Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

EBITDA MOL Grupe se u trećem kvartalu oporavila uprkos krizi

  Čista CCS EBITDA snažno je odskočila od najnižeg nivoa u Q2 i dostigla 610 miliona dolara u Q3 2020, što je za samo 12% niže nego prošle godine.  Svi segmenti nastavili su da generišu pozitivni slobodan novčani tok i u Q3 i u godini do danas, uprkos pandemiji i ekonomskoj krizi.  Upstream EBITDA poboljšana je u Q3 u poređenju sa Q2, ali je smanjena za 10% na godišnjem nivou, na 212 miliona dolara, zbog pada cena nafte i gasa, dok je doprinos ACG-a delimično kompenzovao negativne efekte.  Downstream čista CCS EBITDA oporavila se od najnižih nivoa u Q2 na 202 miliona dolara, ali je 26% ispod prošlogodišnjih rezultata, zbog vrlo loših rafinerijskih marži.  EBITDA segmenta Consumer Service se vratila na dvocifreni rast u Q3, budući da je porasla za 14% na godišnjem nivou i iznosila 183 miliona dolara. Ovaj segment je postao najsnažniji učesnik u slobodnom novčanom toku Grupe u prva tri kvartala 2020. godine.  Kako se situacija sa pandemijom ponovo komplikuje u središnjem regionu, ograničenja mobilnosti i zaključavanja smanjuju izglede.Budimpešta, xx. novembar, 2020. – MOL Grupa objavila je svoje finansijske rezultate za treći kvartal 2020. Tokom ekonomske krize izazvane pandemijom, čista CCS EBITDA snažno je odskočila od najnižih nivoa u Q2 i u Q3 2020. godini i dostigla 610 miliona dolara, što je samo 12% manje nego u istom periodu prošle godine. Ovaj rezultat je doveo EBITDA u periodu Q1-Q3 2020 na 1,59 milijardi dolara, 14% niže u odnosu na prošlu godinu, što implicira da će EBITDA za celu 2020. godinu biti na nivou gornjeg opsega projekcija - oko 1,9 milijardi dolara. Pojednostavljeni slobodni novčani tok skočio je u Q3 na 306 miliona dolara, prateći CAPEX smernice, dovodi do pojednostavljenog slobodnog novčanog toka u iznosu od 662 miliona dolara od početka godine do danas, 42% više nego u prva tri kvartala prošle godine. Organski rashodi u kapitalu opali su za 33% u prva tri kvartala, što je odraz snažne CAPEX kontrole kao i usporavanja zbog pandemije COVID-19.Predsednik uprave i glavni izvršni direktor Zsolt Hernádi izjavio je: „Zarada se u trećem kvartalu snažno oporavila od najnižih nivoa u Q2, što će nam verovatno omogućiti da ostvarimo godišnji 2020 EBITDA na nivou gornjeg opsega projekcija od oko 1,9 milijardi dolara. Svi poslovni segmenti su do sada u ovoj godini generisali pozitivan slobodan novčani tok uprkos pandemiji, što je jasan dokaz agilnosti i otpornosti našeg poslovanja. Consumer services istakao se sa novom svevremenskom visokom kvartalnom EBITDA u Q3, ali su i drugi segmenti relativno dobro prošli uprkos smanjenim cenama roba i maržama: Upstream je imao koristi od kupovine ACG-a, dok je Downstream poboljšan zahvaljujući izuzetnoj raspoloživosti imovine i većim protokom rafinerija. Ipak, moramo ostati na oprezu, jer pandemija još uvek nije gotova, a naredni meseci će nas možda sve ponovo testirati.”Upstream proizvodnja je porasla za 8% u odnosu na prethodni kvartal na 126,9 hiljada barela po danu i bila je za 18% veća nego pre godinu dana u istom kvartalu. Obim je podstaknut većom neto raspodelom, izdvajanjem i doprinosom ACG-a u četvrtom kvartalu. Neto proizvodnja MOL-ovih prava na imovinu Azerbejdžana iznosila je 29,8 hiljada barela dnevno u Q3 2020. Cene nafte i gasa su se oporavile u Q3, ali su i dalje znatno ispod nivoa od pre godinu dana. U periodu Q1-Q3 Upstream EBITDA bila je očigledno vođena ogromnim negativnim uticajem cena nafte (Brent je pao za 37% na godišnjem nivou na 41 dolara / bbl) i ostvarenim cenama gasa (-34% na godišnjem nivou).Downstream segment čista CCS EBITDA snažno je odskočio i skoro udvostručio u odnosu na najniže vrednosti iz Q2, ali je ostao 26% slabiji nego 2019. godine zbog nižih marži rafinerije i nešto slabijih marži petrohemije. Projekat Polyol dostigao je 70% ukupnog završetka na kraju Q3, iako je napredak donekle zaostao u odnosu na plan zbog situacije sa pandemijom. Uvedeni su protokoli kako bi se umanjio rizik od zaraze unutar građevinske zajednice i kako bi se osigurao kontinuitet poslovanja. U Q3 je u Mađarskoj završeno novo postrojenje za proizvodnju bitumena modifikovanim  gumenim granulatom od 20kt za reciklažu otpada od guma.Consumer Services dostigao je novi kvartalni rezultat svih vremena u iznosu od 183 miliona dolara, što je za 14% više u odnosu na prošlu godinu, podržano snažnim performansama goriva. Niži OPEX takođe je pomogao EBITDA zbog akcija uštede po celoj mreži. Pojednostavljeni slobodni novčani tok porastao je za 27% u Q3 na godišnjem nivou i za 14% u prva tri kvartala 2020. na preko 300 miliona dolara; ovaj iznos već premašuje nivo za celu 2019. godinu. MOL-ovo glavno predstavljanje Fresh Corner koncepta nastavlja se širom mreže, broj rekonstruisanih lokacija sa Fresh Corner-om porastao je na 910 u Q3 sa 895 na kraju Q2 2020.EBITDA Gas Midstream segmenta porasla je za 59% na godišnjem nivou u Q3 2020. na 43 miliona dolara, kao rezultat povećane potražnje za prekograničnim kapacitetima, dok su operativni troškovi bili niži. Rezervacije većih kapaciteta i niži OPEX povećali su EBITDA u period Q1-Q3, što je rezultiralo 37% većim učinkom u odnosu na isti period prošle godine.

