Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Tramp: Sumnjam u dogovor ukoliko Bajtdens zadrži udeo u TikTok-u

Donald Tramp doveo u pitanje planove kineske kompanije ByteDance da zadrži većinski udeo u poslovanju aplikacije TikTok na teritoriji SAD, kao deo dogovora sa američkom firmom Oracle, piše Gardijan.“Mogu vam reći da mi se to ne sviđa. Sve mora biti 100 odsto rešeno što se tiče državne bezbednosti,” rekao je Tramp.Naveo je i da će uskoro biti obavešten o bezbednosnim procenama takve mogućnosti.On je takođe bio iznenađen činjenicom da Vašington ne može da zahteva isplatu od kompanija, kao uslov za prihvatanje bilo kakvog dogovora.Trampovu inicijativu prati šest republikanskih senatora koji su pozvali američku administraciju da odbije TikTok dogovor ukoliko u novom odnosu vlasništva ostane veza sa kineskim vlasnikom ByteDance.Tramp je prethodno pretio da će zabraniti aplikaciju na teritoriji SAD ukoliko ne bude prodata nekoj američkoj kompaniji, a u tom slučaju vlada bi primala deo njene zarade.ORAKL POBEDIO U NADMETANJU ZA TIK TOK, NIJE JASNO ŠTA TAČNO DOBIJA Predstavnici državne bezbednosti SAD inače smatraju da bi ByteDance mogao da šalje podatke o američkim korisnicima kineskoj vladi.Međutim, postavlja se pitanje da li Tramp zaista želi da se odrekne oko 100 miliona Amerikanaca koji koriste TikTok, jer su se približili izbori 3. novembra.U međuvremenu Kina je promenila zakon o izvozu i po njemu vlada te zemlje ima prednost kada neka strana kompanija želi da kupi kinesku tehnologiju.Tačnije, prvo se proverava koliko je eventualnom prodajom ugrožen neki njen interes.Kineske vlasti saopštile su da kompanija Byte Dance ne bi trebalo da bude na silu naterana od strane SAD da sklopi dogovor o prodaji apliojacije TikTok.

Svet

Tržište domena zabeležilo veliki rast tokom pandemije

Kako je pandemija donela razne promene u načinu života i rada, a poslovanje je nekoliko meseci bilo obavljano isključivo preko interneta, tržište domena je tako zabeležilo značajan rast na globalnom nivou.Rast broja registrovanih naziva domena išao je ruku pod ruku sa procvatom e-trgovine. Istraživanja pokazuju da je u prvih šest meseci 2020. godine 50 odsto svih u svetu više koristilo digitalne ili onlajn metode plaćanja nego pre pandemije.Taj trend nije zaobišao ni Srbiju, a podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je u prvom tromesečju 2020. godine zabeleženo 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019.Svetski mediji izveštavali su o intenzivnom porastu broja registrovanih naziva domena koji sadrže reč korona ili kovid, a koji ilustruje i ukupan rast na ovom tržištu (jedan registar generičkih domena prijavio je milion novoregistrovanih naziva domena od početka godine do kraja maja).Istraživanja su pokazala da je do kraja marta 2020. registrovano čak 100.000 naziva domena u kojima se javljaju pojmovi vezani za pandemiju. Registri generičkih domena (.com, .info i dr) morali su da obrate posebnu pažnju na takozvane "kovid" nazive domena, jer su iza nezanemarljivog broja takvih vrebali hakeri, navodi se u izveštaju Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).Kako se prodaja i protok novca „preselio“ na internet, to je, naravno, na globalnom nivou pratio i kriminal. Phishing sajtovi su se namnožili, a spam sa temom korone je postao uobičajena stvar. Međutim, nisu samo nazivi domena sa temom korone zadavali glavobolje, već i oni koju su sadržali imena popularnih aplikacija i platformi za saradnju i onlajn sastanke, kao što je Zoom.

