Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Grčka: Radnici koji su bili u karantinu moraće da nadoknade radne sate

Zaposleni koji moraju da se samoizoliraju zbog koronavirusa, a nisu u mogućnosti da rade od kuće, moraće da rade i do dodatnih tri sata dnevno nakon što se vrate na svoje radno mesto da nadoknade izgubljeno vreme, prema odredbi koja se očekuje da bude uključena u nacrt zakona koji će vlada podneti Parlamentu, piše portal Ekathimerini.Tačnije, zaposleni koji budu u karantinu sedam ili 14 dana, kako zahteva Nacionalna organizacija za javno zdravlje, kako bi zaštitili sebe i svoje kolege od moguće izloženosti koronavirusu, normalno će primati platu, a poslodavac će takođe pokriti njihove doprinose za socijalno osiguranje.Međutim, na kraju prinudnog odsustva sa posla, zaposleni će morati da nadoknade gubitak radnih sati radeći dodatna tri sata dnevno.Dodatni rad neće biti nagrađen kao prekovremeni rad, ali moraju se poštovati odgovarajuće odredbe o radnom zakonu o ograničenju radnog vremena.Prema Ministarstvu rada, novo pravilo je deo paketa hitnih mera za tržište rada, koje je patilo od uticaja koronavirusa.Druga odredba nacrta zakona odnosi se na odsustvo za zaposlene roditelje koji se zaraze virusom. Troškove odsustva sufinansiraće poslodavac i država. Biće potrebno lekarsko uverenje koje će odrediti koliko ovo odsustvo treba da traje.

Svet

S. Makedonija planira da ukine porez na dohodak u IT sektoru

Makedonija planira da porez na dohodak za zaposlene u IT sektoru svede na nulu do 2023. godine, piše portal startit.Prema novom predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije, cilj im je da ekonomija postane konkurentnija, kroz domaće i strane investicije, a poseban akcenat se stavlja na razvoj inovacija. Vlada ulaže napore da, do kraja svog mandata 2024. godine, dovede godišnji rast na četiri procenta, a deo tih napora će značajno uticati i na IT sektor.Kroz izmenu poreske politike, za ovaj sektor će važiti drugačiji uslovi. Plan je da porez sa dosadašnjih 10 odsto, sledeće godine bude smanjen na pet, a u 2021. na tri procenta i da konačno 2023. godine bude potpuno ukinut. Digitalizacija je suštinski proces da bi ekonomija postala efikasnija, a kvalitet života porastao, piše u predlogu Plana rada Vlade Severne Makedonije.Ekonomska politika biće usmerena na razvoj inovacija i ulaganja u tehnološki razvoj, jer Vlada u tome vidi šansu za željenu transformaciju ekonomije.Do kraja 2020. godine biće završen proces analize i preporuka za dalje jačanje Fonda za inovacije i tehnološki razvoj. Cilj je da Severna Makedonija postane regionalni akcelerator za novoosnovana preduzeća, pre svega startape, pošto se naglasak stavlja na mogućnost brzog rasta. Ideja im je da nakon prvih šest meseci taj regionalni akcelerator otvore i za zemlje zapadnog Balkana.

Svet

Dobit hrvatskih banaka prepolovljena u prvih šest meseci

U prvoj polovini godine banke u Hrvatskoj postigle su bruto dobit od 263 miliona evra, što je skoro duplo manje u odnosu na isti period prošle godine, objavila je Hrvatska narodna banka, prenosi portal Index.„Budući da će privreda ove godine snažno pasti i banke će osetiti posledice toga, u smislu smanjenja prihoda, smanjene dobiti, a neke će imati i gubitke“, stoji u saopštenju. Dodaje se međutim, da su banke vrlo dobro kapitalizovane.„Naše najveće, sistemski važne banke imaju oko 7,5 postotnih bodova viška kapitala u odnosu na regulatorne zahteve, a druge banke oko tri odsto više kapitala. Tako da su sposobne da podnesu udarac pada rezultata u ovoj godini“, poručio je nedavno guverner HNB-a Boris Vujčić. Podaci se odnose na dan 30. jun i obuhvataju 20 banaka, od kojih je 16 poslovalo sa dobiti.Najveću dobit u prvi šest meseci ove godine imala je Zagrebačka banka, sa oko 10 miliona evra, što je za oko 42 posto manje nego u istom razdoblju prošle godine.  Zatim sledi banka PBZ sa bruto dobiti od 6,3 miliona evra, odnosno 43,6 posto manje nego lane. Bruto dobit OTP banke u Hrvatskoj pala je za 18 odsto i iznosi  4,5 miliona evra. Četvrta po dobiti je najveća banka u većinskom državnom vlasništvu Hrvatska poštanska banka, beleži najmanji pad dobiti, za 10,6 posto odnosno 1,8 miliona evra. Veliki pad zabeležila je Erste&Steiermaerkische bank, za čak 70 odsto, a među onima koje beleže gubitke su i Imex banka, J&T banka, Sberbank i Samoborska banka.