Svet

Lufthanza ukida letove za Zagreb

Nemačka aviokompanija Lufthanza će od 1. decembra otkazati liniju od Minhena do Zagreba, nakon što je prethodno ove godine otkazala letove iz Frankfurta do proleća 2021. godine, piše portal SEEbiz.Kompanija će ukidanjem ove linije takođe privremeno napustiti zagrebački aerodrom.Lufthanza je liniju Minhen-Zagreb pokrenula ubrzo nakon zaključavanja na proleće i u početku je njome saobraćala tri puta nedeljno, postepeno povećavajući broj nedeljnih letova između ova dva grada.Nemačka aviokompanija je 2016. godine na zagrebačkom aerodromu imala udeo od 18,25 odsto celokupnog putničkog prometa, a 2017. čak 17,45 odsto.Linija Minhen-Zagreb bila je jedina aktivna linija do Hrvatske i očekivalo se da će Lufthanza obavljati letove cele zime, s obzirom da je broj letova za novembar povećan, a očekuju se i dnevni letovi. Međutim, od 1. decembra kompanija će obustaviti saobraćaj na ovoj relaciji, te će privremeno napustiti zagrebački aerodrom, a samim tim i hrvatsko tržište.Eurowings je sada jedina kompanija iz Lufthanza Grupe koja će ove zime saobraćati do zagrebačkog aerodroma.

Svet

Broj novoosnovanih preduzeća u EU zabeležio oštar pad

U drugom kvartalu 2020, odnosno u tromesečju kada su mere za sprečavanje širenja COVID-19 već bile na snazi u svim državama članicama Evropske unije, broj registracija novih preduzeća zabeležio je značajan pad, pokazuju podaci Eurostata.Broj registracija novih preduzeća u EU bio je u rastu od 2015. do kraja 2019. godine, a trend je prekinut samo u prvom i drugom kvartalu 2020. godine usled posledica pandemije.Takođe, tokom drugog kvartala 2020. godine, zabeležen je još oštriji pad broja proglašenja bankrota. Od 2015. godine postoji jasan trend pada sa naglim smanjenjem u prvom i drugom kvartalu 2020. godine.Smanjenje broja registracija i bankrota može se u velikoj meri objasniti činjenicom da odgovarajuće uprave odgovorne za evidentiranje registracija i bankrota privremeno nisu bile dostupne ili zatvorene, pa stoga ovi događaji nisu mogli biti prijavljeni odmah, već sa zakašnjenjem.Vlade su takođe mogle da dozvole dodatno vreme za okončanje administrativnih postupaka. Pritom, za bankrote, vladine mere podrške preduzećima tokom krize omogućile su preduzećima koja bi inače podnela zahtev za bankrot da nastave sa svojim aktivnostima.