Svet

OECD: Petina evropske potrošnje na zdravstvo je potpuno bespotrebno

Evropski zdravstveni sistemi trenutno su suočeni sa dugogodišnjim problemima koji dovode do toga da je čak 20 odsto potrošnje potpuno "bespotrebno", kazao je Mark Person, zvaničnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)."Pod bespotrebnim ne mislimo samo na stvari koje se mogu uraditi bolje, mislimo na stvari koje uopšte ništa ne znače, ili su čak loše po pacijente. Neverovatno je da čak deset odsto potrošnje u bolnicama ide na popravljanje grešaka u terapiji", rekao je Person, a prenosi Euractiv.On navodi da prečesto ljudi dobiju pogrešnu negu, poput ljudi kojima  zamene kuk ili izvade kutnjak, iako im te procedure u datom trenutku ne trebaju.Takođe smatra da stanovnici nekih evropskih zemlja previše koriste antiobiotike."Kod prevelikog korišćenja može da se razvije otpornost na takve lekove, zbog čega samo lečenje postaje teže, a zdravstveni sistemi često kupuju skupe patentirane lekove kada bi obični bili dovoljni", kaže Euractiv.Administrativni troškovi su ponekad previše visoki, a korupcija taj trošak može dodatno uvećati."Sa svim ovim zajedno, lako dobijamo da je 20 odsto potrošnje potpuno bezpotrebno, što je teško popraviti budući i da sami pacijenti nekada nisu dobro informisani i zahtevaju određeno lečenje, čak i kada nije prikladno, poput antibiotika ili operacije", smatra zvaničnik OECD.On kao rešenje predlaže uvođenje integrisanih budžeta, gde provajderi zdravstvenih usluga ne bi naplaćivali svaku aktivnost posebno, već uopštenu zdravstvenu negu, što bi ih naterao da naglasak stave na prevenciju bolest a ne lečenje.Trenutna kriza ukazala je na specifične probleme između zdravstvene i socijalne nege, gde je stav da briga o starijim osobama ne spada u uopštenu zdravstvenu nege dovela u nekim zemljava do katastrofalnih rezultata, gde je socijalna nega bila manjeg prioriteta, institucije za brigu o starijima nisu imale adekvatne protokole, ljudi su prebacivani iz bolnica direktno u domove za negu bez testiranja itd.Integrisanje zdravstvenih i socijalnih budžeta može znatno da pomogne, ali stvari kao što su briga o kvalitetu, redovne provere, zajednički informacioni sistemi i standardizovane procedure isto su toliko važne."Problem nije u individuama, već u sistemu koji nije prikladan ni za pacijente, ni za one koji moraju da plaćaju zdravstvenu negu", zaključio je Person.

Svet

Fejsbuk ignorisao globalnu političku manipulaciju, tvrdi uzbunjivač

Fejsbuk je ili ignorisao ili sporo reagovao na izveštaje da je putem njihove društvene mreža i upotrebom lažnih naloga, uticano na izbore i druga politička pitanja širom sveta, navodi BuzzFeed News.Bivša zaposlenaFejsbuka Sofi Zang tvrdi da je tehnološka kompanija ili ignorisala ili sporo reagovala na slučajeve gde jeNedavno otpuštena Sofi Zang u svojoj objavi, koja se sastoji od 6,600 reči, navodi specifične primere vlada i političkih partija koje su pomoću koordinisanih kampanja lažnih naloga uticale na javno mišljenje u svojim zemljama, što uključuje Indiju, Ukrajinu, Španiju, Brazil, Boliviju i Ekvador.Zang implicira da je optuštena nakon oglašavanja svojih primedbi višem menadžmentu, nakon čega joj je rečeno da prestane da se bavi pitanjima ispod svoje uloge, koja obuhvata analiziranje platforme kako bi se spoznalo ”koordinisano neautentično ponašanje.”Takvo ponašanje odnosi se na bot mreže i drugu zlonamernu aktivnost, često sa svrhom uticanja na neko političko pitanje. “Fokusiramo se na regione visokog prioriteta poput Sjedinjenih Američkih Država i zapadne Evrope,” napisala je.U Boliviji navodi da je naišla na ”neautentičnu aktivnost koja podržava opozicionog predsedničkog kandidata” za 2019. godinu, i odlučila da tu aktivnost ne prioritizuje. Par meseci kasnije, politika zemlje je propala, dovodeći do ostavke predsednika Evo Moralesa, kao i ”masovnih protesta i desetina smrti.”Fejsbuku je trebalo devet meseci da reaguje na koordinisanu kampanju koja je koristila hiljade naloga kako bi podigla javno mišljenje o predsedniku Huan Orlando Hernandezu.”“Lokalni timovi potvrdili su da je predsednikov tim za marketing otvoreno priznao organizaciju te aktivnosti,” napisala je, dodajući da je uprkos očiglednoj prirodi prekršaja, gašenje operacije i dalje trajalo godinu dana.Međutim, nakon što je Fejsbuk preuzeo mere protiv operacije, lažni nalozi ponovo su bili aktivni samo dve nedelje nakon gašenja.Zang navodi da je odbila otpremninu od 64,000 dolara jer bi to podrazumevalo potpisivanje sporazuma o ćutanju, što bi joj ograničilo sposobnost da javno priča o kompaniji.Njena objava takođe pokazuje da zaposleni, čak i na srednjem nivou kompanije, u poljima poput posmatranja podataka, imaju znatnu moć unutar Fejsbuka kojom mogu uticati na aktivnost visokih pozicija poput svetskih vođa.

