Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Češka zatvara lokale, uvodi onlajn nastavu

Češka zatvara sve restorane, barove i kafiće do 3. novembra i uvodi nastavu na daljinu u većini škola, u sklopu novih mera koje uvodi kako bi zaustavila širenje zaraze korona virusom u zemlji, prenosi Radio Slobodna Evropa.Češka beleži najveći porast broja obolelih od virusa, a broj zaraženih popeo se na gotovo 120.000, sa oko 25.000, koliko ih je bilo početkom septembra.Sve je teža situacija u bolnicama, s obzirom na to da se broj pacijenata od početka oktobra udvostručio, na više od 2.000.U sklopu novih mera, javna okupljanja biće ograničena na šest osoba, zabraniće se konzumiranje alkoholnih pića na javnim mestima, a u javnom prevozu biće obavezno nošenje maski. Dostava će i dalje biti moguća do 20:00 sati.

Svet

Samsung beleži rast profita nakon američkih sankcija Huaveju

Samsung očekuje rast profita za skoro 60 odsto u trećem kvartalu, što ukazuje da bi mogao da se vrati na prvo mesto kao najveći prodavac pametnih telefona, nakon što je u drugom kvartalu to mesto zauzeo Huavej, piše Startit.Rast prodaje Samsunga vođen je američkim ograničenjima na Huavej, porastom potražnje za 5G telefonima i poboljšanom strukturom troškova uz brzi prelazak na mrežni marketing.Kompanija očekuje profit od gotovo 10,6 milijardi dolara za treći kvartal.To je za 58 odsto više u odnosu na isti period prošle godiine.Huavej je pod uticajem pandemije na globanu ekonomiju došla na prvu poziciju najvećeg prodavca. Razlog je taj što ova kompanija najveću prodaju ima upravo u Kini, koja se brže oporavila od ostatka sveta.

Svet

Lagard: Digitalni evro nikada neće zameniti gotovinu

Digitalni evro nikada neće zameniti gotovinu, iako predstavlja jednu od boljih strukturnih promena zbog pandemije, saopštila je danas predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard, javlja Breaking the News."Rad će biti drugačiji, a u zemljama u kojima je gotovina bila „kralj“ sada postoji mnogo više poverenja u digitalno plaćanje. ECB vrlo ozbiljno gleda na digitalni evro", rekla je Lagard. Takođe je dodala da digitalni evro ne bi trebalo i neće zameniti gotovinu „ni na koji način“.Tokom pandemije, u Evropi je 50 odsto zaposlenih radilo na daljinu i digitalno plaćanje predstavljalo je jedan od glavnih načina plaćanja. "Samo 10 odsto njih ima želju da se vrati u kancelariju," izjavila je Lagard.Raspravljajući o postpandemijskom svetu i izazovima za kreatore politike u Evropi, Lagard je izjavila da će doći do novog talasa globalizacije vođene uslugama.Pa je tako gotovo 60 odsto multinacionalnih kompanija usvojilo više digitalnih tehnologija kao odgovor na globalnu pandemiju.

Svet

BiH: Poljoprivrednici ne znaju šta će sa mesom, mlekom i povrćem

Poljoprivrednici iz oba entiteta Bosne i Hercegovine tvrde da ni državni podsticaji ne mogu da im pomognu u plasmanu proizvoda, predlažu ograničenje uvoza i uvođenje prelevmana, prenosi Capital.ba.“Organizovan je vanredni interventni otkup, za šta je izdvojeno dodatnih pet miliona maraka iz Kompenzacionog fonda,” kaže Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva privrede BiH.“Otkup mesa je iskoristilo pet većih proizvođača, stoga poljoprivrednici smatraju da bi prava mera bila uvođenje prelevmana i carina, što bi bio spas za poljoprivredu u Republici Srpskoj”, kaže Vladimir Usorac predsednik Udruženja poljoprivrednika Republike Srpske.Prema njegovim rečima, Vlada RS je za otkup povrća izdvojila dva miliona maraka, pa se povrtari još ne bune, iako imaju višak proizvoda.KAKAV JE UTICAJ SRPSKOG SELJAKA NA PRIVREDNI RAST Usorac tvrdi i da u celoj BiH ima viška mleka u količini od 20 miliona litara što tržište po svemu sudeći ne može da amortizuje, dok istovremeno cena mleka pada.Nedžad Bićo, predsednik Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH, konstatuje da je Vlada tog entiteta napravila odličan potez i da će to pomoći agrara, ali i stočarstvu.“Pala je kupovna moć građana, a uvoz je ostao i to diktira cenu, a države iz kojih se uvozi proizvođačima daju podsticaje. Oni koji su uvozili meso, u prvih šest meseci zaradili su 50 miliona KM”, dodao je Vladimir Usorac.On objašnjava i da je problem u višku krompira i kukuruza jer su neke države Evropske unije ograničile uvoz tih namirnica, pa bi isto trebalo da uradi i BiH, jer joj to u jednom delu omogućava Sporazum o slobodnoj trgovini omogućava.Prelevmani, čije uvođenje predlažu poljoprivrednici predstavljaju posebnu taksu za ubiranje razlike u cenama između domaće i uvozne robe u zemlje Evropske ekonomske zajednice (EEZ).

