Niskotarifni avio-prevoznik Wizz Air (Viz er) privremeno će obustaviti letove na svojoj jedinoj liniju do Slovenije tokom predstojeće zime, kao i osam letova iz svoje baze u Tuzli, prenosi portal Ex-YU Avia...
Federalni budžet Sjedinjenih Američkih Država imaće deficit od 3,3 biliona dolara ove godine, što predstavlja trostruko uvećanje u odnosu na 2019. godinu, a očekuje se da će javni dug premašiti...
Svetska banka je obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja nakon što je pronašla „nepravilnosti“ u svojim podacima koje su mogle uticati na rangiranje nekih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Kinu, piše Fajnenšal tajms.Prema indeksu lakoće poslovanja Svetske banke, koji Svetska banka izračunava za praćenje regulacije poslovnog okruženja i zaštitu imovinskih prava, zemlje kao što su Rusija, Kina, Saudijska Arabija i Uzbekistan naglo su porasle u nedavnim izveštajima. Godišnji izveštaj „Doing Business“, u kojem se nalazi rang lista zemalja bazirana na indeksu lakoće poslovanja, pokrenut 2002. godine, postao je uticajni globalni pokazatelj za procenu poslovnog okruženja i relativne konkurentnosti zemalja.Zemlja koja napreduje na rang listi ima tendenciju da podstakne direktne strane investicije.Međutim, prema saopštenju Svetske banke, u izveštajima za 2018. i 2020. godinu utvrđeno je nekoliko nepravilnosti.„Podaci iz poslednjih pet godina moraju se sistematski pregledati, dok se nepravilnosti ne isprave neće biti novog izveštaja“, rekla je banka.Bolje rangiranje Saudijske Arabije, Kine i Azerbejdžana posebno je primetno. Saudijska Arabija popela se sa 92. na 62. mesto, iako postoje snažne sumnje da se pravni okvir za osnivanje preduzeća toliko značajno poboljšao. Isto se može reći i za druge dve zemlje.Kina je takođe bila među 10 najboljih poboljšanih poslovnih okruženja u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.Ali integritet podataka nije bio jedini problem sa rangiranjem zemalja na ovaj način, prema Karlosu Lopezu, profesoru ekonomije na Univerzitetu u Kejp Taunu i bivšem šefu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Afriku.„Fokus na investitore mami zemlje da smanje poreze ili olakšaju regulativu, iako bi, makroekonomski, pravi potez bio upravo suprotan. Vlade se takmiče za direktne strane investicije, a investitori uživaju visok rang u indeksu lakoće poslovanja“, zaključuje Lopez.Ove rang liste bile su kritikovane i ranije, Vivek Morti i Arul Džejson sa Indijskog instituta za menadžment u Bangaloru tvrde da rangiranje ne može da obuhvati stvarne troškove poslovanja u zemljama sa velikim neorganizovanim sektorom.Srbija se nalazi na 44. mestu na globalnom indeksu lakoće poslovanja.
