Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Dizni otpušta 28.000 zaposlenih

Američka kompanija Dizni (Disney) izjavila je da će otpustiti 28,000 zaposlenih, u oblastima tematskih parkova, iskustava i potrošačkih proizvoda, piše portal Axios.Oko 67 odsto od 28,000 otpuštenih radnika su zaposleni na određeno vreme, rekao je Džoš D'Amaro, predsednik tih divizija.Kompanija je prethodno zatvorila svoje tematske parkove u Kaliforniji, usled posledica pandemije koronavirusa, i ograničila broj ljudi u svim ponovo otvorenim parkovima na teritoriji SAD."Kao što možete da zamislite, nije jednostavno doneti ova veliku odluku", rekao je D'Amaro u izjavi.On navodi da se kompanija poslednjih par meseci trudila da zadrži sve zaposlene, međutim da to ipak nije moguće u ovakvim poslovnim uslovima."Smanjivali smo troškove, suspendovali velike projekte, stavljali zaposlene na prinudni odmor i plaćali olakšice, modifikovali poslovne operacije da budu što efikasnije, ali jednostavno ne možemo da nastavimo da izdržavamo sve zaposlene sa ovoliko ograničenim poslovanjem", navode iz kompanije.

Svet

DuckDuckGo: Guglova aukcija pretraživača manjkava

Majkrosoftov pretraživač Bing pobedio je konkurenta DuckDuckGo i sada će biti ponuđen kao opcija za Android korisnike tokom podešavanja u odabranim evropskim zemljama, prema rezultatima Guglove najnovije aukcije pretraživača, piše portal The Verge.DuckDuckGo, prethodno najčešće ponuđena alternativa, nije bio zadovoljan, a kompanija je oštro kritikovala Guglov aukcijski sistem.„Ovaj pravni lek EU za zaštitu konkurencije služi samo da dodatno ojača Googleovu dominaciju u mobilnoj pretrazi uklanjanjem alternativnih pretraživača koje potrošači žele da koriste i, za one pretraživače koji ostaju, uzimajući većinu svoje dobiti iz menija preferencija“, saopštio je DuckDuckGo juče na svom blogu.„Model aukcije je u osnovi manjkav i mora se zameniti“, dodaje se.Gugl je domaćin ovih aukcija zbog značajne antitrustovske presude Evropske unije iz 2018. godine, kojom je dominantni pretraživački gigant kažnjen sa rekordnih 4,3 milijarde evra (5 milijardi dolara) nakon što je otkriveno da Gugl nelegalno vezuje Chrome pretraživač i alate Gugl pretrage za operativni sistem Android na razne načine.Gugl sada prikazuje četiri opcije alternativnih pretraživača prilikom podešavanja novog Android telefona kupljenog u državi članici EU. Ali da bi se drugi pretraživači našli na toj listi, moraju licitirati jedni protiv drugih i lista uveliko zavisi od toga koliko su spremni da plate Guglu svaki put kada korisnik odabere njihov pretraživač.Aukcija se održava kvartalno, a rezultati prve stupili su na snagu još u martu.

Svet

Studija: 90 odsto pacijenata sa korona virusom ima neželjene efekte nakon oporavka

Onlajn anketa sprovedena u Južnoj Koreji koja je ispitala 965 oporavljenih pacijenata sa korona virusom otkrila je da 9 od 10 ima simptome kao što su umor, gubitak ukusa i mirisa i psihološki problemi nakon oporavka od ove bolesti, piše portal The Hill.Istraživanje je pokazalo da je umor najčešći prijavljeni neželjeni efekat, a 26 odsto oporavljenih pacijenata prijavilo je da ima umor, praćen poteškoćama u koncentraciji.Korejska agencija za kontrolu i prevenciju bolesti (KDCA) kaže da će studija uskoro biti objavljena sa detaljnom analizom.Zdravstveni službenici sve više iskazuju zabrinutost zbog dugoročnih neželjenih efekata virusa koji je zarazio više od 33 miliona ljudi i ostavio više od milion mrtvih širom sveta.Tokom saslušanja pred američkim Kongresom prošle nedelje, doktor Entoni Fauči upozorio je na sve veći broj ljudi koji imaju zdravstvenih problema nedeljama, a u nekim slučajevima i mesecima, nakon što su pobedili bolest.Rekao je da su oporavljeni pacijenti prijavili da su imali umor, mijalgiju, groznicu i nemogućnost koncentracije. Utvrđeno je da mnogi pacijenti koji su se oporavili takođe imaju upalu srca.Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, svaki treći pacijent sa COVID-19 može razviti dugotrajne simptome.