Svet

Tviter cenzurisao Trampov tvit gde kaže da je „imun“ na korona virus

Tvitter je u nedelju ograničio mogućnost deljenja na tvitu američkog predsednika Trampa i cenzurisao ga zbog kršenja pravila protiv širenja dezinformacija o koronavirusu, piše The Verge.U tvitu je predsednik rekao da je nakon pregleda doktora Bele kuće otpušten iz bolnice, i da je sada imun na virus i da ga ne može preneti nikome.Tvrdnja predsednika da je sada „imun“ s obzirom da je „preležao“ virus je verovatno ono zbog čega je tvit cenzurisan, jer postoje dokumentovani slučajevi ponovne zaraze pacijenata od korona virusa.Veb lokacija Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ima ograničene informacije o ponovnim infekcijama, ali kaže da „osoba koja je imala i oporavila se od COVID-19 može imati nizak nivo virusa u svom telu do 3 meseca nakon dijagnoze“, kao i da nauka „ne implicira da je osoba imuna na ponovnu infekciju“ od virusa.Portparol Tvitera rekao je da to nije prvi put da je platforma onemogućila deljenje na tvitu predsednika koji sadrži netačne informacije. Pored ažuriranja svojih pravila prošlog meseca na osnovu kojih će cenzurisati ili uklanjati tvitove sa lažnim informacijama, Tviter je takođe rekao da će uklanjati objave kandidata koji prerano proglase pobedu nakon izbora.Tviter je još u martu rekao da je na svojoj platformi zauzeo „pristup nulte tolerancije“ prema dezinformacijama o korona virusu.

Svet

Kraj za ovu godinu: Dodeljen Nobel za ekonomiju

Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je Polu Milgromu i Robertu Vilsonu i poslednja je u ovogodišnjeg ciklusa nagrađivanja, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.U obrazloženju piše da im je nagrada pripala za unapređenje teorije aukcija i pronalaske njihovih novih formataNagrada Sveriges Riksbank za ekonomske nauke, u znak sećanja na naučnika Alfreda Nobela, poslednja je od Nobelovih nagrada koje su dodeljene ove godine. Prošle nedelje pet Amerikanaca bilo je među laureatima koji su dobili nagrade iz medicine, fizike, hemije i književnosti. Nobelova nagrada za mir dodeljena je u petak, Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi, širom sveta. Nagradu za ekonomiju do sada je dobilo 84 ljudi, među kojima su za poslednjih pola veka bile samo dve žene.