Ukupna trgovinska robna razmena Crne Gore od početka godine do kraja jula iznosila je 1,4 milijarde evra, što predstavlja pad od 17,8 odsto, najnoviji su podaci Monstata.Crnogorski zavod za statistiku navodi da je izvozeno robe vrednosti 200 miliona evra, a da je uvoz bio 1,22 milijardi evra, što znači da je trgovinski deficit za prvih sedam meseci premašio milijardu evra.U odnosu na isti period prošle godine, izvoz je manji za 12,5 odsto, a uvoz manji za 18,7 odsto.Trgovinska razmena je do marta bila na istom nivou kao i prethodne godine, a zatim je usledio veliki pad usled pojave pandemije koronavirusa.Tokom zdravstvene krize, na pad trgovinske razmene uticalo je i smanjenje privrednih aktivnosti, uvođenja zabrane rada u pojedinim delatnostima, ograničenja u saobraćaju, kao i drastičan pad turizma.Najveću trgovinsku razmenu u ovom periodu Crna Gora je imala sa Srbijom, koja je vredela 285 miliona evra, što čini 20 odsto ukupne nacionalne trgovinske razmene. U istom periodu prošle godine razmena sa Srbijom vredela je 343 miliona evra.Uvoz robe iz Srbije iznosio je 236 miliona evra, dok je Crna Gora u Srbiju izvezla robu u vrednosti od 50 miliona evra, što je četvrtina njenog ukupnog izvoza.Smanjen je uvoz naftnih derivata i goriva sa prošlogodišnjih 117 na 63 miliona evra, a struje sa 38 na 26 miliona evra.Uvoz hrane smanjen je sa 266 na 231 milion evra, a pića sa 40 na 28 miliona evra, dok je izvoz duvana porastao sa 1,3 na 1,8 miliona evra.Zbog smanjenja građevinskih aktivnosti, naročito na auto-putu, pao je uvoz gvožđa i čelika sa 49 na 33 miliona, nemetalnih minerala sa 77 na 59 miliona i ostalih metala sa 66 na 57 miliona evra.Uoči pandemije povećan je jedino uvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda sa 60 na 69 miliona evra, dok je izvoz istih takođe povećan sa 12,8 na 13,6 miliona.
Nova uredba Zakona o državljanstvu koja je stupila na snagu 1. septembra 2020. godine omogućava potomcima žrtava nacističkog režima da po olakšanoj proceduri steknu austrijsko državljanstvo. Oni nisu u obavezi da se odreknu drugog državljanstva ni da obezbede potvrdu o prebivalištu u Austriji, piše portal Schengenvisainfo.Austrijski ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer izjavio je da je usvajanje ovog akta rezultat mnogih bolnih godina suočavanja s prošlošću. Prema Nehameru, posle 1945. godine pitanje raseljenih austrijskih građana tokom nacističkog režima bilo je jedno od glavnih poglavlja u austrijskoj istoriji.Ministar Nehamer objasnio je da je prilika da potomci nacističkih žrtava dobiju austrijsko državljanstvo znak dubokog poštovanja prema žrtvama i članovima njihovih porodica.Do sada je postojalo olakšano sticanje državljanstva prijemom samo za one koji su napustili Austriju do 9. maja 1945. godine, što je produženo do 15. maja 1955. godine.Pokrajina Beč se od početka godine priprema za novu uredbu. Bečko Magistratsko odeljenje za državljanstvo i imigraciju osnovalo je novi sektor i zaposlilo 40 službenika, istoričara i pravnika čiji je zadatak da brzo i profesionalno sprovode uredbu. Svi zaposleni su prošli odgovarajuću obuku.
Prema novom zakonu u Francuskoj, od danas su maske obavezne u svim zajedničkim i zatvorenim prostorima, s obzirom na to da zaraze koronom u proseku prelaze više od pet hiljada novih slučajeva dnevno, a dokazi pokazuju da je radno mesto najveći izvor prenosa, piše britanski Gardijan.Novi francuski zakon koji zahteva da gotovo svi zaposleni nose zaštitne maske na radnom mestu bio je navodno toliko težak za izradu da je konačno objavljen nešto pre 21 sat u ponedeljak uveče, manje od 12 sati pre nego što je stupio na snagu.U oblastima u kojima je virus najaktivniji, kao što je širi region Pariza, radnici mogu na kratko ukloniti maske za lice, ali samo kada postoji odobreni sistem ventilacije i ne više od jednog zaposlenog na svaka 4 kvadratna metra kancelarijskog prostora.„Jedini izuzetak za kancelarijske radnike je ako se slučajno nalazite sami u sobi ili ako imate dovoljno sreće da imate svoju zatvorenu kancelariju“, rekao je Žan-Filip, koji radi kao programer u Parizu.Lorent Pjetrazevski, francuski ministar zadužen za zdravlje i bezbednost na radu, rekao je u ponedeljak da će kompanijama i zaposlenima biti dozvoljeno nekoliko dana da obezbede poštovanje novih pravila. Nakon toga, trebalo bi da očekuju provere inspektora.