Svet

Fejsbuk od naredne godine želi da ograniči broj oglasa koje možete da okačite

Fejsbuk na taj način od februara 2021. želi da oglašivačima omogući bolje performanse u kampanji i smanji im troškove oglašavanja, a najveći broj oglasa u jednom danu bio bi do 250piše portal Netokracija.„Svaki put kada je jedan oglas prikazan, takozvani Ads Delivery System raspoznaje ciljnu grupu ljudi za koju smatra da je najrelevantnija za određeni oglas – optimizujući tako performanse same reklame“, naveli su iz kompanije povodom planiranih promena.„Velike platforme za oglašavanje poput Facebooka i Google-a sve više stavljaju akcenat na automatska podešavanja. Ko god da je navikao na manuelnu optimizaciju biće primoran da se sve više oslanja na algoritme i mašinsko učenje i pomiri sa gubitkom kontrole“, primetio je Nemanja Arizanović iz Tehnomanije.Kada oglašivači distribuiraju previše reklama simultano, svaki oglas posebno ima slabiju vidljivost jer određeni broj oglasa ne prođe.To govori i u prilog činjenici da je više novca potrošeno na oglašavanje pre nego što su dostignute optimalne performanse oglasa i to bi trebalo da reši veštačka inteligencija.„Ovo je vest koja je odjeknula u Paid Social svetu i izazvala brojne reakcije oglašivača“, otkriva Filip Mateković iz domaćeg startapa Hunch. Prema njegovim rečima, trenutno je prisutno preko sedam miliona advertajzera na Fejsbuku.Činjenica je da će Fejsbukov ad limit biti udarac koji će najviše osetiti manji oglašivači koji pojedinačno na oglase troše manje od 100 hiljada dolara u najjačem mesecu po pitanju potrošnje.KAKO ĆE SE RAČUNATI OGLASIKako Mateković objašnjava, prema Fejsbuku, Dynamic Product Ads (product catalog ads) će se računati kao jedan Ad, a u okviru DPA kampanja moguće je imati desetine hiljada proizvoda i oni će biti pod jednim oglasom. Ukoliko se vrši kreativno testiranje sa tri verzije DPA ad-a za 100.000 proizvoda, Facebook će računati kao tri oglasa a ne 300.000.Mateković je, između ostalog, dao savet svim oglašivačima da prilagode svoje plaćene strategije za društvene mreže za 2021. godinu. „Sa druge strane, oglašivači i brendovi će biti više fokusirati na poruku i njenu efikasnost i ocenjuje da sve to može da dovede do boljih rezultata“, kaže Ivan Živković iz kreativne agencije Pioniri.Živković objašnjava i da je prema pojedinim tvrdnjama čak 80% sadržaja na društvenim mrežama đubre, pa veruje da to može da se primeni i na oglase. Novina u vezi sa Facebook oglasima globalno će pogoditi neke najveće igrače, ali Živković napominje da to ne očekuje u Srbiji i regionu uopšte, jer je reč o malom tržištu.Čitava promena u vezi sa plasiranjem oglasa na Facebooku trebalo je da se dogodi 2020. godine, ali je situacija sa COVID-19 pandemijom uticala na pomeranje rokova.

Svet

STO: Vašington carinama na kinesku robu prekršio međunarodna pravila trgovine

Carine koje su Sjedinjene Države odredile za robu iz Kine vrednu više od 200 milijardi dolara su nelegalne, presudila Svetska trgovinska organizacija (WTO), javlja agencija Beta.Tom odlukom je prvi put presudila protiv serije carina koje je administracija predsednika SAD Donalda Trampa uvela nizu zemalja, koje su njeni rivali, ali i saveznici.Tramp je više puta kritikovao WTO da se nepošteno odnosi prema SAD.Telo WTO za rešavanje sporova nije prihvatilo argument SAD da su nedozvoljene aktivnosti Kine štetne po američke interese u oblastima krađe intelektualne svojine i transfer tehnologije.Presuda teoretski omogućava Kini da uvede uzvratne carine na američku robu vrednu milijarde dolara.Međutim, nije verovatno da će ona imati veliki konkretan uticaj, bar ne u kratkom roku, jer SAD mogu da se žale na odluku, a sud WTO za žalbe trenutno ne funkcioniše, najviše jer Vašington odbija da prihvati nove članove tog tela.Sud za žalbe, koji donosi konačne presude u trgovinskim sporazumima, ne funkcioniše od prošle godine, kada su istekli mandati dve od tri poslednje sudije.Američke carine su uperene protiv dve grupe kineskih proizvoda.Takse od 10 odsto SAD su u septembru 2018. uvele na kinesku robu vrednu oko 200 milijardi dolara, a osam meseci podignute su na 25 odsto.U junu 2018. SAD su uvele takse na kinesku robu vrednu oko 34 milijarde dolara.Telo WTO za rešavanje sporova presudilo je da mere SAD krše dugotrajna pravila međunarodne trgovine jer se odnose samo na proizvode iz Kine.Prema njoj, Vašington nije adekvatno potkrepio tvrdnju da su kineski proizvodi pogođeni dodatnim carinama imali koristi od navodnih nepoštenih aktivnosti Kine.