Svet

Pandemija u Crnoj Gori: Nikšić prednjači po broju obolelih

Crna Gora je u septembru u odnosu na ostale države regiona zabeležila najveći skok broja obolelih i prva je u regionu sa 565 inficiranih i 42 hospitalizovana pacijenta na sto hiljada stanovnika, javlja Slobodna Evropa. „Svakodnevno mora da se otpusti neko da bi se drugi primio. To je negde oko 100 ležećih pacijenata na dnevnom nivou. Vizita počne ujutru a završi tek negde oko ručka. Lekari su ne umorni nego premoreni pod maskama i u zaštitnim kombinezonima celu smenu. Imao sam članove iste porodice, koji su smešteni u različitim paviljonima“, prenosi svoje utiske iz kovid bolnice i ambulante u Nikšiću internista Goran Jovanović, koga je bolnica u Kotoru poslala u ispomoć.Nikšić je sa 1.423 zaraženih na 100 hiljada stanovnika prvi na listi po broju obolelih, a stopa inficiranih je skoro pet puta veća nego na državnom nivou, pa su u tom gradu drugi dan zaredom na snazi restriktivne mere.„Ako se ponove prethodna sedmica ili ona tamo unazad 14 dana, plašim se da zdravstveni sistem neće moći da izdrži“, reako je u ponedjeljak (28. septembra) za RTCG pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje (IJZ) Senad Begić.„Doktor Begić je u pravu. Nema tog epidemiologa koji se ne plaši pogoršanja situacije. Zbog toga smo i predložili mere i očekujemo da te mjere daju rezultate“, rekao je direktor tog zavoda Boban Mugoša.„Praznićemo bolnice, povećavaćemo kućno lečenje. Imamo model i spremni smo za otvaranje novih COVID centara u Podgorci i jedan će biti u pogonu već ove nedjelje. Ceo sistem je spreman”, rekao je član kriznog štaba NKT Nebojša Kavarić.On nije mogao da precizira koliko je lekara i drugog medicinskog osoblja zaraženo virusom.Mnogi lekari se slažu u oceni da ne bi trebalo testirarti izdržljivost zdravstvenog sistema u Crnoj Gori i apeluju na građane da se pridržavaju propisanih mera zaštite.JAVNI DUG CRNE GORE 2021. GODINE DOSTIŽE ČETIRI MILIJARDE EVRA SKUPOVI ODGOVORNI ZA ŠIRENJE VIRUSAUprkos ograničenjima okupljanja, pred parlamantarne izbore i nakon njih, u pojedinim gradovima okupljao se veliki broj građana.U Andrijevici, Beranama i Nikšiću od 28. septembra do 12. oktobra zabranjeno je napuštanje objekata stanovanja od 22 sata do pet ujutro, zabranjen je rad ugostiteljskih objekata i kućne posjete. I u Rožajama će naredne dve nedelje biti zatvoreni ugostiteljski objekti, dok će u Budvi, Kotoru, Pljevaljima i Podgorici raditi do 22 sata, a deo javnosti je oštro reagovao na ograničenja.Oko 200 ugostitelja u Nikšiću i njihovih zaposlenih protestovalo je u ponedjeljak ispred zgrade Opštine Nikšić, odakle su poručili da oni nisu krivci za veliki broj pozitivnih na korona virus.Crna Gora je poslednja zemlja u Evropi u kojoj je registrovan prvi slučaj oboljevanja od COVID-19, sredinom marta.Trenutno je u Crnoj Gori, kako su preneli mediji 3.558 inficiranih dok su od posledica povezanih sa COVID-19 preminule 163 osobe.

Svet

Google Meet ipak bez ograničenja do sledeće godine

Gugl je juče saopštio da ipak neće ograničavati besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) do marta sledeće godine, nakon prethodne najave da će posle 30. septembra sastanci na toj platformi biti ograničeni na 60 minuta, piše portal The Verge.„Želimo da nastavimo da pomažemo onima koji se oslanjaju na Meet da ostanu u kontaktu tokom narednih meseci“, rekao je Samir Pradan, menadžer Gugl Mit divizije.Produženje bi trebalo da bude olakšanje onima koji su se oslanjali na uslugu tokom pandemije.Gugl je ove godine neprekidno ažurirao Gugl Mit kako bi bio konkurentan drugim uslugama video konferencija poput Zuma (Zoom).Ostaće na snazi prvobitni rok do 30. septembra za korišćenje naprednih funkcija G Suite i G Suite for Education, koji uključuje omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Nakon 30. septembra ove funkcije neće biti dostupne za besplatne korisnike.

