Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nemačka prikupila 6,5 milijardi evra od prvih zelenih obveznica

Prva nemačka zelena obveznica naišla je na dobru tražnju investitora i Nemačka finansijska agencija je saopštila da je od desetogodišnje obveznice prikupljeno 6,5 milijardi evra nakon što su investitori pokazali interesovanje za više od 33 milijarde, piše Euractiv.Zamenik nemačkog ministra finansija Jerg Kukis rekao je da je izdavanjem prvih državnih zelenih obveznica napravljen važan korak prema značajno ojačanoj ulozi Nemačke kao lokacije za održivo finansiranje.Zelene obveznice su "tvin obveznice", izdate uz konvencionalne državne obveznice sa sličnim rokom dospeća i stopom povraćaja. Te vrednosne hartije imaju jedistvenu osobinu da investitori mogu da ih zamene za druge, identične konvencionalne obveznice.Nemačka želi da postane ključni igrač u ekološkom finansiranju. Ta zemlja je 2019. najavila zelene obveznice za drugu polovinu 2020, u sklopu borbe protiv promena klime.Berlin planira da do 2023. potroši 54 milijarde evra u okviru klimatskog paketa koji uključuje uvođenje poreza na ugljenik kako bi se do 2030. emisija gasova sa efektima staklene bašte smanjila za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine."Nemačka se sprema za sveobuhvatne strukurne promene na putu do održive ekonomije koja ne utiče nepovoljno na klimu", saopšteno je iz Agencije. "To neće doprineti samo borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine, već će i povećati ukupnu inovativnu snagu i konkurentnost zemlje", dodaje se.Nemačka se nada da će u 2020, uz drugu planiranu emisiju, prikupiti 11 milijardi evra od zelenih obveznica.Francuska je takođe u poslednje tri godine emitovala zelene obveznice u vrednosti od oko 27 milijardi evra.

Svet

Ublažene mere za ulazak u Crnu Goru iz zemalja regiona

Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti odlučilo je da ublaži uslove ulaska u Crnu Goru državljana zemalja regiona, kao i crnogorskih državljana koji na kratko putuju u neku od država iz susedstva, prenosi Radio Slobodna Evropa.U Crnu Goru je moguć ulazak bez dodatnih uslova za stanovnike zemalja sa "zelene liste“, dok stanovnici država sa "žute liste“ mogu ući u Crnu Goru uz negativan testa koji je izdat od registrovane laboratorije i koji nije stariji od 30 dana.Uslov je da lice nije u periodu od 15 dana pred ulazak u Crnu Goru boravilo u nekoj od država sa "crvene liste“"odnosno u nekoj od zemalja iz kojih nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru", saopšteno je iz Vlade Crne Gore.Olakšan je ulazak državljana Crne Gore i stranaca stalno ili privremeno nastanjenih u Crnoj Gori iz država regiona u slučaju da su u tim državama boravili do 48 sati.Tim licima se po povratku u Crnu Goru propisuje mera zdravstvenog nadzora koja podrazumeva slobodno kretanje, ali svakodnevno praćenje simptoma i javljanje nadležnom lekaru do isteka rešenja koje po povratku izdaje sanitarna inspekcija.