Svet

Papa protiv kompanija koje ugrožavaju životnu sredinu

Papa Franja pozvao je investitore da povuku svoj novac iz kompanija koje nisu posvećne ekologiji i podržao sva zalaganja koja nastoje da ekonomski model koji uslovljava pandemija koronavirusa bude održiv, preneo je Rojters."Nauka nam svakodnevno sve preciznije govori da moramo hitno da delujemo ako želimo da izbegnemo radikalne i katastrofalne klimatske promene", rekao je papa Franja na onlajn konferenciji o klimatskim promenama.On je naveo tri tačke glavne ekološke akcije: bolje obrazovanje o životnoj sredini, održiva poljoprivreda, pristup čistoj vodi i prelazak sa fosilnih goriva na alternativne, odnosno zelene izvore energije.„Jedan od načina da se podstakne ova promena je da se kompanije hitni posvete brizi o našem zajedničkom domu i prestanak investicija u kompanije koje ne ispunjavaju te parametre," dodao je papa.Prema njegovim rečima, trenutni ekonomski sistem je neodrživ i svi smo suočeni sa moralim imperativom, pa treba da preispitamo mnoge stvari: sredstva za proizvodnju, konzumerizam, otpad, ravnodušnost prema siromašnima i štetne izvore energije.Vatikan je u junu pozvao katolike da povuku investicije iz industrije naoružanja i foslinih goriva, kao i da nadgledaju kompanije iz sektora rudarstva, zbog eventualne štete koju mogu da nanaesu životnoj sredini.Među govornicima na onlajn konferenciji bili su i aktivistima na internet događaju bili su glumica Džejn Fonda, britanski princ Vilijam, bivši potpredsednik SAD Al Gor i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen.VATIKAN USVAJA POLITIKU ZAŠTITE DECE, PAPA POZVAO NA BORBU PROTIV PEDOFILIJE

Svet

Kamioni 73 puta odu do Marsa i nazad vraćajući robu sa interneta

Prema podacima Nemačkog udruženja za elektronsku i trgovinu na daljinu (BEVH), potrošači su samo u toj zemlji od aprila do juna 2020. godine ukupno potrošili 20,2 milijarde evra na kupovinu putem interneta. To je gotovo tri milijarde evra više nego u istom periodu prošle godine, navodi se u saopštenju kompanije Continental.Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije prethodno je navelo da se tokom poslednje tri godine vrednost transakcija u e-komercu u povećala za 300 odsto, dok je tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije većina trgovaca zabeležila rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto.Rast nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji i dalje za veliki broj kompanija iznosi oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine."Međutim, ogroman porast broja porudžbina ima i svoju negativnu stranu. Samo za isporuku robe prevoznici godišnje pređu oko 60 milijardi kilometara u Evropi i SAD, i blizu 17 milijardi kilometara vraćajući tu istu robu. Ovaj poslednji broj jednak je broju od čak 73 putovanja između planete Zemlje i Marsa", dodaje se u saopštenju. Svaki četvrti kamion se u proseku koristi za povraćaj robe, pri čemu se emituje oko 1,5 milijardi kilograma ugljen-dioksida, zbog čega je EU obavezala proizvođače teretnih vozila da do 2025. godine smanje emisiju gasova staklene bašte za 15 procenata, u poređenju sa prosečnim vrednostima u 2019. godini."Ta cifra do 2030. mora biti smanjena za čak 30 procenata. Značajnu ulogu u postizanju ovih ambicioznih ciljeva mogu imati gume, poručuju iz kompanije Continental. Ključni faktor je otpor koji se stvara pri kotrljanju točkova, a koji ima glavni uticaj na potrošnju goriva", navodi se u saopštenju i dodaje da "odabir pravih guma ima jednake koristi za životnu sredinu, kao i za vozače". U borbi protiv klimatskih promena velika pomoć može doći od svih koji kupuje proizvode na internetu, tako što će vršiti pažljiv odabir prilikom onlajn kupovine i izbegavati povraćaj velikog dela onoga što stiže na kućne adrese, zaključuju u Continental-u.

Svet

Biciklisti u Torontu „na meti“ policije

Policija u kanadsk om gradu koji je poznat po agresivnim vozačima automobila i stradanjima pešaka usredsređuje se i na sporiji tip učesnika u saobraćaju, prenosi Blogto.Ove nedelje jedno odeljenje policije u torontu postavilo je fotografije na Fejsbuku na kojima se vidi kako policajci koriste radare za praćenje brzine biciklista u južnom delu administrativnog distrikta Etobik.Uz njih je okačen i propratni tekst u kome se kaže da biciklističke staze u tom delu grada imaju ograničenje brzine i da su policijski službenici u saradnji sa lokalnim odbornikom edukovali građane o bezbednosti na popularnim dvotočkašima.Na fotografijama se vidi i nekoliko saobraćajnih znakova sa oograničenjem od 20 kilometara na sat za bicikliste sa porukom “Uspori”.BEOGRAĐANI BI VIŠE VOZILI BICIKLE, ALI NEMAJU GDE Fotografije su naišle na kritike i mnogi se pitaju zašto policija na takav način arči svoje resurse.„Da li se policija šali sa nama? Nećemo raditi ništa vozačima automobila koji jure ulicom u kojoj se nalazi škola ili smrtonosna raskrsnica, ali tu su poruke upozorenja za bicikliste“, jedan je od komentara na društvenim mrežama.Kao odgovor na neke poruke sa društvenih mreža, a bilo ih je na stotine, policija je napisala je da je inicijativa imala za cilj podizanje svesti nakon što su dobili zabrinute poruke od strane javnosti i odbornika:„Radari za merenje brzine korišćeni su isključivo u edukativne svrhe, a ne za sprovođenje zakona. Dobili smo pozitivne odgovore od svih građana sa kojima smo razgovarali.“