Svet

Prodavnice u Sloveniji biće zatvorene nedeljom i praznicima

Narodna skupština Slovenije izglasala je izmene Zakona o trgovini, kojima se zabranjuje rad prodavnica nedeljom i praznicima, predstavnici slovenačke privrede nezadovoljni odlukom, prenosi portal 24ur.Od zabrane će, kako je odlučeno, biti izuzete trgovine sa prodajnim prostorom do 200 kvadratnih metara na benzinskim pumpama, graničnim prelazima, lukama, aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama i bolnicama.Takođe, nedeljom i državnim praznicima će biti otvorene i preostale manje radnje površine do 200 kvadratnih metara, ako u njima poslove obavljaju trgovinski subjekti, odnosno njihovi predstavnici, ali i učenici, studenti i penzioneri.Pitanje da li prodavnice treba da budu zatvorene nedeljom i praznicima muči javnost u Sloveniji decenijama. Tim se bavio i Ustavni sud, a u septembru 2003. građani su o tome glasali i na referendumu, kada je zabranu podržalo nešto više od 57 odsto glasača koji su izašli na birališta.Privredna komora Slovenije se protivi amandmanima usvojenim juče, a najavila je i mogućnost ocene ustavnosti zakonskog rešenja.„Odlučujući o izmeni Zakona o trgovini, prema kome će radnje biti zatvorene nedeljom i praznikom, preovladao je zdrav razum, to nije politička stvar“, smatra Ladi Rožič, generalna sekretarka Sindikata Slovenije, koja se nada da amandman neće ići na ocenu ustavnosti. Narodna skupština usvojila je amandman u utorak, a podnela ga je stranka levice na inicijativu sindikata. Ipak, sa druge strane, čuju se drugačija mišljenja.„Ovo je zakon koji će doneti otpuštanja. Teško mi je da shvatim da je amandman usvojen u trenutnoj situaciji, kada bi svi napori trebalo da budu usredsređeni na ekonomski oporavak, umesto na pogoršanje uslova u tako važnoj industriji kao što je trgovina, koja ostvaruje 34 odsto svih ekonomskih prihoda u zemlji“, izjavila je Mariča Lah, predsednica Privredene komore Slovenije.SLOVENIJA RETROAKTIVNO POKRIVA PLATE U EPIDEMIJI

Svet

Izrael dodelio 5G dozvole

Izraelski ministar komunikacija Joaz Hendel najavio je da su telekomunikacionim kompanijama Partners Communications, Pelephone i Hot Mobile odobrene dozvole za rad na razvijanju 5G mreže u zemlji, piše Telecompaper.Ministar Hendel je rekao da Izrael zaostaje u oblasti komunikacione infrastrukture više od tri decenije i da je posvećen brzom smanjenju jaza i povratku u vođstvo.Izvršni direktor kompanije Pelephone Ran Guron rekao je da će pretplatnici moći da dobiju 5G usluge odmah u 150 gradova širom Izraela.Ičik Benbeništi, izvršni direktor kompanije Partners Communications rekao je da je najava veoma značajna vest za sve pretplatnike, dok su iz kompanije Hot Mobile saopštili da su „veoma uzbuđeni“ i da će poslovni i privatni pretplatnici imati veliku koristi od 5G usluga.