Švajcarska farmaceutska kompanija Roche potvrdila da će brzi test na korona virus lansirati krajem meseca, prenosi portal CNBC.Prema ranijoj najavi posao bi morao da se sprovede sa južnokorejskom fabrikom SD Biosensor Inc, koja već raspolaže brojnim testovima za otkrivanje virusa.Roche sa njima inače ima ugovor o distribuciji u svetu.Taj test na antigene virusa SARS-CoV-2 koji je izazvao pandemiju Covida 19, biće dostupan u zemljama koje priznaju oznaku CE, koja je obavezna za proizvode koji ulaze na tržište Europske unije.Prema saopštenju kompanije, test tačno dijagnostifikuje u više od 96 odsto zaražene pacijente, a u 99 odsto slučajeva je tačan kada pokazuje one koji nisu zaraženi. „Test služi kao početni skrining za ljude koji su bili izloženi pacijentima zaraženim SARS-CoV-2 ili okruženju gde vlada visok rizik od zaraze. Svakog meseca biće dostupno 40 miliona brzih testova. Taj kapacitet će se udvostručiti do kraja godine“, objašnjeno je u saopštenju kompanije Roche.Detalji o ceni testa nisu saopšteni, ali je poznato da ona ne zavisi od tehničke opreme u laboratorijama.Roche je test nazvao „pristupačnim“, ali nije otkrio detalje o cenama. To ne zavisi od tehničke laboratorijske opreme, rekla je kompanija, To kako se dodaje, znači da može da se koristi za brza i velika ispitivanja.Kompanija je saopštila da namarava da zatraži odobrenje za hitnu upotrebu testa u Sjedinjenim Državama, od njihoive Uprave za hranu i lekove.AMERIČKI TEST AMERIKANCIMAAmerička kompanija za medicinske uređaje Abbott Labs objavila je da je njihov novi brzi test FDA dobio hitno odobrenje prošle nedelje i koštaće oko 5 dolara.Prema odobrenju, taj test može da se koristi na pacijentima koji već imaju simtome sedam dana.Kada je stiglo odobrenje, Trampova administracija obezbedila je najmanje 150 miliona tih testova, što će uposliti sve kapacitete te kompanije do kraja 2020. godine, a vrednost posla je preko 750 miliona dolara.IZ SRBIJE NA PCR TESTIRANJE U MAĐARSKU
Amazon je uklonio dva oglasa za posao objavljena na svojoj korporativnoj veb lokaciji za zapošljavanje koji detaljno opisuju uloge „obaveštajnog analitičara“ koje su, između ostalih dužnosti, uključivale nadgledanje „pretnji organizovanjem rada“ unutar kompanije, piše portal The Verge.Oglasi koji su objavljeni pre nekoliko dana, prvi put su počeli da cirkulišu na Tviteru juče, pre nego što ih je Amazon uklonio kao odgovor na široko negodovanje na društvenim mrežama.Amazon je kasnije saopštio da oglasi nisu bili tačan prikaz pozicije.„Oglasi nisu pružali precizan i tačan opis radnog mesta, došlo je do greške i problem je sada rešen“, rekao je predstavnik Amazona u izjavi, iako Amazon nije ponudio nikakve informacije o tome kako su oglasi netačni.Oglasi su se odnosili na pozicije u Amazonovom odeljenju za globalne bezbednosne operacije, posebno u okviru Globalnog obaveštajnog programa. Jedan je bio za obaveštajnog analitičara, a drugi za višeg obaveštajnog analitičara.Uloge i dužnosti radnog mesta opisane su kao „vitalne za osiguravanje da Amazonovo rukovodstvo operacija ima pristup delotvornoj inteligenciji koja informiše donošenje odluka na globalnom nivou“. Deo tog napora, kao što je objašnjeno u oglasu, uključuje i „angažovanje i informisanje [izvršnog rukovodstva] o osetljivim temama ... uključujući pretnje organizovanjem rada protiv kompanije“.Nijedna Amazonova ugovorna, magacinska ili korporativna radna snaga nije sindikalno organizovana, a kompanija već dugo pokazuje anti-sindikalna osećanja kroz politiku i akcije preduzete protiv bivših zaposlenih.
