Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Proglašeni dobitnici Nobelove nagrade za medicinu

Trojica naučnika koji su otkrili Hepatitis C Harvi Alter iz britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje, Majkl Hjuton sa Univerziteta u Alberti i Čarls Rajs sa Univerziteta Rokfeler ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu, saopštio je Nobelov komitet.U svom saopštenju, Nobelov komitet je precizirao da su trojica naučnika zaslužna za osnovna otkrića koja su dovela do identifikacije novog virusa.Kako se dodaje dali su odlučujući doprinos u borbi protiv hepatitisa koji se prenosi putem krvi, predstavlja veliki globalni zdravstveni problem i izaziva cirozu i kancer jetre.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 71 milion ljudi širom sveta ima hroničnu infekciju tim virusom i kod značaknog broja njih popjavljuju se te bolesti."To je odavno trebalo da se desi. Hepatitis C je verovatno prouzrokovao isto toliko, ako ne i više smrtnih slučajeva, od trenutne pandemije koronavirusa. To je bio ogroman korak napred", izjavio je za CNN Gilbert Thompson, emeritus profesor na Imperial koledžu u Londonu. NOBELOVA NAGRADA ZA EKONOMIJU DODELJENA BORBI PROTIV SIROMAŠTVA Metodička ispitivanja hepatitisa koji se prenosi transfuzijom krvi, koje je sproveo američki naučnik Harvi Alter pokazala su da je nepoznati virus čest uzrok hroničnog oblika te bolesti.Majkl Hjuton je koristio neproverenu strategiju za izolovanje genoma novog virusa koji je dobio ime Hepatitis C.Čarls Rajs, pružio je poslednje dokaze koji pokazuju da samo virus hepatitisa C može da izazove hepatitis.Nobelove nagrade za medicinu, fiziku i hemiju za vrhunska naučna dostignuća dodeljuju se velikim umovima i otkrićima koja menjaju život.Laureati iz fizike i hemije biće objavljena sutra i prekosutra, u četvrtak Nobelova nagrada za književnost, za mir u petak, a nagrada za ekonomske nauke u ponedeljak.

Svet

Gugl finansira klimatske projekte u šest evropskih gradova

Gugl je najavio planove za podršku projekata koji će se baviti pitanjem klimatskih promena u 6 evropskih gradova kao deo svog globalnog obećanja da će pomoći više od 500 gradova da smanje 20 gigatona emisije ugljenika godišnje do 2030. godine, piše Telecompaper.Da bi postigao taj cilj, Gugl pomaže u finansiranju 6 projekata koje podržava mreža ICLEI-Lokalnih vlada za održivost. Projekti će koristiti aktivne podatke za testiranje novih strategija koje mogu smanjiti emisije i poboljšati kvalitet vazduha u gradovima širom Evrope, rekao je Gugl.Tehnološki gigant je prošle godine obećao ICLEI-u, mreži od preko 1.750 lokalnih i regionalnih vlada, 4 miliona američkih dolara za uspostavljanje akcionog fonda i podršku neprofitnim i akademskim institucijama u Evropi i Latinskoj Americi koje vode klimatske projekte bazirane na prikupljenim podacima.Fond je do sada odabrao projekte u Birmingemu (Centar za održivu energiju), Hamburgu (CityScienceLab Univerziteta HafenCity), Berlinu (Deutsche Umwelthilfe), Mančesteru (Carbon Co-Op), Kopenhagenu (Miljopunkt Amager) i Nantu (Air Pays de la Loire).Projekti su pokazali kako gradovi razmišljaju o planiranju i delovanju održivosti zasnovanom na podacima, rekao je Gugl, dodajući da je pružio ICLEI-ovom Globalnom sekretarijatu dodatna sredstva za razvoj studija slučaja kako bi mogli deliti najbolje prakse sa gradovima širom sveta koji traže za sprovođenje sličnih klimatskih intervencija na osnovu podataka.

