Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Usred pandemije Maldivi nude „rajsku“ kancelariju

Grupa rajskih ostrva u Indijskom okeanu preduzima ambiciozne korake u turizmu, usred globalne pandemije, prenosi CNN.Jedno od lokalnih odmarališta na Maldivima, Nautilus Maldives, nudi čak i “Paket aranžman za radnike” kako bi privukao ljude koji rade na daljinu.Cena tog, inače luksuznog paketa je 23.250 dolara. Ukoliko se boravak rezerviše na tri sedmice, to donosi uštedu od 52 hiljade dolara.Prema CNN-u, ponuda uključuje radni sto sa pogledom na okean, ličnog asistenta koji brine o svemu i stalnu zalihu osveženja, kao i svakodnevne časove joge i krstarenja tokom zalaskom sunca.U veliku cenu uključeni su i kokteli, koji će stalno biti dostupni, kao i doručak bilo gde i bilo kada.Rad je moguć i na peščanoj obali na privatnoj plaži, nekoiliko sati dnevno.NORVEŽANI ZA NEKOLIKO DANA OTVARAJU PRVI PODVODNI RESTORAN U EVROPI Gostima je zagarantovana  osamljenost i all inclusive koji podrazumeva sve potrebe, do veša.Za taj tronedeljni boravak na Maldivima neophodno je svakog dana izdvojiti 2500 dolara, ali je dostupan i dvonedeljni paket po ceni nešto manjoj od 38 hiljada dolara.Aranžman takođe podrazumeva postavljanje telefona, bežičnog štampača, faksa, skenera, prenosnog projektora i bilo čega drugog što je potrebno za modernu kancelariju.S obzirom da je aranžman skup, pitanje je koliko ljudi će moći da ga priušti.Upitno je i da li će zaposleni koji rade od kuće biti impresionirani svojim dobro plaćenim rukovodiocima, koji će onlajn konferencije voditi iz svog ličnog ostrvskog odmarališta, sa spektakularnom pozadinom.LETOVANJE U SRBIJI: SKAČE CENA I POTRAŽNJA I CENE SMEŠTAJA

Svet

Prodaja vinil ploča nadmašila prodaju CD-a po prvi put od 1980. godine

Ove godine prodaja vinila nadmašila je prodaju CD-a u Sjedinjenim Američkim Državama prvi put od 1980-ih, piše CNN.Prema izveštaju Recording Industry Association of America (RIAA) prodaja vinila je u prvoj polovini ove godine ostvarila prihod od 232 miliona dolara od ukupne zarade koja iznosi 376 miliona dolara.Prošlogodišnji polugodišnji izveštaj RIAA-e pokazao je da prodaja CD-ova pada tri puta brže nego što prodaja vinila raste, a izveštaj iz februara kaže da na vinil otpada trećina prihoda od svih fizičkih izdanja.Međutim, pojačano interesovanje za vinil nije bilo dovoljno da fizička prodaja ne opadne. Fizička prodaja opala je za 23 odsto na 376 miliona dolara, u prvoj polovini godine, dok pandemija nastavlja da menja norme muzičke industrije. Koncerti i posete muzičkim dešavanjima su gotovo nestali.Pa tako i uprkos porastu prodaje vinila, industrijom još uvek dominira striming, budući da prodaja ploča predstavlja tek 4 odsto ukupne zarade u ovoj godini, dok pretplate na streaming servise iznose 62 odsto zarade u industriji.Striming je u prvoj polovini ove godina porastao za 12 odsto na 4,8 milijardi dolara, otkriva RIAA.Pretplate na plaćene usluge striminga, poput Spotifaja i Epl Mjuzika, porasle su za 24 odsto, izvestila je RIAA.To čini striming dominantnim muzičkim formatom, čineći više od 85 odsto prihoda muzičke industrije.Do sada je ukupna prodaja muzičke industrije porasla za 5,6 odsto, uglavnom vođena strimingom, za ukupno 5,7 milijardi dolara samo tokom prvih šest meseci ove godine.

