Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nemačku industrijsku proizvodnju očekuje blag oporavak

Nemačka industrija očekuje blago povećanje proizvodnje tokom narednih meseci. Kako navodi Nemački institut za ekonomska istraživanja ifo, indeks proizvodnje u tom sektoru povećan je na 15,4 poena u avgustu sa nivoa od 14,3 poena u julu.Proizvođači mašinerije i opreme očekuju povećanje proizvodnje po prvi put posle više od godinu dana. Indikator u tom sektoru povećan je na 3 poena, sa nivoa od minus 12 poena u julu.Očekivanja u proizvodnji i obradi metala takođe su pozitivna po prvi put u skoro dve godine, sa povećanjem na 5 poena sa minus 11 poena u julu.Dok proizvođači motornih vozila i dalje očekuju povećanu proizvodnju, indikator pokazuje blago smanjenje sa 49 poena u julu na 48.U hemijskim i farmaceutskim industrijama vrednosti indikatora ostale su nepromenjene, sa 19 i 22 poena.Međutim, kod proizvođača obuće i proizvoda od kože još uvek nema oporavka. Njihov indeks proizvodnje drastično je opao na minus 56 poena, u odnosu na minus 19 poena u julu.Nemačka Federalna statistička kancelarija objaviće svoje julske podatke o industrijskoj proizvodnji u ponedeljak.

Svet

Grčka želi da ojača odbrambeni sektor kako rastu tenzije sa Turskom

Grčka planira da nabavi oružje, pojača svoje vojno osoblje i obnovi odbrambenu industriju, zbog sve jačih tenzija sa NATO saveznikom Turskom oko energetskih resursa u istočnom Mediteranu, saopštio je danas portparol grčke vlade, piše agencija Rojters."Razgovaramo sa saveznicima o jačanju naših oružanih snaga", rekao je portparol vlade Stelios Petsas novinarima, dodajući da će premijer Kiriakos Mitsotakis izneti svoje planove kasnije ove nedelje.Zvaničnik grčke vlade rekao je prošle nedelje da Grčka pregovara sa Francuskom i drugim zemljama oko nabavke borbenih aviona. Mitsotakis će se u četvrtak sastati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na Korzici, pre samita lidera Južne Evrope (MED 7), i razgovaraće o tom pitanju, rekao je Petsas. Francusko predsedništvo nije potvrdilo sastanak.Tenzije između Turske i Grčke su porasle prošlog meseca nakon što je Ankara poslala istraživački brod u sporne vode u regionu, u pratnji ratnih brodova, nekoliko dana nakon što je Grčka potpisala pomorski sporazum sa Egiptom što je naljutilo Tursku.Grčki konzervativni lider razgovarao je o najnovijim zaokretima u nizu sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, koji predsedava samitima lidera EU. Mišel će posetiti Atinu 15. septembra, rekao je Petsas.

Svet

EU: Tehnološki gigantu su pobednici u pandemiji i trebalo bi da plate više poreza