Svet

Zara beleži pad prihoda i velika ulaganja u onlajn prodaju

Španski lanac za trgovinu odećom Inditex saopštio je da u drugom fiskalnom tromesečju imao za skoro trećinu manje prihoda, zbog pandemije, piše portal Seebiz.U razdoblju od tri meseca, uključujući i jul 2020. neto prihodi vlasnika Zare opali su 31 odsto i iznose 4,7 milijardi evra.Neto dobit bila je gotovo tri četvrtine niža nego u istom prošlogodišnjem razdoblju i iznosila je 214 miliona evra.U prvoj polovini fiskalne godine neto prihodi Inditexa pali su 37,5 posto, na osam milijardi evra.Kompanija je to razdoblje zaključila s neto gubitkom od 195 miliona eura, jer su troškovi spajanja i integracije fizičkih i onlajn prodavnica iznosili 308 miliona.U istom razdoblju prošle godine Zara je poslovala sa neto dobiti od 1,5 milijardi evra.Kako se navodi svetla tačka je prodaja putem interneta koja je u prvoj polovini godine skočila za 74 odsto, jer su radnje bile zatvorene, a kretanje ljudi ograničeno.Inditex je u tom razdoblju otvorio Zarine onlajn prodavnice u Argentini, Peruu, Urugvaju, Paragvaju, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Alžiru.Nakon ublažavanja mjera suzbijanja pandemije vlasnik brendova Massimo Dutti i Bershka ponovo je otvorio 98 odsto prodavnica.U tekućem je tromesečju je pala je do 6. septembra i to 11 odsto u odnosu na godinu dana ranije, navodi ta kompanija.ZARA ZATVARA RADNJE I JAČA ONLAJN PRODAJU

Svet

Vakcina protiv korone će se možda inhalirati, a ne ubrizgavati

Na Medicinskom fakulktetu u Pitsburgu pronađeno je antitelo za koje se tvrdi da bi moglo da bude efikasno u borbi protiv korona virusa, prenosi portal Independent.Naučnici su, kako se navodi uspeli da izoluju najmanji biološki molekul koji potpuno i na specifičan način neutrališe SARS-CoV-2, koji inače uzrokuje novi koronavirus.Antitelo, koje je 10 puta manje od antitela u punoj veličini, korišćeno je za stvaranje leka pod imenom Ab8.Istraživači veruju da bi on mogao da spreči širenje virusa i da ga neutrališu, jer se kako su izvestili pokazao kao visoko efikasan kod miševa i hrčaka i ne izaziva negativne efekte kod ljudi. „Ab8 ne samo da ima potencijal da se koristi kao terapija za Covid-19, već bi se mogao koristiti i da spreči ljude da se zaraze SARS-CoV-2 infekcijom“, rekao je koautor Džon Melors, šef Odeljenja za infektivne bolesti u Pitsburgu i jedan od glavnih ko-autora studije.„Veća antitela su delovala protiv drugih zaraznih bolesti i dobro ih podnose, što nam daje nadu da bi to moglo biti efikasan tretman za pacijente sa Covidom-19 i za zaštitu onih koji nikada nisu imali infekciju i ne poseduju antitela u svom organizmu“, dodao je dr Melors.Izveštaj naučnika govori i o alternativnom načinu primene, putem udisanja, odnosno inhalacije ili putem male šiljate gaze koja se stavalja u nos.„Mala veličina tog ostavlja mogućnost da se lek uzima putem inhalacije ili intradermalno, u okviru slojeva kože, umesto intravenoznog načina primanja“, dodaje se u izveštaju.