Svet

Zagađenje vazduha povezano sa većim stopama smrtnosti od koronavirusa

Zagađenje vazduha štetnim čestima povezano je sa većom stopom smrtnosti od Kovid virusa, pokazuju nova istraživanja, piše Axios.U studiji objavljenoj danas u časopisu Science Advances, istraživači sa Harvarda otkrili su vezu između većeg nivoa zagađenja vazduha štetnim česticama i veće stope smrtnosti od korone. Istraživanje je obavljeno u više od 3.000 okruga u SAD-u i pokazuje da u okruzima u kojima je vazduh bio zagađeniji stopa smrtnosti od korone bila je povećana za gotovo 11 odsto. Međutim, istraživači upozoravaju da je teško reći sa sigurnošću da je zagađenje vazduha povezano sa većom stopom smrtnošću od korona virusa, jer podaci za velike, reprezentativne populacije na pojedinačnom nivou još uvek ne postoje.Pored toga, novi izvestaj Ujedinjenih nacija o uticaju pandemije na najveće svetske gradove, takođe pronalazi korelaciju između zagađenja vazduha i veće stope smrtnosti od virusa. “Postoje dokazi o tome da je loš kvalitet vazduha u korelaciji sa višim stopama smrtnosti od COVID-19,” navodi se u izveštaju.Generalni sekretar UN Antonio Gutereš smatra da je potrebno slediti principe ekološki prihvatljivog, otpornog i inkluzivnog ekonomskog oporavka, pisala je ruska novinska agencija Tass.Prema svetskom indeksu zagađenja vazduha, Beograd je prošle nedelje bio pri vrhu liste kao jedan od gradova sa najlošijim kvalitetom vazduha. Trenutno se nalazi na 23. mestu. 

Svet

Danska planira da istrebi 17 miliona kuna zbog novog soja koronavirusa

Danci planiraju da ubiju čitavu populaciju kuna, kojih trenutno ima više od 17 miliona, nakon što je na farmama otkrivena mutirana verzija korona virusa koja se proširila na ljude, piše agencija Rojters.Premijerka Danske Mete Fredriksen na konferenciji za novinare je citirala vladin izveštaj u kojem se navodi da je utvrđeno da mutirani virus slabi sposobnost tela da stvara antitela, što potencijalno čini neefikasnim trenutne vakcine u razvoju.Danska vlada saopštila je da je mutirani virus sa kuna prešao na ljude i da je do sada zaraženo 12 osoba. Nalazi, koji su podeljeni sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti, zasnovani su na laboratorijskim testovima Državnog instituta za serum, danskog nadležnog zdravstvenog organa koji se bavi zaraznim bolestima.Danska je najveći svetski proizvođač krzna od nerca, a izvoz krzna kune čini oko 1 odsto celokupnog Danskog BDP-a.Premijerka Frederiksen opisala je stanje kao „vrlo, vrlo ozbiljno".„Imamo veliku odgovornost prema sopstvenom stanovništvu, ali s mutacijom koja je sada pronađena, imamo još veću odgovornost i za ostatak sveta", rekla je premijerka.Treba ukloniti kune na više od 1.000 farmi, što u policiji opisuju kao „veoma veliki poduhvat koji se mora obaviti što pre".Španija je u julu istrebila 100.000 kuna nakon što su slučajevi otkriveni na farmi u provinciji Aragon, a desetine hiljada životinja zaklane su u Holandiji nakon izbijanja zaraze na tamošnjim farmama.U toku su ispitivanja kako bi se otkrilo kako i zašto su kune zarazile i na koji način šire bolest.

Svet

Belgijski premijer: Stroge mere protiv virusa ostaju dok ne pronađemo vakcinu

Mere protiv širenja Kovid zaraze ostaće dugoročno na snazi sve dok ne budu bile dostupne vakcine, rekao je premijer Aleksander De Kru tokom posete bolnici u sredu, piše Euractiv.„Dok ne bude vakcine, moraćemo da se nosimo sa pandemijom mnogo strože nego tokom leta“, rekao je premijer u razgovoru sa kraljem Filipom i osobljem bolnice u Alstu, navodi belgijska novinska agencija Belga.„Čak i ako vidimo efekte ovih mera, moramo vrlo jasno staviti do znanja da će to biti dugoročni napor“, naglasio je De Kru.Iako će u jednom trenutku broj zaraženih pasti, „ljudi se moraju pridržavati mera duži vremenski period kako bi se osiguralo da se situacija u bolnicama normalizuje, što će potrajati mesecima“, dodao je belgijski premijer.De Kru je rekao da je naučio lekciju iz onoga što se dogodilo kada su mere ublažene nakon prvog talasa na proleće, dodajući da će stroge mere morati da ostanu na snazi "narednih meseci".Stopa novih Kovid infekcija u Belgiji je usporena, ali prerano je reći da je drugi talas zemlje dostigao vrhunac, saopštila je vlada u ponedeljak kada su na snagu stupila nova ograničenja sa ciljem da spreče slom zdravstvenog sistema. U nedelji od 25. do 31. oktobra, dnevno je u proseku bilo 14.235 novih slučajeva, što je pad od 4 odsto u poređenju sa nedeljom ranije.Međutim, zdravstveni stručnjaci su takođe ukazali na činjenicu da je taj broj niži, jer se ljudi bez simptoma ređe testiraju.Ukupan broj potvrđenih slučajeva u Belgiji od početka pandemije je 452.541.