SAD i Evropska unija se ne slažu oko oporezivanja kompanija kao što su Epl, Alfabet i Amazon, a prema rečima evropskog komesar za ekonomiju i oporezivanje Paola Đentilonija, tehnološki giganti su „pobednici“ ove pandemije i trebalo bi da plate „fer“ porez u Evropskoj uniji, piše CNBC.„To je veliki problem“, rekao je Đentiloni na Forumu Evropske kuće Ambroseti, priznajući poteškoće u prevazilaženju razlika sa Sjedinjenim Američkim Državama.Bivši italijanski premijer dodao je da više nije moguće „prihvatiti ideju da ti giganti, pobednici krize, ne plaćaju fer porez u Evropi“.Evropska komisija je 2018. godine predložila digitalni porez od 3 odsto, tvrdeći da je poreski sistem potrebno ažurirati kako bi se prilagodio digitalnom dobu.Bela kuća su usprotivila tom predlogu rekavši da je digitalni porez nepravedan jer nesrazmerno utiče na američke firme.Evropska komisija je rekla da digitalne kompanije u proseku plaćaju efektivnu poresku stopu od 9,5 odsto, u poređenju sa 23,2 odsto koliko plaćaju tradicionalna preduzeća.Međutim, tokom pandemije tehnološki giganti postali su još veći, jer se mnogi potrošači oslanjaju na ove kompanije za rad na daljinu, kupovinu i održavanje socijalnih veza.„Divovi digitalnih platformi su stvarni pobednici ove krize, sa ekonomskog stanovišta“, dodao je Đentiloni.U međuvremenu, vladama je očajnički potrebno dodatno finansiranje, a nametanje novih poreza jedan je od ključnih načina da se to postigne.U tom kontekstu, EU želi da predloži novi digitalni porez 2021. ukoliko se pregovori na nivou OECD sruše do kraja godine.„Ako ne budemo imali pristojne rezultate na globalnom nivou, Evropska komisija će izaći sledeće godine sa sopstvenim predlogom“, rekao je Đentiloni.Sjedinjene Američke Države povukle su se iz razgovora u junu, što je izazvalo sumnju u bilo kakav izvodljiv napredak ove godine.Đentiloni je rekao da je bilo napretka na tehničkom nivou, ali predstojeći predsednički izbori u SAD-u utiču na taj proces.

Svet

Prihod od turizma u EU opao za 75 odsto

Svi sektori koji se ubrajaju u uslužni sektor u Evropskoj uniji doživeli su u junu ove godine drastično smanjenje od 16,4 odsto u poređenju sa februarom, usled ekonomske krize izazvane pandemijom koronavirusa, piše Eurostat. Očekivano, turistički sektor je najviše opao, za 75 odsto.Najveći udar unutar sektora doživele su putničke agencije i tur-operatori, sa padom poslovanja od 83,6 odsto, zatim vazdušni saobraćaj sa 73,8 odsto, usluge smeštaja sa 66,4 odsto i restorani sa 38,4 odsto.Međutim, usled ponovnog otvaranja restorana i sličnih objekata, primetni su znaci oporavka u junu u odnosu na april.Restorani i usluge smeštaja imale su najveći oporavak u odnosu na april, dok je sektor vazdušnog saobraćaja doživeo blago povećanje.Putničke agencije i tur-operatori ostali su na istom nivou u junu kao u aprilu.Sektor usluga smeštaja u Evropskoj uniji vredeo je 79 milijardi evra u 2017. godini, dok je sektor restorana imao vrednost od 96,4 milijarde evra.

Svet

Holandska vlada ulaže 20 milijardi evra u fond za ekonomski rast

Holandska vlada je danas saopštila da će uložiti 20 milijardi evra u narednih pet godina kako bi ojačala svoju ekonomiju i bolje je zaštitila od budućih recesija, piše Rojters.Vlada je rekla da će novac biti stavljen u namenski fond za investicije u obrazovanje, infrastrukturu i projekte istraživanja i razvoja.Očekuje se da će holandska ekonomija 2020. godine opadati najbržom stopom do sada zabeleženom u toj zemlji, jer su mere protiv širenja pandemije osakatile proizvodnju i izvoz i povećale nezaposlenost na najviši nivo u poslednjih nekoliko godina, kaže holandska centralna banka.Peta najveća ekonomija evrozone smanjiće se za 6,4 odsto ove godine, prema proceni holandske centralne banke.Holandija je zabeležila 74.787 slučajeva zaraze, a od toga je 6.243 njih bilo sa smrtnim ishodom.