Svet

Gotovo 20.000 Amazonovih radnika u SAD-u bilo pozitivno na virus

Amazon je saopštio da je nešto više od 19.800 radnika dobilo od početka marta pozitivan rezultat na testu za koronu, nakon višemesečnih zahteva aktivista da objave te podatke javnosti, piše CBS.Američka tehnološka kompanija bila je jedan od najvećih korporativnih pobednika tokom pandemije, jer su ljudi širom sveta tokom karantina prešli na kupovinu putem interneta.Međutim, Amazon se suočio sa kritikama koje su tvrdile da je kompanija dovela zaposlene u opasnost jer nisu želeli da zatvaraju svoja skladišta.Podaci o ukupno 1,37 miliona radnika u direktnom kontaktu s kupcima, uključujući one u trgovinama prehrambenih namirnica Hol fuds market (Whole Foods Market) u SAD-u, pokazuju nižu stopu zaraze nego što se očekivalo, tvrde u Amazonu.Radnici u logističkim centrima tvrde da ih kompanija nije dovoljno zaštitila od zaraze i da uprava nerado s njima deli informacije o zaraženim kolegama.Iz Amazona kažu da su pojačali testiranje i da trenutno u 650 objekata testira do 50.000 radnika dnevno."Od početka krize ulažemo velike napore kako bismo kontinuirano informisali svoje radnike. Šaljemo im obaveštenja o svakom novom slučaju u objektu u kom se nalaze", tvrdi Amazon na blogu.Kada bi stopa zaraze među radnicima Amazona i Hol fudsa bila ista kao i u populaciji SAD u celini, broj zaraženih premašio bi 33.000, zaključuje tehnološki gigant.

Svet

Ekonomski oporavak evrozone posustao u septembru

Ekonomski oporavak evrozone je posustao u septembru, jer je ponovno uvođenje nekih ograničenja aktivnosti, prilično unazadilo dominantni uslužni sektor u bloku, pokazalo je istraživanje, piše agencija Rojters.Rast stope zaraze u regionu, nešto što je anketa Rojtersa prošlog meseca opisala kao najveću opasnost za oporavak, tiče se kreatora politike koji su se nadali da će ekonomija početi sa oporavkom nakon što je u drugom kvartalu poslovanje opalo za istorijskih 11,8 odsto.Da bi podržala ekonomiju, Evropska centralna banka planira da uloži 1.350 milijardi u državne i korporativne obveznice kako bi ubacila svež kapital u ekonomiju, a Evropska unija je najavila fond za oporavak u iznosu od 750 milijardi evra koji treba da počne sledeće godine.IHS Markit-ov indeks za evrozonu, koji uzima u obzir i usluge, i proizvodnu poslovnu aktivnost, pao je za 1,5 indeksnih poena na mesečnom nivou i dostigao je 50,4, što je najniža vrednost u poslednja tri meseca.„S obzirom na to da je ekonomija evrozone u septembru gotovo stala, šanse za ponovni pad u četvrtom kvartalu očigledno su porasle“, rekao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista u IHS Markit-u.„Oporavak će dosta zavisiti od toga da li se mogu pobediti naredni talasi virusnih infekcija i da li se mogu smanjiti određene mere, kao fizičko distanciranje, kako bi se omogućilo da se aktivnosti uslužnog sektora ponovo pojača“, dodao je on.Ipak, optimizam u vezi sa narednom godinom dostigao je nivo koji nije viđen pre nego što je Evropa osetila pun uticaj pandemije.