Sjedinjene Američke Države saopštile su juče da se neće pridružiti međunarodnoj koaliciji za pronalaženje i distribuciju vakcine Covid-19 širom sveta, zato što je koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom, piše Forbes.SZO je prošle nedelje saopštila da planira da sarađuje sa proizvođačima vakcina kako bi zemljama širom sveta obezbedila jednak pristup sigurnim i efikasnim vakcinama, nakon što dobiju dozvolu i odobrenje, kao i da će 172 zemlje potencijalno učestvovati u ovom planu.Koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom ima za cilj da do kraja 2021. godine od nekoliko proizvođača vakcina kupi 2 milijarde doza i distribuira ih širom sveta.Evropska komisija je potvrdila da će donirati 400 miliona evra, a SZO je rekla da se i Nemačka pridružila paktu.Međutim Sjedinjene Američke Države ne žele da učestvuju u ovoj globalnoj koaliciji.„SAD će nastaviti da angažuje naše međunarodne partnere kako bismo osigurali pobedu nad ovim virusom, ali multilateralne organizacije na koje utiče korumpirana Svetska zdravstvena organizacija i Kina neće nas sputavati“, rekao je Džad Dir, portparol Bele kuće.Sukob između američkog predsednika i SZO traje od decembra prošle godine i pojave korona virusa, pošto Tramp smatra da SZO nije adekvatno reagovala na pandemiju.On tvrdi i da je SZO prikrivala informacije o virusu zbog pritiska Kine, pa je ovu organizaciju nazavao “kineskom marionetom”.
Ruska uticajna kampanja predstavljala se kao neprofitni medijski sajt za vesti na engleskom i arapskom pod nazivom PisData (PeaceData) i regrutovala američke novinare da pišu o unutrašnjoj politici SAD-a, kako bi ciljala levičarske glasače u toj državi, saopštio je Fejsbuk, a piše agencija Rojters.Fejsbuk je potvrdio da je kampanja povezana sa ruskom Istraživačkom internet agencijom (IRA), koja je bliska ruskoj vlasti, i koja je bila optužena da se mešala u američke izbore 2016. godine.Operacija je imala 13 Fejsbuk naloga i dve stranice, koje su se bavile javnom debatom u Americi i drugim zemljama, uključujući Veliku Britaniju i Egipat.Fejsbuk ih je u ponedeljak suspendovao zbog korišćenja lažnih identiteta i drugih oblika „koordiniranog neautentičnog ponašanja“.U međuvremenu, Tviter je takođe suspendovao pet naloga sa svoje platforme „zbog manipulacije koju pouzdano možemo pripisati ruskim družavnim učesnicima“.Istražitelji kompanije za analitiku društvenih medija Graphika proučavali su operaciju i rekli da je sajt PisData pretežno ciljao progresivne i levičarske grupe u Sjedinjenim Američkim Državama i Britaniji, ali i da su objavljivali događaje u drugim zemljama, uključujući Alžir i Egipat.Ove akcije Fejsbuka i Tvitera su rezultat saradnje sa američkim Federalnim istražnim birom (FBI), koji je upozorio ove tehnološke kompanije.Fejsbuk kaže da je operacija postigla „mali uticaj“, oko 14.000 naloga pratili su samo jednu ili više uklonjenih stranica. Stranica na engleskom jeziku ima oko 200 pratilaca.
