img
Broj 128, Mart 2026.
Broj 128, Mart 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Grupacija Savana ne može da preuzme Montenegro Erlajns

Ministar kapitalnih investicija u Vladi Crne Gore Mladen Bojanić izjavio je da ponudu vlasnika Grupacije Savana u vezi sa preuzmanjem avio-kompanije Montenegro Erlajns država ne može da prihvati, javila je Radio-televizija Crne Gore. Dodaje da se očekuje povraćaj državne pomoći posrnulom avio-prevozniku u iznosu većem od 40 miliona evra.Bojanić se zahvalio na ponudi i objasnio da je ponudu nemoguće prihvatiti, jer bi, prema njegovim rečima, otpisom dugovanja prema državi ušli u zonu kršenja odredbi člana 7 Zakona o kontroli državne pomoći.Bojanić je poručio da će, ukoliko vlasnik Grupacije Savana, Dejan Mijač ima neko zakonito rešenje kojim može da se prevaziđe ta prepreka, to razmotriti u najskorijem roku.Crnogorski ministar je ocenio da je problem Montenegro Erlajnsa danas u prvom redu pravno pitanje i da ekonomski, socijalni, politički, nacionalni i svi drugi aspekti, zbog, prema njegovom mišljenju, nezakonitih odluka prethodne vlasti, ostaju u drugom planu."Agencija za zaštitu konkurencije je Rešenjem od 3.09.2020. zaustavila svaku dalju državnu pomoć za Montenegro Erlajns. Konačna odluka još nije donešena, ali je izvesno da će biti negativna", naveo je Bojanić.CRNA GORA GASI MONTENEGRO ERLAJNS, OSNIVA NOVU FIRMU Ocenio je i da će to gotovo sigurno voditi ka postupku povraćaja državi već odobrenih sredstava kompaniji Montenegro ErlajnS i dodao da se radi se o sumi od preko 40 miliona evra. Ministar je ponovio da otpis duga prema državi i prodaja za jedan evro privatnom investitoru nije opcija koju u ovom trenutku zakonski propisi dozvoljavaju.Grupacija Savana je pre nekoliko dana uputila ponudu u kojoj tvrdi da je spremna da crnogorsku avio-kompaniju Montenegro Erlajns kupi za jedan evro, uz prethodno otpisivanje svih njenih dugova.

Svet

Zoom delio podatke korisnika sa zvaničnim Pekingom?

Bivši izvršni direktor Zuma (Zoom) Džin Ksinđijang sarađivao je sa kineskim vlastima i pružio im podatke o korisnicima izvan Kine. Sudski dokumenti pokazuju da je ovo Zumu omogućilo da zadrži pristup tržištu u Kini, piše portal NTD.Iako je sedište Zuma u SAD-u, softver ove kompanije razvija se u Kini.Kada je upotreba Zuma naglo porasla tokom pandemije, Kina je pojačala kontrolu na platformi. Naložila je zaposlenima da cenzurišu bilo koje razgovore koje je Peking smatrao „ilegalnim“.Cenzurisali su sve razgovore koji se odnose na masakr demonstranata na trgu Tjananmen, kao i bilo koje razgovore koji spominju ujgurske muslimane u Sinđijangu u Kini.Zum kaže da sarađuje sa saveznim istražiteljima i da je pokrenuo internu istragu. Kompanija je takođe otpustila Džina i stavila ostale zaposlene na administrativno odsustvo.Komunistička partija Kine (KPK) zahteva od svih komunikacionih kompanija da cenzurišu govor koji smatra neprihvatljivim. Svakog ko se ne pridržava, blokiraju sa masivnog kineskog tržišta.U septembru prošle godine, KPK je blokirala Zum. Navodno je ovoj kompaniji rečeno da ako želi da se vrati na kinesko tržište, mora da nadgleda komunikaciju korisnika, cenzuriše neprihvatljive teme, podeli korisničke podatake miliona Amerikanaca i preda poseban pristup Zumovim sistemima. Zum se vratio na kinesko tržište u novembru prošle godine.

Svet

Neprofitne organizacije spasile domen .org

Privatna firma Ethos Capital je planirala da kupi organizaciju koja upravlja domenom .org, ali nakon velike borbe raznih neprofitnih organizacije od tog dogovora se odustalo, piše portal Startit.Nakon što je krajem 2019. objavljen plan o prodaji, više od 500 organizacija i 18.000 pojedinaca je potpisalo pismo EFF-a (Electronic Frontier Foundation) u kome se tražila obustava. Među njima su bile organizacije kao što su Greenpeace, Consumer Reports, Oxfam, i YMCA u SAD-u. Počela su da se postavljaju pitanja da li Ethos Capital može da ostvari profit (što jeste cilj ove organizacije) bez drastične promene politike .org-a.Za domen .org je oduvek bio plan da bude pod kontrolom neprofitne organizacije, kako bi se zaštitio od cenzure i aktivnosti koje bi za cilj imale zaradu, a ne opštu dobrobit.Početkom ove godine, obelodanjeno je da bi Ethos Capital platio 1,135 milijardi dolara za .org, a trećina te sume (360 miliona) bi bila finansirana od pozajmica. Postalo je jasno da Ethos, čak i da ima najbolje namere, ima i obavezu da povrati sredstva investitorima.Usledili su protesti ispred kancelarija neprofitne Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u Los Anđelesu, koja je odgovorna za koordinaciju održavanja i procedura nekoliko baza podataka povezanih sa imenskim prostorima i numeričkim prostorima na internetu, sa ciljem da obezbedi stabilnost mreže i siguran rad.Globalne nevladine i neproftine organizacije među kojima su Amnesty International, Access Now, i Sierra Club održale su novinarsku konferenciju na Svetskom ekonomskom forumu gde su skrenuli pažnju svetskim zvaničnicima na to da bi prodaja .org bila opasna za društvo.Nakon borbe raznih organizacija, članovi kongresa SAD-a napisali su pismo Internet korporaciji za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u kome su naznačili da Ethos Capital ne može nikako da napravi profit u odnosu na svoje investicije bez pravljenja ozbiljnih promena na štetu korisnika .org-a.Konačno, u aprilu ICANN je zaustavio prebacivanje vlasništva .org-a. Iako je .org za sada bezbedan, registri sve češće postaju tačke u kojima sloboda govora dolazi u rizik. Zbog toga je EFF pokrenuo još jednu kampanju, u kojoj traži od ICANN-a da preispita politike koje omogućavaju registrima da postave svoja pravila za domene najvišeg nivoa, koja bi mogla da im omoguće lakšu cenzuru, pisao je Startit.