Svet

Kina želi bolju saradnju sa EU, ali ne pominje trgovinske ustupke

Kineski predsednik Si Đinping najavio je, tokom virtuelnog sastanka sa vođama Evropske unije, proširenje poljoprivredno-prehrambenih uvoza iz najvećeg trgovinskog bloka na svetu i saradnju po pitanju globalnog zagrevanja, ali nije spominjao ustupke po pitanju većeg pristupa tržištu, piše South China Morning Post.Fokus na investicioni sporazum skrajnut je, između ostalog, i zbog toga što su Evropljani insistirali na temi ljudskih prava, posebno prilikom postupanja zvaničnog Pekinga u Hong Kongu i Sinkjangu.U svrhu popravljanja odnosa nakon pandemije koronavirusa, Si je tokom video poziva sa tri vodeće članice EU naveo da se takođe nada dogovoru kojim bi se zaštitilo postojeće interesovanje investitora za Kinu.Na konferenciji za štampu nakon sastanka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela je da "i dalje ima dosta toga što treba da se uradi", ciljajući na pristup tržištu Kine i održivost saradnje."Što se tiče pristupu tržištu, to nije pitanje (kompromisa dve strane), već je to pitanje uravnoteživanja (trenutne) asimetrije i otvorenosti naših tržišta. Kina mora da nas ubedi da vredi (sa njom) sklopiti dogovor o investiranju", navela je ona.Međutim, dok EU insistira da je prioritet i dalje kineska reforma ograničavajućeg pristupa tržištu, postoji i pitanje potencijalnog kršenja ljudskih prava, putem novog zakona od državnoj sigurnosti nedavno usvojenog u Hong Kongu."Ne postoje dva identična politička sistema na svetu" rekao je Si na sastanku, kako prenosi kineska državna agencija Sinhua.Osim poziva na pošten dijalog, kineski lider je takođe zatražio od EU da očuva otvorenost poslovanja sa Kinom, imajući u vidu nedavne javne politike koje se tiču restrikcija kineskih tehnologija i politika očuvanja konkurencije.KO SU NAJVEĆI EVROPSKI PARTNERI KINE?Najveće evropske investicije u Kini trenutno imaju Nemačka, sa 16,75 milijardi dolara u direktnim stranim investicijama, zatim Francuska i Švedska sa 12,06 i 8,42 milijardi dolara, preneo je Politico EU.Luksemburg je uložio 7,11 milijardu, što je najveća evropska investicija u odnosu na bruto domaći proizvod države, čak 10,22 odsto ukupnog BDP-a, dok su za Nemačku i Francusku investicije samo 0,42 i 0,43 odsto BDP-a.Ukupne strane direktne investicije Kine u evropske zemlje od 2000. do 2019. godine iznose ...Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo daleko najvažnije odredište za kineski novac, ali ulaganja u zemlje poput Finske, Portugalije, Luksemburga i Malte ističu se u odnosu na veličinu njihovih privreda. 

Svet

Uprkos pandemiji Fejsbuk kupuje još poslovnog prostora

Pored namere da većinu zaposlenih usmeri na rad od kuće, Fejsbuk nastavio sa kupovinom neiskorišćenog sedišta kompanije maloprodajnih lanaca REI za proširenje svog poslovnog prostora, prenosi CNN."Iako Facebook predviđa da će 50 odsto njegovih zaposlenih raditi na daljinu u sledećih 5-10 godina, kancelarije su i dalje su od vitalnog značaja u našoj kulturi i pomoći će nam  da se prilagodimo očekivanom rastu i zadovoljimo potrebe zaposlenih koji više vole da rade iz kampusa", saopštio je Fejsbuk.Kompanija REI je u avgustu objavila da prodaje kompleks površine 400 hiljada kvadratnih metara u Belevuu u Vašingtonu gde je ovog leta planirao da se useli.U ponedeljak je objavljeno da je postignut dogovor o prodaji imovine za 390 miliona dolara. Fejsbuk će kupiti zgradu i veći do zemljišta za 367,6 miliona dolara, dok će jedan programer postati vlasnik neuređenog dela imovine od dva hektara za ostatak prodajne cene.FEJSBUK ĆE SVOJIM ZAPOSLENIMA OMOGUĆITI RAD OD KUĆE DO KRAJA GODINE Poput mnogih tehnoloških kompanija, Fejsbuk je početkom pandemije većinu zaposlenih preusmerio na rad od kuće, a prošlog meseca produžio je tu odluku do jula naredne godine.Izvršni direktor Mark Zukerberg rekao je ranije da bi polovina zaposlenih na Fejsbuku u narednih 5-10 godina mogla trajno da radi od kuće.Ipak, uprkos tome, zaposleno je još osoblja i proširen je poslovni prostor.CNN podseća da je 65 odsto zaposlenih izrazilo želju da se vrati u kancelariju.