Svet

Savremena arhitektura: Nagrade tvorcima zgrade koja visi u vazduhu

Spoljna betonska konstrukcija zgrade Cubend u Gracu lebdi i oslanja se na tlo preko stubova u unutrašnjosti i ocenjena je kao jedna od najboljih poslovnih zgrada podignutih u 2019. Godine, piše Gradnja.rs.Sam naziv objekta Cubend u prevodu znači cube, odnosn kocka i njena fasada se ne završava, barem ne u temeljima. Projekat je prethodno dobio dve nagrade ABB-a, Build Reviewa kao i Architizera, a potpisuje firma INNOCAD architecture.Glavna vizuelna karakteristika zgrade u Gracu, u kojoj je smešteno sedište jedne firme je spoljna betonska konstrukcija koja lebdi, a taj betonski sistem okružuje zgradu i nosi kvadratnu matricu koja služi za organizovanje zasenčenja unutrašnjeg prostora.Na taj način, kako objašnjavaju arhitekte autori projekta, stvorili su arhitekturu koja je „bez konteksta“ u odnosu na svoje okruženje, a istovremeno ima snažan identitet koji će poslužiti kao sidro za raznoliko, haotično urbano okruženje.Formalni izraz kubične forme isprepleten je algoritmima koji definišu unutrašnju vertikalnu vezu, čineći unutrašnje prostore i dizajn enterijera još složenijim.Markus Ritter, investitor iz C&P Immobilien kaže da je izgradnja izvedena u okviru budžeta i na vreme, što je u ovom slučaju bilo izuzetno važno.Arhitekte ističu da taj objekat nije ništa skuplji od bilo koje druge poslovne zgrade iste veličine.Kako se objašnjava, autori insistiraju na tome da arhitektura generalno mora da bude ne samo estetski svesna i funkcionalno odgovorna, već mora da brine i o životnoj sredini, uticaju na ljude i društvo.