Svet

Republika Srpska: Milijarda na računima ne vredi u skupoj borbi sa koronom

Oko milijardu konvertibilnih maraka u Republici Srpskoj poseduju institucije vlade, javna i državna preduzeća, novac se nalazi u bankarskim depozitima, ali ne može da se iskoristi u vreme pandemije, jer je namenski, tačnije „već potrošen“, piše portal Capital.ba.„Ako vam zafali novca, taj depozit uzeti se ne može, on je namenski i može se potrošiti samo za ono za šta je namenjen, a ne za probleme u budžetu. Ono što preostaje institucijama, kada im treba novca, je da se zadužuju na neki od dostupnih načina“, kaže Predrag Duduković iz Udruženja ekonomista RS SWOT.U prvom polugodištu ove godine u RS, kako se navodi, zabeležen je pad depozita kod građana, privatnih preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija, pa čak i kod banaka, jer su manje štedeli ili su povlačili štednju da bi preživeli korona krizu.Međutim, to nije slučaj kod državnih institucija i preduzeća, gde su depoziti rasli.Depoziti vladinih institucija rasli su u prvoj polovini godine u odnosu na kraj 2019. i to za 71,6 miliona konvertibilnih maraka, odnosno11 odsto. Na kraju juna na računima u bankama državne institucije imale su više od 722,4 miliona maraka.Nešto manji, ali ipak rast, imali su depoziti javnih i državnih preduzeća koji su povećani za 12,3 miliona KM ili četiri odsto i zaključno sa junom iznosili su 286,4 miliona maraka.O korišćenju državnih depozita razmišljalo se i u Vladi Srpske tokom kreiranja mera za suzbijanje posledica pandemije virusa korona, ali je procenjeno da je raspoloživo svega oko pet odsto depozita, što je mali iznos za ozbiljniju pomoć.Ideja da državne institucije ili preduzeća kupe obveznice RS ili lokalnih zajednica i na taj način oslobode deo novca pala je u vodu jer su depoziti imali mnogo namenskih i rokovnih ograničenja.REPUBLIKA SRPSKA PODSTIČE POSLODAVCE DA POVEĆAJU PLATE

Svet

Donji dom britanskog parlamenta odobrio sporni nacrt zakona o Bregzitu

Britanski poslanici odobrili su sporni nacrt Zakona o unutrašnjem tržištu vlade Borisa Džonsona koji želi da poništi određene stavke sporazuma o Bregzitu između Londona i Evropske unije, piše BBC.Zakon koji je prošao kroz Donji dom sa 340 glasova za i 256 protiv, sada će ići u Dom lordova.Usred zabrinutosti da će taj potez prekršiti međunarodno pravo, poslanici su se složili da daju reč Parlamentu pre nego što iskoriste ovlašćenja koja će im biti dodeljena Zakonom o unutrašnjem tržištu.Laburistička partija, liberalne demokrate, SNP i EU tvrde da dozvoljavajući vladi da poništi delove ugovora koji su potpisale EU i Velika Britanija može naštetiti međunarodnoj reputaciji i ugledu zemlje.Pet živih bivših premijera Velike Britanije izjasnilo se protiv zakona.Jedna od tačaka spornog nacrta zakona se odnosi na britansku provinciju Severnu Irsku. Prema sporazumu Londona i EU predvidjen je sistem kojim bi se izbeglo uvodjenje fizičke granice izmedju te provincije i Irske. Britanci bi želeli promene te odredbe što je izazvalo nezavodoljstvo Brisela.U Briselu se ove nedelje održava deveta runda pregovora Velike Britanije i EU o budućim trgovinskim odnosima dve strane.

Svet

Fejsbuk ima novu platformu za treniranje veštačke inteligencije

Fejsbuk je predstavio Dajnabenč (Dynabench), AI platformu za prikupljanje podataka i postavljanje standarda za evaluaciju veštačke inteligencije. Na ovoj platformi, ljudi će kontinuirano trenirati NLP (obrada prirodnih jezika) modele kako bi se stvorilo izazovnije i realističnije okruženje za njihovo učenje, piše portal Startit.Prema mnogobrojnim studijama najčešće korišćene metode evaluacije neadekvatno procenjuju performantnost veštačke inteligencije u stvarnom svetu. Prema skorašnjem izveštaju, može se zaključiti da su NLP modeli često samo „pamtili” i davali već naučene odgovore.Fejsbukov novi sistem oslanja se na ljude koji NLP algoritmima treba da postavljaju serije jezički provokativnih pitanja, kako bi ih zbunili. Što ređe algoritam pogreši, to je uspešniji.„U suštini, Dajnabenč je naučni eksperiment koji ima za cilj da utvrdi može li zajednica koja se bavi proučavanjem veštačke inteligencije bolje da evaluira mogućnosti naših sistema i pomogne njihovom bržem razvoju”, navode iz Fejsbuka. „Planiramo da Dajnabenč izložimo svim mogućim zadacima, jezicima i modalitetima. Nadamo se da ćemo privući ‘hakere modela veštačke inteligencije’ da pronađu kreativne načine da zbune modele, ali i ‘kreatore modela’ da naprave nove modele sa manje nedostataka”, dodaje se u saopštenju.Interesantno je da svako može da isproba Dajnabenč, pošto je otvoren za javnost. Korisnici samo treba da se uloguju na Dajnabenčov portal i da otpočnu dopisivanje sa NLP modelima. Nije neophodno nikakvo dodatno znanje, potrebno je samo poznavati engleski jezik na osnovnom nivou. U budućnosti, mogućnosti sistema širiće se uz pomoć novih modela i drugih jezika.