Svet

Kako se poštuju epidemiološke mere u Australiji

Predsednik Vlade Australije izjavio da u Melburnu sledi ograničenje mera zaštite, ali će grad biti zaključan do kraja sledećeg meseca, prenosi list Danas.Premijer Australije Viktorija Danijel Endrus najavio je nakon jučerašnjih protesta zbog zaključavanja Melburna da će grad ipak ostati zaključan do 26. oktobra.Policija je inače optužila jednog demonstranta za napad na policajca koji je dobio posekotine po glavi, kao i da je još sedam ljudi optuženo za kršenje ograničenja.Na protestu u Svetilištu sećanja i Albert Parku okupilo se oko 200 građana.Policija je novačano kaznila više od 160 demonstranata zbog kršenja mera zaključavanja ili nenošenja maski.„Uprkos svim upozorenjima, bilo je razočaravajuće gledati kako pojedinci protestuju u gradu, rizkujući živote Viktorijanaca“, navodi se u saopštenju policije.Zdravstvene vlasti su saopštile danas da je država Viktoria zabeležila 63 novoraražena i pet smrtnih slučajeva.Od posledica korona virusa u Australiji je ukupno umrlo 753 ljudi, a od toga 666 je u Viktoriji.Premijer Danijel Endrus rekao je da će od 13. septembra noćni policijski čas početi sat kasnije u 21 i trajati do 5 izutra.Ljudi koji žive sami moći će navedu prijatelja ili člana porodice koji može da ih poseti, a biće dozvoljena dva sata svakodnevnog vežbanja, odlazak u park ili čitanje knjige na plaži.On je rekao da bi se dalja ograničenja mogla ublažiti od 28. septembra, a vlada će razmotriti ukidanje policijskog časa u potpunosti od 26. oktobra.ŽIVOT POD KORONOM: MELBURN, AUSTRALIJA

Svet

Nemačka: Ukinuta obaveza nošenja maske u školama

Od 1. septembra u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji više nema obeze nošenja maske tokom školskih časova. Ta odluka izazvala je oštro negodovanje među đacima, roditeljima i nastavnicima, piše Dojče vele.Ministarka obrazovanja Ivon Gebauer tvrdi da je početak škole bio uspešan i da zato propisi mogu da se ublaže. Međutim, mnogi kritikuju tu odluku.„Zastrašujuće je koliko je Ministarstvo obrazovanja Severne Rajne Vestfalije lakomisleno. Čime opravdavaju ukidanje obaveze nošenja maske?“, napisala je na Tviteru Maike Finern, predsednica sindikata prosvetnih radnika te pokrajine.Opozicija optužuje pokrajinsku vladu da nema plan, jer nije predložila nikakve dalje zaštitne mere. S druge strane, ministarka Gebauer uverava javnost da je taj korak moguć zato što je broj infekcija od početka školske godine u padu. I tvrdi da „ovu odluku podržava veliki deo stanovništva.“Gotovo 98 odsto škola u Severnoj Rajni Vestfaliji trenutno nastavu drži u školama, a ne onlajn. Samo tri škole potpuno su zatvorene.Držanje udaljenosti od metar i po u učionicama gotovo nemoguće. Mnogi, uključujući i predsednika Udruženja učitelja Hajnc-Petera Majdingera, zato smatraju da je potrebno nositi masku na času. „To je žrtva koju moramo da podnesemo, bar privremeno, kako bismo sprečili drugi talas zaraze“, izjavio je Majdinger.Pojedine škole odlučile su da zadrže obavezu nošenja maske.