Svet

Rusi uprkos sankcijama uvereni da će završtiti Severni tok 2

Sjedinjene Američke Države smatraju da će projekat Severni tok 2 ugroziti evropsku energetsku sigurnost, Rusija ukazuje da njihove sankcije usmerene protiv tog projekta predstavljaju nepoštenu konkurenciju, prenosi Jutarnji list. Rusija naglašava i da njeni partneri nameravaju da dovrše taj projekat.Nekoliko američkih zvaničnika izjavilo je da kabinet odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa priprema novi krug sankcija koje bi mogle da zadaju završni udarac projektu gradnje Severni tok 2."Nizali smo udarac za udarcem, a sada nam je meta samo srce projekta", rekao je jedan od zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman.Rusija je ovog meseca inače nastavila sa gradnjom 9,5 milijardi evra vrednog gasovoda, nakon jednogodišnje pauze koju su izazvale američke sankcije i taj projekat trenutno je 90% završen.Radovi su u poslednje vreme bili fokusirani na polaganje cevi na potezu dugom 2,6 kilometara u plitkim vodama nemačke ekskluzivne ekonomske zone, a preostalih 100 kilometara nedovršene rute uglavnom se nalazi u dubokim vodama kod Danske.Rojters je citirao ocene stranih diplomata koje kažu da spor neće biti okončan ni nakon stupanja novog američkog predsednika Džoa Bajdena na dužnost.Bajden je pre četiri godine nazvao taj gasovod "lošim dogovorom" za Evropu i kritikovao Moskvu, a kampanju pritiska na Severni tok 2 podržavaju i demokrate i republikanci u američkom Kongresu. Američko ministarstvo spoljnih poslova trebalo bi da iduće nedelje dostavi Kongresu izveštaj o kompanijama koje bi mogle da budu kažnjene zbog podrške tom projektu, rekao je drugi neimenovani američki zvaničnik.POLJSKA KAZNILA GASPROM ZBOG SEVERNOG TOKA 2 Naglašava se da meta tih kaznenih mera neće biti ni vlade ni zvaničnci država, kao i da bi neke kompanije mogle da izbegnu sankcije.U konzorcijumu koji gradi Severni tok 2 nisu odmah hteli da komentarišu mogućnost novih američkih sankcija, a tokom novembra rekli su za Rojters da će postojeće i nove sankcije, posredno ili neposredno pogoditi više od 120 kompanija iz više od 12 evropskih zemalja.Dmitrij Peskov, portparpol kabineta Vladimira Putina podsetio je da je Evropa zainteresovana za dovršetak gradnje.Severni tok 2 predviđa izgradnju dve cevi gasovoda koji bri trebalo da ima kapacitet 55 milijardi kubika gasa godišnje, od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke.Projektu se aktivno, pored SAD koje promovišu svoj tečni gas, protive Ukrajina i baltičke države.Pre godinu dana Vašington je uveo sankcije za sve koji učestvuju u gradnji gasovoda pa je švajcarski Allseas bio prisiljen da zaustavi radove na polaganju cevi.Uprkos tome, nedavno je počelo polaganje nedovršenog dela gasovoda u nemačkim vodama.

Svet

Crna Gora gasi Montenegro Airlines, osniva novu firmu

Crnogorski državni avio-prevoznk Montenegro Airlines biće ugašen, a poslovanje bi trebalo da nastavi nova firma, saopštila je Vlada Crne Gore, a prenele podgoričke Vijesti. Napominje se da ne postoji nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć."Mi ne možemo da donesemo nijednu zakonitu odluku kojom ćemo pomoći Montenegro Airlinesu", izjavio je crnogorski ministar za kapitalne investicije Mladen Bojanić.To znači prizemljenje aviona u najskorijem roku, saopšteno je na pres konferenciji Vlade Crne Gore.Bojanić je rekao da je u planu osnivanje nove kompanije sa osnivačkim kapitalom države, kao i da kompanija bude operativna do sledeće turističke sezone.Naveo je da će šteta u budžetu zbog gašenja kompanije iznositi 50 miliona evra, kao i da će zaposleni dobiti sve što im pripada po zakonu.MONTENEGRO AIRLNES U MINUSU 15 MILIONA EVRA Podsetio je da od 2016. godine radnicima nisu uplaćivani doprinosi, kao i da im kasne zarade za poslednja dva meseca."Već smo planirali izdatke, biće odvojena sredstva. Vodiće se računa da buduće poslovanje bude održivo i radiće se u skladu sa interesima države", rekao je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.Naglašava se da će vlada zbog neblagovoremenog postupanja u slučaju Montenegro Airlinesa razmotriti zahtev za razrešenje Saveta Agencije za zaštitu konkurencije.

Svet

Postignut trgovinski sporazum između Brisela i Londona

Britanija i EU završavale su u sredu uveče istorijski sporazum nakon Bregzita koji će definisati njihove buduće trgovinske odnose, piše Fajnenšal tajms.Očekuje se da će Boris Džonson, premijer Velike Britanije, ugovor uskoro potvrditi, čime će se okončati napeti pregovori koji su trajali devet meseci.Zvaničnici EU i Velike Britanije radili su tokom noći na doradi zakonskog teksta, koji će sačuvati trgovinu bez carine između EU i Velike Britanije, kao i zaštitu saradnje u drugim oblastima, poput bezbednosti.Očekuje se da će trgovinski sporazum između Londona i Brisela kompanijama iz Velike Britanije i EU ponuditi preferencijalni pristup međusobnim tržištima, prema osnovnim pravilima Svetske trgovinske organizacije - osiguravajući da uvezena roba bude oslobođena carina i kvota.Trgovinski sporazum ostaviće UK suočeno sa gubitkom od 4 odsto potencijalnog bruto domaćeg proizvoda tokom narednih 15 godina u poređenju sa članstvom u EU, prema britanskom Uredu za budžetsku odgovornost.Međutim, neuspeh da se postigne sporazum vodio bi gubitku potencijalnog BDP-a od skoro 6 procenata, procenio je fiskalni nadzornik.Iako se sporazum često opisuje kao „tanki“ trgovinski sporazum, on će pružiti pravnu platformu na kojoj dve strane mogu da izgrade dalje odnose.Prema ljudima upućenim u razgovore, sporazum uključuje prelazni period od pet i po godina tokom kojeg će brodovi EU imati zagarantovan pristup britanskim ribolovnim vodama. Ali, prava EU-a za ribolov biće smanjena za 25 odsto u poređenju sa sadašnjim.Pored ribe, još jedna ključna prepreka tokom pregovora o budućim odnosima bio je zahtev EU za garancijama poštene konkurencije za njene kompanije.Nacrt sporazuma dve strane uključuje novi arbitražni mehanizam čiji je cilj da obezbedi jednake uslove za obe strane, sa odredbama o sankcijama u obliku carina ako bilo koja strana ozbiljno potkopava propise druge u oblastima kao što je zaštita životne sredine.Važno pitanje bilo je trgovačko pravilo za električne automobile: Britanija je tvrdila da je izborila koncesije kako bi omogućila da se električnim vozilima trguje bez carina, čak iako relativno visok udeo njihovih komponenti dolazi izvan EU i Velike Britanije.Sada će se žuriti sa odobravanjem sporazuma pre nego što se prelazni period Britanije završi 1. januara.Evropski parlament je već rekao da neće glasati pre kraja godine. Ali Brisel ima mogućnost privremene primene sporazuma dok ga poslanici ne izglasaju 2021. godine.