Svet

Pariz zatvara lokale i uvodi strože mere protiv virusa

Pariz će od utorka u potpunosti zatvoriti sve lokale pošto je francuska vlada odlučila da uspostavi strože mere protiv ponovnog širenja virusa nakon produženog perioda visokih stopa zaraze, piše BBC.Mere će trajati dve nedelje, a svi detalji biće objavljeni u ponedeljak, saopštio je kabinet premijera Žana Kasteksa.Francuske stroge mere stupaju na snagu kada stopa zaraze na lokalitetu pređe 250 na 100.000 ljudi i najmanje 30 odsto kreveta za intenzivnu negu bude rezervisano za pacijente Covid-19."Ove mere, neophodne u borbi za suzbijanje širenja virusa, primenjivaće se na Pariz u trajanju od dve nedelje", objasnio je kabinet premijera.Restorani u gradu moraće da uspostave nove sanitarne sisteme da bi ostali otvoreni, a broj studenata i đaka koji mogu biti u učionicama biće prepolovljen.Restorani i bistroi koji poslužuju hranu, kao i alkohol, mogu ostati otvoreni sve dok registruju kontakt podatke mušterija i zatvore lokal u 22 časova.Rad od kuće mora biti prioritet "sada više nego ikad", navodi se u izjavi kabineta premijera.Marsej je još 26. septembra zatvorio sve barove, restorane i teretane na dve nedelje. Javna mesta, uključujući pozorišta, muzeji i bioskopi, takođe su morali da se zatvore, ukoliko nisu ispunjavali sve uslove protiv širenja virusa.Francuska se bori da zaustavi sve veću stopu zaraze koja je počela da raste eksponencijalno krajem avgusta. U subotu je prijavila skoro 17.000 infekcija, što je najviša stopa otkako je zemlja započela široko testiranje.Vlada kaže da ne želi da naredi još jedan nacionalni karantin, ali će primeniti oštrije mere u onim gradovima u kojima je virus koncentrisan.

Svet

Apple tuži kompaniju koja reciklira njihove proizvode

Epl (Apple) tuži bivšeg partnera za reciklažu „GEEP Canada“ zbog navodne krađe i preprodaje najmanje 103.845 iPhone, iPad i ostalih uređaja koje je trebalo da recikliraju, piše portal The Verge.Epl je firmi za reciklažu poslao preko 500.000 iPhone i iPad uređaja, kao i Epl satova između januara 2015. i decembra 2017. godine. Prilikom revizije, Epl je otkrio da 18 odsto tih uređaja još uvek pristupa internetu putem mobilnih mreža.Epl nastoji da od svog bivšeg partnera dobije najmanje 31 milion kanadskih dolara, što je otprilike 22,7 miliona američkih dolara. Firma za reciklažu negira ove optužbe, ali ne poriče da je bilo krađe, navodno je podnela tužbu tvrdeći da su trojica zaposlenih ukrali uređaje u svoje ime. Epl se ne slaže, tvrdeći da su ti zaposleni bili viši menadžment u reciklažnoj firmi.Prošle godine ljudi su iza sebe ostavili rekordnu količinu e-otpada koja je iznosila 53,6 miliona metričkih tona odbačenih telefona, računara i drugih uređaja. Kao i druge tehnološke kompanije, Epl pokušava da poboljša svoju praksu recikliranja radi očuvanja ekologije.Međutim, kompanija se i dalje oslanja na druge partnere da bi povratila dragocene materijale sa korišćenih uređaja, a od 2015. do 2018. GEEP Canada je bio jedan od njih.Apple je podneo žalbu u januaru 2020. godine, ali se za krađe zna otkad su otkrivene između 2017. i 2018. godine.

Svet

Grad Rim promoviše kulturu kao stub održivog urbanog razvoja

Saradnja između gradske vlade Rima i Ujedinjenih gradova i lokalnih uprava (UCLG), mreže od 250.000 gradova, gradova, regiona i metropola širom sveta, promoviše kulturu kao stub održivog urbanog razvoja, u vreme kada pandemija podstiče ponovnu procenu modela javnog i privatnog upravljanja na globalnom nivou, piše FDiIntelligence.Uključena u takozvanu „Rimsku povelju“, inicijativa se oslanja na univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima da bi se promovisalo „pravo na puno i slobodno učešće u kulturnom životu“, i na taj način lokalnim kreatorima politike dao novi set vodećih principa za reformu njihovog pristupa kulturnim politikama i lokalnoj upravi.Otprilike 45 gradova širom sveta već je podržalo inicijativu koja će biti zvanično pokrenuta od 1. do 3. oktobra u Rimu.Socijalna i ekonomska kriza koju je pokrenula pandemija Covid-19 podstakla je lokalne kreatore politike širom sveta da preispitaju svoj pristup razvoju svojih zajednica, posebno kroz prizmu održivosti.Ova reforma upravljanja važna je na gradskom nivou, a mogla bi uticati i na tekuću reformu globalnog upravljanja.UN predviđaju da će 68 odsto svetske populacije živeti u urbanim sredinama do 2050. godine.