Svet

Prljave igre u belom sportu: Povećan broj krivičnih istraga u tenisu

Interpol napominje da su sportski mečevi sa manjim brojem učesnika, kao što je to slčučaj u tenisu, još lakša meta za kriminalce, piše u izveštaju te organizacije za borbu protiv kriminala.Istrage koje su prijavljene Europolu ukazuju da činjenicu da je su manipulacije bile zastupljene u gotovo 500 teniskih mečeva u periodu između 2014. i 2018. godine.Ipak, taj broj se odnosi samo na one mečeve koji su bili predmet istrage, pa se pretpostavlja da je prava cifra znatno veća. Krivične istrage sumnjivih teniskih mečeva prijavljenih Europolu iz država članica EU znatno su se povećale u poslednjih nekoliko godina.Tu spadaju Futures mečevi Međunarodne teniske federacije (ITF) i Turniri čelendžera Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP), koji se održavaju u EU i ostalim zemljama. Nedozvoljena korist se postiže tako što se uplati veliki broj manjih iznosa na više teniskih mečeva nižih kategorija koji se ne snimaju kamerama.Na njima se nagrade kreću između pet i deset hiljada dolara, pa je tenisere lakše potkupiti.Ovaj način klađenja funkcioniše tako što se napravi mnogo naloga za klađenje uz pomoć pravih, ukradenih i izmišljenih identiteta. Dobit je velika, rizik mali, način nezakonit, a evidentno je i da je veliki broj evroazijskih kriminalnih grupa aktivan u tim kombinacijama.Nameštanje konačnog rezultata meča, kao i lakše, ali i dalje vrlo isplativi oblici nameštanja odnose se na manipulaciju setova (npr. klađenje na jedan set, na igru). Takođe primenjuju se razni načini klađenja, pre meča i tokom igre.U svakom slučaju kriminalci povećavaju dobit eksploatacijom azijskih i evropskih kladionica, a sve više se koristi onlajn klađenje u odnosu na gotovinske uplate.U cilju zaštite manipulacija na teritoriji EU koriste se Virtuelne privatne mreže (VPN) kako bi se sakrile prave IP adrese korisnika naloga.Od ostalih tehnika koriste se dvostruko klađenje, klađenje na više ili manje mečeva, na jedan set, na kvote mečeva, na sledeći poen.U igri je i klađenje na mečeve u kojima će pobediti igrač koji na kraju znatno zaostaje za rivalom.U tenisu se koriste presretači koji šalju informacije o događajima na meču nekoliko sekundi pre sudijskog snimanja bodova, što omogućava dodatno vreme za klađenje. U nekim slučajevima sudije deluju u dogovoru sa prevarantima.U izveštaju Europola dodaje se i da se otkriva sve više kombinacija po kojima se nameštaju teniski mečevi, što je doprinelo većoj pažnji policije, kladioničara i drugih ključnih aktera u određenom sportu.

Svet

Nameštanje fudbalskih utakmica preselilo se u niže lige

Mešanje međunarodnih organizovanih kriminalnih grupa u sport podrazumeva razna krivična dela, a najzastupljenije je nameštanje utakmica i pranje novca, piše u najnovijem izveštaju Europola.Najviše su pogođeni fudbal i tenis, ali iskustvo govori i da su drugi profesionalni sportovi izloženi organizovanom kriminalu, poput košarke, rukometa, odbiojke na pesku, hokeja na ledu.Fudbal i dalje predstavlja sport koji je naviše ugrožen od strane međunarodnih organizovanih kriminalnih grupa.Razlozi leže u njegovoj popularnosti, velikom novcu koji se obrće u tom sportu i u kladionicama.Većina istraga koje sprovodi Europol se inače odnosi na fudbal.Novac koji se na godišnjem nivou vrti u kladionicama ako se imaju u vidu prognoze u svim sportovima iznosi 1,69 biliona evra, dok u fudbalu ta cifra iznosi 895 milijardi evra.Sumnja se da se u svetu namešta nešto manje od 1 odsto fudbalskih utakmica godišnje.Prema organizaciji UEFA, korupcija u sportu predstavlja veliki izazov za evropski fudbal, posebno u manjim ligama i generalno u manjim zemljama.U tom kontekstu, UEFA  svedoči manjem broju sumnjivih utakmica u određenim evroazijskim, kavkaskim i mediteranskih zemljama.Istovremeno, broj prijavljenih sumnjivih fudbalskih utakmica porastao je u zemljama koje se graniče sa tim oblastima.Ovde treba imati u vidu da su sumnjive stvari prijavljene i da to nužno ne znači da su nepravilnosti popravljene.Nadovezujući se na te podatke, UEFA ne smatra da je nameštanje utakmica u padu, već da su se te sumnjive aktivnosti preselile u niže lige koje se manje kontrolišu.Prema istom tumačenju, ranjivije lige sa takozvanim „visokim rizikom“ više ne učestvuju u klađenjima, a takve aktivnosti je i teže uočiti.Podaci ukazuju da su sindikati za nameštanje utakmica uspostavili organizaciju, u kojoj igrači ili sudije mogu lako da se aktiviraju i po potrebi preprave izveštaje o utakmicama.To se navodi zbog činjenice da je UEFA u nekim zemljama primetila naknadno smanjenje broja sumnjivih utakmica.Kriminalci inače češće angažuju igrače koji u nekom timu imaju određenu ulogu, kao što su golmani, defanzivci ili kapiteni, a nekda treneri, menadžeri klubova, direktori i agenti.Naglašava se da zajednički prelazak nekog trenera i igrača iz jednog u drugi klub, mogu da budu naznaka da pripadaju grupi koja učestvuje u nameštanju utakmica.Tada se pristupa prikupljanju obaveštasjnih podataka ključnih za istragu.