Mađarska je nedavno ponovo zatvorila svoje granice zbog pandemije, a Evropska komisija upozorila je mađarsku vladu da ne sme doći do bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti i ponovila značaj „integriteta šengenskog prostora“, piše agencija Beta.Evropski komesar za pravosudje Didije Rejnders saopštio je na svom Tviter nalogu da je poslao pismo upozorenja mađarskoj vladi.Mađarska je predvidela izuzetke od zabrane ulaska na svoju teritoriju, posebno za gradjane zemalja Višegradske grupe (Češka, Slovačka i Poljska) sa negativnim testom na korona virus."Danas (komesarka za unutrašnje poslove) Ilva Johanson i ja šaljemo pismo madjarskoj vladi kojim podsećamo na značaj (zaštite) integriteta šengenskog prostora i na primenu nediskriminatorskih mera na granicama prema svim gradjanima i stanovnicima EU", naveo je komesar Rejnders."Svaka mera koja ne poštuje ove osnovne principe evropskog prava moraće, naravno, biti odmah povučena", naveo je on i najavio da će evropski komesari razgovarati sa madjarskim vlastima kako bi dobili "više informacija".Ne sme biti bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti medju evropskim gradjanima, rekao je novinarima portparol Komisije Kristijan Vigand.
Fejsbuk je zapretio da bi mogao da ukine mogućnost deljenja vesti u Ausraliji, nakon što je ta država najavila da bi tehnološke kompanije morale da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Društvena mreža je saopštila da bi "nerado australijskim izdavačima i građanima mogla da ukine mogućnost da na Fejsbuku i Instagramu podele lokalnih i međunarodnih vesti"."Ovo nije naš prvi izbor, već poslednji. Ali to je jedini način da se spreči ishod koji prkosi logici i koji će povrediti, a ne pomoći, australijskom medijskom sektoru na duže staze", naveo je regionalni direktor Fejsbuka u pisanoj izjavi.Međutim Vlada Australije je ponovila da spornu odluku neće povući."Australija donosi zakone koji štite nacionalne interese. Ne odgovaramo na prinude niti pretnje, bez obzira odakle dolaze", rekao je ministar finansija te zemlje Džoš Frajdenberg.Predloženi zakon, koji bi mogao biti usvojen u parlamentu do kraja godine, sadrži klauzulu za sprečavanje diskriminacije protiv australijskih medijskih kuća, gde će prekršaji koštati Fejsbuk do 10 odsto prihoda ostvarenih u Australiji.Ta zemlja pretpostavlja da Fejsbuk najviše profitira u odnosima sa izdavačima", što ta kompanija negira.Tehnološki gigant navodi da od vesti ostvaruje zanemarljiv procenat prihoda i da one predstavljaju mali deo onoga što korisnici vide na njihovim platformama, a da je ona pomogla medijima da dobiju milijarde pregleda.Rod Sims, predsednik australijskog regulatornog tela ACCC, rekao je za Fajnenšel Tajms da bi Fejsbuk i Gugl, ako ne budu plaćali naknadu, morati da uklone sve međunarodne vesti sa svojih platoformi, ne samo australijske.U suprotnom, suočiće se sa kaznama, što bi imalo ogroman uticaj na oba servisa."To znači da bi morali masovno da uklanjamo globalni sadržaj kako ne bi bio vidljiv australijancima, morali bi da uklanjamo sve strane novine, blogere, Jutjub reportere, ali takođe i sportske reportaže, diskusije o globalnim zdravstvenim pitanjima, tvitove o trenutnim događajima i bukvalno beskrajni niz drugih sadržaja sa izvora širom sveta,” naveo je Gugl na blogu.Fejsbuk nije precizirao kako će tačno sprečiti deljenje medijskog sadržaja u Australiji, govoreći da će uskoro u javnost izaći sa svojom odlukom.