Svet

Raste uticaj organizovanog kriminala na sport i klađenje

Umešanost organizovanih kriminalnih grupa u sport i sportsko klađenje je u porastu, a takmičenja se zloupotrebljavaju ne samo zbog zarade, već i zbog pranja novca, navodi se u analizi koju je objavio Interpol.Obzirom da se vrednost globalnog tržišta sportskog klađenja procenjuje na 1,6 biliona (hiljada milijardi) evra, korupcija u sportu i nameštanje utakmica ne predstavlja isključivo problem za etiku u sportu."Ova oblast kriminala privlači grupe mafijaškog tipa, kao što su italijanske, albanske, jermenske i azijske grupe", navodi Interpol, a dodaje da je svaki oblik kriminala vezan za sport "izrazito transnacionalan".Dodaje se da organizovane kriminalne grupe uključene u sportsku korupciju imaju višeslojnu strukturu sa "specifičnim ulogama, zadacima i odgovornostima"."(Bande) sa sedištem u Evropi i azijski kriminalni sindikati mogu da sarađuju u različitim šemama ili da deluju samostalno. Čini se da je fudbal jedan od ciljanih sportova zbog svoje popularnosti i veoma bogatog tržišta klađenja. Međutim, veruje se da su u to uključeni i drugi profesionalni sportovi (poput tenisa, košarke i drugih)", navodi se u izveštaju.Međunarodna policijska organizacija kaže i da je sportska korupcija u tenisu, posebno takmičenja na nižem nivou, oblast koja "sve više zabrinjava"."Europol je samo povremeno prijavljivao nameštanje utakmica u vezi zbog (zarade na) klađenju, međutim ova vrsta manipulisanja se takođe u velikoj meri dešava i ne treba je potcenjivati... U (ovakvim) šemama, nameštanje utakmica je obično organizovano odvojeno od klađenja", naglašava Interpol.Godišnji prihod od kriminala od nameštanja utakmica u vezi sa klađenjem procenjuje se na 120 miliona evra.Pranje novca može vršiti putem onlajn klađenja, bilo iskorišćavanjem običnih operatora ili preuzimanjem direktnog vlasništva nad kladionicama, a kriminalci onda drugim grupama mogu ponuditi svoje usluge i prati i tuđi prljavi novac kroz svoje kladionice.Stvarni obim nameštanja mečeva povezanih sa sportom i dalje ostaje nerazjašnjen, zbog čega je neophodno javno-privatno partnerstvo za rešavanje ovog problema, naglasili su u Interpolu."Ovaj pristup zahteva neophodno uključivanje svih relevantnih aktera... poput sudskih vlasti, sportskih organizacija, regulatornih i drugih javnih tela, kladionica, kao i privatnih kompanija koje pružaju usluge praćenja i provere klađenja", navodi se u izveštaju.

Svet

Američki sud: Program masovnog nadzora na koji je ukazao Snouden bio je nezakonit

Sedam godina nakon što je bivši zaposleni Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden ukazao na masovni nadzor telefonskih zapisa Amerikanaca, apelacioni sud je utvrdio da je program bio nezakonit i da američki obaveštajni lideri koji su ga javno branili nisu govorili istinu, javlja agencija Rojters.U presudi donetoj juče, Američki apelacioni sud rekao je da je operacija koja je tajno prikupljala milione američkih telefonskih zapisa kršila Zakon o nadzoru spoljne obaveštajne službe i da je bila neustavna.Snouden, koji je pobegao u Rusiju nakon otkrivanja ove operacije 2013. godine i još uvek se suočava sa američkim optužbama za špijunažu, rekao je na Tviteru da je presuda potvrda njegove odluke da izađe u javnost sa dokazima o domaćoj operaciji prisluškivanja Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA).„Nikada nisam zamišljao da ću doživeti da naši sudovi osude aktivnosti NSA kao nezakonite“, napisao je Snouden.Najviši obaveštajni zvaničnici javno su insistirali na tome da NSA nikada svesno nije prikupljala informacije o Amerikancima. Nakon što je program otkriven, američki zvaničnici su se vratili argumentu da je špijuniranje odigralo presudnu ulogu u borbi protiv domaćeg terorizma.