Svet

ECB: Pojačati rad na digitalnom evru

Evropska centralna banka (ECB) objavila je u petak izveštaj o potencijalnom uvođenju digitalnog evra, uoči intenzivne javne rasprave i "eksperimentisanja" o njegovim mogućim prednostima i izazovima, ...

Svet

Bugarska: Za prosvetare povećanje plata

Početna plata za prosvetare biće od januara oko 650 evra (1.260 leva) najavio je danas ministar prosvete Krasimir Valčev, piše bugarski portal Novinite.Međutim, kako kaže Valčev, mora se raditi i na povećanju najnižih zarada u oblasti visokog obrazovanja.Za 10 godina prosečna plata prosvetara skočila je za 400 odsto. Sa oko 230 evra u 2009. godini, na 875 evra koliko se očekuje u 2021. godini, kada će ta plata biti veća od nacionalnog proseka od oko 770 evra.Valčev je prisustvovao konferenciji Bugarskog sindikata učitelja. Primetio je da su povećane plate u sektoru dovele mnoge mlade nastavnike, gotovo da nema slobodnih mesta, a brojevi za studente pedagogije su popunjeni.Prosečna starost učitelja bugarskog jezika takođe se promenila, sa 53 pre nekoliko godina, na 49 sada.Ministar je prokomentarisao i već dozvoljena školska putovanja, međutim, trajaće do nedelju dana i preporučuje se da budu u junu sledeće godine. Moraju se poštovati sve mere bezbednosti.

Svet

Gumeni medvedići sklonjeni sa polica nemačkih marketa

Veliki nemački supermarketi povlače čuvene proizvode Haribo u zemlji sa svojih polica. Ovaj potez dolazi nakon spora zbog podizanja cena omiljenih gumiranih medveda, javio je Dojče vele.Veliki nemački lanci supermarketa Lidl i Edeka zaustavili su ili smanjili prodaju Haribo proizvoda dok se bore sa proizvođačem slatkiša oko cena. Budući da kupci sve više gledaju novčanike zbog krize koju je donela pandemija, prodavnice se uzdržavaju od podizanja cena čuvenih gumenih medveda.Prema nemačkom mediju CHIP, Haribo je želeo da podigne cenu pakovanja medveda od 360 grama sa 1,19 evra na 1,29 evra. Kompanija sa sedištem u Bonu navela je kao razlog više cene sirovina potrebnih za proizvodnju svojih bombona.Lanac supermarketa Lidl odgovorio je na predloženo povećanje cena povlačenjem proizvoda Haribo sa svojih polica u avgustu, dok je nastavio da prodaje bombone konkurentskih proizvođača slatkiša.

Svet

Hjuman rajts voč zabrinut zbog privatnosti otkako je Rusija proširila sisteme za prepoznavanje lica

Hjuman rajts voč (HRW) zabrinut zbog privatnosti nakon što je Rusija rekla da će proširiti upotrebu "invazivnih" sistema za prepoznavanje lica, piše Radio Slobodna Evropa.Novine Kommersant izvestile su prošle nedelje da će CCTV kamere sa softverom za prepoznavanje lica biti instalirane na javnim prostorima i na ulazima u stambene zgrade u deset najvećih gradova Rusije, s ciljem navodne zaštite javne bezbednosti.Tehnologija se već koristi u Moskvi, gde vlasti planiraju da prošire njenu upotrebu u tramvajima i metrou.„Ruska istorija kada se radi o kršenju prava znači da vlasti treba da budu spremne da odgovore na teška pitanja kako bi dokazale da nisu potkopale segment ljudskih prava pretvarajući se da štite javnu bezbednost“, rekao je Hju Vilijamson, direktor za Evropu i centralnu Aziju u HRW-u.Očekivanu upotrebu tehnologije prepoznavanja lica u celoj zemlji kritikovala je i Amnesty International, koja je upozorila da će to „neminovno imati efekta” na demonstrante, kao i na grupe za privatnost i advokate za digitalna prava u Rusiji.Ruski zakoni o nacionalnoj bezbednosti i praksa nadzora „omogućavaju agencijama za sprovođenje zakona da pristupe praktično svim podacima u ime zaštite javne bezbednosti“, rekao je HRW, pozivajući se na izveštaje koji ističu „obrazac kršenja podataka“ u vezi sa identifikacionim softverom ugrađenim u video nadzor Moskve.