Svet

UN: Smanjiti bacanje hrane, zbog gladnih ljudi i ekologije

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 29. septembar Međunarodnim danom podizanja svesti o bacanju hrane, a ove godine taj datum se ove godine obeležava po prvi put.Kako se navodi on predstavlja i doprinos Evropske federacije banaka hrane u sprečavanju rasipanja hrane.Banka hrane Beograd u saopštila je da je to istovremeno i javni poziv na akciju pojedinaca i kompanija da iskoriste inovacije i tehnologiju kako bi se zaustavio problem gubitka i bacanja hrane.U svetu se jedna trećina hrane od oko 1,3 milijarde ukupno proizvedenih tona baca, a jedna milijarda ljudi istovremeno gladuje.Podseća se da se samo u Srbiji godišnje baci 250 hiljada tona hrane, a u našoj zemlji procenjuje se da 26,1 odsto stanovništva živi na ivici siromaštva.U celoj Evropi taj procenat je niži samo za jedan odsto, dok se 90 miliona tona hrane baci.Ako bi se na odgovarajući način obavila distribucija hrane ta količina bila bi dovoljna sa se nahrane svi ljudi koji su gladni.EKOLOŠKA STRANA PRIČEUjedinjene nacije podsećaju da u slučajevima kada se hrana izgubi ili rasipa, svi resursi koji se koriste za njenu proizvodnju kao što su voda, zemlja, energija, radna snaga i kapital, odlaze na otpad.Odlaganje ostataka hrane o otpada koji je od nje nastao na deponije, dovodi i do efekata staklene bašte, pa samim tim, kako se dodaje, doprinosi klimatskim promenama.ODEĆU KUPOVATI ODGOVORNO, JER TEKSTILNI OTPAD ZAGAĐUJE OKOLINU

Svet

Šta hrvatske vlasti misle o eventualnom povlačenju duvanskog giganta?

British American Tobacco (BAT) najavio povlačenje iz Hrvatske, pregovori sa vladom traju, analize pokazale da je ta kompanija u zadnjih pet godina najveći strani investitor u toj zemlji, prenosi Jutarnji list."Uz dužno poštovanje, svako radno mesto je izuzetno važno. Međutim TDR (Tvornica duhana Rovinj), odnosno postrojenje u Kanfanaru i sve okolnosti koje su vezane uz njega i dobavljače, nije toliko značajno u smislu da efekt ima samo po sebi na makroekonomske projekcije da bi ih kao takve stavljali u kontekst bilo negativni bilo pozitivni", kazao je potpredsednik Hrvatske vlade i ministar finansija Zdravko Marić.On je ponovio da dijalog sa tom kompanijom i dalje traje, ali je odbacio tvrdnje da su za lošije poslovanje krivi porezi, neporezi ili neka druga administrativna opterećenja, jer su te dažbine poslednjih godina smanjivane.BAT je u poslednjih pet godina investirao dodatnih 490 miliona kuna i nastavio sa povećanjem proizvodnje, nakon što je preuzeo Tvornicu duhana Rovinj (TDR)i uložio 4,2 milijarde kuna.Te investicije predstavljaju 20 odsto svih stranih investicija u Hrvastkoj, navodi se u analizi Oxford Economics.Iz Oxford Economicsa napominju da BAT svojim operacijama podržava niz domaćih sektora, direktno kroz vlastite fabrike u Kanfanaru i Virovitici, kao i maloprodajni lanac iNovine.Tu spada distribucijska mreža, otkup duvana od poljoprivrednika, transport, sve do finansijskog i komunalnog sektora i ostalih uslužnih sektora.U analizi se navodi i da je ukupan doprinos poslovanja BAT-a hrvatskom BDP-u na kraju 2019. dostigao 455 milijuna kuna, što je 52 odsto više od doprinosa TDR-a 2015. godine.NIZOZEMSKE NEVOLJEHolandski regulator je inače objavio da je četiri vodeća proizvođača duVanskih proizvoda, British American Tobacco (BAT) i Philip Morris, kaznio sa ukupno 82 miliona evra zbog „narušavanja tržišnog nadmetanja“.Kompanije su u razdoblju od 2008. do 2011. nezakonito razmjenjivale informacije o planiranim cenama, objavila je holandska Uprava za potrošače i tržišta (ACM).

