da podstaknemo putovanja, da ispunimo složene organizacione zahteve putovanja“, naveli su iz MA.Ukupni troškovi aviokompanije za prvih devet meseci iznosili su 26,6 miliona.Usred pandemije, kako su naveli, aviokompanije iz celog sveta bile su prinuđene da traže pomoć od vlada svojih zemalja.„U regionu imamo primere Srbije i Hrvatske čije vlade čine sve da spasu svoje avio-kompanije, iako imaju odlične autoputeve i mnogo bolju železnicu od nas. Kriza komercijalnog vazduhoplovstva je toliko velika da male države ne mogu samostalno da prežive. Crnoj Gori treba Montenegro Erlajns i Crna Gora je potrebna nama. Jer samo kao državno, subvencionisano preduzeće možemo opstati“, zaključuje se u saopštenju.

Svet

Danska: Ministar priznao grešku i dao ostavku

Zbog nezakonitog usmrćivanja 17 miliona kuna ministar za hranu i poljoprivedu Danske saopštio je na svom tviter nalogu da je podneo ostavku. "Obavestio sam premijera da želim da dam ostavku na dužnost u vladi. Shvatam da nemam potrebnu podršku među parlamentarnim zastupnicima", objavio je ministar za hranu i poljoprivredu Mogens Jensen na Tviteru.Danski ministar za hranu i poljoprivredu rekao je da će odstupiti i zbog manjka poverenja u Parlamentu.Do smanjenog poverenja došlo je nakon nezakonite vladine naredbe o usmrćivanju 17 miliona kuna na farmama.Njegov potez događa se u svetlu najveće krize vlade od početka pandemije, pošto je nezakonito naredila usmrćivanje svih kuna uzgojenih na farmama sa ciljem da se spreči širenje koronavirusa, uključujući i novi, mutirani soj.DANSKA PLANIRA DA ISTEBI 17 MILIONA KUNA ZBOG NOVOG SOJA KORONA VIRUSA

Svet

YouTube će prikazivati reklame na nekim autorskim video snimcima, ali im neće davati prihod od oglašavanja

Jutjub (YouTube) će početi da prikazuje reklame na video snimcima nekih kreatora, ali im neće davati deo prihoda od oglasa, jer nisu dovoljno veliki da bi bili uključeni u partnerski program platforme, piše The Verge.Kada se oglasi prikazuju na Jutjub video snimcima, ti kreatori obično dobijaju deo prihoda kroz ulogu u Jutjubovom partnerskom programu. Uz nova pravila monetizacije, sada i autori koji nisu u parterskom programu mogu imati oglase na svojim snimcima, ali neće dobijati nikakav novac od oglašavanja.Pre ažuriranja, Jutjub kaže da su ovi video zapisi imali oglase samo u ograničenim okolnostima, na primer ako ih je unovčila izdavačka kuća kao deo tužbe za povredu autorskih prava. Ažuriranje će uglavnom uticati na manje stvaraoce bez velike gledanosti.Jutjubov partnerski program zahteva da autori ostvare ukupno 4000 sati gledanja tokom poslednjih 12 meseci i da imaju više od 1.000 pretplatnika.Oglašavanje je veliki posao za Jutjub i njegovu matičnu kompaniju Gugl (Google), a platforma je samo u poslednjem kvartalu zabeležila prihod od 5 milijardi dolara.Jutjub će sada moći da prikazuje više oglasa na svojoj platformi i neće morati da plaća određeni broj autora u procesu.Vest nije prošla dobro kod članova Jutjub zajednice.

Svet

Automatizacija, barem za sada, neće izazvati nagli skok nezaposlenosti

Novi izveštaj Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) navodi da automatizacija i razvoj veštačke inteligencije neće u skorašnjoj budućnosti izazvati nagli skok nezaposlenosti, piše portal Axios.Konačni zaključak MIT-ijevog istraživanja jeste da su trenutni efekti automatizacije usporeni dugoročnijim političkim procesima, usled kojih je došlo do nejednake raspodele ekonomske dobrobiti u korist najbogatijih."Ukoliko bi primenili automatizaciju na postojeće tržište rada, rezultat će samo biti rastući jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju", navodi Dejvid Mindel, inženjer u MIT-ju i jedan od glavnih autora izveštaja.U suprotnosti sa ranijim, pesimističnijim predviđanjima, MIT navodi da je automatizacija do sada imala isti uticaj na tržište rada kao i prethodne tehnološke promene, odnosno da se neki poslovi uklanjaju dok se drugi stvaraju, iako bi se ukupna stopa nezaposlenosti povećavala.U izveštaju se dodaje i da su procene sada drastično drugačije u odnosu na period od pre par decenija, budući da 63 odsto trenutnih radnih mesta u 2018. godini nije ni postojalo 1940. godine, odnosno da posla i dalje ima uprkos ukidanju ranije važnih pozicija."Obećano nam je da ćemo do 2018. godine imati automobile bez vozača, a oni još uvek nisu ovde... I dalje je jeftinije i efikasnije jednostavno unajmiti čoveka da izvršava neku komplikovanu radnju, nego dizajnirati i praviti tehnologiju koja će tu radnju moći da imitira", smatraju naučnici.Za sada, automatizacija i veštačka inteligencija samo povećavaju produktivnost umesto što zamenjuju "žive" radnike, obzirom da omogućavaju da se zaposleni manje bave rutinskim radnjama.Tehnološki napredak u poljima veštačke inteligencije i automatizacije imaće neosporno ogroman uticaj na budućnost zapošljavanja, kao što je to bio slučaj sa svim prethodnim tehnološkim revolucijama, ali bi moglo da prođe više decenija pre nego što se ti efekti u potpunosti ispolje.Takva situacija daje privrednicima ali i političarima još vremena, možda i poslednju šansu, da usklade politike rada i obrazovanja, kako bi čovečanstvo spremno dočekalo promenu koja neosporno dolazi.