Svet

Amazon dobio dozvolu za dostavljanje robe flotom dronova

Amazon je od Federalne uprave za avijaciju (FAA) dobio dozvolu za upravljanje flotom bespilotnih letelica koje će koristiti za dostavljanje robe potrošačima, piše CNBC.Za Amazon ovo predstavlja važan korak ka pokretanju usluge Prime Air, odnosno isporuke bespilotnim letelicama, što bi u budućnosti trebalo dodatno da ubrza isporuku pošiljaka za predmete kupljene na Amazonu.Prva ispitivanja bespilotnih letelica započeli su 2013. godine, a odobrenje FAA-a za isporuku vazduhom zatraženo je prošle godine, fokusirajući se prvenstveno na isporuku malih i lakih paketa u oblastima sa malom gustinom naseljenosti, a sada kada imaju potrebne dozvole, mogu se u potpunosti posvetiti daljim testiranjima.Dobijanju te dozvole prethodilo je sveobuhvatno testiranje, detaljni dokazi o sigurnosti isporuke dronovima i demonstracija same tehnologije inspektorima. Njihovi dronovi se trenutno intenzivno ispituju, ali proći će neko vreme dok dronovi ne postanu uobičajeni način isporuke.Potpredsednik Prime Air-a Dejvid Karbon rekao je da će nastaviti da razvija i dalje usavršava tehnologiju u budućnosti sa ciljem potpune integracije bespilotnih letelica u vazdušni prostor. Takođe je naglasio da će nastaviti razgovore sa FAA, ali i drugim regulatorima širom sveta, kako bi ispunio svoju viziju isporuke za 30 minuta.

Svet

BP prodaje sedište u Londonu, planira da se fokusira na rad od kuće

BP planira da proda svoje sedište u centralnom Londonu, jer smanjuje radna mesta i usvaja nove metode fleksibilnog rada od kuće, piše portal Straitstimes.Naftna kompanija, koja zapošljava 6.500 kancelarijskog osoblja u Velikoj Britaniji, planira da iznajmi zgradu na Trgu Svetog Džejmsa na naredne dve godine pre nego što zauvek ode.Na taj način BP se pridružuje drugim poslodavcima koji menjaju način rada nakon što su mnogi zaposleni počeli da rade od kuće zbog pandemije. Izvršni direktor Bernard Lunni rekao je da će se kompanija imati u kombinaciju kućnih i kancelarijskih poslova.Plan pokazuje neizvesnost sa kojom se tržište nekretnina suočava nakon što je pandemija poslala kancelarijske radnike svojim domovima, prazneći poslovne centre širom Londona.Samo 13 procenata ljudi vratilo se u svoje kancelarije ovog meseca u Londonu, a u 63 najveća urbana centra u zemlji taj je broj iznosio 17 procenata.Zgrada, koju je BP kupio za 117 miliona funti 2001. godine, danas bi mogla koštati više od 300 miliona funti, odnosno 544 miliona američkih dolara.