Svet

GSK i Sanofi započinju testiranje vakcine protiv koronavirusa na ljudima

GSK i Sanofi, koji su među najvećim proizvođačima vakcina, trebalo bi da započnu testiranje svoje vakcine protiv korone na ljudima u SAD-u, nakon obećavajućih rezultata u ranim fazama istraživanja, piše britanski Gardijan.Ova dva poizvođača započela su saradnju u aprilu ove godine, kako bi zajedničkim trudom proizveli što efikasniju vakcinu.Vakcina kombinuje postojeću tehnologiju koju Sanofi koristi za pravljenje vakcine protiv gripa, zajedno sa dodatkom iz GSK, poznatim kao adjuvant ili pomoćno sredstvo, koje može da se meša s vakcinom da bi izazvalo jaču imunološku reakciju.Kompanije su saopštile da je kliničko ispitivanje, koje uključuje 440 zdravih odraslih osoba u SAD, osmišljeno da proceni sigurnost, podnošljivost i imunološki odgovor vakcine, i nada se da će prvi rezultati biti dobijeni početkom decembra 2020. godine.Ispitivanje faze 3 moglo bi početi pre kraja godine, što bi podrazumevalo davanje vakcine hiljadama ljudi, a ukoliko to uspešno prođe, GSK i Sanofi tražiće regulatorno odobrenje u prvoj polovini 2021. godine.Zajedno, dve farmaceutske kompanije imaju najveće kapacitete za proizvodnju vakcina, a plan im je da do 2021. godine imaju milijardu doza.Prema Tomasu Triumfu, globalnom šefu Sanofija, početak kliničke studije bio je “važan korak” ka potencijalnoj vakcini koja bi mogla da pomogne u pobedi nad pandemijom.Dve kompanije su u julu najavile planove da saradjuju sa američkom vladom za proizvodnju 100 miliona doza vakcina, uz opciju da vlada nabavi do 500 miliona dodatnih doza u budućnosti.Britanska vlada se dogovorila da će kupiti do 60 miliona doza vakcina.

Svet

Fejsbuk će ipak blokirati političke oglase u nedelji pred izbore u Americi

Tehnološki gigant Fejsbuk saopštio je da će krajem oktobra, pred predsedničke izbore u Americi, blokirati nove političke oglase, između ostalih mera, kako bi smanjio širenje dezinformacija i sprečio bilo kakvo mešanje političara, piše Njujork tajms.Fejsbuk je danas saopštio da planira da uvede niz promena kako bi ograničio dezinformisanje birača i sprečio mešanje predsednika Trampa i drugih političara.Društvena mreža rekla je da planira da zabrani bilo koji novi politički oglas na svom sajtu u nedelji pre izbora. Fejsbuk će takođe ojačati mere protiv objava na platformi koje pokušavaju da odvrate ljude od glasanja. Nakon izbora, blokiraće pokušaje bilo kog kandidata da tvrdi lažnu pobedu preusmeravanjem korisnika na tačne informacije o rezultatima.„Ovi izbori neće biti uobičajeni za nas“, napisao je Mark Zakerberg, izvršni direktor Fejsbuka, u objavi. Rekao je da je zabrinut zbog izazova sa kojima bi se ljudi mogli suočiti prilikom glasanja tokom pandemije i kako bi brojanje glasova moglo trajati danima ili nedeljama, što bi potencijalno moglo dovesti do novih nemira. Kao rezultat toga, rekao je da „svi imamo odgovornost da zaštitimo svoju demokratiju“.Fejsbuk je postao ključno bojno polje, kako za kampanje Trampa, tako i Bajdena. Trampova kampanja prikazivala je oglase na ovoj društvenoj mreži koji sadrže lažne optužbe za korupciju u vezi sa Bajdenom. Kampanja Bajdena kritikovala je Fejsbuk jer dozvoljava laži, istovremeno trošeći milione dolara za kupovinu oglasa na platformi kako bi privukla birače.Društvena mreža nastoji da spreči zloupotrebu. Konkretno, kompanija iz Silicijumske doline želi da izbegne ponavljanje 2016. godine, kada su Rusi koristili platformu da utiču na američko biračko telo deljenjem objava koje promovišu Trampa.Nakon što su dokazi o ruskom mešanju putem Fejsbuka postali neosporivi, Zakerberg je potrošio milijarde dolara za zaštitu društvene mreže, unajmio hiljade radnika fokusiranih na sigurnost platforme i sarađivao sa obaveštajnim agencijama i drugim tehnološkim kompanijama kako bi zaštitio Fejsbuk od stranog mešanja.Uprkos tome, fejsbuk se i dalje suočava sa kritikama jer su domaće dezinformacije o ovogodišnjim izborima rasle. Zakerberg je tada odbio da ukloni veći deo tih lažnih informacija, rekavši da Fejsbuk podržava slobodu govora. Mnogi zaposleni u kompaniji usprotivili su se toj poziciji.Pored ograničenog oglašavanja, Fejsbuk je rekao da će na vrhu Njuz fida (News Feed) postaviti ono što naziva svojim informativnim centrom za glasanje, središte za pronalaženje tačnih informacija o tome kako se registrovati za glasanje, i kada i gde to učiniti.Kompanija je takođe rekla da će ograničiti broj ljudi kojima korisnici mogu da prosleđuju poruke u svojoj aplikaciji Mesindžer (Messenger) na najviše pet ljudi, u odnosu na više od 150 koliko je to bilo ranije.Širenje dezinformacija putem privatnih komunikacionih kanala mnogo je teži problem za rešavanje nego na javnim društvenim mrežama, jer su privatne poruke skrivene. Ograničavanje prosleđivanja poruka moglo bi usporiti to širenje.„Potrebni su zajednički napori svih nas, političkih partija i kandidata, izbornih vlasti, medija i društvenih mreža, a na kraju i glasača, kako bismo ispunili svoje odgovornosti“, rekao je Zakerberg.