Svet

Udeo nezaposlenih u radno aktivnom stanovništvu Hrvatske 7,5 odsto

Tokom trećeg tromesečja 2020. godine u Hrvatskoj je bilo 26 hiljada manje zaposlenih na godišnjem nivou, dok je broj nezaposlenih porastao za 32 hiljade, što predstavlja anketnu nezaposlenost u iznosu od 7,5%, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo Seebiz.Naglašava se da je tokom trećeg tromesečja broj zaposlenih iznosio 1,678 miliona, dok je broj nezaposlenih bio 135 hiljada.Reč je o statističkim podacima iz ankete o radnoj snazi, koja se temelji na metodologiji Međunarodne organizacije rada pa predstavlja međunarodno podata podatak o zaposlenosti i nezaposlenosti.Iz DZS-a navode da se zbog pandemije suočavaju sa poteškoćama u prikupljanju, proveri i obradi podataka, kao i da su podaci uglavnom dobijeni telefonskim putem.Po podacima dobijenim iz te ankete, u trećem tromesečju 2020. godine u Hrvatskoj je bilo milion i 678 hiljada zaposlenih, što je u odnosu na prethodni kvartal, odnosno drugo tromesečje ove godine, više za 10 hiljada, odnosno 0,6%.Poređenje broja zaposlenih na godišnjem nivou, u odnosu na isti period 2019. godine, pokazuje da je tokom trećeg tromesečja ove godine broj zaposlenih bio oko 26 hiljada ili 1,5% manje.Broj nezaposlenih porastao je na godišnjoj razini za 31%, a na tromjesečnoj za 17,4%. Naime, u trećem tromesečju ove godine nezaposlenih je, prema anketi, bilo 135 hiljada, a u istom tromjesečju 2019. godine 103 hiljada, dok je pak u drugom ovogodišnjem kvartalu bilo 115 hilajda nezaposlenih.Stopa anketne nezaposlenosti, kao postotni udio nezaposlenih u aktivnom stanovništvu, tako iznosi 7,5%, što je za 1,7% više na godišnjoj i jedan postotni bod više na kvartalnoj razini.S obzirom na broj zaposlenih i nezaposlenih, u trećem kvartalu ove godine aktivno stanovništvo činilo je milijun i 814 hiljada ljudi, što je na nivou tromesečja rast za 31 hiljadu. Na godišnjem nivou, u odnosu na treće tromesečje prošle godine, broj aktivnih stanovnika veći je za sedam hiljada.Neaktivno stanovništvo smanjeno je i na kvartalnoj i godišnjoj razini. U kategoriji neaktivnog stanovništva u trećem je tromjesečju ove godine bilo milion i 697 hiljada ljudi, što je u odnosu na drugi kvartal 2020. 33 hiljade, a u odnosu na treći kvartal prošle godine 15 hiljada manje.Stopa aktivnosti, koja pokazuje postotni udeo aktivnog u radno sposobnom stanovništvu, u trećem tromesečju 2020. iznosila je 51,7%, što je za 0,9% više u odnosu na prethodno tromesečje i 0,3% više na godišnjem nivou.Stopa zaposlenosti, koja pokazuje udeo zaposlenih u radno sposobnom stanovništvu, u razdoblju od srpnja do rujna ove godine iznosila je 47,8%, što je na nivou tromesečja rast za 0,3%, a na godišnjem pad za 0,6%.

Svet

Od naredne godine omogućeno reklamiranje na Telegramu

Osnivač Telegrama Pavel Durov rekao je da će aplikacija za razmenu poruka sledeće godine početi sa oglašavanjem na svojim javnim kanalima, piše Tech Crunch.Durov je na svom Telegram kanalu napisao da će oglasi biti „prilagođeni korisnicima, kao i da će poštovati privatnost, a ujedno kompaniji omogućiti da pokriju troškove održavanja servera i saobraćaja na njihovoj aplikaciji“.Takođe je najavio „premium stikere“, kao još jedan način monetizacije, istovremeno naglašavajući da će postojeće funkcije ostati besplatne i da ne podržava prikazivanje oglasa u privatnim porukama.Pored razgovora o planovima za monetizaciju kompanije, Durov je rekao da Telegram ima skoro 500 miliona korisnika.

Svet

Kina istražuje Alibaba Grupu zbog navodnog monopola

Kina je započela istragu o navodnoj monopolističkoj praksi kompanije Alibaba, a regulatori su takođe pozvali podružnicu kompanije Alibaba, Ant Group Co., kako bi razgovarali o poštenoj konkurenciji i pravima potrošača, eskalirajući nadzor nad internet carstvom milijardera Džeka Maa, pisao je Bloomberg.Istraga dolazi u periodu kada kineski regulatori žele da zauzdaju neke od najvećih tehnoloških kompanija u zemlji.Otvorena je istraga o Alibabinoj praksi „biranja jedne od dve“, saopštila je Državna uprava za regulaciju tržišta.Ova praksa zahteva od trgovaca da potpišu „pakte o ekskluzivnoj saradnji koji ih sprečavaju da nude proizvode na konkurentskim platformama, navodi Rojters.Istraga je ujedno i novi problem u nizu za suosnivača Alibabe Džeka Maa.U novembru je Kina naglo povukla Ant Grupu sa inicijalne javne ponude (IPO), u pokušaju da ukore Džeka Maa, većinskog akcionara Ant Grupe.„Jednom poznati kao pokretači ekonomskog prosperiteta i simboli tehnološkog napretka zemlje, Alibaba i rivali poput Tencent Holdings Ltd. suočavaju se sa sve većim pritiskom regulatora nakon što su nagomilali stotine miliona korisnika i stekli uticaj na skoro svaki aspekt svakodnevnog života u Kini,“ Bloomberg je napisao.