Svet

Ćerke predsednika Azerbejdžana vlasnice luksuznog kompleksa u Crnoj Gori

Izgradnja luksuznog turističko-stambenog kompleksa dodeljena je azerbejdžanskoj kompaniji, iako je za zakup zemljišta ponudila dvostruko manje od Amerikanaca, piše hrvatski portal Poslovni.Naselje Portonovi u Kumboru u Crnoj Gori razvija kompanija Azmont Investment, koja kaže da je za projekat do sada uložila 737,4 miliona evra.Izgradnja je dodeljena je 2012. godine azerbejdžanskoj državnoj naftnoj kompaniji SOCAR, iako je za zakup zemljišta u trajanju od 90 godina ponudila duplo manje od američkog konzorcijuma NCH.Pored toga, kompanija nije ispunjavala uslove iz tendera da mora biti ugledan operater turističkih kompleksa sa četiri ili više zvezdica.Česte promene planova u Vladi Crne Gore omogućile su kompaniji da izgradi dvostruko više kvadratnih metara vila i stanova koji su na prodaju, ali je cena zakupa ostala jedan evro po kvadratnom metru.Aco i Ana Đukanović, brat i sestra Mila Đukanovića, kao i građevinsko preduzeće Bemax iz Podgorice povezani su sa jednom od najvećih investicija u Crnoj Gori.SOCAR je na tenderu nudio jedan evro po kvadratnom metru godišnje, fiksnu dobit od pet odsto i ulaganje od 258 miliona evra tokom osam godina. Američki konzorcijum NCH ponudio je dva evra po kvadratnom metru, dobit od 5,1 odsto i procenjenu investiciju od 200 miliona evra, uz investicioni program koji navodi investicije od 90 miliona evra.Iako je cena zakupa bila jedna od važnih stavki, Tenderska komisija Saveta za privatizaciju odlučila se za azerbejdžansku ponudu.Tada je vlada Crne Gore nekoliko puta menjala planove za lokaciju i dozvolila dvostruko veću izgradnju od planirane, kao i promenu strukture, sa više stanova, vila i poslovnih prostora, a u ugovoru nema klauzule o antikorupciji.Trenutno je u Kumboru, na površini od 26 hektara, duž 1800 metara obale, izgrađen čitav mali grad.Izgrađen je hotel „One&Only“, koji još uvek nije otvoren, marina, vile i stambene zgrade, sa uređenim prilazima, trgovima sa fontanama i parkovima. Tu su i butici, restorani, kafići, antikvarnice, galerije i drugi lokali.Prema ugovoru, završetak radova planiran je u prvih osam godina zakupa, odnosno ove godine.Glavni izvođač radova je Pizzarotti Montenegro, registrovan u Herceg Novom, koji je podružnica švajcarske kompanije sa istim imenom.Članovi porodice Mila Đukanovića, predsednika Crne Gore, povezani su sa poslovima u Kumboru.Republički zavod za urbanizam i dizajn (RZUP), koji je u većinskom vlasništvu njegovog mlađeg brata Ace Đukanovića, nadgleda investiciju i priprema izveštaje za parlament.RZUP je posao dobio na tenderu, a investitor mu mora platiti 142.800 evra.Predsednikova sestra Ana Đukanović obavljala je pravne poslove za Azmont banku preko svoje advokatske kancelarije.Takođe, podgorički Bemax, navodno povezan sa ljudima bliskim predsedniku Đukanoviću, objavio je da je ugovorio posao sa azerbejdžancima vredan 61,5 miliona evra.

Svet

Naučnici: Loša ventilacija povećava rizik zaraze koronavirusom

Eksperiment koji su u saradnji sa stotinama rok fanova na simuliranom koncertu sproveli naučnici univerzitetske bolnice u Haleu, pokazao je da je u dvoranama najvažnije ugraditi dobar sistem ventilaciju, piše portal Seebiz. To kako se dodaje u doba korone “podgreva nadu” ljubiteljima koncerata.To omogućava dotok svežeg vazduha, čime se znatno smanjuje rizik od zaraze, rekao je glavni autor studije Stefan Moritz. Naime, naučnici su kako se dodaje izračunali da je verovatnost zaraze uz lošu ventilaciju 70 odsto veća.Uz sve to u zatvorenim prostorijama je ključno pridržavati se propisanih higijenskih mera poput fizičkog distanciranja i nošenja maski, dodaju naučnici.Kako se ocenjuje to je dobra vest za one koji žele da idu na koncerte, ali i nudi tračak nade za održavanje sportskih takmičenja, pre nego što se populacija vakciniše protiv korona virusa.Studijom je takođe utvrđeno da se širenje zaraze u dvoranama može suzbiti jedino ako njeni posetioci sede. Stajanje kako se naglašava često donosi i kretanje, što znatno povećava rizik od nekontrolisanih kontakata i širenja virusa, čak i uz poštivanje spomenutih mera, utvrdili su naučnici.VAKCINA PROTIV KORONE ĆE SE MOŽDA INHALIRATI, NE UBRIZGAVATI KAKO JE IZGLEDAO EKSPERIMENT?Rezultati studije stižu u vreme kad je veliki deo Europe najavio ili već sprovodi strožije mere u borbi sa drugim valom pandemije pa će tako mnoge koncertne i sportske dvorane tokom novembra biti zatvorene.Za potrebe studije 1400 dobrovoljaca učestvovalo je na lažnom koncertu u dvorani u Lajpcigu, gradu koji se nalazi na istoku Nemačke. Bili su opremljeni uređajima za praćenje kontakata, a senzori na krovu dvorane pratili su njihovo kretanje.Naučnici su simulirali tri različita scenarija, sa 1400, 4000 i 8000 posetilaca, dok je cirkulacija vazduha i emisija aerosoli u njemu simulirana pomoću računara.