Svet

Svetska banka ukida Doing Business listu zbog „nepravilnosti“

Svetska banka je obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja nakon što je pronašla „nepravilnosti“ u svojim podacima koje su mogle uticati na rangiranje nekih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Kinu, piše Fajnenšal tajms.Prema indeksu lakoće poslovanja Svetske banke, koji Svetska banka izračunava za praćenje regulacije poslovnog okruženja i zaštitu imovinskih prava, zemlje kao što su Rusija, Kina, Saudijska Arabija i Uzbekistan naglo su porasle u nedavnim izveštajima. Godišnji izveštaj „Doing Business“, u kojem se nalazi rang lista zemalja bazirana na indeksu lakoće poslovanja, pokrenut 2002. godine, postao je uticajni globalni pokazatelj za procenu poslovnog okruženja i relativne konkurentnosti zemalja.Zemlja koja napreduje na rang listi ima tendenciju da podstakne direktne strane investicije.Međutim, prema saopštenju Svetske banke, u izveštajima za 2018. i 2020. godinu utvrđeno je nekoliko nepravilnosti.„Podaci iz poslednjih pet godina moraju se sistematski pregledati, dok se nepravilnosti ne isprave neće biti novog izveštaja“, rekla je banka.Bolje rangiranje Saudijske Arabije, Kine i Azerbejdžana posebno je primetno. Saudijska Arabija popela se sa 92. na 62. mesto, iako postoje snažne sumnje da se pravni okvir za osnivanje preduzeća toliko značajno poboljšao. Isto se može reći i za druge dve zemlje.Kina je takođe bila među 10 najboljih poboljšanih poslovnih okruženja u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.Ali integritet podataka nije bio jedini problem sa rangiranjem zemalja na ovaj način, prema Karlosu Lopezu, profesoru ekonomije na Univerzitetu u Kejp Taunu i bivšem šefu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Afriku.„Fokus na investitore mami zemlje da smanje poreze ili olakšaju regulativu, iako bi, makroekonomski, pravi potez bio upravo suprotan.  Vlade se takmiče za direktne strane investicije, a investitori uživaju visok rang u indeksu lakoće poslovanja“, zaključuje Lopez.Ove rang liste bile su kritikovane i ranije, Vivek Morti i Arul Džejson sa Indijskog instituta za menadžment u Bangaloru tvrde da rangiranje ne može da obuhvati stvarne troškove poslovanja u zemljama sa velikim neorganizovanim sektorom.Srbija se nalazi na 44. mestu na globalnom indeksu lakoće poslovanja.