Svet

Tržište komercijalnih nekretnina na putu dobrog oporavka

Prema najnovijoj analizi firme Kolijer (Colliers International), investicije u komercijalne nekretnine u Evropi će se oporaviti i dostići 100 milijardi evra u četvrtom kvartalu, usled snažnog oporavka zabeleženog u trećem tromesečju, prenosi portal Porperty Forum.To bi značilo da bi obim ulaganja na celogodišnjem nivou dospe na oko 270 milijardi evra, što je samo 14 odsto manje od aktivnosti u 2019. godiniNaravno, analiza podrazumeva da neće dolaziti do dubljih epidemioloških, geopolitičkih ili makroekonomskih šokova.U publikaciji "Prevail & Prosper", Kolijer istražuje kako je tržište građevinarstva reagovalo u različitim gradovima gradovi i sektori reagovali na pandemiju, kao i to koja lokalna tržišta su najbolje pozicionirana u tekućem oporavku investicionog ekosistema..Prema toj proceni, 95 odsto investitora očekuje da će se tržište oporaviti za 12 meseci.Nemački, švajcarski i francuski kapital bio je posebno aktivan u Evropi, Africi i na Bliskom istoku (EMEA), što će pospešivati visoke međuregionalne transfere iz godine u godinu.Nemačko i nordijsko tržište imaju koristi od najstabilnijeg makroekonomskog i političkog okruženja, a njihovi gradovi srednje veličine sa alternativnim rešenjima za svakodnevno putovanje na posao, niskim rizicima prekida zakupa i uslovima relativno male potražnje i ponude stavljaju ih na vrh tabele po mogućnosti za oporavak."Logistika i stambena izgradnja pokazali su se kao najistrajniji sektori, što se održava kroz visok nivo investicija. Kolijer procenjuje da je više od tri milijarde evra logističkih portfelja uvedeno na tržište ovog septembra, od kojih su neki već zatvoreni, a vrednosti su povećane i do 20 procenata za osnovnu imovinu", navodi se u izveštaju.Sa druge strane, obim investicija u kancelarijski prostor opao je tokom drugog i trećeg tromesečja, a nivoi cena počeli su da se prilagođavaju prema neizvesnosti i percepcijama budućnosti klasičnih radnih mesta."Od septembra, dok su se cene (unutar sektora) pomerile za nekoliko procentnih poena, vrednosti kancelarijskog prostora opale su i do 20 procenata u odnosu na aktivne ponude. Vitalna uloga kancelarije u obrtanju prihoda i pokretanju ekonomske proizvodnje neće se promeniti, a naša analiza... ukazuje na ograničeno kretanje dugoročnih kirija i vrednosti kancelarija", dodaje se u istraživanju.Sektori maloprodaje i ugostiteljstva suočiće se sa ekstremnim izazovima i mnogi manji operatori neće prevladati u svom trenutnom obliku, a kamoli napredovati, dok se tržište prilagođava u narednih 12 do 18 meseci, dok će se hoteli verovatno neće vratiti na pre-COVID nivoe pre kraja 2022. godine."U celini gledano, tržišna aktivnost širom (EMEA) regiona je relativno pozitivna iz perspektive ulaganja, sa ukupnim obimom prvog polugodišta samo za 10 odsto manjim u odsnosu na prethodnu godinu. Očekivani skok u četvrtom kvartalu odveo bi EMEA na samo negativnih 14 procenata u odnosu na prošlu godinu", navodi autor publikacije "Prevail & Prosper", Demijen Harington, šef istraživanja za EMEA region u Colliers Intonational. 

Svet

Pesnikinja iz SAD laureat Nobela za književnost

Ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost dodeljena američkoj pesnikinji Luis Gluck, za njen nepogrešiv pesnički glas koji lepotom čini individualno postojanje univerzalnim, saopštio Nobelov komitet.Louise Gluck rođena je 1943. godine u Njujorku, a živi u Kembridžu, savezna država Masačustes. Osim što se bavi pisanjem, bila je profesor engleskog jezika na Univerzitetu Jejl u Nju Hevnu. Debitovala je 1968. godine sa delom „Prvorođena“, a ubrzo je proglašena jednom od najistaknutijih pesnikinja u američkoj savremenoj književnosti. Dobila je nekoliko prestižnih nagrada, među kojima su Pulicerova nagrada (1993 godine) i Nacionalna nagrada za knjigu (2014 godine).Louise Gluck je objavila dvanaest pesničkih zbirki i nekoliko tomova eseja o poeziji. Sve karakteriše težnja za jasnoćom, detinjstvo i porodični život, bliski odnosi sa roditeljima, braćom i sestrama, što joj je ostala centralna tema. Sa kolekcijama „Trijumf Ahila“ (1985) i „Ararat“ (1990) Gluck je došla do šireg kruga čitalaca u SAD i inostranstvu. U „Araratu“ se ujedinjuju tri karakteristike koje se kasnije ponavljaju u njenom pisanju: tema porodičnog života; stroga inteligencija i istančan osećaj za kompoziciju koji obeležava knjigu u celini. 