Svet

Belgija besplatnim kartama za železnicu podstiče domaći turizam

Belgijska vlada planira da pomogne domaćem turizmu tako što će svim svojim građanima omogućiti da u se narednih pola godine dva puta mesečno besplatno voze železnicom do više od 500 destinacija širom zemlje, piše portal Euractiv.Inicijativa "Halo Belgijo" nudi stanovnicima te zemlje mogućnost da od oktobra ove, pa do marta 2021. godine koriste 12 besplatnih vožnji železnicom, a vlada očekuje da će to udahnuti život teško pogođenom domaćem turizmu i podstaći ekonomiju.Aplikacija putem koje građani mogu da se prijave za besplatne karte počela je da radi početkom septembra, posle nekoliko meseci odlaganja zbog nesuglasica između vlade i nacionalne železničke kompanije SNCB.Pogodnost će moći da koriste svi građani stariji od 12 godina sa prebivalištem u Belgiji i odnosiće se na železničke linije u zemlji, ali neće važiti za vozove velike brzine, dok će za međunarodna putovanja putnici morati da doplate, kao i za sve vožnje ka briselskom međunarodnom aerodromu Zaventem.Prvobitno planiran za leto, projekat je odložen za septembar zbog primedbi nacionalnog železničkog prevoznika SNCB da nije bio u dovoljnoj meri konsultovan o inicijativi, ali i strahovanja vlade da bi u letnjim mesecima moglo da dođe do masovnog putovanja građana na belgijsku obalu i stvaranja gužvi.Kada je u junu prvi put objavljena ideja da se pokrene takva akcija, direktorka SNCB Sofi Ditordoar je upozorila da "način kako je odluka doneta...bez ikakvih konsultacija, nameće ozbiljna pitanja", vezana za sanitarne uslove i troškove.Pravo na besplatne vožnje železnicom ima oko devet miliona stanovnika Belgije, i oni imaju rok do kraja septemba da se prijave za povlasticu.

Svet

Nemačka prikupila 6,5 milijardi evra od prvih zelenih obveznica

Prva nemačka zelena obveznica naišla je na dobru tražnju investitora i Nemačka finansijska agencija je saopštila da je od desetogodišnje obveznice prikupljeno 6,5 milijardi evra nakon što su investitori pokazali interesovanje za više od 33 milijarde, piše Euractiv.Zamenik nemačkog ministra finansija Jerg Kukis rekao je da je izdavanjem prvih državnih zelenih obveznica napravljen važan korak prema značajno ojačanoj ulozi Nemačke kao lokacije za održivo finansiranje.Zelene obveznice su "tvin obveznice", izdate uz konvencionalne državne obveznice sa sličnim rokom dospeća i stopom povraćaja. Te vrednosne hartije imaju jedistvenu osobinu da investitori mogu da ih zamene za druge, identične konvencionalne obveznice.Nemačka želi da postane ključni igrač u ekološkom finansiranju. Ta zemlja je 2019. najavila zelene obveznice za drugu polovinu 2020, u sklopu borbe protiv promena klime.Berlin planira da do 2023. potroši 54 milijarde evra u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje poreza na ugljenik kako bi se do 2030. emisija gasova sa efektima staklene bašte smanjila za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine."Nemačka se sprema za sveobuhvatne strukurne promene na putu do održive ekonomije koja ne utiče nepovoljno na klimu", saopšteno je iz Agencije. "To neće doprineti samo borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine, već će i povećati ukupnu inovativnu snagu i konkurentnost zemlje", dodaje se.Nemačka se nada da će u 2020, uz drugu planiranu emisiju, prikupiti 11 milijardi evra od zelenih obveznica.Francuska je takođe u poslednje tri godine emitovala zelene obveznice u vrednosti od oko 27 milijardi evra.