Svet

Francuska aukcijom 5G spektra prikupila 2,79 milijardi evra

Završna faza francuskog tendera za 5G završila se 1. oktobra, završavajući prodaju 310 MHz spektra u opsegu 3,4-3,8 GHz. Francusko regulatorno telo za telekomunikacije (ARCEP) saopštilo je da je prihod iznosio 2,79 milijardi evra, piše Telecompaper.Vlada Francuske odredila je najnižu cenu tendera od 2,17 milijardi evra prošle godine.Lider na tržištu Orange zabeležio je najveću potrošnju, sa 854 miliona evra za 90 MHz spektra. Podružnica Altice France SFR stekla je 80 MHz za 728 miliona evra, dok su Bouygues Telecom i Free Mobile obezbedili 70 MHz za 602 miliona evra.U prvoj fazi dodele spektra francuska vlada se složila da proda 200 MHz po zadatoj ceni od 1,4 milijarde evra, pri čemu će svaki od četiri mrežna operatora potrošiti 350 miliona evra za blok od 50 MHz.Nakon pauze zbog pandemije, regulator je zatražio da nadgleda aukciju za preostalih 110 MHz raspoloživog spektra, prodatog u komadima jednake veličine (10 MHz) po početnoj ceni od 70 miliona evra po bloku.Licitiranje je trajalo samo tri dana, dok je jedinična cena na kraju poslednjeg kruga porasla sa 70 miliona na 126 miliona evra.Pored početnih 50 MHz, Orange je obezbedio najviše spektra na aukciji (40 MHz), a zatim SFR (30 MHz). Bouygues Telecom-u i Free Mobile-u pripisana su dva bloka (20 MHz).Spektar stečen na aukciji plaćaće se tokom četiri godine, dok će se postavljena cena od 350 miliona evra raspodeliti tokom petnaest godina trajanja licenci, koja se može produžiti za dodatnih pet godina pod uslovima koje postavlja ARCEP.Konačni iznos potrošen na tenderu biće poznat po završetku poslednjeg koraka postupka dodele, u kojem će se četiri učesnika nadmetati na aukciji „pozicioniranja“ da bi se utvrdilo gde će njihov spektar biti smešten u opsegu 3,4-3,8 GHz.Francuski telekomunikacioni operatori takođe će moći da se oslanjaju na druge frekvencije za svoje razvijanje 5G mreže. Tu spadaju opseg od 700 MHz, koji je ARCEP dodelio 2015. godine, i ubuduće frekvencije od 26 GHz, koje tek treba dodeliti.Orange je prokomentarisao da ukupan iznos prikupljen na tenderu ostaje razuman u poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama, poput Nemačke.

Svet

Fejsbuk aktivno plasira grupe na News Feed

Facebook gura grupe u središte pažnje na početnoj strani platforme, istovremeno uvodeći nove alate koji pomažu da se uguši neprikladan sadržaj, piše CNN.Grupe su se pojavile kao ključni izvor angažovanja ljudi i osnovni deo platforme. Ali, takođe su se našle na udaru kritika zbog podsticanja polarizacije i ekstremizma, kao i zbog dezinformacija koje se šire tim grupama o lažnim lekovima.Više od polovine Fejsbukovih globalnih korisnika članovi su pet ili više aktivnih grupa i više od 1,8 milijardi ljudi se svakog meseca povezuje sa grupama, navodi ovaj tehnološki gigant.Na Fejsbukovoj godišnjoj konferenciji za administratore grupa koja je održana u četvrtak, kompanija je iznela nekoliko planova ažuriranja platforme, uključujući promene koje će ljudima olakšati pronalaženje novih grupa i sadržaja iz grupa.Kompanija u narednim mesecima planira da stavi još veći fokus na grupe, tako što će započeti testiranje načina da veći broj ljudi otkrije javne grupe na svom njuzfidu (News Feed) ili čak van Fejsbuka dok pretražuju internet.Fejsbuk nije rekao da li će se preporučivati političke objave iz javnih grupa, ali bi navedene teme uključivale zabavu, životni stil, sport, vesti i praznike.U međuvremenu, na kartici Grupe korisnici će sada videti preporučeni sadržaj javnih grupa kojima ne pripadaju, na osnovu popularnosti i njihovih interesovanja. Do sada je Fejsbuk prikazivao samo objave iz grupa čiji ste član i predlagao grupe koje bi vas interesovale.