Svet

Kongres SAD: Tehnološki giganati pogoršavaju konkurenciju, smanjuju inovacije

Američki odbor za pravosuđe objavio je izveštaj koji sadrži zaključke o tome da li Amazon, Fejsbuk, Epl i Gugl krše antitrustovski zakon, piše The Verge.Izveštaj od 449 stranica sadrži preporuke Kongresu za postupanje s ovim kompanijama.Pomenuti izveštaj kritikuje četiri tehnološka giganta zbog različitih poslovnih praksi, kao što su kupovina konkurenata, kontrola manjih kompanija pomoću njihovih platformi, između ostalog. „Naša istraga otkrila je zabrinjavajući obrazac poslovne prakse koji pogoršava konkurenciju i smanjuje inovacije. Najbolja ideja mora biti nagrađena, a mi ćemo u narednom periodu preduzeti korake da odgovorne kaznimo na odgovarajući način“, rekao je član odbora Val Demings.Izveštaj takođe daje niz konkretnih preporuka koje bi drastično promenile način rada tehnološke industrije. Američki Kongres pozvan je da razmotri usvajanje komercijalnih pravila o nediskriminaciji koja bi primorala velike kompanije da ponude jednake uslove kompanijama koje prodaju proizvode i usluge na svojim platformama. Takođe, u izveštaju se navodi da „velike kompanije ne samo da poseduju ogromnu moć, već je i zloupotrebljavaju naplaćujući prekomerne naknade drugima i namećući nepravedne uslove ugovora drugim manjim kompanijama“.Preporučuje se da Kongres „definiše novi standard za kršenje antitrusta, tako da bi trebalo pisati zakone kako bi se zaštitili ne samo potrošači već i radnici, preduzetnici, nezavisne kompanije, otvoreno tržište i demokratski ideali“.Ali u Kongresu postoje suprotna mišljenja o ovom izveštaju, a Njujork tajms izveštava da su se republikanci sukobljavali sa demokratskom većinom zbog predloženih rešenja za monopolističko ponašanje. Iako na obe strane postoji volja da se smanji snaga najvećih tehnoloških kompanija, odbor nije uspeo da se dogovori o tome kako to ostvariti.Većina preporuka sadržanih u ovom izveštaju može imati velike implikacije na najveće tehnološke kompanije. Prema tome, svako spajanje kompanija od strane dominantnog preduzeća smatralo bi se antikonkurentnim ponašanjem, osim ako stranke koje se spajaju dokažu da je spajanje neophodno i u javnom interesu.

Svet

Bugarska zabranila prodaju nargila i e-cigareta mlađima od 18 godina

Bugarski poslanici u Evropskom parlamentu zabranili su prodaju nargila, e-cigareta i drugih proizvoda koji nisu duvanski, za osobe mlađe od 18 godina, piše bugarski portal Novinite.Izmene i dopune Zakona o zaštiti dece, koje je uvela stranka VOLIA, podržane su u prvom čitanju sa 98 glasova za, 2 protiv, a jedan glas je bio uzdržan.Prema podnosiocima predloga, zakonodavna inicijativa ispunjava potrebu za zaštitom zdravlja dece mlađe od 18 godina.

Svet

Brisel zatvara sve lokale na mesec dana

Regija glavnog grada Brisela zatvoriće sve lokale i uvesti dodatne mere predostrožnosti od četvrtka za suzbijanje širenja koronavirusa, saopštila je u sredu krizna jedinica regiona, prenosi Politico.Brisel će zatvoriti sve barove, kafiće, profesionalne i amaterske sportske klubove i zabavne sale na punih mesec dana. Takođe će zabraniti konzumaciju alkohola na otvorenim javnim mestima, kao i konzumaciju hrane na pijacama na otvorenom. Mere će biti ponovo procenjene nakon mesec dana.Odluka dolazi nakon sastanka u sredu, na kojem se Rudi Vervut, premijer regije, sastao sa svojim ministrom zdravlja Alenom Maronom, kao i sa 19 gradonačelnika Briselske komune i zvaničnicima policije i Komunalne komisije kako bi procenio situaciju.Zaključili su da su potrebne oštrije mere. Tokom proteklih sedam dana, u regionu je registrovano 3.783 novih infekcija, podižući stopu slučajeva na 100.000 stanovnika na 502,4 u proseku tokom dve nedelje, rekli su zvaničnici.Iako je stopa zaraze među mladima i dalje veća, „zaista je porast i u višim starosnim grupama“, navodi se u njihovoj izjavi. „Virus se širi iz generacije u generaciju i počinje da utiče na ranjivu populaciju“, kažu u izjavi.Zvaničnici su primetili da od svih onih koji se testiraju u regionu, jedan od sedam ima pozitivan rezultat.Takođe su istakli da se briselske bolnice sada približavaju kritičnom kapacitetu, s tim da su gotovo sve bolnice premašile 15 procenata zauzetosti kreveta, a dve bolnice više od 25 procenata.