Svet

MIT kritikuje Maskov neurološki čip, smatra ga „spekulativnim“

Naučnici sa prestižnog MIT-a kritikovali su Maskov neurološki čip u članku objavljenjom u magazinu MIT Technology Review, rekavši da čip ne može da ispuni stvari koje je Mask obećao.Neuralink, Maskova kompanija iza ovog neurološkog čipa, rekla je da ima za cilj da "ugradi čip koji uključuje hiljade elektroda u najsloženiji ljudski organ kako bi pomogao u izlečenju neuroloških stanja poput Alchajmerove bolesti, demencije i povreda kičmene moždine.“Međutim, naučnici sa MIT-a kažu da „nijedan od ovih ciljeva nije nadohvat ruke, a malo je verovatno da će ikada biti“, navodi se u članku, nazivajući većinu medicinskih tvrdnji Neuralinka „veoma spekulativnim“.MIT je brzo istakao da je „Mask spretno izbegavao da daje rokove ili se obavezuje na rasporede“ tokom prezentacije.Neuralink nije prva kompanija koji veruje da bi implantati mozga mogli proširiti ili vratiti ljudske sposobnosti. Istraživači su počeli da stavljaju sonde u mozak paralizovanih ljudi krajem 1990-ih kako bi pokazali da im signali mogu omogućiti da pomeraju robotske ruke ili računarske kursore. A miševi sa vizuelnim implantatima zaista mogu da primete infracrvene zrake.Nadovezujući se na taj rad, Neuralink kaže da se nada da će dalje razvijati takve interfejse mozak-računar (ili BCI) do tačke kada se može instalirati u lekarskoj ordinaciji za manje od sat vremena. „Ovo zapravo funkcioniše“, rekao je Mask o ljudima koji kontrolišu računare pomoću moždanih signala.Međutim čak i četiri godine nakon formiranja, Neuralink nije pružio dokaze da može da leči depresiju, nesanicu ili desetak drugih bolesti koje je Mask spomenuo. Jedna teškoća koja je pred kompanijom je usavršavanje mikrožica koje mogu „preživeti“ u ljudskom mozgu, samo taj problem mogao bi da košta kompaniju godine.„Uprkos dugačkoj listi medicinskih aplikacija koje je Mask predstavio, Neuralink nije pokazao da je spreman da se posveti bilo kojoj od njih“, zaključuje se u članku. „Tokom događaja, kompanija nije obelodanila planove za započinjanje kliničkog ispitivanja.“

Svet

Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi

Prema novim istraživanjima, za evropske proizvođače automobila električna vozila će ostati značajno skuplja za proizvodnju najmanje još jednu deceniju, piše Fajnenšal tajms.Prema podacima koje je prikupila konsultantska kompanija Oliver Wyman, ukupni troškovi izrade kompaktnog vozila bez emisije će se smanjiti za više od 20 odsto do 2030. godine, na 16.000 evra po vozilu u proseku, ali će to svakako biti skuplje za 9 odsto u poređenju sa benzinskim ili dizel vozilima.Iako se očekuje da će cena baterije za električna vozila opasti u narednim godinama, ovo svakako predstavlja rizik za velike evropske proizvođače automobila.Evropski proizvođači automobila, suočeni sa naglim padom ukupne potražnje za njihovim proizvodima zbog pandemije, trebalo bi da predstave desetine novih električnih automobila u narednih nekoliko godina.Uprkos većim troškovima proizvodnje, električni automobili se često već prodaju za nižu cenu od vozila na benzin ili dizel u Evropi, delimično zahvaljujući velikim subvencijama u nekoliko zemalja.Ne očekuje se da će troškovi proizvodnje benzinskih ili dizel automobila puno opasti, jer će proizvođači automobila usmeriti svoje investicije na prilagođavanje proizvodnih linija za električna vozila koja takođe imaju koristi od jednostavnije strukture i manje komponenti.Kao rezultat toga, električni modeli će biti jeftiniji za proizvodnju „u nekom trenutku, a ne daleko nakon 2030. godine“, rekao je Sajmon Šurer, iz kompanije Oliver Wyman.