Svet

Britiš Amerikan Tobako najavljuje odlazak iz Hrvatske

Britiš Amerikan Tobako (BAT) najavio je da će, nakon što im krajem septembra istekne petogodišnji ugovor, napustiti Hrvatsku jer kako kažu država ih guši porezima i nejednakim tretmanom u odnosu na druge igrače u duvanskoj industriji.U nameri o zatvaranju presudila je nedavna odluka hrvatske vlade o povećanju akciza na cigarete za 40 kuna (5,3 evra) na 1.000 komada, sa 335 na 375 kuna (sa 44,4 na 49,7 evra), dok su proporcionalne akcize na grejane i nove duvanske proizvode, na cigare i cigarilose i na sitno rezani i ostali duvan ostale iste.Kao posledica nove Uredbe o visini akciza na duvanske prerađevine i duvanske proizvode, cigarete su od aprila u proseku skuplje u Hrvatskoj za dve kune, što je najteže palo upravo BAT-u koji je jedina duvanska kompanija u Hrvatskoj koja proizvodi cigarete i zapošljava niz kooperanata u poljoprivredi na uzgoju duvana.Britiš Amerikan Tobako najveći je strani investitor u Hrvatskoj u poslednjih pet godina, prema studiji analitičke kompanije Oxford Economics o ekonomskom uticaju BAT-a na hrvatsku ekonomiju, piše hrvatski portal Indeks.Nakon BAT-ove investicije od gotovo 4,2 milijarde kuna kada su preuzeli Tvornicu duvana Rovinj (TDR), kompanija je uložila dodatnih 490 miliona kuna u proteklih pet godina i nastavila povećavati proizvodnju, zaposlenost i izvoz.Ukupno 4,7 milijardi kuna investicija znači da je BAT ostvario gotovo 20 odsto ukupnih stranih investicija u Hrvatskoj u periodu od 2015. do kraja 2019. godine, navodi se u analizi.U analizi se takođe navodi da je ukupan doprinos poslovanja BAT-a hrvatskom BDP-u na kraju 2019. godine dostigao 455 miliona kuna, što je 52 odsto više od doprinosa TDR-a u 2015. godini.U proteklih pet godina BAT je povećao broj zaposlenih u Hrvatskoj za gotovo 800 radnih mesta, ili 48 odsto, pa je kompanija u 2019. godini imala više od 2.400 radnih mesta.Najznačajniji rast doprinosa BDP-u, kako se ističe u analizi, ostvaren je kroz fabriku u Kanfanaru, koja kontinuirano povećava proizvodnju i izvoz od ulaska BAT-a.U Kanfanaru je 2019. godine proizvedeno 18,8 milijardi ekvivalenata cigareta, što je 125 odsto više nego 2015. godine. Gotovo 87 odsto ukupne proizvodnje, vredne 1,2 milijarde kuna, izvezeno je prošle godine na tržišta drugih zemalja članica EU, što je 214 odsto više nego 2015., pokazalo je istraživanje Oxford Economics-a.Prošle nedelje je potpredsednik vlade i ministar finansija Zdravko Marić rekao da je dijalog sa TDR-om u toku, s obzirom na najave o povlačenju BAT-a iz Hrvatske.

Svet

Majkrosoft: Istražuje se uzrok prekida u Cloud uslugama širom sveta

Majkrosoft: Nepoznat uzrok prekida u Cloud uslugama širom svetaKompanija je saopštila da je nedavno ažuriranje uticalo na obradu zahteva za potvrdu identiteta, pa se Cloud (oblak)-uslugama, uključujući i one u programu Teams nepristupačne, prenosi Gardijan.https://www.theguardian.com/technology/2020/sep/29/major-microsoft-outage-brings-down-office-365-outlook-and-teams„Utvrdili smo da određeni deo naše infrastrukture ne obrađuje blagovremeno zahteve za potvrdu identiteta. Sledimo korake za ublažavanje ovog problema. Paralelno, preusmeravamo saobraćaj na alternativne sisteme kako bismo pružili dodatno olakšanje korisnicima suočenim sa ovim problemom,“ saopštio je Majkrosoft.Program Teams, kao usluga zasnovana na Cloud-u, koristi se za onlajn sastanke.Microsoft je rekao da su ljudi koji su bili prijavljeni u postojeću sesiju 365 i dalje mogli da koriste uslugu:Kompanija je nedavno na Tviteru za prekid „krivila“ ažuriranje i saopštila da će ono biti vraćeno radi ublažavanja problema.Zbog pandemije, usluge poput Teams bile su od vitalnog značaja za ljude da nastave da rade od kuće.U aprilu Microsoft je prijavio 75 miliona njegovih dnevno aktivnih korisnika.ŠTA JE CLOUD?Cloud je memorijski prostor koji se nalazi na internetu, odnosno predstavlja memorijski prostor kojem se pristupa putem interneta.Fizički on se u stvari nalazi na serverima kompanije čiju Cloud uslugu klijent koristi, a u ovom slučaju to su serveri Majkrosofta.