Svet

Fejsbuk zabranjuje političke oglase „na neodređeno vreme“ nakon izbora u SAD

Fejsbuk će zabraniti američke političke oglase na neodređeno vreme nakon predsedničkih izbora, pokušavajući da spreči zabunu oko njihovih rezultata, piše The Verge.„Iako su oglasi važan način izražavanja, planiramo da privremeno zaustavimo prikazivanje svih socijalnih, izbornih ili političkih oglasa u SAD-u nakon zatvaranja birališta 3. novembra, kako bismo smanjili mogućnosti zabune ili bilo kakve zloupotrebe“, kaže kompanija.Fejsbuk na ovaj način odgovara na široko rasprostranjenu zabrinutost da bi društveni mediji mogli pomutiti izborne rezultate za javnost.Kompanija takođe preduzima korake da spreči kandidate da prerano proglase pobedu. Kada se biračka mesta zatvore, dodaće se prozor sa informacijama na vrhu aplikacija za Fejsbuk i Instagram, uz obaveštenje da li su pouzdani mediji, poput Rojtersa, proglasili pobednika.Ukoliko kandidat lažno tvrdi da je pobedio na izborima, Fejsbuk će dodati „konkretnije informacije“ koje su u suprotnosti sa tvrdnjom.Tehnološki gigant je ranije najavio da će zamrznuti prodaju političkih oglasa pre izbora, a posebno je zabranio oglase koji tvrde lažnu pobedu.Fejsbuk zaoštrava stav prema QAnon sadržaju

Svet

Komercijalizuje se izdvajanje ugljenika, kao jedino rešenje za spas planete

Dok brige oko klimatskih promena rastu, kompanije i vlade počele su više da finansiraju "izdvajanje ugljenika", tehnologiju za skladištenje izduvnih i drugih gasova staklene bašte, piše Gardijan (The Guardian).Tehnologija izdvajanja ugljenika i dalje je nova, i trenutno postoji samo 20 projekata za njegovu komercijalizaciju, ali u sektor pristižu investicije od više milijardi dolara.Konzorcijum kompanija, koji uključuje Amazon i Majkrosoft, nedavno je investirao u CarbonCure Technologies, kanadsku firmu koja želi da znatno umanji emisije ugljen-dioksida tokom proizvodnje betona.Proizvodnja cementa, glavnog sastojka betona, oslobađa toliko ugljen-dioksida da bi, ukoliko bi cela industrija bila jedna država, jedino Kina i SAD bili veći zagađivači na godišnjem nivou.U saradnji sa skoro 300 proizvođača betona, CarbonCure ubrizgava ugljen-dioksid u smešu, nakon čega se gas hemijskim procesom pretvara u krečnjak, koji zapravo ojačava beton.Amazon će ovakav beton koristiti tokom izgradnje svojih svih svojih zgrada, uključujući novo sedište u Virdžiniji.Trenutno se za proces koristi standardni ugljen-dioksid, ali se kanadska firma nada da će uskoro koristiti gas koji je izdvojen tokom same proizvodnje cementa, što bi smanjilo globalne emisije ove industrije za 500 miliona tona do kraja decenije.Norveška pokreće jedan takav projekat pod nazivom Longship, dok inicijativa direktnog izdvajanja ugljenika iz vazduha u jugozapadu SAD cilja da zarobi milion tona CO2 godišnje.Vlada SAD nedavno je sa 72 miliona dolara finansirala više od 20 inicijativa ovog tipa.Ipak, izdvajanje ugljenika smatra se kao kontroverzna ideja, budući da se može videti kao skupo odvraćanje pažnje od pravog cilja, što je u ovom slučaju potpuno sprečavanje emisije takvih gasova.Kritičari navode kao primer postrojenje za izdvajanje Petra Nova, projekta vredan milijardu dolara u Teksasu, koje je ugašeno ove godine, nakon što je pad vrednosti nafte učinio projekat neisplativim, iako je navedeno da je pre gašenja postrojenje izdvajalo čad 92 odsto proizvedenog ugljen-dioksida.Međutim, Međunarodna energetska agencija je prošlog meseca navela metod kao nezamenljiv deo trenutne strategije, ocenjujući da bi bilo "skoro nemoguće" da svet ispoštuje dogovorene ciljeve za smanjenje zagađenja bez izdvajanja i skladištenja izduvnih gasova iz fabrika, elektrana i drugih izvora.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.