Svet

Google od naučnika tražio da u izveštajima o veštačkoj inteligenciji koriste „pozitivan ton“

Gugl (Google) je ove godine pooštrio kontrolu nad radovima svojih naučnika pokrenuvši pregled „osetljivih tema“ i u najmanje tri slučaja zatražio da se autori uzdrže od negativnih mišljenja kada se govorilo o njihovoj tehnologiji, prema internim komunikacijama i intervjuima sa istraživačima koji su uključeni u istraživanja, piše agencija Rojters.Guglova nova politika sada traži od istraživača da se konsultuju sa pravnim timovima i timovima za odnose s javnošću pre nego što se pozabave temama kao što su analiza lica i raspoloženja i kategorizacija rase, pola ili političke pripadnosti.„Napredak tehnologije i rastuća složenost našeg spoljnog okruženja sve više dovode do situacija kada naizgled bezazleni projekti pokreću etička, reputaciona, regulatorna ili pravna pitanja“, navodi se na jednoj od stranica za istraživačko osoblje.Za neke projekte, zvaničnici Gugla intervenisali su u kasnijim fazama. Jedan od viših menadžera kompanije rekao je naučnicima i autorima studija da „vode računa da daju pozitivan ton“ prilikom istraživanja, navodi Rojters.Četvoro istraživača, uključujući stariju naučnicu Margaret Mičel, rekli su da veruju da Gugl počinje da se meša u ključne studije koje se bave pitanjem potencijalne štete koju tehnologija može da nanese.Tenzije između tehnološkog giganta i dela njegovog osoblja pojavile su se ovog meseca nakon naglog odlaska naučnice Timnit Gebru koja je sa Margaret Mičel vodila tim od 12 naučnika usredsređen na etiku u softveru za veštačku inteligenciju (AI).Gebru kaže da ju je Gugl otpustio nakon što je dovela u pitanje naredbu da se ne objavljuje istraživanje tvrdeći da AI oponaša govor koji bi mogao dovesti marginalizovanu populaciju u nepovoljan položaj. Gugl je rekao da je prihvatio i ubrzao njenu ostavku.Viši potpredsednik Džef Din rekao je u izjavi da se članak koji je napisala Gebru bazirao isključivo na potencijalnoj šteti, a da nije pominjala napore koji su u toku da bi se ti problemi rešili.Eksponencijalni razvoj u istraživanju i razvoju veštačke inteligencije u tehnološkoj industriji podstakla je vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama i drugde da predlože pravila za njenu upotrebu. Neki su citirali naučne studije koje pokazuju da softver za analizu lica i druga veštačka inteligencija mogu da naruše privatnost i pojačaju rasnu pristrasnost.Guglov projekat za koji je rečeno autorima da daju pozitivan ton odnosi se na AI algoritmu koji platforme poput Jutjuba (YouTube) koriste za personalizaciju sadržaja korisnika. Rojters navodi da prema nacrtu projekta u koji su imali uvid, postoji „zabrinutost“ da ova tehnologija može da promoviše „dezinformacije, diskriminatorske ili na drugi način nepravedne rezultate“ i „nedovoljnu raznolikost sadržaja“, kao i da dovede do „političke polarizacije“.Gugl još uvek nije komentarisao ove navode.

Svet

Bruto plate medicinskih sestara u Nemačkoj preko 3.500 evra

Nemački Savezni zavod za zapošljavanje u objavio je popis plata za najpopularnija zanimanja u toj zemlji, preneo je Večernji list. Naglašava se da se podaci odnose na 2019. godinu, kao ida su to iznosi mesečne bruto zarade od koje treba odbiti porez.Prema objavljenim podacima, medicinska sestra zarađuje 3.547 evra, pekar 3.502, prodavac peciva 1.839, bagerista 3.421, bankarski službenik 4.875, građevinski inženjer 5.246, profesionalni vozač 2.556, krovopokrivač 3.265, električar 3.143, elektromehaničar 3.694.Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684, vodoinstalatera 3.056, blagajnika u prodavnicama 2.214, konobara 1.934, kuvara 2.84, zidara 3.140, tesara 3.153 evra.POREZI SE PLAĆAJU PO KLASAMANapominje se da to nisu iznosi koje radnici dobijaju na "na ruke" jer od te sume prvo treba namiriti poreze i doprinose, a plaća se i porez crkvi.Visina poreza koji se odbija od plate zavisi od poreske klase zaposlenog, a u njegovom obračunu važnu ulogu igra i to da li je radnik u braku ili je samac, da li je samohrani roditelj, da li i koliko ima dece itd.Nemci imaju šest poreznih klasa. Treća se, na primer, preporučuje supružnicima gde jedan partner nema primanja, ili su njegova mnogo manja, dok se četvrta preporučuje bračnim parovima koji zarađuju otprilike jednake plate. Što je veća plata, veća je i razlika kod promene poreskih klasa.Na neto platu u Nemačkoj utiče više faktora - od poreske klase do broja dece, crkvenog poreza i osiguranja. Ako neko ima bruto platu od 3.000 evra, njegova neto zarada bi u prvoj poreskoj klasi bila 1.938 evra, drugoj 1.991, trećoj 2.226, četvrtoj 1.938, petoj 1.575, a u šestoj 1.533 evra.Nemačka ima i utvrđenju minimalnu cenu po radnom satu koja je početkom ove godine povećana sa 9,19 na 9,35 evra po satu rada. Minimalna stanica uvedena je 2015. godine kada je iznosila 8,50 evra. Od tada stalno raste, a do sredine 2022. godine trebalo bi, prema procenama, da iznosi 10,45 evra.