Svet

Donald Tramp pozitivan na koronavirus

Američki predsednik Donald Tramp i prva dama SAD Melanija Tramp pozitivni su na koronavirus. "Prva dama i ja smo pozitivni na COVID-19. Odmah započinjemo postupak karantina i oporavka. Proći ćemo kroz ovo z...

Svet

Holandija uspešno testirala voz sa pogonom na vodonik

Holandska provincija Groningen na pruzi dugačkoj 65 kilometara uspešno testirala voz sa pogonom na vodonik, koji je u martu bez putnika saobraćao na liniji do Leuvardena na severu te zemlje. Cilj tesotva je bio, kako se naglašava da se istraži da li bi voz koji za svoj pogon koristi ćelije vodonika mogao da bude potpuno održiva alternativa vozovima sa dizel-motorima, koji trenutno saobraćaju u severnom delu te zemlje.„Posle Nemačke, Holandija je druga zemlja u Evropi u kojoj se voz kompanije Alstomov dokazao kao jedinstveno rešenje za pogon na energiju koja ne emituje CO2. Testovi su pokazali kako je naš voz sa motorom na vodonik dostupan i pouzdan, kao i da pruža iste performanse kao i dizel oprema, uz blagu buku i nulu emisije štetnih čestica“, rekao je Bernard Belvauk, generalni direktor, Alstom Beneluk.ITALIJA DEZINFIKUJE GRADOVE TOPOVIMA NA SNEG Voz sa pogonom na vodonik iz Alstoma detaljno je ispitan sa operatorom Arriva, a ispitivanja su se odvijala bez putnika.U izveštaju se navodi da je Alstomov vodonični voz uspešno ispunio nekoliko ciljeva, uključujući odobrenje holandske Nacionalne procene bezbednosti za vožnju holandskom železnicom i savršeno se uklopio u komercijalnu red vožnje.Dobro se pokazao i u pogledu potrošnje vodonika, kompatibilnosti infrastrukture, ubrzanja, kočenja, pristajanja, maksimalne brzine i performansi pomoćnih uređaja.Mašinovođe kažu da su zadovoljni upravljanjem vozom, a dolivanje goriva vodonikom išlo je brže nego što se očekivalo i bilo je bezbedno. U izveštaju se navodi da su svi ciljevi postignuti i da je vodonični voz potpuno održiva alternativa dizel-motorima.

Svet

Naučnici pronašli koronavirus u uzorcima jezerske vode

Naučnici iz Minesote pronašli su tragove koronavirusa u uzorcima vode sa plaža, ali napominju da je verovatnoća da se bolest prenese putem vodenih površina mala, piše Daily Mail.Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Minesoti testirali su uzorke vode sa osam plaža duž jezera Superior početkom jula, dok su male količine virusa SARS-CoV-2 pronađene na četiri od tih mestaKako navodi izjava Univerziteta, nivo prisutnosti virusa bio je između 100 i 1.000 jedinica na litar vode, što je oko 10.000 puta manje od nivoa prisusnosti virusa u otpadnim vodama.Dok trenutno nema indikacija da se virus može preneti putem vodene površine, kao što je moguće sa bakterijama poput salmonele i ešerihije koli, otkriće može nagovestiti koliko se virus proširio kroz okolne zajednice.Doktor Ričard Melvin, docent na Medicinoskom fakultetu, rekao je da veruje da plivači prenose virus u vodu, navodeći da zaraženi mogu nositi virus u stolici mesec dana nakon što im simptomi nestanu.U međuvremenu, Medicinski fakultet Univerziteta u Minesoti nalaže da bi posetioci plaža trebalo da nose maske i praktikuju održavanje distance, budući da je rizik od infekcije i dalje daleko veći na kopnu.