Svet

Trgovinski deficit Crne Gore premašio milijardu evra

Ukupna trgovinska robna razmena Crne Gore od početka godine do kraja jula iznosila je 1,4 milijarde evra, što predstavlja pad od 17,8 odsto, najnoviji su podaci Monstata.Crnogorski zavod za statistiku navodi da je izvozeno robe vrednosti 200 miliona evra, a da je uvoz bio 1,22 milijardi evra, što znači da je trgovinski deficit za prvih sedam meseci premašio milijardu evra.U odnosu na isti period prošle godine, izvoz je manji za 12,5 odsto, a uvoz manji za 18,7 odsto.Trgovinska razmena je do marta bila na istom nivou kao i prethodne godine, a zatim je usledio veliki pad usled pojave pandemije koronavirusa.Tokom zdravstvene krize, na pad trgovinske razmene uticalo je i smanjenje privrednih aktivnosti, uvođenja zabrane rada u pojedinim delatnostima, ograničenja u saobraćaju, kao i drastičan pad turizma.Najveću trgovinsku razmenu u ovom periodu Crna Gora je imala sa Srbijom, koja je vredela 285 miliona evra, što čini 20 odsto ukupne nacionalne trgovinske razmene. U istom periodu prošle godine razmena sa Srbijom vredela je 343 miliona evra.Uvoz robe iz Srbije iznosio je 236 miliona evra, dok je Crna Gora u Srbiju izvezla robu u vrednosti od 50 miliona evra, što je četvrtina njenog ukupnog izvoza.Smanjen je uvoz naftnih derivata i goriva sa prošlogodišnjih 117 na 63 miliona evra, a struje sa 38 na 26 miliona evra.Uvoz hrane smanjen je sa 266 na 231 milion evra, a pića sa 40 na 28 miliona evra, dok je izvoz duvana porastao sa 1,3 na 1,8 miliona evra.Zbog smanjenja građevinskih aktivnosti, naročito na auto-putu, pao je uvoz gvožđa i čelika sa 49 na 33 miliona, nemetalnih minerala sa 77 na 59 miliona i ostalih metala sa 66 na 57 miliona evra.Uoči pandemije povećan je jedino uvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda sa 60 na 69 miliona evra, dok je izvoz istih takođe povećan sa 12,8 na 13,6 miliona.

Svet

Potomci žrtava nacističkog režima dobijaju olakšice za sticanje austrijskog državljanstva

Nova uredba Zakona o državljanstvu koja je stupila na snagu 1. septembra 2020. godine omogućava potomcima žrtava nacističkog režima da po olakšanoj proceduri steknu austrijsko državljanstvo. Oni nisu u obavezi da se odreknu drugog državljanstva ni da obezbede potvrdu o prebivalištu u Austriji, piše portal Schengenvisainfo.Austrijski ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer izjavio je da je usvajanje ovog akta rezultat mnogih bolnih godina suočavanja s prošlošću. Prema Nehameru, posle 1945. godine pitanje raseljenih austrijskih građana tokom nacističkog režima bilo je jedno od glavnih poglavlja u austrijskoj istoriji.Ministar Nehamer objasnio je da je prilika da potomci nacističkih žrtava dobiju austrijsko državljanstvo znak dubokog poštovanja prema žrtvama i članovima njihovih porodica.Do sada je postojalo olakšano sticanje državljanstva prijemom samo za one koji su napustili Austriju do 9. maja 1945. godine, što je produženo do 15. maja 1955. godine.Pokrajina Beč se od početka godine priprema za novu uredbu. Bečko Magistratsko odeljenje za državljanstvo i imigraciju osnovalo je novi sektor i zaposlilo 40 službenika, istoričara i pravnika čiji je zadatak da brzo i profesionalno sprovode uredbu. Svi zaposleni su prošli odgovarajuću obuku.

Svet

Francuska: Maske obavezne u kancelarijama

Prema novom zakonu u Francuskoj, od danas su maske obavezne u svim zajedničkim i zatvorenim prostorima, s obzirom na to da zaraze koronom u proseku prelaze više od pet hiljada novih slučajeva dnevno, a dokazi pokazuju da je radno mesto najveći izvor prenosa, piše britanski Gardijan.Novi francuski zakon koji zahteva da gotovo svi zaposleni nose zaštitne maske na radnom mestu bio je navodno toliko težak za izradu da je konačno objavljen nešto pre 21 sat u ponedeljak uveče, manje od 12 sati pre nego što je stupio na snagu.U oblastima u kojima je virus najaktivniji, kao što je širi region Pariza, radnici mogu na kratko ukloniti maske za lice, ali samo kada postoji odobreni sistem ventilacije i ne više od jednog zaposlenog na svaka 4 kvadratna metra kancelarijskog prostora.„Jedini izuzetak za kancelarijske radnike je ako se slučajno nalazite sami u sobi ili ako imate dovoljno sreće da imate svoju zatvorenu kancelariju“, rekao je Žan-Filip, koji radi kao programer u Parizu.Lorent Pjetrazevski, francuski ministar zadužen za zdravlje i bezbednost na radu, rekao je u ponedeljak da će kompanijama i zaposlenima biti dozvoljeno nekoliko dana da obezbede poštovanje novih pravila. Nakon toga, trebalo bi da očekuju provere inspektora.