Svet

Američka vlada planira da ukine anonimnost vlasnicima kriptovaluta

Jedan od najvažnijih aspekata kriptovaluta sa stanovišta građanskih sloboda je da one mogu pružiti zaštitu privatnosti svojim korisnicima. Međutim, Electronic Frontier Foundation (EFF), organizacija koja se bavi zaštitiom prava građana u digitalnom svetu smatra da američka Vlada sve više preduzima korake da potkopa anonimnost transakcija i uvodi finansijski nadzor tradicionalnog bankarskog sistema u kriptovalute, prenosi Startit.U petak je tamošnje odeljenje za finansijski kriminal (FinCEN) najavilo predloženu uredbu koja će zahtevati da preduzeća za pružanje novčanih usluga (koja uključuju, na primer, berze kripto valuta) prikupljaju podatke o identitetu svojih korisnika.Predložena uredba bi od njih zahtevala da čuvaju te podatke i predaju ih vladi u nekim okolnostima (na primer, kada iznos transakcija u dolarima u danu pređe određeni prag).Zanimljivo je da se takav propis „ugurao” pred kraj mandata trenutne predsedničke administracije i da je ostavljen jako kratak period da se o tome komentariše, od svega 15 dana.EFF, smatra da na taj način država zapravo ugrožava čitavu jednu industriju i obeshrabruje ljude da koriste njene usluge. Zatim, za neke kriptovalute poput bitcoina, podaci o transakcijama – uključujući bitcoin adrese korisnika – trajno se evidentiraju na javnom blockchain-u. To znači da ako znate ime korisnika povezanog sa određenom Bitcoin adresom, možete prikupiti informacije o svim njihovim Bitcoin transakcijama koje koriste tu adresu. Prema tome, zahtev predložene uredbe da preduzeća za pružanje novčanih usluga prikupljaju identifikacione informacije povezane sa adresama novčanika znači da vlada može imati pristup ogromnoj količini podataka izvan onoga što uredba treba da pokrije.U organizaciji ukazuju i na to da iako predložena pravila imaju cilj da jednostavno primene postojeće propise koji uključuju gotovinske transakcije na kriptovalute, oni ignorišu da ovi digitalni finansijski alati delimično omogućavaju finansijsku privatnost i anonimnost jednaku i možda izvan one tradicionalne gotovine. S tim u vezi, predloženi propisi deo su većeg zabrinjavajućeg trenda američke Vlade koja finansijski nadzor tradicionalnog bankarskog sistema proširuje na kriptovalute. Ovaj predlog dolazi samo dva meseca nakon što je Ministarstvo pravde objavilo svoj Okvir za primenu kriptovaluta, čime je potpuno jasno stavljeno do znanja da želi da potkopa sposobnost anonimnih transakcija korisnika kriptovaluta.Finansijski regulatori, očigledno sumnjaju da bilo ko ko pokušava da zaštiti svoju finansijsku privatnost čini nešto protivzakonito. EFF podseća da finansijske evidencije sadrže mnoštvo osetljivih informacija o ličnom životu, uverenjima i pripadnostima ljudi. Bez obzira na to, sudovi i zakonodavci dozvolili su široko rasprostranjeni finansijski nadzor u tradicionalnom bankarskom sistemu.„Kriptovaluta su važne za građanske slobode jer – poput gotovine – omogućava anonimne transakcije. Fotografije sa hongkonških protesta prikazivale su duge redove na metro stanicama dok su demonstranti čekali da kupe karte gotovinom, kako nadležni ne bi mogli da na osnovu elektronske kupovine povežu da su bili na mestu protesta. Ove fotografije podvlače da je bezgotovinsko društvo, društvo za nadzor – i važnost uvoza anonimnosti gotovine u digitalni svet”, zaključuje EFF.

Svet

Kako je pandemija doprinela porastu sajber zloupotreba?

Globalne kompanije su od pojave virusa COVID-19 prijavile u proseku 4.000 sajber napada dnevno, što predstavlja rast od 400 odsto u odnosu na period pre pandemije, pokazuju podaci "Back to Business" istraživanja kompanije Visa.Potrošači su se za vreme pandemije okrenuli digitalnim plaćanjima - čak 78 odsto njih promenilo je način kupovine usled zabrinutosti za sigurnost, dok je polovina odbila da kupuje u prodavnicama u kojima je plaćanje zahtevalo fizički kontakt.Istraživanje je pokazalo da je širom Centralne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike bio značajan porast sajber napada koji su izvršeni jednom od najpoznatijih prevarnih tehnika - socijalnim inženjeringom. Ova metoda sprovodi se poigravanjem bazičnim ljudskim emocijama, koje su usled neizvesnosti zbog zdravstvene situacije dodatno intenzivirane. Najčešći oblik socijalnog inženjeringa za vreme pandemije je fišing, koji je postao kompleksniji i sada uključuje brojne varijante, kao što je spear fišing - napadi koji ciljaju određenu žrtvu personalizovanom komunikacijom i upotrebom lažne veb lokacije. Napadači se u tim slučajevima predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji, rukovodioci ili vladini službenici. Ove jeseni, klijenti nekoliko banaka u Srbiji primili su brojne maliciozne fišing poruke, a kompanije su počele da usvajaju nove sigurnosne procedure kako bi obezbedile transakcije.„Takozvana „friendly“ tehnika zloupotreba je takođe u porastu, a odvija se kada dozvolimo prijateljima, članovima porodice ili bližim saradnicima da upotrebe našu platnu karticu i odamo im lozinku“, objašnjava Hektor Rodrigez potpredsednik u sektoru rizika kompanije Visa za CEMEA region.„Suočena sa ovom vrstom prevare, mala i srednja preduzeća uglavnom refundiraju novac bez detaljnijih provera, u želji da pruže izvanredno korisničko iskustvo svojim kupcima, ne sluteći da je reč o zloupotrebi“, dodaje on.Prevare ove vrste predstavljaju značajan trošak za biznise – smatra se da friendly tehnika napada smanjuje legitimnu prodaju za jedan odsto, a dobit za 20 odsto.Uprkos tome, platni ekosistem prepoznao je izazove i dobro reagovao na njih, zauzimajući tehnološki pristup rešavanju novih pretnji. Tome je doprinela činjenica da je većina preduzeća investirala u sigurnosne sisteme sa naprednim tehnologijama i pre pandemije. Međutim, pojava virusa dodatno je ubrzala ovaj proces – biznisi širom sveta započeli su borbu protiv sajber napada usvajanjem još naprednijih i sigurnijih tehnologija poput tokenizacije, beskontaktnog plaćanja i EMV čipova na pametnim karticama.„Neizvesnost koju izaziva pandemija virusa COVID-19 trajaće i u budućnosti, a u narednih 12 do 18 meseci možemo da očekujemo nove disrupcije i transformacije. Međutim, verujem da će se dramatični skok digitalnih plaćanja nastaviti, budući da se i potrošači i trgovci sve više opredeljuju za e-trgovinu i beskontaktnu tehnologiju“, ukazuje Rodrigez. Tome u prilog govori i nedavno istraživanje sprovedeno u CEMEA regionu koje je pokazalo da čak 96 odsto kupaca planira da nastavi da kupuje i plaća putem interneta i nakon što pandemija utihne.Uzimajući u obzir brzinu promene ponašanja kupaca, kao i sofisticiranost zloupotreba, neće biti iznenađujuće ukoliko upravljanje rizikom postane kompleksnije u bliskoj budućnosti. Oko 79 odsto kompanija navodi da će upravljanje rizikom biti sve više u fokusu tokom naredne dve godine.