Svet

Amazon planira da zaposli još 100.000 radnika

Tehnološki gigant Amazon saopštio je u ponedeljak kako planira da zaposli dodatnih 100.000 radnika kako bi bili u mogućnosti da isprate zahteve onlajn kupovine, prenosi Radio Slobodna Evropa.Novi zaposleni će pomoći pri pakovanju, otpremi i sortiranju porudžbina, radeći puno ili pola radnog vremena. Amazon takođe navodi da ovaj talas zapošljavanja nije povezan sa njihovim uobičajenim zapošljavanjem tokom sezone praznika. Tokom prošlogodišnjih praznika zaposlili su dodatnih 200.000 radnika.Kako se sve više ljudi okretalo kupovini putem interneta tokom pandemije, Amazon je tokom aprila i juna zabeležio rekordni profit.Ranije ove godine morali su da angažuju dodatnih 175.000 ljudi da bi ispratili veliki broj porudžbina, a prošle nedelje su najavili da imaju dodatnih 33.000 radnih mesta na tehnološkim i administrativnim radnim mestima.Poslednja najava povećanja broja radnika odnosi se na popunjavanje slobodnih mesta u 100 novih skladišta, centara za sortiranje paketa i drugih objekata koji će biti otvoreni ovog meseca.Alis Boler Dejvis, koja nadgleda skladišta Amazona, rekla je da kompanija nudi bonus od 1.000 dolara prilikom potpisivanja ugovora u nekim delovima SAD-a gde je teško naći radnike. Početna zarada Amazona je 15 dolara na sat.

Svet

U Evropi se ponovo očekuje rast broja preminulih od COVID-19

Očekuje se da će se broj umrlih od COVID-19 u Evropi tokom oktobra i novembra uvećavati, pošto se u tom periodu predviđaju i veće stope novih zaražavanja korona virusom, upozorio je direktor evropskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Hans Kluge. Kako navodi Dojče vele (DW), više od 51.000 novih slučajeva prijavljeno je u petak na teritorijama 55 država koje evropski ogranak SZO posmatra, što je više od vrhunca zabeleženog u aprilu.Broj slučajeva naglo je porastao posebno u Španiji i Francuskoj u poslednjih par nedelja.Podaci SZO pokazuju da je do sad stopa dnevnih smrti u Evropi ostala otprilike na istom nivou od početka juna, sa oko 400 do 500 dnevnih smrti povezanih sa COVID-19.Dok je Kluge za AFP rekao da želi da pošalje pozitivnu poruku da će se pandemija "završiti u jednom trenutku," dalje navodi da se to neće nužno desiti putem vakcine."Ne znamo čak ni da li će vakcina biti efikasna u svim grupama (populacije). Trenutno dobijamo signale da će pomoći jednoj grupi, a drugoj ne", navodi Kluge i dodaje da će kraj pandemije predstavljati trenutak kada kao zajednica "naučimo da živimo sa pandemijom".Evropski ogranak Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) održava 14. i 15. septembra onlajn sastanak na kojem će 53 država članica raspravljati o merama zaštite usled pandemije koronavirusa i usaglasiti se po pitanju svoje petogodišnje strategije.Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni rekao je za DW da blok "trenutno nije pod ozbiljnim rizikom drugog talasa sa zabranama kertanja"."Za sad, mislim da ima nesigurnosti, ali ne možemo reći da ulazimo u drugi talas", kaže on.

Svet

Gotovo 80 odsto samoubistava u EU počine muškarci

Oko 48.700 ljudi u Evropskoj uniji umrlo je od samoubistva 2016. godine, što je 1 odsto svih smrti prijavljenih te godine. Gotovo 8 od 10 ovih samoubistava, odnosno 77 odsto, bilo je među muškarcima, navodi Eurostat.U proseku je bilo skoro 11 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika usled samoubistva u EU 2016. godine.Standardizovane stope smrtnosti za samoubistva su najviše u Litvaniji, a najniže na Kipru.U 2017. godini, među državama članicama EU, Litvanija je zabeležila najveću stopu samoubistava sa 26 umrlih na 100.000 stanovnika, zatim slede Slovenija sa 20 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, Letonija sa 18, a Estonija i Mađarska su obe imale 17 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.Na suprotnom kraju skale, Kipar je zabeležio najniže standardizovane stope smrtnosti od samoubistava i to samo 4 smrtna slučaja na 100.000 stanovnika, Grčka i Malta su imale 5, Italija 6 i Slovačka 7.Kada se posmatraju regionalni podaci, centralni i zapadni region Litvanije zabeležili su najvišu standardizovanu stopu smrtnosti od samoubistava sa 28 umrlih na 100.000 stanovnika. Sledio je Luksemburg i Valonija u Belgiji, sa 25 umrlih na 100.000 stanovnika, pa Južna velika nizija u Mađarskoj i Istočna Slovenija sa 23 smrtna slučaja.Sa druge strane, regioni sa najmanjim brojem smrtnih slučajeva usled samoubistva bili su Majote u Francuskoj, Kampanja u Italiji, Seuta u Španiji i Centralna Grčka. Svi oni zabeležili su samo tri smrti na 100.000 stanovnika.