Svet

Ilon Mask: Rudarenje asteroida vrednije od celokupne ekonomije

NASA je nedavno zamolila Teslinog Ilona Maska, koji upravlja raketnom kompanijom SpejsEks (SpaceX), da pomogne u budućoj misiji istraživanja gigantskog metalnog asteroida nazvanog „16 Psyche“ koji sadrži retke metale vredne bilione dolara, piše portal Zero Hedge.Asteroid „16 Psyche“ je jedan od najmasivnijih objekata u pojasu asteroida koji kruži između Marsa i Jupitera. Prečnik je 140 milja, a u prethodnim zapažanjima prikazano je kao gusto metalno jezgro propale planete.Nova studija, koju je u ponedeljak objavila planetarna naučnica sa Southwest Research Institute-a doktorka Trejsi Beker, pruža novi uvid u to zašto bi NASA i Mask mogli biti zainteresovani za ovu svemirsku stenu koja je udaljena više od 230 miliona milja od Zemlje. Kao razlog navela je činjenicu da se taj asteroid u potpunosti sastoji od gvožđa i nikla.Neki veruju da se asteroid procenjuje na oko 10.000 kvadriliona dolara. Poređenja radi, globalna ekonomija u 2019. godini vredela je oko 142 biliona dolara."Videli smo meteorite koji su uglavnom metali, ali „16 Psyche“ je asteroid koji bi u potpunosti mogao biti sačinjen od gvožđa i nikla", rekla je Beker.Studija doktorke Beker dolazi u trenutku kada se SpejsEks i NASA pripremaju za misiju do asteroida 2022. godine, sa planom da slete na „16 Psyche“ 2026. godine.Sve ovo sugeriše da su NASA i privatne korporacije u početnim fazama svemirskog rudarenja.

Svet

Rezultati američkih predsedničkih izbora još uvek neizvesni

Nema jasnog pobednika na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, jer su sadašnji predsednik Donald Tramp i demokratski kandidat Džo Bajden osigurali pobede u nekoliko važnih država u ranim rezultatima, javlja Euractiv.Bajden trenutno ima blagu prednost u odnosu sa Trampa sa 238 prema 213 elektorskih glasova, međutim ni jedan od kandidata nije blizu 270 glasova koliko je potrebno za pobedu.Bajdenovi uspesi uglavnom su bili koncentrisani u tipično demokratski nastrojenim državama, dok su njegove nade za rani poraz Trampa bledele kako je predsednik solidno vodio na Floridi, Ohaju i Teksasu.Kada se govori o Kongresu, prema trenutnim podacima, demokrate su osvojile dodatno mesto u Senatu, dok su republikanci izgubili jedno mesto, međutim u Predstavničkom domu situacija je malo drugačija, jer su demokrate izgubile četiri mesta, a republikanci dobili četiri mesta.U južnom Teksasu predsednik Tramp ima daleko veću podršku nego prilikom izbora 2016. godine.U većini kolebljivih, odnosno država bojišta situacija je još uvek neizvesna, i po svemu sudeći najviše uticaja će imati Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin. U te tri države glasački listići poslati poštom nisu obrađivani do dana izbora, odnosno 3. novembra. Pobeda u ove tri države bila bi dovoljna Bajdenu da osvoji pobedu na Izbornom koledžu.Iako su izbori još uvek veoma neizvesni, predsednik Trump je u sredu rano ujutru tvrdio da je on pobednik i da će ići na sud da spreči prebrojavanje glasova.U govoru pristalicama, rekao je da će ići na Vrhovni sud i rekao da bi glasanje trebalo da prestane kako „zagubljeni glasački listići ne bi negde bili pronađeni“. U međuvremenu, u izjavi pristalicama u Delaveru, Bajden je rekao da se njegova kampanja "oseća dobro" tamo gde jesu i veruje da je "na putu da pobedi na ovim izborima".„Moramo biti strpljivi i sačekati dok se ne prebroji svaki glas. Nije gotovo dok se ne prebroji svaki listić “, rekao je Bajden.Sa više od 100 miliona ljudi koji su glasali pre izbornog dana, SAD su na putu da obore rekorde po odzivu birača na predsedničkim izborima.Uprkos ugodnom vođstvu Bajdena na nacionalnim anketama uoči izbora, demokrata nije ostvario veliku pobedu, posebno u ključnim kolebljivim državama neophodnim za pobedu na izborima.Tramp je osvojio Floridu, Ohajo, Kentaki, Kanzas, Luizijanu, Indijanu, Vajoming, Zapadnu Virdžiniju, Južnu Karolinu, Ajdaho, Alabamu, Misisipi, Tenesi, Oklahomu, Arkanzas, Južnu Dakotu, Severnu Dakotu, Misuri, Ajovu Montanu i 3 okruga u Nebraski.Bajden je zapečatio Arizonu, Havaje, Minesotu, Kolorado, Novi Meksiko, Kaliforniju, Nju Hempšir, Oregon, Vermont, Virdžiniju, Vašington, Roud Ajlend, Njujork, Nju Džersi, Masačusets, Merilend, Ilinois, Delaver i Konektikat, kao i Okrug Kolumbija.Florida, država za koju većina posmatrača veruje da Tramp treba da pobedi da bi imao priliku za ponovni izbor, glasala je za Trampa, osvojivši 51 odsto glasova. Kolebljive države Džordžija i Severna Karolina takođe se trenutno naginju trenutnom predsedniku, ali su glasovi još uvek neizvesni.Postoje i druge države koje su tradicionalna republikanska uporišta, međutim za sada je i tamo situacija neizvesna.Ključna među njima je Teksas, koji do sada uglavnom bio republikansko uporište, ali trenutno ni tamo nije odlučen pobednik.Postoje i druge države koje bi Bajdenu mogle dati prednost u odnosu na izbore 2016. godine. Ključna država koja daje nadu demokratama je Arizona, gde Bajden održava sedam bodova prednosti u odnosu na Trampa.