Svet

Potvrđen rejting „A-“ sa stabilnim izgledima

Međunarodna rejting agencija Standard & Poor's (S&P) 18. decembra 2020. ponovo je osiguravajućoj grupaciji UNIQA potvrdila  rejting „A-“ sa stabilnim izgledima. Pozitivni faktori u donošenju odluke S&P uključuju snažnu tržišnu poziciju kompanije u Austriji, Centralno-istočnoj Evropi i Rusiji, njenu vodeću ulogu u zdravstvenom osiguranju u Austriji i odličnu adekvatnost kapitala prema kapitalnom modelu S&P Global Ratings.S&P nastavlja da ocenjuje UNIQA profil poslovnog rizika kao jak, ističući njenu snažnu poziciju u Austriji i dobru poziciju u Centralno-istočnoj Evropi koja se dodatno poboljšala nakon akvizicije kompanija AXA u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Pored toga, S&P pretpostavlja da će UNIQA uspešno nastaviti da raste u narednih nekoliko godina s obzirom na svoju snažnu konkurentsku poziciju, dobro uspostavljen prodajni kapacitet i diverzifikovan poslovni portfelj - uprkos izazovnim uslovima zbog pandemije koronavirusa i oslabljenoj privredi.Štaviše, S&P nastavlja da ocenjuje profil finansijskog rizika UNIQA grupe kao jak. Rejting agencija ovde naglašava solidnu adekvatnost kapitala UNIQA grupe. On ostaje na izvanrednom „AAA“ nivou u S&P kapitalnom modelu, čak i nakon akvizicije kompanije AXA. Shodno tome, profil rizika UNIQA grupe se kreće od uravnoteženog, raznolikog i stabilnog investicionog portfelja do konzervativne strategije reosiguranja. Po mišljenju S&P, UNIQA sledi konzervativnu investicionu strategiju, koja se ogleda u činjenici da UNIQA investicije u proseku imaju kreditni rejting „A“.S&P ocenjuje likvidnost UNIQA grupe kao izuzetnu i shodno tome očekuje da će Grupa biti u stanju da izdrži bilo kakav ozbiljan pritisak likvidnosti. Sve u svemu, S&P smatra da će UNIQA održati procenu svog kapitala i dobiti najmanje na vrlo jakom nivou tokom naredne dve godine.

Svet

Spajaju se Fijat i Pežo

Italijanski Fijat i francuski Pežo spojiće se u zajedničku kompaniju pod nazivom „Stelantis“, nakon što je regulatorno antimonopolsko telo Evropske unije odobrilo ovo spajanje, piše Politika.Nova kompanija Stelantis, što u prevodu znači „obasjan zvezdama“, vredna 50 milijardi evra, zvanično će početi da radi do kraja prvog kvartala sledeće godine, a u okviru nje će poslovati i kragujevački Fijat. Zvaničnom početku rada Stelantisa će prethoditi sastanak akcionara i menadžmenata dveju kompanija zakazan za 4. januar 2021.Čekalo se da nadležna komisija Evropske unije utvrdi da Stelantis neće biti monopolista na evropskim tržištima. Prema ranijem pisanju Rojtersa, to nije išlo glatko, jer su evropski regulatori sumnjali da će udruženi navodno imati veliki udeo na tržištu kamioneta. Fijat i Pežo su očigledno uspeli da ih razuvere i razjasne regulatorima nedoumice.Zajednička kompanija, sa projektovanom proizvodnjom od oko 8,7 miliona vozila godišnje, postaće, po obimu proizvodnje, četvrti proizvođač automobila na svetu, iza Folksvagena, Tojote i grupacije Reno–Nisan–Micubiši, a ispred Dženeral motorsa, Forda i drugih svetskih automobilskih megakompanija.Kompanija Stelantis će obuhvatiti brendove abart, alfa romeo, fijat, fijat profešonal, krajsler, džip, lančija, rem, maserati, pežo, sitroen, opel i druge.Fijat i Pežo su udružili snage kako bi neutralisali negativne efekte usporavanja tražnje i lakše podneli troškove proizvodnje ekološki čistijih vozila da bi ispunili zahteve pooštrenih propisa o emisiji gasova. Spajanje će doprineti proširenju tržišta jer Fijat Krajsler se, zbog Krajslera, dobro kotira na američkom tržištu, na koje Pežo nikada nije uspeo da se probije u meri značaja i veličine te kompanije.Učešće u zajedničkoj kompaniji sa Fijat Krajslerom najverovatnije će Pežou otvoriti vrata američkog tržišta. Sa druge strane, Pežo ima dobre pozicije na tržištima Afrike i Azije, gde Fijat Krajsler nije mnogo prisutan. Kada je reč o Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, ona će nastaviti da radi u okviru nove grupacije, kao što je prošle godine i rečeno kada je najavljeno da će se spojiti dva automobilska giganta.Budući da je fabrika u Kragujevcu jedna od najsavremenijih u FCA grupaciji u kojoj je veći deo proizvodnje digitalizovan, očekuje se će u zajedničkoj kompaniji brže doći do novog modela.Pjetro Gorlije, izvršni direktor grupacije FCA, pre dva meseca je poslao pismo zaposlenima u kojem im je saopštio da posle Italije (u kojoj su počeli da proizvode električni model „fijat nju 500”), dolazi na red razvoj fabrika u Poljskoj, potom u Srbiji i Turskoj. I to je prvi put da je zvanično u poslednje vreme pomenuta fabrika u Srbiji.