Svet

SZO: Broj smrtnih slučajeva od korone u Evropi skočiće tokom naredna 2 meseca

Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu saopštila je danas da će se svakodnevna smrtnost od korona virusa u Evropi povećati u oktobru i novembru, predviđajući "oštriju" jesen, javlja portal Breaking the News.Broj novih infekcija nastavlja da raste širom kontinenta, a Francuska, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Austrija su među najjače pogođenim zemljama.Ranije je SZO rekla da je zabeležila najveći jednodnevni porast slučajeva korona virusa pošto je zabeleženo 307.930 širom sveta.

Svet

Britiš petroleum: Očekujemo ubrzan pad potražnje za naftom

Prema najnovijoj analizi Britiš petroleuma, naftu će praktično zameniti čista električna energija, a pandemija taj proces samo ubzava, prenosi Gardijan."Naša vizija o energetskoj budućnosti sveta je se promenila zbog uticaja pandemije Covid-19 i veće borbe protiv klimatskih promena. Beleži se veliki pad potražnje za naftom. Prelazak na obnovljive izvore energije mogao bi da se ubrza ako države odluče da investiraju u ekološki ekonomski oporavak od pandemije ", izjavio je Spencer Dale, glavni ekonomista u Britiš petroleumu.Najnovije analize te kompanije, ukazuju da je rekordna potražnja za naftom možda već dostigla svoj vrhunac i da se suočava sa najvećim padom u poslednjih nekoliko decenija.Dodaje se da se potražnja za naftom možda nikada neće u potpunosti oporaviti od uticaja pandemije koronavirusa, a i tak pad potražnje mogao bi da dostigne rekorde.Prema tim procenama, naftu će zameniti čista električna energija koju proizvode vetroelektrane, hidroelektrane i solarni paneli.Razlog za to vidi se u činjenici da je rast proizvodnje obnovljive energije obara sve dosadašnje rekrode. CENE NAFTE PADAJU UPRKOS DOGOVORU O REKORDNOM SMANJENJU PROIZVOVNJE Potražnja nafte je inače svoj vrhunac dostigla prošle godine, a za narednih 30 godina, navode se tri moguća scenarija.U jednom od njih, koji ne predviđa ubrzanje borbe protiv klimatskih promena, potražnja za naftom ostaje slična kao 2019, sve do pada 2035. Izveštaj je inače potvrdio upozorenje nezavisnih eksperata, da će pandemija pokrenuti pad potražnje za naftom."Izveštaj će nam pomoći da bolje razumemo promene na polju potražnje energije i da u narednih trideset godina razvijamo planove i postanemo kompanija koja će proizvoditi energiju koja će oslobađati minimalne količine CO2", rekao je izvršni direktor Britiš petroleuma, Bernard Lonei. Glavni deo izveštaja govori o padu potražnje za naftom u iznosu od 55 odsto do 2050. godine.On je u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom koji ograničava rast globalnog zagrevanja na 2 stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije.Drugi deo izveštaja, u kojem se namerava ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa, predviđa pad potražnje za naftom za 80 procenata u istom tom periodu.Britiš petroleum je u avgustu najavio da će osam puta povećati investicije u čistu energiju do 2025. i deset puta do 2030.Istovremeno planira samanjenje proizvodnje fosilnih goriva za 40 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Svet