Svet

Tokijska berza u prekidu ceo dan zbog tehničkog problema

Trgovina na Tokijskoj berzi obustavljena je danas zbog tehničkog problema koji se pojavio na samom otvaranju, prenosi Radio Slobodna Evropa. "Tokijska berza je rešila da prekine trgovanje na kotiranim vrednostima za ceo dan", navodi u saopštenju grupe koja upravlja berzom. U saopštenju se dodaje da se ne zna kada bi trgovanje moglo da se nastavi.Nije precizirano o kakvom problemu se radi. Kako je navedeno, kasnije će biti saopšteno da li će berza raditi u petak. Portparol berze je samo rekao da nisu primetili znake hakovanja.Druge japanske berze, Nagoja, Saporo i Fukoka koje koriste isti sistem kao Tokijska berza takođe su zaustavljene. Berza u Osaki je međutim radila normalno.U ranijem većem tehničkom incidentu na Tokijskoj berzi 2018. privremeno je prekinuto trgovanje, ali poslednji put kada je berza potpuno zaustavljena, što je trajalo samo pre podne, bilo je 2005. godine.Većina drugih azijskih berzi kao što su Hongkog, Šangaj Južna Koreja i Tajvan danas su zatvorene zbog praznika. Tokijska berza treća je najveća na svetu posle Njujorške i Nasdaka, sa tržišnom kapitalizacijom od gotovo 6.000 milijardi dolara.

Svet

Makron poziva Evropu da okonča zavisnost od američkog oružja

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropu da okonča svoju zavisnost od američkih sistema naoružanja prilikom svog razgovora sa studentima Univerziteta u Viljnusu u Litvaniji, piše Politico.Pozvao je Evropu da zauzme nezavisniju i dominantniju ulogu u svetu, nezavisnu kako od Vašingtona, tako i Pekinga.„Mi, neke zemlje više od drugih, odustali smo od svoje strateške zavisnosti od američkih sistema naoružanja, ne možemo prihvatiti život u bipolarnom svetu koji čine SAD i Kina“, rekao je Makron prilikom posete Univerzitetu u Viljnusu.Francuski i drugi evropski zvaničnici već dugo pozivaju EU da razvije veće vojne kapacitete. Ali postupci EU često se ne poklapaju sa tom retorikom.Evropska komisija je poslednjih godina podstakla države EU i kompanije koje proizvode naoružanje da rade zajedno na zajedničkim projektima, uspostavljajući Evropski odbrambeni fond za podsticanje saradnje u istraživanju i razvoju vojne tehnologije i opreme.Ali ti planovi nisu ostvareni kada su se lideri EU, uključujući i Makrona, u julu složili da će fond dobiti daleko manje nego što je Komisija prvobitno tražila.Čelnici su potpisali finansiranje nešto više od 7 milijardi evra tokom sedam godina kao deo dogovora o dugoročnom budžetu Unije što je oko 40 odsto niže od 11,4 milijarde evra koje je Komisija predložila.Budžetskim sporazumom takođe je smanjen plan Komisije da potroši 5,7 milijardi evra na vojnu mobilnost kako bi se omogućilo trupama i opremi da se lakše kreću kontinentom.Umesto 5,7 milijardi evra, odobrena im je konačna cifra od 1,5 milijardi evra.Uprkos nedavnom trovanju ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Makron je takođe branio svoju politiku angažovanja sa Vladimirom Putinom tokom sastanaka i sa litvanskim i sa letonskim predsednikom, čije su zemlje i dalje vrlo oprezne prema ruskoj moći.„Svesni smo vašeg susedstva, kao i vaše istorije, i u ovom duhu uzajamnog razumevanja i transparentnosti i zaštite vaše bezbednosti želeli smo da doprinesemo ponovnom pokretanju strateškog dijaloga sa Rusijom“, rekao je Makron u izjavi za štampu uz letonskog predsednika Egilsa Levitsa.Lideri Baltika i u centralnoj i istočnoj Evropi jasno su stavili do znanja da će biti uvereni da je dijalog sa Moskvom vredan samo ako vide konkretne rezultate.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.