Svet

Tojota: Brzi prelaz na električna vozila izazvaće nestašice struje

Predsednik kompanije Tojota Akio Toyoda kritikovao je "preteranu buku" u vezi sa uvođenjem električnih vozilia u Japanu, naglasivši da zagovornici te ideje nisu uzeli u obzir štetne gasove koji se emituju proizvodnjom električne energije i troškove tranzicije na električna vozila, preneo je portal Seebiz."Kad političari govore kako treba da se rešimo svih automobila koji koriste benzin, pitam se da li to oni razumeju?", rekao je Toyoda na konferenciji za novinare, govoreći u ime Japanskog udruženja proizvođača automobila.Prema njegovim rečima rezultat te namere mogao bi da bude nestanak struje u Japanu, već tokom leta..Naveo je i da bi nfrastruktura koja potrebna za uvođenje električnih vozila koštala Japan od 135 do 358 milijardi dolara i ocenio da bi se novi poslovni model automobilske industrije urušiti ako bi zemlja prebrzo zabranila automobile na benzinski pogon.Druga velika nevolja, kako dodaje, mogla bi da bude gubitak miliona radnih mesta.Lokalni mediji u Japanu su  početkom decembra preneli vest  da će japanska vlada zabraniti prodaju novih automobila na benzinski pogon počevši od 2035. godine, dok će i dalje dopuštati hibridne gasno-električne automobile. Takva zabrana bila bi treća nakon Kalifornije u SAD i zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva."U zemlji kao što je Japan koja većinu električne energije dobija sagorevanjem uglja i prirodnog gasa, električna vozila ne pomažu životnoj sredini. Što više EV napravimo, emisija CO2 postaje sve gora", rekao je Toyoda.TOJOTA PRAVI VIZIRE ZA AMERIČKE BOLNICE Njegovo mišljenje je i da će vladini propisi od automobila stvoriti "cvet koji je na visokom vrhu", nedostižnim za prosečnu osobu.Tojota je inače lider u hibridnim gasno-električnim automobilima, što će i dalje biti dopušteno prema vladinom planu, ali fabrika još  nema potpuno električno vozilo za masovno tržište. Tokom Tojotinog predstavljanja poslovnog rezultata za treće tromesečje, Toyoda je velikodušno  pohvalio kompaniju Tesla u sektoru baterija, rekavši da njegova fabrika može mnogo da nauči od Ilona Maska.Ipak, uveren je da će Tojota dugoročno pobijediti svojom robusnom i raznolikom kombinacijom proizvoda.Predsednik kompanije Tojota, inače je unuk osnivača kopmanije Tojota Kiichiro Toyode.

Svet

Poljsko suprotstavljanje rodnoj ravnopravnosti

Autor teksta doktor Miloš Hodun, predsednik Projekt: Polska Foundation u Varšavi i potpredsednik Evropskog liberalnog foruma i član mreže 4Liberty.eu.Partija Zakona i pravde (PiS) koristila je tri uzastopne izborne pobede u Poljskoj kako bi polarizovala društvo oko pitanja „rodne ideologije“, što je dovelo do vladinog jednoglasnog protivljenja svakom predlogu politike koji pominje „rod“ ili „rodnu ravnopravnost“. Shodno tome, iako poljski veto na uslovljavanje budžeta EU vladavinom prava nije iznenadio, razlozi za poljski veto na evropsko zakonodavstvo o rodnoj ravnopravnosti nešto je što druge evropske države i dalje pokušavaju da shvate.Od 22. oktobra, poljski narod protestuje na ulicama širom zemlje. Tog dana je politizovani poljski Ustavni sud efektivno izrekao gotovo potpunu zabranu abortusa. Demonstracije su vladini zvaničnici PiS-a i lideri Katoličke crkve u Poljskoj opisali kao emanaciju „civilizacije smrti“ i „rodne ideologije“, a pristalice ovog pokreta PiS već duže vreme smatra za javne neprijatelje broj jedan.Pod izgovorom borbe protiv ove navodne pošasti, PiS je, između ostalog, pokrenuo „krstaški rat“ protiv LGBT + osoba. Primer za to su takozvane „zone bez LGBT-a“ koje su proglasili lokalni PiS-ovi političari u desetinama opština i okruga širom Poljske. Međutim, ima još mnogo toga, poput homofobnog, dehumanizirajućeg govora mržnje koji koriste glavni političari nacije, uključujući predsednika Andžeja Dudu i novoimenovanog ministra obrazovanja Premislava Čarneka. Sve što državni aparat čini, uključujući državnu TV Poljska, je da plaši Poljake „rodnom ideologijom“ izjednačavajući LGBT+ sa pedofilijom.Nedavno je Evropska komisija predstavila svoj treći Rodni akcioni plan za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost u spoljnim poslovima. Plan nastoji da ojača prava žena, devojaka i LGBT+ osoba na globalnom nivou „osporavanjem rodnih normi i stereotipa“. Takođe poziva EU da daje primer putem rodno uravnoteženog vođstva u svojim redovima, boljeg praćenja i bliže saradnje sa državama članicama na nacionalnom nivou. Takođe ponavlja cilj da 85 odsto svojih razvojnih projekata doprinese rodnim pitanjima do 2025. godine. Prema evropskoj komesarki za međunarodna partnerstva Juti Urpilejnen, plan je još važniji sada tokom pandemije, usled koje se nejednakost polova produbila. Shodno tome, EU mora odmah preduzeti mere da preokrene ovaj trend.Međutim, kada su poljski zvaničnici videli reč „pol“, rekli su odlučno „ne!“ na ceo dokument. Vlada PiS-a označila je rodnu ravnopravnost „stranom ideologijom“ i odlučila da blokira inicijativu bez imalo razmišljanja, čak i ne uzimajući u obzir njene pozitivne posledice po žene i devojke, posebno one u nepovoljnom položaju i o čijoj zaštiti PiS toliko govori. Jasno je da su desničarski populisti dosledni u svojim stavovima samo kada to žele i više ih zanima kratkoročna lična i politička korist nego bilo kakve dugoročne koristi za poljsko društvo.Tvrdoglavosti ovde nije kraj. U oktobru je Poljska blokirala dva zvanična dokumenta jer su uporni PiS-ovi ideološki tragači pronašli reč „pol“ u njima. Kada Mateuš Moravjecki nije mogao da prisustvuje samitu EU održanom 16. oktobra zbog toga što je bio u karantinu, Viktor Orban, koji je u ime Moravjeckog predstavljao Poljsku, nije dozvolio da se u završnim delovima samita uključi odredba o rodnoj ravnopravnosti u Africi. Nekoliko dana kasnije, poljska vlada blokirala je zaključke predsedništva Saveta o veštačkoj inteligenciji, ponovo pozivajući se na uključivanje pojma „rodna ravnopravnost“. Poljski ambasador je to pokušao da otrese rekavši da je „značenje „roda“ nejasno; nedostatak definicije i nedvosmisleno razumevanje za sve države članice mogu prouzrokovati semantičke probleme“. Nikoga nije ubedio u to.U svim ovim slučajevima stav poljske vlade protiv rodne ravnopravnosti podržala je samo Mađarska, dok je preostalih 25 država članica ostalo začuđeno. PiS-ova ideologija zaklanja viziju EU kao bliskog saveza sa vitalnim ciljevima, ne samo za kontinent uopšte, već i za stanovnike Poljske. Ako Varšava nastavi slepo ići ovim putem, zvanično ili legalno će završiti van Evropske unije.