Svet

Test na koronu koji za 15 minuta daje rezultate biće gotov krajem septembra

Švajcarska farmaceutska kompanija Roche potvrdila da će brzi test na korona virus lansirati krajem meseca, prenosi portal CNBC.Prema ranijoj najavi posao bi morao da se sprovede sa južnokorejskom fabrikom SD Biosensor Inc, koja već raspolaže brojnim testovima za otkrivanje virusa.Roche sa njima inače ima ugovor o distribuciji u svetu.Taj test na antigene virusa SARS-CoV-2 koji je izazvao pandemiju Covida 19, biće dostupan u zemljama koje priznaju oznaku CE, koja je obavezna za proizvode koji ulaze na tržište Europske unije.Prema saopštenju kompanije, test tačno dijagnostifikuje u više od 96 odsto zaražene pacijente, a u 99 odsto slučajeva je tačan kada pokazuje one koji nisu zaraženi. „Test služi kao početni skrining za ljude koji su bili izloženi pacijentima zaraženim SARS-CoV-2 ili okruženju gde vlada visok rizik od zaraze. Svakog meseca biće dostupno 40 miliona brzih testova. Taj kapacitet će se udvostručiti do kraja godine“, objašnjeno je u saopštenju kompanije Roche.Detalji o ceni testa nisu saopšteni, ali je poznato da ona ne zavisi od tehničke opreme u laboratorijama.Roche je test nazvao „pristupačnim“, ali nije otkrio detalje o cenama. To ne zavisi od tehničke laboratorijske opreme, rekla je kompanija, To kako se dodaje, znači da može da se koristi za brza i velika ispitivanja.Kompanija je saopštila da namarava da zatraži odobrenje za hitnu upotrebu testa u Sjedinjenim Državama, od njihoive Uprave za hranu i lekove.AMERIČKI TEST AMERIKANCIMAAmerička kompanija za medicinske uređaje Abbott Labs objavila je da je njihov novi brzi test FDA dobio hitno odobrenje prošle nedelje i koštaće oko 5 dolara.Prema odobrenju, taj test može da se koristi na pacijentima koji već imaju simtome sedam dana.Kada je stiglo odobrenje, Trampova administracija obezbedila je najmanje 150 miliona tih testova, što će uposliti sve kapacitete te kompanije do kraja 2020. godine, a vrednost posla je preko 750 miliona dolara.IZ SRBIJE NA PCR TESTIRANJE U MAĐARSKU

Svet

Amazon traži analitičare za borbu protiv sindikalnog organizovanja

Amazon je uklonio dva oglasa za posao objavljena na svojoj korporativnoj veb lokaciji za zapošljavanje koji detaljno opisuju uloge „obaveštajnog analitičara“ koje su, između ostalih dužnosti, uključivale nadgledanje „pretnji organizovanjem rada“ unutar kompanije, piše portal The Verge.Oglasi koji su objavljeni pre nekoliko dana, prvi put su počeli da cirkulišu na Tviteru juče, pre nego što ih je Amazon uklonio kao odgovor na široko negodovanje na društvenim mrežama.Amazon je kasnije saopštio da oglasi nisu bili tačan prikaz pozicije.„Oglasi nisu pružali precizan i tačan opis radnog mesta, došlo je do greške i problem je sada rešen“, rekao je predstavnik Amazona u izjavi, iako Amazon nije ponudio nikakve informacije o tome kako su oglasi netačni.Oglasi su se odnosili na pozicije u Amazonovom odeljenju za globalne bezbednosne operacije, posebno u okviru Globalnog obaveštajnog programa. Jedan je bio za obaveštajnog analitičara, a drugi za višeg obaveštajnog analitičara.Uloge i dužnosti radnog mesta opisane su kao „vitalne za osiguravanje da Amazonovo rukovodstvo operacija ima pristup delotvornoj inteligenciji koja informiše donošenje odluka na globalnom nivou“. Deo tog napora, kao što je objašnjeno u oglasu, uključuje i „angažovanje i informisanje [izvršnog rukovodstva] o osetljivim temama ... uključujući pretnje organizovanjem rada protiv kompanije“.Nijedna Amazonova ugovorna, magacinska ili korporativna radna snaga nije sindikalno organizovana, a kompanija već dugo pokazuje anti-sindikalna osećanja kroz politiku i akcije preduzete protiv bivših zaposlenih. 