Svet

Usred pandemije Maldivi nude „rajsku“ kancelariju

Grupa rajskih ostrva u Indijskom okeanu preduzima ambiciozne korake u turizmu, usred globalne pandemije, prenosi CNN.Jedno od lokalnih odmarališta na Maldivima, Nautilus Maldives, nudi čak i “Paket aranžman za radnike” kako bi privukao ljude koji rade na daljinu.Cena tog, inače luksuznog paketa je 23.250 dolara. Ukoliko se boravak rezerviše na tri sedmice, to donosi uštedu od 52 hiljade dolara.Prema CNN-u, ponuda uključuje radni sto sa pogledom na okean, ličnog asistenta koji brine o svemu i stalnu zalihu osveženja, kao i svakodnevne časove joge i krstarenja tokom zalaskom sunca.U veliku cenu uključeni su i kokteli, koji će stalno biti dostupni, kao i doručak bilo gde i bilo kada.Rad je moguć i na peščanoj obali na privatnoj plaži, nekoiliko sati dnevno.NORVEŽANI ZA NEKOLIKO DANA OTVARAJU PRVI PODVODNI RESTORAN U EVROPI Gostima je zagarantovana  osamljenost i all inclusive koji podrazumeva sve potrebe, do veša.Za taj tronedeljni boravak na Maldivima neophodno je svakog dana izdvojiti 2500 dolara, ali je dostupan i dvonedeljni paket po ceni nešto manjoj od 38 hiljada dolara.Aranžman takođe podrazumeva postavljanje telefona, bežičnog štampača, faksa, skenera, prenosnog projektora i bilo čega drugog što je potrebno za modernu kancelariju.S obzirom da je aranžman skup, pitanje je koliko ljudi će moći da ga priušti.Upitno je i da li će zaposleni koji rade od kuće biti impresionirani svojim dobro plaćenim rukovodiocima, koji će onlajn konferencije voditi iz svog ličnog ostrvskog odmarališta, sa spektakularnom pozadinom.LETOVANJE U SRBIJI: SKAČE CENA I POTRAŽNJA I CENE SMEŠTAJA

Svet

Prodaja vinil ploča nadmašila prodaju CD-a po prvi put od 1980. godine

Ove godine prodaja vinila nadmašila je prodaju CD-a u Sjedinjenim Američkim Državama prvi put od 1980-ih, piše CNN.Prema izveštaju Recording Industry Association of America (RIAA) prodaja vinila je u prvoj polovini ove godine ostvarila prihod od 232 miliona dolara od ukupne zarade koja iznosi 376 miliona dolara.Prošlogodišnji polugodišnji izveštaj RIAA-e pokazao je da prodaja CD-ova pada tri puta brže nego što prodaja vinila raste, a izveštaj iz februara kaže da na vinil otpada trećina prihoda od svih fizičkih izdanja.Međutim, pojačano interesovanje za vinil nije bilo dovoljno da fizička prodaja ne opadne. Fizička prodaja opala je za 23 odsto na 376 miliona dolara, u prvoj polovini godine, dok pandemija nastavlja da menja norme muzičke industrije. Koncerti i posete muzičkim dešavanjima su gotovo nestali.Pa tako i uprkos porastu prodaje vinila, industrijom još uvek dominira striming, budući da prodaja ploča predstavlja tek 4 odsto ukupne zarade u ovoj godini, dok pretplate na streaming servise iznose 62 odsto zarade u industriji.Striming je u prvoj polovini ove godina porastao za 12 odsto na 4,8 milijardi dolara, otkriva RIAA.Pretplate na plaćene usluge striminga, poput Spotifaja i Epl Mjuzika, porasle su za 24 odsto, izvestila je RIAA.To čini striming dominantnim muzičkim formatom, čineći više od 85 odsto prihoda muzičke industrije.Do sada je ukupna prodaja muzičke industrije porasla za 5,6 odsto, uglavnom vođena strimingom, za ukupno 5,7 milijardi dolara samo tokom prvih šest meseci ove godine.

Svet

Amazon planira da zaposli još 100.000 radnika

Tehnološki gigant Amazon saopštio je u ponedeljak kako planira da zaposli dodatnih 100.000 radnika kako bi bili u mogućnosti da isprate zahteve onlajn kupovine, prenosi Radio Slobodna Evropa.Novi zaposleni će pomoći pri pakovanju, otpremi i sortiranju porudžbina, radeći puno ili pola radnog vremena. Amazon takođe navodi da ovaj talas zapošljavanja nije povezan sa njihovim uobičajenim zapošljavanjem tokom sezone praznika. Tokom prošlogodišnjih praznika zaposlili su dodatnih 200.000 radnika.Kako se sve više ljudi okretalo kupovini putem interneta tokom pandemije, Amazon je tokom aprila i juna zabeležio rekordni profit.Ranije ove godine morali su da angažuju dodatnih 175.000 ljudi da bi ispratili veliki broj porudžbina, a prošle nedelje su najavili da imaju dodatnih 33.000 radnih mesta na tehnološkim i administrativnim radnim mestima.Poslednja najava povećanja broja radnika odnosi se na popunjavanje slobodnih mesta u 100 novih skladišta, centara za sortiranje paketa i drugih objekata koji će biti otvoreni ovog meseca.Alis Boler Dejvis, koja nadgleda skladišta Amazona, rekla je da kompanija nudi bonus od 1.000 dolara prilikom potpisivanja ugovora u nekim delovima SAD-a gde je teško naći radnike. Početna zarada Amazona je 15 dolara na sat.