Svet

Reuters: Dojče banka prekida sve veze sa Trampom nakon izbora

Nemački zajmodavac Dojče banka (Deutsche Bank) planira da prekine svaku saradnju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nakon izbora, izjavila su u utorak Rojtersu tri visoka zvaničnika banke, prenosi Biznis insajder.Dojče banka planira da proda Trampov dug ili zatraži otplatu oko 340 miliona dolara nepodmirenih zajmova Trampovoj organizaciji, navodi se u izveštaju.Trampove veze sa Dojče bankom odavno su pod nadzorom. Tokom godina banka je postala najveći zajmodavac Trampovoj organizaciji, pod čijim vlasništvom su Tramp hoteli, golf odmarališta i druga preduzeća.Ali, banka je sada navodno spremna da odbaci poslednju vezu sa predsednikom: tri zajma, ukupne vrednosti oko 340 miliona dolara, koje je predsednik lično garantovao i uzeo protiv vrednosti njegove imovine. Zajmovi će početi da dospevaju na naplatu za dve godine.Trojica zvaničnika rekli su Rojtersu da rukovodioci banaka nisu zabrinuti zbog sposobnosti predsednika da otplaćuje zajmove, delimično i zbog vremena preostalog do njihovog dospeća.S obzirom na to da Tramp lično garantuje za kredite, ako više ne bude na funkciji i ne bude mogao da ih otplaćuje ili refinansira, Dojče banka bi mogla da zapleni njegovu imovinu, pisao je Rojters.Dojče banka je odbila da komentariše Rojtersov izveštaj.

Svet

Tviterov odbor zadovoljan upravljačkom strukturom

Nezavisni komitet koji je odbor Tvitera osnovao ranije ove godine izrazio je svoje poverenje u upravu kompanije i preporučio da trenutna upravljačka struktura ostane na mestu. Komitet je ispitao korporativno upravljanje Tvitera nakon pritiska aktivističkog akcionara Eliot Menadžmenta da reformiše određene prakse, piše Telecompaper.Izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi suočio se sa kritikama zbog toga što je svoje vreme podelio između Tvitera i Skvera, druge kompanije koju je osnovao i gde je takođe na poziciji izvršnog direktora.Komitet je rekao da je sa Dorsijem i relevantnim telima odbora razgovarao o planiranju sukcesije, ali nisu najavljene dalje preporuke o ulozi izvršnog direktora.Druga glavna preporuka bila je promena mandata za članove odbora Tvitera. Umesto postepenih izbora nekolicine članova svake godine, ceo odbor će biti izabran svake godine. Izmena će biti predložena naredne godine.Tviter se dogovorio o drugim promenama već početkom ove godine, kada su se predstavnici Eliot Menadžmenta i investitora Silver Lejk pridružili odboru, a kasnije imenovanjem nezavisnog predsednika Patrika Pišeta. Pišet je predsedavao komisijom za reviziju menadžmenta, u kojoj su bili i predstavnici Eliota i Silver Lejka, zajedno sa još tri nezavisna direktora.