Svet

SAD odbijaju rad na zajedničkoj vakcini zbog sukoba sa SZO

Sjedinjene Američke Države saopštile su juče da se neće pridružiti međunarodnoj koaliciji za pronalaženje i distribuciju vakcine Covid-19 širom sveta, zato što je koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom, piše Forbes.SZO je prošle nedelje saopštila da planira da sarađuje sa proizvođačima vakcina kako bi zemljama širom sveta obezbedila jednak pristup sigurnim i efikasnim vakcinama, nakon što dobiju dozvolu i odobrenje, kao i da će 172 zemlje potencijalno učestvovati u ovom planu.Koalicija predvođena Svetskom zdravstvenom organizacijom ima za cilj da do kraja 2021. godine od nekoliko proizvođača vakcina kupi 2 milijarde doza i distribuira ih širom sveta.Evropska komisija je potvrdila da će donirati 400 miliona evra, a SZO je rekla da se i Nemačka pridružila paktu.Međutim Sjedinjene Američke Države ne žele da učestvuju u ovoj globalnoj koaliciji.„SAD će nastaviti da angažuje naše međunarodne partnere kako bismo osigurali pobedu nad ovim virusom, ali multilateralne organizacije na koje utiče korumpirana Svetska zdravstvena organizacija i Kina neće nas sputavati“, rekao je Džad Dir, portparol Bele kuće.Sukob između američkog predsednika i SZO traje od decembra prošle godine i pojave korona virusa, pošto Tramp smatra da SZO nije adekvatno reagovala na pandemiju.On tvrdi i da je SZO prikrivala informacije o virusu zbog pritiska Kine, pa je ovu organizaciju nazavao “kineskom marionetom”.

Svet

Fejsbuk: Rusi preko američkih novinara utiču na levičare

Ruska uticajna kampanja predstavljala se kao neprofitni medijski sajt za vesti na engleskom i arapskom pod nazivom PisData (PeaceData) i regrutovala američke novinare da pišu o unutrašnjoj politici SAD-a, kako bi ciljala levičarske glasače u toj državi, saopštio je Fejsbuk, a piše agencija Rojters.Fejsbuk je potvrdio da je kampanja povezana sa ruskom Istraživačkom internet agencijom (IRA), koja je bliska ruskoj vlasti, i koja je bila optužena da se mešala u američke izbore 2016. godine.Operacija je imala 13 Fejsbuk naloga i dve stranice, koje su se bavile javnom debatom u Americi i drugim zemljama, uključujući Veliku Britaniju i Egipat.Fejsbuk ih je u ponedeljak suspendovao zbog korišćenja lažnih identiteta i drugih oblika „koordiniranog neautentičnog ponašanja“.U međuvremenu, Tviter je takođe suspendovao pet naloga sa svoje platforme „zbog manipulacije koju pouzdano možemo pripisati ruskim družavnim učesnicima“.Istražitelji kompanije za analitiku društvenih medija Graphika proučavali su operaciju i rekli da je sajt PisData pretežno ciljao progresivne i levičarske grupe u Sjedinjenim Američkim Državama i Britaniji, ali i da su objavljivali događaje u drugim zemljama, uključujući Alžir i Egipat.Ove akcije Fejsbuka i Tvitera su rezultat saradnje sa američkim Federalnim istražnim birom (FBI), koji je upozorio ove tehnološke kompanije.Fejsbuk kaže da je operacija postigla „mali uticaj“, oko 14.000 naloga pratili su samo jednu ili više uklonjenih stranica. Stranica na engleskom jeziku ima oko 200 pratilaca.