Evropska unija najavljuje regulaciju i oporezivanje kriptovaluta

Na neformalnom sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja u Berlinu sa ministrima finansija država članica EU razgovarano je o efikasnom i poštenom oporezivanju i izazovima koje predstavlja digitalizacija 21. veka, piše portal Seebiz.Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Holandija od Evropske komisije zahtevaju stroža pravila za kriptovalute, poput Fejsbukovog projekta Libra, rekao je nemački ministar financija Olaf Šolc na marginama neformalnog sastanka. Naglasio je da oni zadržavaju pravo zabrane takvih valuta."Postoji jednostavan princip: samo centralna banka, Evropska centralna banka, može imati dozvolu za izdavanje valuta", citirala je Šolca nemačka novinska agencija dpa.On je naglasio da projekt Libra ne bi smeo ugroziti ovaj princip. Prema njegovim rečima, pet zemalja je vrlo zabrinuto i čeka predloge Evropske komisije u vezi s jasnim pravilima, koja bi poseban naglasak stavila na prevenciju terorizma i pranje novca.Kritike Libre i sličnih projekata od samog početka su dolazile od vlada, centralnih banaka, regulatora i supervizora finansijskog sistema, kao i od tehnoloških stručnjaka iz celog sveta. Među najglasnijim vladama su Francuska, Nemačka i Italija, koje su prošle jeseni najavile mere za blokiranje Libre.Strahovi nekih zemalja od pranja novca su neutemeljeni. Nekoliko studija otkriva da su najveći problem na ovom području tradicionalne fiat valute. Nedavno istraživanje međunarodnog međubankarskog sistema SWIFT takođe je pokazalo da je uloga kriptovaluta u pranju novca često preterana.Analitičari pišu da je pranje novca i dalje jedan od najozbiljnijih problema globalnog finansijskog sistema. Samo u Sjedinjenim Državama, prema UN, fiat valute peru između 800 milijardi i 2 biliona dolara godišnje. Kriptovalute zauzimaju izuzetno mali udeo ovog "tržišta"."Otkriveni slučajevi pranja novca uz pomoć kriptovaluta ostaju relativno mali u poređenju sa obimom pranja novca tradicionalnim metodama", ističe se u studiji.Prema SWIFT-u, kriptovalute retko peru čak i novac stečen sajber napadima i iznudama. Tradicionalne metode, kao što su gotovinske firme ili trgovina drogom, češće se koriste.Očekuje se da će Brisel ovog meseca predstaviti predloge za regulaciju kriptovaluta.

Svet

Orakl pobedio u nadmetanju za TikTok, još nije poznato šta tačno dobija

Kineska kompanija Bajtdens (ByteDance) obavestila je Majkrosoft da neće prodati američki deo poslovanja svoje aplikacije TikTok, već da će stupiti u partnerstvo sa korporacijom Orakl, javlja Rojters."Uvereni smo da je naš predlog bio dobar za korisnike TikToka i da bi zaštitio interesa nacionalne bezbednosti. Da bismo to uradili, napravili bismo značajne promene kako bismo osigurali da usluga ispunjava najviše standarde sigurnosti, privatnosti... i borbe protiv dezinformacija", saopštio je Majkrosoft.Neimenovani Rojtersovi izvori navode da je kineski tehnološki gigant dogovorio partnerstvo sa Oraklom, kako bi izbegla zabranu poslovanja u SAD.Vol strit džurnal, pozivajući se na sopstvene izvore, javlja da je Orakl zapravo dogovorio otkup TikTokovog poslovanja u Sjedinjenim Državama, ali napominje da dogovor "verovatno neće imati oblik klasične (direktne) prodaje".S druge strane, kineska državna televizija CGTN javila je rano jutros da Bajtdens neće prodati kod svoje aplikacije ni Oraklu ni Majkrosoftu, kao ni drugim američkim firmama.Orakl će početi da upravlja podacima TikTokovih korisnika u SAD, a između dve firme i dalje teku pregovori o o preuzimanju udela u američkom poslovanju TikToka.Predsednik SAD Donald Tramp dao je prošlog meseca kompaniji Bajtdens rok da proda ili obustavi operacije u Americi ili da se suoči sa zabranom poslovanja.