Svet

Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta

Rudarski gigant Rio Tinto u Australiji i dalje poseduje 1.780 dozvola za uništavanje svetih mesta australijskih Aboridžina, tvrde isražitelji koji rade na slučaju rušenja drevnih pećina u oblasti Juukan Gorge, koje se dogodilo proletos, preneo je londonski Gardijan. U napetim rasptravama sa poslanicima, rukovodioci Rio Tinta i dalje ostaju pri tvrdnjama da preuzimaju odgovornost za „loše odluke“ koje su dovele do rušenja aboridžinskih pećina starih 46 hiljada godina. Incident se inače dogodio prilikom radova na proširenju rudnika u klisuri Juukan, u maju ove godine.Do neke nove odluke 1.780 odobrenja za radove koje poseduje ova rudarska kompanija, kako se navodi i dalje ostaje na snazi sve dok se ne preispitaju stari zakoni o nasleđu Aboridžina. To znači, tvdi Gardijan da kompanija može legalno da uništi te lokacije. Predstavnici Rio Tinta sa druge strane kažu da se svako od tih odobrenja preispituje u saradnji sa tradicionalnim vlasnicima zemljišta, a direktor te kompanije Žan Sebastijan Žak, direktor za eksploataciju rude gvožđa Kris Salisburi i šefica korporativnih poslova Simon Niven svedočili su u istrazi o incidentu.Oni su izjavili da dati ostavku zbog postupka kompanije koji je doveo do uništavanja satrih aboridžinskih skloništa, koja se smatraju veoma važnim arheološkim nasleđem u Australiji.Žan Sebastijan Žak je rekao da niko od njih nije bio upoznat sa „izuzetnim arheološkim i kulturnim značajem“ te lokacije sve dok ona nije uništena, ali je dodao da su drugi ljudi u kompaniji to znali od 2005. godine.U napetim i nezgodnim razgovorima sa poslanicima, troje rukovodilaca Rio Tinta je preuzimalo odgovornost za kao se navodi „propuštene prilike“ i „loše odluke“ koje su dovele do uništavanja pećina."Eksplozija nije smela da se dogodi. Pećine nije trebalo uključiti u rudarske planove. Nije postojala namera da nekoga obmanemo, ali očigledno je da su napravljene greške”, izjavio je Kris Salisburi iz Rio Tinta.On je dodao da nije jasno ko je doneo odluku da se pećine uključe u plan rudnika, kao i da je ta odluka bila loša i pogrešna. Rekao je i da o planovima nisu govorili predstavnicima naroda Puutu Kunti Kuurama i Pinikura, jer su verovali da imaju zajedničku saglasnost.ŠTA KAŽU ABORIDŽINI?„Ja, moja porodica, naše starešine i naši preci izražavamo žaljenje zbog skrnavljenja našeg svetog mesta“, izjavio je tradicionalni vlasnik zemlje u području gde se dogodio incident Burčel Haies. Inače tradicionalnim zemljama i vodama naroda Puutu Kunti Kurrama i naroda Pinikura upravlja Aboridžinska korporacija PKKP.Tokom istrage, u avgustu Rio Tinto je saopštio da je razmotrio tri planska rešenja za rudnik kojima bi se izbeglo oštećenje aboridžinskih skloništa, ali su izabrali, kako su dodali četvrto, sa ciljem da ulože dodatnih 134 miliona dolara u gvozdenu rudu visokog kvaliteta.Kompanija je potvrdila da sarađuje sa korporacijom PKKP na čuvanju artefakata i predmeta koji su spašeni sa lokacije. Među njima se nalazi 4000 godina star pojas koji je ispleten od ljudske kose i predstavlja dokaz o direktnoj genetskoj vezi sa narodima Puutu Kunti Kurrama i Pinikura.Senator australijskih laburista Pet Dodson oštro je kritikovao kompaniju Rio Tinto i rekao da ona tradicionalne vlasnike zemljišta nije ispravno informisala o svojim planovima, da je koristila prednost loših državnih zakona, kao i da je nastojala da vlasnike zemlje kroz ugovore liše nekih prava.

Svet

Evropski regulator kritikovao Nemačku zbog propusta u slučaju Vajerkard

Nemački regulatorni nadzor propale kompanije za digitalna plaćanja Vajerkard (Wirecard) bio je manjak i izložen riziku prekomernog uticaja ministarstva finansija, objavila je danas evropska regulatorna agencija ESMA, javlja portal Bankar.Bivši izvršni direktor kompanije Markus Braun i drugi čelnici uhapšeni su zbog sumnje da su umešani u nezakonito poslovanje i prevaru tešku ukupno 3,2 milijarde eura.Optuženi, uključujući Brauna, negiraju bilo kakvo kršenje zakona.Vajerkard ide u stečaj usled finansijskog skandala Slučaj je otvorio pitanje odgovornosti nemačkih finansijskih i računovodstvenih regulatora i ESMA je u julu pokrenula hitnu reviziju kako bi utvrdila jesu li poštovali evropske propise.Rezultat je izveštaj od 190 stranica koji govori o nizu nedostataka, neefikasnosti i pravnih i proceduralnih prepreka nezavisnosti nemačkog regulatora za izdavaoce hartija od vrednosti i Ministarstva finansija.Evropska komisija zatražila je od ESMA reviziju kako bi razmotrila potrebu za centralizovanim nadzorom evropskog tržišta, koji bi trebalo da spreči slične skandale.