Svet

Evropa upozorila Mađarsku zbog zatvaranja granica

Mađarska je nedavno ponovo zatvorila svoje granice zbog pandemije, a Evropska komisija upozorila je mađarsku vladu da ne sme doći do bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti i ponovila značaj „integriteta šengenskog prostora“, piše agencija Beta.Evropski komesar za pravosudje Didije Rejnders saopštio je na svom Tviter nalogu da je poslao pismo upozorenja mađarskoj vladi.Mađarska je predvidela izuzetke od zabrane ulaska na svoju teritoriju, posebno za gradjane zemalja Višegradske grupe (Češka, Slovačka i Poljska) sa negativnim testom na korona virus."Danas (komesarka za unutrašnje poslove) Ilva Johanson i ja šaljemo pismo madjarskoj vladi kojim podsećamo na značaj (zaštite) integriteta šengenskog prostora i na primenu nediskriminatorskih mera na granicama prema svim gradjanima i stanovnicima EU", naveo je komesar Rejnders."Svaka mera koja ne poštuje ove osnovne principe evropskog prava moraće, naravno, biti odmah povučena", naveo je on i najavio da će evropski komesari razgovarati sa madjarskim vlastima kako bi dobili "više informacija".Ne sme biti bilo kakve diskriminacije na osnovu nacionalnosti medju evropskim gradjanima, rekao je novinarima portparol Komisije Kristijan Vigand.

Svet

Fejsbuk preti da će ukinuti deljenje vesti u Australiji

Fejsbuk je zapretio da bi mogao da ukine mogućnost deljenja vesti u Ausraliji, nakon što je ta država najavila da bi tehnološke kompanije morale da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Društvena mreža je saopštila da bi "nerado australijskim izdavačima i građanima mogla da ukine mogućnost da na Fejsbuku i Instagramu podele lokalnih i međunarodnih vesti"."Ovo nije naš prvi izbor, već poslednji. Ali to je jedini način da se spreči ishod koji prkosi logici i koji će povrediti, a ne pomoći, australijskom medijskom sektoru na duže staze", naveo je regionalni direktor Fejsbuka u pisanoj izjavi.Međutim Vlada Australije je ponovila da spornu odluku neće povući."Australija donosi zakone koji štite nacionalne interese. Ne odgovaramo na prinude niti pretnje, bez obzira odakle dolaze", rekao je ministar finansija te zemlje Džoš Frajdenberg.Predloženi zakon, koji bi mogao biti usvojen u parlamentu do kraja godine, sadrži klauzulu za sprečavanje diskriminacije protiv australijskih medijskih kuća, gde će prekršaji koštati Fejsbuk do 10 odsto prihoda ostvarenih u Australiji.Ta zemlja pretpostavlja da Fejsbuk najviše profitira u odnosima sa izdavačima", što ta kompanija negira.Tehnološki gigant navodi da od vesti ostvaruje zanemarljiv procenat prihoda i da one predstavljaju mali deo onoga što korisnici vide na njihovim platformama, a da je ona pomogla medijima da dobiju milijarde pregleda.Rod Sims, predsednik australijskog regulatornog tela ACCC, rekao je za Fajnenšel Tajms da bi Fejsbuk i Gugl, ako ne budu plaćali naknadu, morati da uklone sve međunarodne vesti sa svojih platoformi, ne samo australijske.U suprotnom, suočiće se sa kaznama, što bi imalo ogroman uticaj na oba servisa."To znači da bi morali masovno da uklanjamo globalni sadržaj kako ne bi bio vidljiv australijancima, morali bi da uklanjamo sve strane novine, blogere, Jutjub reportere, ali takođe i sportske reportaže, diskusije o globalnim zdravstvenim pitanjima, tvitove o trenutnim događajima i bukvalno beskrajni niz drugih sadržaja sa izvora širom sveta,” naveo je Gugl na blogu.Fejsbuk nije precizirao kako će tačno sprečiti deljenje medijskog sadržaja u Australiji, govoreći da će uskoro u javnost izaći sa svojom odlukom.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.