Svet

Opportunity banka a.d Novi Sad promenila vlasničku strukturu

Opportunity banka a.d Novi Sad (Banka) danas je promenila vlasničku strukturu, tako da su pored dosadašnjeg 100-postotnog vlasnika Opportunity Transformation Investments Inc. sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, suvlasnici su postali i dve nemačke banke i dva pravna lica.Dosadašnji vlasnik je smanjio svoje učešće na 22 odsto, a novi vlasnici postali su UMWELTBANK Nimberg, sa 30 odsto učešća, GLS Gemeinschaftsbank Bohum, sa 19,99 odsto učešća, TRIODOS SICAV II, iz Luksemburg sa 14 odsto učešća i LEGAL OWNER TRIODOS FUNDS B.V. iz Holandija sa 14 odsto učešća.Promena vlasničke strukture bilo koje banke, koja podrazumeva sticanje (direktno ili indirektno) vlasništva u banci koje omogućava 5 odsto ili više glasačkih prava, dozvoljena je samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, koja je ovim licima data 30. oktobra 2020. godine."Banka od svog osnivanja u Srbiji 2002. godine pa do danas snažno podržava razvoj i poslovanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnika, mikro i malih preduzeća, ruralnih domaćinstava, kao i drugih (domaćih) klijenata koji imaju otežan pristup finansijskim uslugama koje pružaju banke", navodi se u saopđtenju NBS.Dodaje se i da se novi partneri, između ostalog, bave finansiranjem kompanija, projekata i finansijskih institucija u interesu razvoja društveno odgovornog, ekološki održivog i inovativnog poslovanja i da nameravaju da nastave da i dalje razvijaju poslove mikrokreditiranja za mala i srednja preduzeća."Takođe, jedna od banaka (GLS Gemeinschaftsbank), koja je stekla vlasništvo u Banci je članica nemačkog sistema i savezne asocijacije nemačkih zadružnih banaka", navode u centralnoj banci.

Svet

Mere podrške na globalnom nivou 19.5 biliona dolara

Od početka pandemijske krize, vlade, kao i centralne širom sveta uložile su 19,5 biliona dolara kako bi podržale svetsku ekonomiju, navodi MMF u svom godišnjem izveštaju, a piše CNN.Vlade širom sveta su do septembra ove godine izdvojile 12 biliona, dok su centralne banke pomogle globalnoj ekonomiji sa dodatnih 7,5 biliona dolara.Međutim, čak i pored svih preduzetih mera, koje su uključivale smanjenje poreza, subvencije zarada, kreditiranje malih preduzeća i smanjenje kamatnih stopa na rekordno niske nivoe, globalna ekonomija doživljava najgoru recesiju od Velike depresije.Ekonomske aktivnosti i zapošljavanje u velikim delovima sveta, uključujući SAD i Evropu, i dalje su znatno ispod nivoa pre-pandemije.Najavljena vakcina protiv korona virusa nagoveštava bolje izglede za globalnu ekonomiju naredne godine, ali čak i pored toga zemlje će biti u problemima i u bliskoj budućnosti.„Zemlje sada moraju da pređu dug put koji će biti težak, neujednačen, neizvestan i sklon zastojima“, rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.U Sjedinjenim Američkim Državama, gde raste broj slučajeva korona virusa, odbijanje predsednika Trampa da prizna pobedu Džoa Bajdena moglo bi znatno usporiti napore da se donese još jedan paket oporavka.U zemlji još uvek ima oko 10 miliona radnih mesta manje nego pre početka pandemije, a nekoliko država uvodi nova ograničenja da zaustave porast broja zaraženih, što će otežati oporavak.Istovremeno, Evropska unija se suočava sa unutrašnjim konfliktom koji bi mogao da odloži konačno odobrenje fonda za oporavak od koronavirusa od 800 milijardi evra (950 milijardi dolara), o kojem se pregovara mesecima i trebalo bi da počne 1. januara.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.