Svet

Xiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefona

Kineska kompanija Xiaomi prestigla je Epl (Apple) i postala treći najveći svetski prodavac pametnih telefona u trećem kvartalu ove godine. Epl je prvi put nakon gotovo decenije ispao iz vodeće svetske trojke u proizvodnji i prodaji pametnih telefona, piše Biznis insajder.Xiaomi je prodao 46,5 miliona uređaja, odnosno gotovo 5 miliona više od Epla, čije je brojke teško pogodilo zakasnelo lansiranje Ajfona 12, saopštila je Međunarodna korporacija za podatke (IDC).Samsung se vratio na prvo mesto, potisnuvši Huavej, koji se borio sa američkim sankcijama.Svetska prodaja pametnih telefona u trećem kvartalu opala je za 1,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju IDC-a objavljenom u četvrtak. To je mnogo manji pad od pada od 9 odsto koji je IDC predvideo, jer su se ekonomije počele oporavljati od pandemije, a prodaja telefona porasla je u Indiji, Brazilu, Indoneziji i Rusiji.

Svet

EU će uskratiti elektranama na gas oznaku zelene investicije

Prema nacrtu nove EU regulative elektrane na prirodni gas neće biti klasifikovane kao zelene investicije u Evropi ako ne budu poštovale stroga ograničenja emisije, koja u ovom trenutku ne ispunjava nijedna, piše Euractiv.Novom regulativom EU, za koju se očekuje da bude završena do kraja godine, oni koji nude finansijske proizbode do kraja 2021. godine biće u obavezi da objave koja ivnesticija ispunjava klimatske kriterijume, čime će moći da se smatra održivom.Da bi bila klasifikovana kao održiva investcija, ona koja "značajno" doprinosi zaustavljanju klimatskih promena, elektrana na gas ne sme da proizvodi više od 100 grama ugljen-dioksida (CO2) ekvivalenta po kilovat satu.Čak ni najefikasnije evropske elektrane na gas proizvode tri puta više CO2, procenjuju u industriji gasa i nezavisnom klimatskom tink tenku Ember.Elektrane na gas bi, da bi ispunjavale taj kriterijum, morale da imaju tehnologiju za sakupljanje i skladištenje gasa (CCS), koju za sada nema nijedna evropska elektrana.Kompanijama neće biti zabranjeno da investiraju u projekte koji se po kriterijuma EU ne smatraju održivim, ali iz industrije gasa upozoravaju da isključivanje elektrana na gas može da znači probleme sa nalaženjem novca, čak i za ulaganja radi smanjenja emisije.

Svet

Karantin u Evropi i američki izbori oborili cenu nafte

Cene nafte pale su danas zbog zabrinutosti da će mere protiv širenja pandemije u zemljama širom Evrope oslabiti potražnju za gorivom, kao i zbog ovonedeljnih američkih predsedničkih izbora, piše agencija Rojters.Zemlje širom Evrope ponovo su uvele mere zaključavanja kako bi pokušale da uspore širenje zaraze Kovid-19, jer broj novozaraženih konstantno raste širom Evrope.„Cene nafte padaće dok se ne obuzda neviđeni porast novih infekcija korona virusa“, rekao je Stiven Brenok iz naftnog brokera PVM.Globalne kompanije za trgovinu naftom očekuju dalje smanjenje potražnje, iako se procene razlikuju. Kompanija Vitol smatra da će potražnja tokom zime biti oko 96 miliona barela dnevno (bpd), dok Trafigura očekuje da će potražnja pasti na 92 miliona bpd ili manje.Pored pandemije i izborna neizvesnost u Sjedinjenim Američkim Državama takođe su podstakli oprez investitora na globalnim tržištima.„Tržište će u velikoj meri reagovati na ishode predstojećih izbora u Americi“, zaključuje analitičar BNP Paribas Heri Čilingurijan.U međuvremenu, proizvodnja nafte iz OPEC-a porasla je četvrti mesec zaredom, pokazuju podaci Rojtersa.OPEC i saveznici, uključujući Rusiju, smanjuju proizvodnju za oko 7,7 miliona barela na dan da bi podržali cene. Planirano je da OPEC+ grupa održi politički sastanak 30. novembra i 1. decembra, a neki analitičari očekuju da će odložiti planove za povećanje proizvodnje za 2 miliona barela na dan od januara, piše Rojters.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.