Svet

Za uspeh Mini Šengena potrebna sinhronizacija politika SAD i EU

U regionu postoji spremnost da se oživi inicijativa Mini Šengen, a za njeno sprovođenje potrebna je sinhronizacija delovanja EU i SAD, ocenjeno je 28. septembra na onlajn debati koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Predstavništvo Hans Zajdel fondacije za Srbiju i za Crnu Goru, piše portal Euractiv.Za upešnu realizaciju te incijative neophodni su politička volja, poverenje, rešavanje bilateralnih pitanja i jasne mere i mehanizmi monitoringa, rekli su učesnici diskusije.Na konferenciji "Mini Šengen - novo oživljavanje inicijative", predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Djukanović je ocenio da, nakon krize koju je inicijativa Mini Šengena doživela zbog pandemije korona virusa, sada postoji spremnost da ona ponovo oživi.Djukanović je rekao da EU, mada podržava produbljivanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana, ima određenu količinu suzdržanosti prema Mini Šengenu, pre svega Nemačka.SAD, dodao je, nedvosmisleno podržavaju ovaj koncept, što je pokazano i dokumentima koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali u Vašingotnu 4. septembra. Tim sporazumom Kosovo je pristalo da se pridruži Mini Šengenu.Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger izjavio je da je je iz vašingtonskog sporazuma jasno da SAD pritiskaju Kosovo da se uključi u Mini Šengen.Ta inicijativa je sada još više u fokusu SAD jer, prema njegovoj oceni, američki predsednik Donald Tramp na početku izborne kampanje želi da postigne neki uspeh u spoljnoj politici.Fizinger je rekao da, ako Mini Šengen zaista donosi nešto novo u odnosu na ranije regionalne inicijative, kao što su Berlinski proces i CEFTA, onda treba ispitati koje su njegove prednosti, ciljevi i da li može da stvori animozitet između regiona i između EU i SAD."Nije najbitnije ko će ovde igrati dominantnu ulogu, EU ili SAD, najbitnije je da ceo region ostaje posvećen evropskoj perspektivi i da se sve radi u tom pravcu", rekla je saradnica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.Imajući u vidu da se koristi samo oko 40 odsto izvoznog potencijala regiona, a da je tokom 2019. godine 220.000 ljudi napustilo zemlje regiona, Grubješić je rekla da je to dovoljno da se vide prednosti regionalnog povezivanja i stvaranja jedinstvenog regionalnog tržišta i da "niko nema šta da izgubi".