-615x345.jpg.webp)
Zaposleni koji moraju da se samoizoliraju zbog koronavirusa, a nisu u mogućnosti da rade od kuće, moraće da rade i do dodatnih tri sata dnevno nakon što se vrate na svoje radno mesto da nadoknade izgubljeno vreme, prema odredbi koja se očekuje da bude uključena u nacrt zakona koji će vlada podneti Parlamentu, piše portal Ekathimerini.Tačnije, zaposleni koji budu u karantinu sedam ili 14 dana, kako zahteva Nacionalna organizacija za javno zdravlje, kako bi zaštitili sebe i svoje kolege od moguće izloženosti koronavirusu, normalno će primati platu, a poslodavac će takođe pokriti njihove doprinose za socijalno osiguranje.Međutim, na kraju prinudnog odsustva sa posla, zaposleni će morati da nadoknade gubitak radnih sati radeći dodatna tri sata dnevno.Dodatni rad neće biti nagrađen kao prekovremeni rad, ali moraju se poštovati odgovarajuće odredbe o radnom zakonu o ograničenju radnog vremena.Prema Ministarstvu rada, novo pravilo je deo paketa hitnih mera za tržište rada, koje je patilo od uticaja koronavirusa.Druga odredba nacrta zakona odnosi se na odsustvo za zaposlene roditelje koji se zaraze virusom. Troškove odsustva sufinansiraće poslodavac i država. Biće potrebno lekarsko uverenje koje će odrediti koliko ovo odsustvo treba da traje.
Makedonija planira da porez na dohodak za zaposlene u IT sektoru svede na nulu do 2023. godine, piše portal startit.Prema novom predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije, cilj im je da ekonomija postane konkurentnija, kroz domaće i strane investicije, a poseban akcenat se stavlja na razvoj inovacija. Vlada ulaže napore da, do kraja svog mandata 2024. godine, dovede godišnji rast na četiri procenta, a deo tih napora će značajno uticati i na IT sektor.Kroz izmenu poreske politike, za ovaj sektor će važiti drugačiji uslovi. Plan je da porez sa dosadašnjih 10 odsto, sledeće godine bude smanjen na pet, a u 2021. na tri procenta i da konačno 2023. godine bude potpuno ukinut. Digitalizacija je suštinski proces da bi ekonomija postala efikasnija, a kvalitet života porastao, piše u predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije.Ekonomska politika biće usmerena na razvoj inovacija i ulaganja u tehnološki razvoj, jer Vlada u tome vidi šansu za željenu transformaciju ekonomije.Do kraja 2020. godine biće završen proces analize i preporuka za dalje jačanje Fonda za inovacije i tehnološki razvoj. Cilj je da Severna Makedonija postane regionalni akcelerator za novoosnovana preduzeća, pre svega startape, pošto se naglasak stavlja na mogućnost brzog rasta. Ideja im je da nakon prvih šest meseci taj regionalni akcelerator otvore i za zemlje zapadnog Balkana.
U prvoj polovini godine banke u Hrvatskoj postigle su bruto dobit od 263 miliona evra, što je skoro duplo manje u odnosu na isti period prošle godine, objavila je Hrvatska narodna banka, prenosi portal Index.„Budući da će privreda ove godine snažno pasti i banke će osetiti posledice toga, u smislu smanjenja prihoda, smanjene dobiti, a neke će imati i gubitke“, stoji u saopštenju. Dodaje se međutim, da su banke vrlo dobro kapitalizovane.„Naše najveće, sistemski važne banke imaju oko 7,5 postotnih bodova viška kapitala u odnosu na regulatorne zahteve, a druge banke oko tri odsto više kapitala. Tako da su sposobne da podnesu udarac pada rezultata u ovoj godini“, poručio je nedavno guverner HNB-a Boris Vujčić. Podaci se odnose na dan 30. jun i obuhvataju 20 banaka, od kojih je 16 poslovalo sa dobiti.Najveću dobit u prvi šest meseci ove godine imala je Zagrebačka banka, sa oko 10 miliona evra, što je za oko 42 posto manje nego u istom razdoblju prošle godine. Zatim sledi banka PBZ sa bruto dobiti od 6,3 miliona evra, odnosno 43,6 posto manje nego lane. Bruto dobit OTP banke u Hrvatskoj pala je za 18 odsto i iznosi 4,5 miliona evra. Četvrta po dobiti je najveća banka u većinskom državnom vlasništvu Hrvatska poštanska banka, beleži najmanji pad dobiti, za 10,6 posto odnosno 1,8 miliona evra. Veliki pad zabeležila je Erste&Steiermaerkische bank, za čak 70 odsto, a među onima koje beleže gubitke su i Imex banka, J&T banka, Sberbank i Samoborska banka.