Svet

U Evropi radi više od 6,1 milion softverskih stručnjaka

U evropskim državama je 2019. godine radilo više od 6,1 miliona programera, a samo tokom te godine broj programera porastao je za oko 400.000, prema podacima istraživanja o stanju evropske tehnologije (State of European Tech) objavljenom povodom Međunarodnog dana programera, piše portal Euractiv.Srpska IT industrija izdvaja se po tome što žene čine između 15 i 20 odsto softverskih inženjera.Filip Gort iz beogradske kancelarije digitalne agencije Namics, navodi da ne postoje tačni podaci o broju programera na srpskom IT tržištu, ali da je, prema poslednjoj analizi "State of European Tech", Srbija rangirana u grupi država koje imaju do 85.000 programera."Prilikom interpretacije ovog istraživanja treba uzeti u obzir da nije istaknuto koja je metodologija korišćena zbog čega bi, za preciznije podatke o broju programera, trebalo pogledati i druge analize. Na primer, Statistički godišnjak Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je u Srbiji oko 64.000 ljudi zaposleno u sektoru informisanja i komunikacija, ali treba imati na umu da tu ne govorimo samo o programerima", napominje Gort.Osim po nivou znanja, veštinama i ekspertizi programera, srpska IT industrija izdvaja se i po broju žena softverskih inženjera, navodi se u saopštenju agencije Namics. Prema proceni Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija procenat žena u srpskom IT sektoru je između 15 i 20 odsto.Analiza "State of European Tech" pokazuje da je broj programera u državama Evrope porastao za oko 400.000 tokom samo jedne godine, a tome u prilog ide i podatak evropske agencije za statistiku Eurostat da se evropska IT industrija razvija pet puta brže neko ostatak ekonomije u Evropi.Međunarodni dan programera ustanovljen je 2009. u Rusiji gde je i zvanično priznat kao praznik. Od tada se obeležava svakog 256. dana u godini zato što broj 256 označava količinu različitih vrednosti koje se mogu predstaviti 8-bitnim bajtom (najmanjom jedinicom za predstavljanje podataka na računaru).Međunarodni dan programera obeležava se 12. septembra u prestupnoj, a 13. septembra u prostoj godini.

Svet

Egipat: Otkrivene mumije na lokalitetu blizu Stepenaste piramide

U Egiptu je otkrivena misteriozna kolekcija kovčega za koje se smatra da sadrže ljudske mumije stare više od 2500 godina, prenosi CNN."Trinaest zapečaćenih kovčega, koji su pronađeni naslagani jedan na drugi u bunaru dubokom skoro 12 metara, toliko su dobro očuvani da su originalni detaljni dizajni i boje jasno vidljivi", saopštilo je egipatsko Ministarstvo turizma i starina.Očekuje se da će arheolozi u drevnom nalazištu Sakari, koje se nalazi oko 20 milja južno od Kaira, poznatom po Stepensatoj piramidi, narednih dana pronaći još otkrića na tom mestu.Za tu piramidu se inače veruje da je najstarija na svetu.Ono što ove sarkofage čini posebnim je činjenica da su hiljadama godina ostali netaknuti i da su još zapečaćeni.Egipatsko Ministarstvo turizma i antikviteta saopštilo je da su sarkofazi pronađeni u grobnici koja se nalazi oko 11 metara ispod zemlje i da su bili naslagani jedni na druge. Tako su dobro očuvani da se na nekim još nalazi obojeni deo drveta, au grobnici su pronađene i tri zapečaćene niše. Ministar Kaled Al-Anani rekao je da se u ovoj grobnici verojatno nalazi još sarkofaga, navode agencije.Naučnici smatraju da je Sakara bila nekropola u Memfisu, prestonici drevnog Egipta.Egipćani su tokom 3000 godina tamo sahranjivali svoje mrtve. Na tom području nisu samo sahranjeni plemići, već i građani srednje ili radničke klase.Imena i identitete sahranjenih Egipćana tek treba otkriti, s obzirom na to da se arheološka iskopavanja nastavljaju.

Svet

Kina zabranila domaćim medijima da izveštavaju o filmu „Mulan“

Kineske vlasti tražile su od tamošnjih medijskih kuća da ne pokrivaju izlazak Diznijevog igranog fila Mulan, u uredbi izdatoj usled međunarodne kontroverze oko veze filma snimanog u Sinkjangu, piše Rojters (Reuters).Tri anonimna izvora rekla su za Rojters da su primili obaveštenje o zabrani, a dva su navela da je direktivu uputila Kineska administracije za sajber-prostor.U samoj uredbi nije naveden razlog, ali izvori veruju da je zbog veze filma sa kontroverzom oko Sinkjanga.Film je delimično snimljen u Sinkjangu, a produkcija se zahvalila tamošnjim vlastima, zbog čega su mnogi na društvenim mrežama tražili bojkot filma.Ugnjetavanje etničkih Ujgura i drugih muslimana u Sinkjangu kritikovalo je više međunarodnih organizacij, Sjedinjene Amerike Države, kao i aktivisti za ljudska prava.Film, baziran na kineskoj narodnoj priči, napravljen je sa fokusom sve važnije kinesko tržište.Film je već bio bojkotovan zbog toga što je glavna glumica javno podržala hongkonšku policiju i njihovu reakciju prema demonstrantima u Hongkongu.Međutim, prepolovljeni kapaciteti bioskopa usled mera zaštite protiv koronavirusa već su ograničili prihode od filma, još pre nego što je izdata uredba po kojoj se zabranjuje medijsko praćenje filma.Usled pandemije film je, umesto u bioskopima, na mnogim tržištima izašao na Diznijevom striming servisu, gde se može gledati za dodatnih 30 dolara na već plaćenu mesečnu pretplatu.