Svet

Apple planira da do 2024. godine počne da proizvodi i automobile

Epl (Apple) planira da do 2024. godine razvije i proizvede svoje prvo putničko vozilo, kao i da stvori samovozeći sistem koji bi trebalo da koristi „revolucionarnu“ tehnologiju baterija, rekli su Rojtersu ljudi upoznati sa temom.Projekat poznat kao „Project Titan“ odvija se još od 2014. godine, kada je kompanija prvi put počela sa dizajnom vozila.Dag Fild, Eplov veteran koji je radio u Tesli, vratio se da nadgleda projekat 2018. godine, a 2019. godine otpustio je 190 ljudi iz tima.Od tada je Epl napredovao dovoljno da sada planira da proizvede putničko vozilo za potrošače, prema Rojtersovim izvorima. Cilj kompanije da napravi vozilo za masovno tržište u suprotnosti je sa rivalima kao što su Vajmo (Waymo), koji pravi flotu vozila za taksi servis bez vozača.Ključna stvar za Eplovu strategiju je novi dizajn baterija koji bi mogao „radikalno“ da smanji troškove i poveća domet vozila.Izrada vozila predstavljaće izazov u lancu snabdevanja čak i za Epl, kompaniju sa dubokim džepovima koja svake godine proizvodi stotine miliona elektronskih proizvoda sa delovima iz celog sveta.Teslinom Ilonu Masku bilo je potrebno 17 godina pre nego što je uspeo da ostvari profit od proizvodnje vozila.Rojtersovi izvori navode da će se Epl za proizvodnju vozila verovatno osloniti na jednog od njihovih proizvodnih partnera, ali da i dalje postoji verovatnoća da će se više fokusirati na razvijanje autonomnog sistema vožnje koji bi bio integrisan u već postojećim markama automobila.Epl je odbio da komentariše svoje planove ili buduće proizvode.

Svet

Američki senat odobrio mere ekonomske pomoći vredne 900 milijardi dolara

Američki senat odobrio je mere pomoći u vrednosti od skoro 900 milijardi dolara, što predstavlja drugi najveći podsticajni paket ekonomskih olakšica u američkoj istoriji, piše Fajnenšal tajms.Republikanski Senat glasao je sa 92-6 za paket ekonomskih olakšica, koji je bio vezan za širi zakon o izdvajanju za finansiranje savezne vlade.Predstavnički dom, koji kontrolišu demokrate, glasao je 359-53 za odobravanje mera pomoći.Pre nego što postane zakon, ovaj Predlog će biti poslat trenutnom predsedniku Trampu kako bi ga potpisao i odobrio.Paket ekonomskih olakšica uključuje, između ostalog, skoro 300 milijardi dolara olakšica za mala preduzeća, novi krug jednokratne pomoći do 600 dolara za odrasle Amerikance i dodatak od 300 dolara nedeljno za osiguranje u slučaju nezaposlenosti do sredine marta.Prethodne mere pomoći, usvojene u martu početkom pandemije, vredele su 2.200 milijardi dolara i svaki odrasli Amerikanac dobio je oko 1.200 dolara jednokratne pomoći. Mnogo demokrata i nekolicina republikanaca pokušali su da se založe za barem isti iznos ovog puta.Demokrate su proveli veći deo ove godine tražeći veći paket pomoći, ali mesecima nisu uspele da postignu sporazum sa republikancima, koji su uglavnom insistirali na ciljanijoj pomoći.Džo Bajden, novoizabrani predsednik će 20. januara položiti zakletvu kao 46. američki predsednik. Dok su demokrate imale većinu u Predstavničkom domu, većina u Senatu još uvek nije sigurna i biće odlučena 5. januara na takozvanim „runoff“ izborima.

Svet

EIB i Pro Credit Grupa: Novi krediti za oporavak malih i srednjih preduzeća

Evropska investiciona banka (EIB) obezbedila je 65 miliona evra namenjenih za kreditiranje malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu. Cilj je da se oporave od pandemije, a zajam će biti dostupan u članicama ProCredit Grupe u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini."Očekuje se da će kriza covidom-19 posebno teško pogoditi mala i srednja preduzeća koja obezbeđuju oko 73% radnih mesta na Zapadnom Balkanu. Ova investicija dolazi u pravo vreme kada je potrebno ublažiti ekonomski pad, podržati zapošljavanje i rast", kaže Lilyana Pavlova, potpredsednica EIB-a zadužena za Zapadni Balkan. Ona naglašava da je EIB još jednom dao čvrstu podršku bržem razvoju privatnog sektora u skladu sa standardima EU i  stvaranju snažnog zajedničkog regionalnog tržišta sa većom konkurentnošću i novim radnim mestima. "Kreditna linija EIB-a pomoći će preduzećima na Zapadnom Balkanu da kratkoročno reše probleme sa likvidnošću i finansiraju svoje investicione projekte, istovremeno ih osnažujući za nove razvojne i poslovne prilike", naveo je menadžment Pro Credit Grupe. EIB INVESTIRALA 65 MILIONA EVRA U DIGITLIZACIJU SRPSKIH ŠKOLA U upravi te banke očekuju da će ekonomski oporavak u predstojećim godinama biti podržan i strukturnim prelaskom ka investicijama koje su klimatski neutralne, društveno i ekološki održive.Naglašava se da će ta investicija će ojačati bankarski sektor u regionu, kao i njegovu sposobnost da finansira ekonomski oporavak, kao i da je ova kreditna linija je deo finansijskog paketa Evropske komisije za Zapadni Balkan vrednog 3,3 milijarde evra. U okviru ovog paketa EIB je namenio 1,7 milijardi evra za podršku održivom socio-ekonomskom oporavku država Zapadnog Balkana. Zajmovi EIB-a namenjeni privatnom sektoru i kako se naglašava u skladu su sa nastojanjima Evropske unije i njenog Tima Evropa da podrži održivi ekonomski razvoj Zapadni Balkan. Do danas EIB je investirala 4,1 milijardi evra u mala i rednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, što je doprinelo da se održi preko pola miliona radnih mesta u regionu. 

Izdanja

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.