Svet

Ublažene mere za ulazak u Crnu Goru iz zemalja regiona

Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti odlučilo je da ublaži uslove ulaska u Crnu Goru državljana zemalja regiona, kao i crnogorskih državljana koji na kratko putuju u neku od država iz susedstva, prenosi Radio Slobodna Evropa.U Crnu Goru je moguć ulazak bez dodatnih uslova za stanovnike zemalja sa "zelene liste“, dok stanovnici država sa "žute liste“ mogu ući u Crnu Goru uz negativan testa koji je izdat od registrovane laboratorije i koji nije stariji od 30 dana.Uslov je da lice nije u periodu od 15 dana pred ulazak u Crnu Goru boravilo u nekoj od država sa "crvene liste“"odnosno u nekoj od zemalja iz kojih nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru", saopšteno je iz Vlade Crne Gore.Olakšan je ulazak državljana Crne Gore i stranaca stalno ili privremeno nastanjenih u Crnoj Gori iz država regiona u slučaju da su u tim državama boravili do 48 sati.Tim licima se po povratku u Crnu Goru propisuje mera zdravstvenog nadzora koja podrazumeva slobodno kretanje, ali svakodnevno praćenje simptoma i javljanje nadležnom lekaru do isteka rešenja koje po povratku izdaje sanitarna inspekcija.

Svet

Raste uticaj organizovanog kriminala na sport i klađenje

Umešanost organizovanih kriminalnih grupa u sport i sportsko klađenje je u porastu, a takmičenja se zloupotrebljavaju ne samo zbog zarade, već i zbog pranja novca, navodi se u analizi koju je objavio Interpol.Obzirom da se vrednost globalnog tržišta sportskog klađenja procenjuje na 1,6 biliona (hiljada milijardi) evra, korupcija u sportu i nameštanje utakmica ne predstavlja isključivo problem za etiku u sportu."Ova oblast kriminala privlači grupe mafijaškog tipa, kao što su italijanske, albanske, jermenske i azijske grupe", navodi Interpol, a dodaje da je svaki oblik kriminala vezan za sport "izrazito transnacionalan".Dodaje se da organizovane kriminalne grupe uključene u sportsku korupciju imaju višeslojnu strukturu sa "specifičnim ulogama, zadacima i odgovornostima"."(Bande) sa sedištem u Evropi i azijski kriminalni sindikati mogu da sarađuju u različitim šemama ili da deluju samostalno. Čini se da je fudbal jedan od ciljanih sportova zbog svoje popularnosti i veoma bogatog tržišta klađenja. Međutim, veruje se da su u to uključeni i drugi profesionalni sportovi (poput tenisa, košarke i drugih)", navodi se u izveštaju.Međunarodna policijska organizacija kaže i da je sportska korupcija u tenisu, posebno takmičenja na nižem nivou, oblast koja "sve više zabrinjava"."Europol je samo povremeno prijavljivao nameštanje utakmica u vezi zbog (zarade na) klađenju, međutim ova vrsta manipulisanja se takođe u velikoj meri dešava i ne treba je potcenjivati... U (ovakvim) šemama, nameštanje utakmica je obično organizovano odvojeno od klađenja", naglašava Interpol.Godišnji prihod od kriminala od nameštanja utakmica u vezi sa klađenjem procenjuje se na 120 miliona evra.Pranje novca može vršiti putem onlajn klađenja, bilo iskorišćavanjem običnih operatora ili preuzimanjem direktnog vlasništva nad kladionicama, a kriminalci onda drugim grupama mogu ponuditi svoje usluge i prati i tuđi prljavi novac kroz svoje kladionice.Stvarni obim nameštanja mečeva povezanih sa sportom i dalje ostaje nerazjašnjen, zbog čega je neophodno javno-privatno partnerstvo za rešavanje ovog problema, naglasili su u Interpolu."Ovaj pristup zahteva neophodno uključivanje svih relevantnih aktera... poput sudskih vlasti, sportskih organizacija, regulatornih i drugih javnih tela, kladionica, kao i privatnih kompanija koje pružaju usluge praćenja i provere klađenja", navodi se u izveštaju.