Novim zakonom je planirano da do 2038. godine prestanu sa radom poslednje termoelektrane na ugalj u Nemačkoj, a nadleži organi će početi sa distribucijom 40 milijardi evra namenjenih za sprovođenje tranzicij...
Amazon je od Federalne uprave za avijaciju (FAA) dobio dozvolu za upravljanje flotom bespilotnih letelica koje će koristiti za dostavljanje robe potrošačima, piše CNBC.Za Amazon ovo predstavlja važan korak ka pokretanju usluge Prime Air, odnosno isporuke bespilotnim letelicama, što bi u budućnosti trebalo dodatno da ubrza isporuku pošiljaka za predmete kupljene na Amazonu.Prva ispitivanja bespilotnih letelica započeli su 2013. godine, a odobrenje FAA-a za isporuku vazduhom zatraženo je prošle godine, fokusirajući se prvenstveno na isporuku malih i lakih paketa u oblastima sa malom gustinom naseljenosti, a sada kada imaju potrebne dozvole, mogu se u potpunosti posvetiti daljim testiranjima.Dobijanju te dozvole prethodilo je sveobuhvatno testiranje, detaljni dokazi o sigurnosti isporuke dronovima i demonstracija same tehnologije inspektorima. Njihovi dronovi se trenutno intenzivno ispituju, ali proći će neko vreme dok dronovi ne postanu uobičajeni način isporuke.Potpredsednik Prime Air-a Dejvid Karbon rekao je da će nastaviti da razvija i dalje usavršava tehnologiju u budućnosti sa ciljem potpune integracije bespilotnih letelica u vazdušni prostor. Takođe je naglasio da će nastaviti razgovore sa FAA, ali i drugim regulatorima širom sveta, kako bi ispunio svoju viziju isporuke za 30 minuta.
BP planira da proda svoje sedište u centralnom Londonu, jer smanjuje radna mesta i usvaja nove metode fleksibilnog rada od kuće, piše portal Straitstimes.Naftna kompanija, koja zapošljava 6.500 kancelarijskog osoblja u Velikoj Britaniji, planira da iznajmi zgradu na Trgu Svetog Džejmsa na naredne dve godine pre nego što zauvek ode.Na taj način BP se pridružuje drugim poslodavcima koji menjaju način rada nakon što su mnogi zaposleni počeli da rade od kuće zbog pandemije. Izvršni direktor Bernard Lunni rekao je da će se kompanija imati u kombinaciju kućnih i kancelarijskih poslova.Plan pokazuje neizvesnost sa kojom se tržište nekretnina suočava nakon što je pandemija poslala kancelarijske radnike svojim domovima, prazneći poslovne centre širom Londona.Samo 13 procenata ljudi vratilo se u svoje kancelarije ovog meseca u Londonu, a u 63 najveća urbana centra u zemlji taj je broj iznosio 17 procenata.Zgrada, koju je BP kupio za 117 miliona funti 2001. godine, danas bi mogla koštati više od 300 miliona funti, odnosno 544 miliona američkih dolara.