Svet

Mafija u Bugarskoj otima preduzeća i ekološke poslove

Mafija u Bugarskoj nastoji da prigrabi sve poslove koji se finansiraju iz evropskih fondova, uključujući i one koji se tiču ekologije, piše portal Politico.Predsenik Bugarske Rumen Radev, koji je na strani demonstranata, sprečio je da tajkuni poput Ahmeda Dogana i medijskog mogula Deljana Pevskog koriste državne službenike za lično obezbeđenje i optužio ih da su kidnapovali pravosudni sistem.Tom njegovom istupu prethodio je nalog glavnog tužioca Geševa koji je izdao nalog za hapšenje dvojice predsednikovih pomoćnika.Demonstranti su, uvidevši da je Gešev prešao crvenu liniju, izašli na ulice devetog jula.Premijer Borisov se našao u nevolji i priklonio se oligarsima, koji su se kasnije odrekli usluga agenata državne bezbednosti.Borisov je takođe morao da spreči oligarha Dogana da koristi crnomorsku elektranu za lično bogaćenje.U Bugarskoj je ponekad i sama policija je katkad učestvovala u trvenjima oligarha.U dva slučaja, privrednici tvrde da im je pravosuđe zapretilo uskraćivanjem lečenja njihovih rođaka ukoliko ne prilože imovinske garancije.OSAM PATULJAKA I DESET MALIH CRNACAU restoranu Osam patuljaka koji se nalazi u Sofiji, održao se sastanak koji je, kako piše Politico, najbolje pokazao glavne boljke bugarske nacije.Bugarski Fond za borbu protiv korupcije, objavio je priču o tome kako su tužioci pomagali jednom inženjeru da otme kompaniju za proizvodnju lifotva, pretnjom vlasniku tog restorana. Ponovo je bila reč o parama iz EU fondova, za prokjekte u cilju postizanja energetske efikasnosti.Direktor kompanije za proizvodnju lifotva, imenovao je Pevskog kao pokretača iznude, ali je on preko svojih medija, takve optužbe označio kao fantaziju. Tužilac Gešev je najavio da će slučaj "Lift" istražiti nepristrasno, ali mnogi sumnjaju u te njegove namere.On je tada zajedljivo odgovorio da će ispitati svaki slučaj, bilo da se radi o, kako je rekao „Osam patuljaka, deset malih crnaca ili bilo kojim drugim komičnim likovima“. Javnos sa druge strane sumnja da će slučaj biti detaljno istražen. Ljudi iz bugarskog pravosuđa se inače predstavljaju kao dobri momci koji štite skromne starije Bugare od kriminalaca tvrdnjom da postoji zlokobna vojska oligarha koji govore laži o njima. Krvoproliće među bugarskom mafijom utihnulo je inače nakon ranih dvehiljaditih, a posle priključenja EU 2007. godine, Brisel je trebalo da nametne sudski nadzor, dok su neki mafijaški oligarski pokušali da legalno posluju.Napori EU da se sprovede sudska reforma kasnije su pali u vodu, pa nijedan političar ili mafijaški kum nije osuđen.