Svet

Američki sud: Program masovnog nadzora na koji je ukazao Snouden bio je nezakonit

Sedam godina nakon što je bivši zaposleni Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden ukazao na masovni nadzor telefonskih zapisa Amerikanaca, apelacioni sud je utvrdio da je program bio nezakonit i da američki obaveštajni lideri koji su ga javno branili nisu govorili istinu, javlja agencija Rojters.U presudi donetoj juče, Američki apelacioni sud rekao je da je operacija koja je tajno prikupljala milione američkih telefonskih zapisa kršila Zakon o nadzoru spoljne obaveštajne službe i da je bila neustavna.Snouden, koji je pobegao u Rusiju nakon otkrivanja ove operacije 2013. godine i još uvek se suočava sa američkim optužbama za špijunažu, rekao je na Tviteru da je presuda potvrda njegove odluke da izađe u javnost sa dokazima o domaćoj operaciji prisluškivanja Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA).„Nikada nisam zamišljao da ću doživeti da naši sudovi osude aktivnosti NSA kao nezakonite“, napisao je Snouden.Najviši obaveštajni zvaničnici javno su insistirali na tome da NSA nikada svesno nije prikupljala informacije o Amerikancima. Nakon što je program otkriven, američki zvaničnici su se vratili argumentu da je špijuniranje odigralo presudnu ulogu u borbi protiv domaćeg terorizma.

Svet

GSK i Sanofi započinju testiranje vakcine protiv koronavirusa na ljudima

GSK i Sanofi, koji su među najvećim proizvođačima vakcina, trebalo bi da započnu testiranje svoje vakcine protiv korone na ljudima u SAD-u, nakon obećavajućih rezultata u ranim fazama istraživanja, piše britanski Gardijan.Ova dva poizvođača započela su saradnju u aprilu ove godine, kako bi zajedničkim trudom proizveli što efikasniju vakcinu.Vakcina kombinuje postojeću tehnologiju koju Sanofi koristi za pravljenje vakcine protiv gripa, zajedno sa dodatkom iz GSK, poznatim kao adjuvant ili pomoćno sredstvo, koje može da se meša s vakcinom da bi izazvalo jaču imunološku reakciju.Kompanije su saopštile da je kliničko ispitivanje, koje uključuje 440 zdravih odraslih osoba u SAD, osmišljeno da proceni sigurnost, podnošljivost i imunološki odgovor vakcine, i nada se da će prvi rezultati biti dobijeni početkom decembra 2020. godine.Ispitivanje faze 3 moglo bi početi pre kraja godine, što bi podrazumevalo davanje vakcine hiljadama ljudi, a ukoliko to uspešno prođe, GSK i Sanofi tražiće regulatorno odobrenje u prvoj polovini 2021. godine.Zajedno, dve farmaceutske kompanije imaju najveće kapacitete za proizvodnju vakcina, a plan im je da do 2021. godine imaju milijardu doza.Prema Tomasu Triumfu, globalnom šefu Sanofija, početak kliničke studije bio je “važan korak” ka potencijalnoj vakcini koja bi mogla da pomogne u pobedi nad pandemijom.Dve kompanije su u julu najavile planove da saradjuju sa američkom vladom za proizvodnju 100 miliona doza vakcina, uz opciju da vlada nabavi do 500 miliona dodatnih doza u budućnosti.Britanska vlada se dogovorila da će kupiti do 60 miliona doza vakcina.