Svet

Više od 700.000 radnih mesta ugroženo ako se ne reši pitanje Bregzita

Više od 700.000 radnih mesta bilo bi ugroženo za kompanije iz EU koje izvoze u Britaniju ako se Velika Britanija i Brisel ove godine ne dogovore o trgovinskom sporazumu, prema vodećem nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, piše Fajnenšal Tajms.Ukupno, uključujući kompanije van EU koje izvoze u Veliku Britaniju, ukoliko pitanje Bregzita ne bude rešeno, moglo bi doći do milion potencijalnih gubitaka poslova, prema neobjavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja Hale.Broj gubitka radnih mesta pokazuje koliki je ulog obe strane u pregovorima između Londona i Brisela, koji pokazuje malo napretka za potpisivanje trgovinskog sporazuma.Iako je Velika Britanija napustila EU krajem januara 2020. godine, ona ostaje u carinskoj uniji i jedinstvenom tržištu Unije do kraja ove godine.Ukoliko se ne dogovori trgovinski sporazum, očekuje se uvođenje carinskih provera i carina za trgovinu između EU i Velike Britanije sledeće godine.Nemačka bi pretrpela najveći gubitak, navodi se u istraživanju, predviđajući da će u slučaju da se pitanje Bregzita ne reši, najveća evropska ekonomija imati više od 176.000 potencijalnih gubitaka radnih mesta u kompanijama koje izvoze u Veliku Britaniju i njihovim dobavljačima. Francuska bi mogla izgubiti preko 80.000 radnih mesta, Poljska 78.000, a Italija 72.000.Izvan EU, Kina bi bila pogođena sa gotovo 91.000 radnih mesta.Manje zemlje bi pretrpele veći udarac u odnosu na veličinu svog tržišta rada, pa tako Irska predviđa da će izgubiti preko 35.000 radnih mesta što je skoro 2 odsto radne snage.Slovačka, Češka, Belgija i Malta mogle bi izgubiti između 0,5 i 3,4 procenta ukupnog broja radnih mesta.Velika Britanija je prošle godine iz EU uvezla 319 milijardi evra robe i usluga.Institut Hale pretpostavio je da će trgovina između Velike Britanije i EU slediti pravila Svetske trgovinske organizacije nakon Bregzita.To znači da bi uvoz automobila i delova iz EU imao carinu od 10 odsto, dok bi poljoprivredne carine bile veće, a necarinski troškovi, poput carinskih kašnjenja i papirologije, takođe bi naglo porasli za kompanije koje uvoze u Veliku Britaniju.Priliv robe i usluga iz EU u Britaniju pao bi za 41 odsto ukoliko se ne postigne dogovor.Istraživanje predviđa da će automobilska industrija biti najviše pogođena, što će posebno pogoditi izvoznike u Nemačkoj, Španiji, Češkoj, Belgiji i Slovačkoj. Ali i poljoprivredni izvoznici u Bugarskoj takođe bi bili poremećeni, kao i francuski i holandski izvoznici na veliko.

Svet

Uber dobio pravnu bitku za nastavak poslovanja u Londonu

Uber je u ponedeljak dobio pravnu bitku u Londonu nakon što je sud presudio da kompanija za prevoz može nastaviti da sa poslovanjem u tom gradu, piše Politico.London predstavlja jedno od ključnih tržišta za Uber i ova presuda je veliki udarac za gradonačelnika Londona Sadika Kana u njegovoj dugogodišnjoj borbi protiv kompanije.Kan je prvi put opozvao licencu za poslovanje Uberu 2017. godine jer kako je tada rekao kompanija nije bila „sposobna i ispravna“ za poslovanje u glavnom gradu - potez koji je Uber osporio.Prevozna uprava Transport za London (TfL) oduzela je licencu Uberu zbog 14.000 „prevarantskih putovanja“ sa vozačima bez dozvole koji se preuzeli postojeće naloge, izlažući putnike riziku. Uber je tvrdio da je to bila greška u aplikaciji koju je zloupotrebila "banda kriminalaca", a ne rašireni bezbednosni problem.U ponedeljak je Vestminsterski prekršajni sud presudio da je Uber dovoljno poboljšao svoje sisteme, kao i nadzor i komunikaciju.„Uprkos njihovim propustima, smatram da su oni sada sposobna kompanija koja zaslužuje licencu“ rekao je Tanvir Ikram zamenik glavnog magistrata u svojoj odluci.Prevozna uprava Londona saopštila je da će „pažljivo nadgledati Uberovo pridržavanje propisa i brzo preduzeti mere ako ne ispune tražene standarde“.Britanski vrhovni sud raspravljao o još jednom slučaju koji bi mogao imati ogroman uticaj na kompaniju, sud treba da odluči da li su vozači Ubera zaposleni ili nezavisni izvođači posla što u velikoj meri može uticati na poslovanje ove kompanije.Nejasno je kada će sud doneti presudu.

Svet

Google Meet od oktobra ograničava sastanke na 60 minuta

Gugl je najavio da će besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) nakon 30. septembra biti ograničene na sastanke koji nisu duži od 60 minuta, piše portal The Verge.Do sada je svako sa Gugl nalogom mogao da kreira besplatne sastanke sa do 100 ljudi i bez vremenskog ograničenja.„Nemamo šta da dodamo u vezi sa promenama promocije i naprednih funkcija koje ističu. Ukoliko se nešto promeni, obavestićemo vas“, rekao je portparol Gugla.The Verge javlja da je rok do 30. septembra primenljiv i na druge funkcije poput pristupa naprednim funkcijama G Suite i G Suite for Education, uključujući omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Te funkcije su obično dostupne uz mesečnu pretplatu od 25 dolara po korisniku.Tokom pandemije korona virusa, Gugl Mit i druge platforme za video konferencije jurile su meteorski uspon Zuma (Zoom), a Mit je u aprilu premašio 100 miliona dnevnih korisnika.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.