Svet

OECD: Zatvaranje škola zbog korone koštaće privredu hiljade milijardi

Zatvaranje škola i fakulteta zbog pandemije koronavirusa moglo bi da globalni bruto domaći proizvod do kraja 21. veka smanji ukupno za 1,5 odsto, što bi samo američku ekonomiju koštalo 15 biliona (hiljada milijardi) dolara, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).Ta organizacija procenjuje da će enormni troškovi biti posledica gubitka znanja i veština, neophodnih za jačanje produktivnosti, a najviše zbog privremene obustave fakultetske nastave.OECD naglašava da te procene zaračunavaju samo kako trenutna školska/akademska godina utiče na ekonomiju i da pretpostavlja da će se učenici vratiti u regularan obrazovni sistem već od ove godine, odnosno da će biti pogođena samo jedna generacija učenika ili studenata,U suprotnom, ako obrazovne institucije ponovo zatvore svoja vrata, ukupna cena po globalnu privredu biće eksponencijalno veći.Širom OECD-a i drugih partnerskih zemalja zatvaranja škola i fakulteta trajalo je između 7 i 19 nedelja."Ova kriza je razotkrila mnoge nedostatke i nejednakosti u našim obrazovnim sistemima, od pristupa širokopojasnoj mreži i računarima potrebnim za obrazovanje na mreži... pa sve do neusklađenosti između resursa i potreba. Učenici iz privilegovanih sredina, uz podršku roditelja i željni i sposobni za učenje, mogli su da se nađu alternativne mogućnosti za učenje. Oni iz siromašnijih sredina često su ostali isključeni (iz obrazovnog sistema) kad su im se škole zatvorile", navodi se u istraživanju.

Svet

Mafija povezana sa komunističkim špijunima glavni razlog protesta u Bugarskoj

Već dva meseca Bugari protestuju protiv mafijske oligarhije koja je okupirala državne institucije, pravosuđe, medije i službe bezbednosti, piše portal Politico.Građani Bugarske koji protestuju zahtevaju ostavku predsednika vlade Bojka Borisova i Glavnog tužioca The Cap-a (Policajca) Ivana Geševa.Mnogi Bugari su besni jer je budućnost njihove dece dovedena u pitanje u zemlji koja je označena kao najsiromašnija u Evropskoj uniji i gde je mafija iznad zakona.Prema nedavnim istraživanjima, 80 odsto Bugara smatra da je korupcija široko rasprostranjena, a više od 70 procenata čvrsto podržava proteste.Bure baruta u Bugarskoj zapalio je sedmog jula  Hristo Ivanov, bivši ministar pravde i šef antikorupcijske partije Da Bugarska. On je na jednoj plažu na Crnom moru, uživo pred kamerama pokazao kako Ahmed Dogan, počasni predsednik Etničke turske stranke u Bugarskoj i nekadašnji agent iz sovjetske ere protivpravno zauzima javno zemljište za svoju palatu i pristanište i ilegalno koristi državne agente kao svoje čuvare.Protesti su postali žešći prošle nedelje kada se policija sukobila sa građanima tokom takozvanog “velikog nacionalnog ustanka”.Kako piše Politico, današnji oligarsi i mafija u Bugarskoj vode poreklo od špijunske službe iz doba komunizma koja je sticala moć u krvavim kriminalnim obračunima tokom devedesetih godina.Tada je Broj 1 u mafiji bio Ilija Pavlov, rvač i bivši agent državne bezbednosti, koji je vodio konglomerat zvani Multigrup i koji je ubijen iz snajpera 2003. godine.U ovoj priči on se ponovo pominje jer su ljudi iz tajne policije koji pripadaju njegovoj generaciji i dalje jako moćni.Bojko Borisov takođe ima pedigre “tvrdog momka” jer je bio karate šampion i telohranitelj bivšeg komunističkog diktatora Bugarske Todora Živkova.Istaknuti mafijaš optužio ga je da je povezan sa reketiranjem zvanom SIC, ali je on to odlučno porekao, predstavljajući se kao glavni razarač korupcije. PREDSEDNIK NA STRANI NARODADemonstranti i predsednik države Rumen Radev, međutim, vide Borisova kao glavnog pokretača mafije.Aktuelna korupcionaška kriza delimično potiče iz činjenice da su sada oslobođeni straha od strožijeg kažnjavanja EU sve drskiji oligarhijski kraljevi vraćaju taktikama iz devedesetih u želji da dominiraju bugarskom ekonomijom. Jedan od glavnih razloga koji je izveo demonstrante na ulice je i taj da EU neprekidno ulaže novac u tu zemlju a da veći deo tih para završi u rukama mafije.Pri tome, Unija ne zahteva veću vladavinu zakona.Brisel i Berlin, nisu kritikovali Borisova koji je ključni saveznik nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednice Evropske komisije Ursule von der Leien u Evropskoj narodnoj stranci desnog centra.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.