Svet

U Evropi se ponovo očekuje rast broja preminulih od COVID-19

Očekuje se da će se broj umrlih od COVID-19 u Evropi tokom oktobra i novembra uvećavati, pošto se u tom periodu predviđaju i veće stope novih zaražavanja korona virusom, upozorio je direktor evropskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Hans Kluge. Kako navodi Dojče vele (DW), više od 51.000 novih slučajeva prijavljeno je u petak na teritorijama 55 država koje evropski ogranak SZO posmatra, što je više od vrhunca zabeleženog u aprilu.Broj slučajeva naglo je porastao posebno u Španiji i Francuskoj u poslednjih par nedelja.Podaci SZO pokazuju da je do sad stopa dnevnih smrti u Evropi ostala otprilike na istom nivou od početka juna, sa oko 400 do 500 dnevnih smrti povezanih sa COVID-19.Dok je Kluge za AFP rekao da želi da pošalje pozitivnu poruku da će se pandemija "završiti u jednom trenutku," dalje navodi da se to neće nužno desiti putem vakcine."Ne znamo čak ni da li će vakcina biti efikasna u svim grupama (populacije). Trenutno dobijamo signale da će pomoći jednoj grupi, a drugoj ne", navodi Kluge i dodaje da će kraj pandemije predstavljati trenutak kada kao zajednica "naučimo da živimo sa pandemijom".Evropski ogranak Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) održava 14. i 15. septembra onlajn sastanak na kojem će 53 država članica raspravljati o merama zaštite usled pandemije koronavirusa i usaglasiti se po pitanju svoje petogodišnje strategije.Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni rekao je za DW da blok "trenutno nije pod ozbiljnim rizikom drugog talasa sa zabranama kertanja"."Za sad, mislim da ima nesigurnosti, ali ne možemo reći da ulazimo u drugi talas", kaže on.

Svet

Gotovo 80 odsto samoubistava u EU počine muškarci

Oko 48.700 ljudi u Evropskoj uniji umrlo je od samoubistva 2016. godine, što je 1 odsto svih smrti prijavljenih te godine. Gotovo 8 od 10 ovih samoubistava, odnosno 77 odsto, bilo je među muškarcima, navodi Eurostat.U proseku je bilo skoro 11 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika usled samoubistva u EU 2016. godine.Standardizovane stope smrtnosti za samoubistva su najviše u Litvaniji, a najniže na Kipru.U 2017. godini, među državama članicama EU, Litvanija je zabeležila najveću stopu samoubistava sa 26 umrlih na 100.000 stanovnika, zatim slede Slovenija sa 20 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, Letonija sa 18, a Estonija i Mađarska su obe imale 17 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.Na suprotnom kraju skale, Kipar je zabeležio najniže standardizovane stope smrtnosti od samoubistava i to samo 4 smrtna slučaja na 100.000 stanovnika, Grčka i Malta su imale 5, Italija 6 i Slovačka 7.Kada se posmatraju regionalni podaci, centralni i zapadni region Litvanije zabeležili su najvišu standardizovanu stopu smrtnosti od samoubistava sa 28 umrlih na 100.000 stanovnika. Sledio je Luksemburg i Valonija u Belgiji, sa 25 umrlih na 100.000 stanovnika, pa Južna velika nizija u Mađarskoj i Istočna Slovenija sa 23 smrtna slučaja.Sa druge strane, regioni sa najmanjim brojem smrtnih slučajeva usled samoubistva bili su Majote u Francuskoj, Kampanja u Italiji, Seuta u Španiji i Centralna Grčka. Svi oni zabeležili su samo tri smrti na 100.000 stanovnika.

Svet

SZO: Broj smrtnih slučajeva od korone u Evropi skočiće tokom naredna 2 meseca

Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu saopštila je danas da će se svakodnevna smrtnost od korona virusa u Evropi povećati u oktobru i novembru, predviđajući "oštriju" jesen, javlja portal Breaking the News.Broj novih infekcija nastavlja da raste širom kontinenta, a Francuska, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Austrija su među najjače pogođenim zemljama.Ranije je SZO rekla da je zabeležila najveći jednodnevni porast slučajeva korona virusa pošto je zabeleženo 307.930 širom sveta.