Naučnici sa prestižnog MIT-a kritikovali su Maskov neurološki čip u članku objavljenjom u magazinu MIT Technology Review, rekavši da čip ne može da ispuni stvari koje je Mask obećao.Neuralink, Maskova kompanija iza ovog neurološkog čipa, rekla je da ima za cilj da "ugradi čip koji uključuje hiljade elektroda u najsloženiji ljudski organ kako bi pomogao u izlečenju neuroloških stanja poput Alchajmerove bolesti, demencije i povreda kičmene moždine.“Međutim, naučnici sa MIT-a kažu da „nijedan od ovih ciljeva nije nadohvat ruke, a malo je verovatno da će ikada biti“, navodi se u članku, nazivajući većinu medicinskih tvrdnji Neuralinka „veoma spekulativnim“.MIT je brzo istakao da je „Mask spretno izbegavao da daje rokove ili se obavezuje na rasporede“ tokom prezentacije.Neuralink nije prva kompanija koji veruje da bi implantati mozga mogli proširiti ili vratiti ljudske sposobnosti. Istraživači su počeli da stavljaju sonde u mozak paralizovanih ljudi krajem 1990-ih kako bi pokazali da im signali mogu omogućiti da pomeraju robotske ruke ili računarske kursore. A miševi sa vizuelnim implantatima zaista mogu da primete infracrvene zrake.Nadovezujući se na taj rad, Neuralink kaže da se nada da će dalje razvijati takve interfejse mozak-računar (ili BCI) do tačke kada se može instalirati u lekarskoj ordinaciji za manje od sat vremena. „Ovo zapravo funkcioniše“, rekao je Mask o ljudima koji kontrolišu računare pomoću moždanih signala.Međutim čak i četiri godine nakon formiranja, Neuralink nije pružio dokaze da može da leči depresiju, nesanicu ili desetak drugih bolesti koje je Mask spomenuo. Jedna teškoća koja je pred kompanijom je usavršavanje mikrožica koje mogu „preživeti“ u ljudskom mozgu, samo taj problem mogao bi da košta kompaniju godine.„Uprkos dugačkoj listi medicinskih aplikacija koje je Mask predstavio, Neuralink nije pokazao da je spreman da se posveti bilo kojoj od njih“, zaključuje se u članku. „Tokom događaja, kompanija nije obelodanila planove za započinjanje kliničkog ispitivanja.“
Prema novim istraživanjima, za evropske proizvođače automobila električna vozila će ostati značajno skuplja za proizvodnju najmanje još jednu deceniju, piše Fajnenšal tajms.Prema podacima koje je prikupila konsultantska kompanija Oliver Wyman, ukupni troškovi izrade kompaktnog vozila bez emisije će se smanjiti za više od 20 odsto do 2030. godine, na 16.000 evra po vozilu u proseku, ali će to svakako biti skuplje za 9 odsto u poređenju sa benzinskim ili dizel vozilima.Iako se očekuje da će cena baterije za električna vozila opasti u narednim godinama, ovo svakako predstavlja rizik za velike evropske proizvođače automobila.Evropski proizvođači automobila, suočeni sa naglim padom ukupne potražnje za njihovim proizvodima zbog pandemije, trebalo bi da predstave desetine novih električnih automobila u narednih nekoliko godina.Uprkos većim troškovima proizvodnje, električni automobili se često već prodaju za nižu cenu od vozila na benzin ili dizel u Evropi, delimično zahvaljujući velikim subvencijama u nekoliko zemalja.Ne očekuje se da će troškovi proizvodnje benzinskih ili dizel automobila puno opasti, jer će proizvođači automobila usmeriti svoje investicije na prilagođavanje proizvodnih linija za električna vozila koja takođe imaju koristi od jednostavnije strukture i manje komponenti.Kao rezultat toga, električni modeli će biti jeftiniji za proizvodnju „u nekom trenutku, a ne daleko nakon 2030. godine“, rekao je Sajmon Šurer, iz kompanije Oliver Wyman.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