Svet

Fejsbuk će ipak blokirati političke oglase u nedelji pred izbore u Americi

Tehnološki gigant Fejsbuk saopštio je da će krajem oktobra, pred predsedničke izbore u Americi, blokirati nove političke oglase, između ostalih mera, kako bi smanjio širenje dezinformacija i sprečio bilo kakvo mešanje političara, piše Njujork tajms.Fejsbuk je danas saopštio da planira da uvede niz promena kako bi ograničio dezinformisanje birača i sprečio mešanje predsednika Trampa i drugih političara.Društvena mreža rekla je da planira da zabrani bilo koji novi politički oglas na svom sajtu u nedelji pre izbora. Fejsbuk će takođe ojačati mere protiv objava na platformi koje pokušavaju da odvrate ljude od glasanja. Nakon izbora, blokiraće pokušaje bilo kog kandidata da tvrdi lažnu pobedu preusmeravanjem korisnika na tačne informacije o rezultatima.„Ovi izbori neće biti uobičajeni za nas“, napisao je Mark Zakerberg, izvršni direktor Fejsbuka, u objavi. Rekao je da je zabrinut zbog izazova sa kojima bi se ljudi mogli suočiti prilikom glasanja tokom pandemije i kako bi brojanje glasova moglo trajati danima ili nedeljama, što bi potencijalno moglo dovesti do novih nemira. Kao rezultat toga, rekao je da „svi imamo odgovornost da zaštitimo svoju demokratiju“.Fejsbuk je postao ključno bojno polje, kako za kampanje Trampa, tako i Bajdena. Trampova kampanja prikazivala je oglase na ovoj društvenoj mreži koji sadrže lažne optužbe za korupciju u vezi sa Bajdenom. Kampanja Bajdena kritikovala je Fejsbuk jer dozvoljava laži, istovremeno trošeći milione dolara za kupovinu oglasa na platformi kako bi privukla birače.Društvena mreža nastoji da spreči zloupotrebu. Konkretno, kompanija iz Silicijumske doline želi da izbegne ponavljanje 2016. godine, kada su Rusi koristili platformu da utiču na američko biračko telo deljenjem objava koje promovišu Trampa.Nakon što su dokazi o ruskom mešanju putem Fejsbuka postali neosporivi, Zakerberg je potrošio milijarde dolara za zaštitu društvene mreže, unajmio hiljade radnika fokusiranih na sigurnost platforme i sarađivao sa obaveštajnim agencijama i drugim tehnološkim kompanijama kako bi zaštitio Fejsbuk od stranog mešanja.Uprkos tome, fejsbuk se i dalje suočava sa kritikama jer su domaće dezinformacije o ovogodišnjim izborima rasle. Zakerberg je tada odbio da ukloni veći deo tih lažnih informacija, rekavši da Fejsbuk podržava slobodu govora. Mnogi zaposleni u kompaniji usprotivili su se toj poziciji.Pored ograničenog oglašavanja, Fejsbuk je rekao da će na vrhu Njuz fida (News Feed) postaviti ono što naziva svojim informativnim centrom za glasanje, središte za pronalaženje tačnih informacija o tome kako se registrovati za glasanje, i kada i gde to učiniti.Kompanija je takođe rekla da će ograničiti broj ljudi kojima korisnici mogu da prosleđuju poruke u svojoj aplikaciji Mesindžer (Messenger) na najviše pet ljudi, u odnosu na više od 150 koliko je to bilo ranije.Širenje dezinformacija putem privatnih komunikacionih kanala mnogo je teži problem za rešavanje nego na javnim društvenim mrežama, jer su privatne poruke skrivene. Ograničavanje prosleđivanja poruka moglo bi usporiti to širenje.„Potrebni su zajednički napori svih nas, političkih partija i kandidata, izbornih vlasti, medija i društvenih mreža, a na kraju i glasača, kako bismo ispunili svoje odgovornosti“, rekao je Zakerberg.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.