Svet

Britiš petroleum: Očekujemo ubrzan pad potražnje za naftom

Prema najnovijoj analizi Britiš petroleuma, naftu će praktično zameniti čista električna energija, a pandemija taj proces samo ubzava, prenosi Gardijan."Naša vizija o energetskoj budućnosti sveta je se promenila zbog uticaja pandemije Covid-19 i veće borbe protiv klimatskih promena. Beleži se veliki pad potražnje za naftom. Prelazak na obnovljive izvore energije mogao bi da se ubrza ako države odluče da investiraju u ekološki ekonomski oporavak od pandemije ", izjavio je Spencer Dale, glavni ekonomista u Britiš petroleumu.Najnovije analize te kompanije, ukazuju da je rekordna potražnja za naftom možda već dostigla svoj vrhunac i da se suočava sa najvećim padom u poslednjih nekoliko decenija.Dodaje se da se potražnja za naftom možda nikada neće u potpunosti oporaviti od uticaja pandemije koronavirusa, a i tak pad potražnje mogao bi da dostigne rekorde.Prema tim procenama, naftu će zameniti čista električna energija koju proizvode vetroelektrane, hidroelektrane i solarni paneli.Razlog za to vidi se u činjenici da je rast proizvodnje obnovljive energije obara sve dosadašnje rekrode. CENE NAFTE PADAJU UPRKOS DOGOVORU O REKORDNOM SMANJENJU PROIZVOVNJE Potražnja nafte je inače svoj vrhunac dostigla prošle godine, a za narednih 30 godina, navode se tri moguća scenarija.U jednom od njih, koji ne predviđa ubrzanje borbe protiv klimatskih promena, potražnja za naftom ostaje slična kao 2019, sve do pada 2035. Izveštaj je inače potvrdio upozorenje nezavisnih eksperata, da će pandemija pokrenuti pad potražnje za naftom."Izveštaj će nam pomoći da bolje razumemo promene na polju potražnje energije i da u narednih trideset godina razvijamo planove i postanemo kompanija koja će proizvoditi energiju koja će oslobađati minimalne količine CO2", rekao je izvršni direktor Britiš petroleuma, Bernard Lonei. Glavni deo izveštaja govori o padu potražnje za naftom u iznosu od 55 odsto do 2050. godine.On je u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom koji ograničava rast globalnog zagrevanja na 2 stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije.Drugi deo izveštaja, u kojem se namerava ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa, predviđa pad potražnje za naftom za 80 procenata u istom tom periodu.Britiš petroleum je u avgustu najavio da će osam puta povećati investicije u čistu energiju do 2025. i deset puta do 2030.Istovremeno planira samanjenje proizvodnje fosilnih goriva za 40 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Svet

Evropska unija najavljuje regulaciju i oporezivanje kriptovaluta

Na neformalnom sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja u Berlinu sa ministrima finansija država članica EU razgovarano je o efikasnom i poštenom oporezivanju i izazovima koje predstavlja digitalizacija 21. veka, piše portal Seebiz.Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Holandija od Evropske komisije zahtevaju stroža pravila za kriptovalute, poput Fejsbukovog projekta Libra, rekao je nemački ministar financija Olaf Šolc na marginama neformalnog sastanka. Naglasio je da oni zadržavaju pravo zabrane takvih valuta."Postoji jednostavan princip: samo centralna banka, Evropska centralna banka, može imati dozvolu za izdavanje valuta", citirala je Šolca nemačka novinska agencija dpa.On je naglasio da projekt Libra ne bi smeo ugroziti ovaj princip. Prema njegovim rečima, pet zemalja je vrlo zabrinuto i čeka predloge Evropske komisije u vezi s jasnim pravilima, koja bi poseban naglasak stavila na prevenciju terorizma i pranje novca.Kritike Libre i sličnih projekata od samog početka su dolazile od vlada, centralnih banaka, regulatora i supervizora finansijskog sistema, kao i od tehnoloških stručnjaka iz celog sveta. Među najglasnijim vladama su Francuska, Nemačka i Italija, koje su prošle jeseni najavile mere za blokiranje Libre.Strahovi nekih zemalja od pranja novca su neutemeljeni. Nekoliko studija otkriva da su najveći problem na ovom području tradicionalne fiat valute. Nedavno istraživanje međunarodnog međubankarskog sistema SWIFT takođe je pokazalo da je uloga kriptovaluta u pranju novca često preterana.Analitičari pišu da je pranje novca i dalje jedan od najozbiljnijih problema globalnog finansijskog sistema. Samo u Sjedinjenim Državama, prema UN, fiat valute peru između 800 milijardi i 2 biliona dolara godišnje. Kriptovalute zauzimaju izuzetno mali udeo ovog "tržišta"."Otkriveni slučajevi pranja novca uz pomoć kriptovaluta ostaju relativno mali u poređenju sa obimom pranja novca tradicionalnim metodama", ističe se u studiji.Prema SWIFT-u, kriptovalute retko peru čak i novac stečen sajber napadima i iznudama. Tradicionalne metode, kao što su gotovinske firme ili trgovina drogom, češće se koriste.Očekuje se da će Brisel ovog meseca predstaviti predloge za regulaciju kriptovaluta.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.