Svet

Interpol: Raste broj ilegalnih spalionica otpada u Evropi i Aziji

Širom sveta u zadnje dve godine zabrinjavajuće raste ilegalna trgovina plastičnim otpadom, upozorenje je koje stoji u najnovijem izveštaju Interpola pod nazivom “Strateška analiza rastućih kriminalnih trendova na svetskom tržištu plastičnog otpada od januara 2018”, piše u saopštenju Interpola. Autori izveštaja upozoravaju i na nasilje koje se obično povezuje sa organizovanim kriminalom.Oni navode primer gradonačelnika malog grada u Francuskoj koji je ubijen kada je pokušao da spreči bacanje ilegalnog otpada u svojoj opštini. Kako se dodaje, izveštaj je zasnovan na otvorenim izvorima i podacima do kojih su došle obaveštajne službe iz 40 zemalja.Ukazuje se na nelegalno preusmeravanje pošiljki, neovlašćene metode upravljanja otpadom, nezakonitu registraciju otpada, kao i povećanje broja deponija i ilegalnih spalionica otpada u Evropi i Aziji. Primetna je veza između kriminalnih mreža i legalnih biznisa koji se koriste kao pokriće za ilegalne operacije sa kriminalcima koji često pribegavaju finansijskom kriminalu i krivotvorenju dokumenata.Vrata oportunističkom kriminalu otvorile su teškoće u tretiranju otpada i kontroli.Autori izveštaja podsećaju da je prošlog maja Malezija počela da vraća skoro četiri hiljade tona plastičnog otpada u 13 zemalja i to se tumači kao odlučnost da se izađe  na kraj sa tim problemom. ODEĆU KUPOVATI ODGOVORNO JER TEKSTILNI OTPAD ZAGAĐUJE OKOLINU Plastični otpad se šalje u Maleziju uglavnom iz Evrope i Severne Amerike, jer je 2018. Kina zatvorila vrata za njegov uvoz. “Promenili smo propise kako bismo sproveli ovu borbu, uspostavili jače administrativne procedure i pokrenuli nacionalnu kampanju. Pozivamo svetsku zajednicu da radimo zajedno na granicama i da ostavimo čistu, lepu planetu za buduće generacije”, kaže direktor Centralnog biroa Interpola u Kini Daqi Duan.“Interpolov izveštaj ukazuje na hitnu potrebu da se utvrdi kako kriminalci istražuju nove i već postojeće ranjivosti na tržištu, i poziva da se pojačaju pravni propisi na uvozu i izvozu otpada”, smatra Calum MacDonald iz Interpola koji je i direktor Škotske agencije za zaštitu životne sredine. Interpolov radi sa stručnim agencijama u 194 zemlje kako bi otkrili kriminal u ovoj oblasti i razotkrili grupe koje stoje iza njega. Interpol poziva na jaču međunarodnu saradnju u oblasti tog kriminala, ističe da je neophodno ranije skeniranje rizika, kao i sprovođenje finansijske istrage i obaveštajnih operacija.ČEKAJUĆI ODVAJANJE OTPADA U DOMAĆINSTVIMA

Svet

Centralna banka Jamajke rege muzikom podučava o monetarnoj politici

Centralna banka Jamajke objašnjava građanima inflaciju i monetarnu politiku kroz muzičke video spotove, koristeći nacionalni simbol te države, rege muziku.Karipska država suočava se sa izuzetno visokim nacionalnim dugom poslednjih nekoliko godina, a ovo je zanimljiv način kojim objašnjavaju važnost osiguravanja stabilnih cena.Analitičari kažu da je veći deo javnog duga Jamajke proizašao iz loših zajmova banaka koje je vlada apsorbirala da bi "rešila krizu sredinom 1990-ih, kada je desetine banaka propalo zbog velikog broja kredita".Ovo nije prvi put da je Centralna banka Jamajke koristila muzičke spotove radi edukovanja građana, bio je to slučaj i prošle godine, kada je umetnik Tarus Rajli takođe pevao o inflaciji.„Niska i stabilna inflacija je ekonomiji, ono što je bas gitara rege muzici“, bile su reči njegove pesme.Video spotovi kampanje, koji su navodno proizvod Tonija Morisona, direktora za odnose s javnošću banke, su edukativni i zvuče izvrsno.U muzičkom spotu, u kojem se nalazi umetnica Denik, stihovi su: „Ne želimo je previsoko, ne želimo je nisko, kada je inflacija stabilna i predvidljiva, to je pravo rešenje“.Video spot opisuje kako inflacija utiče na svaki deo ekonomije i zašto građani Jamajke moraju biti svesni napora koje banka ulaže kako bi inflacija bila pod kontrolom. Banka Jamajke zadržala je svoju kamatnu stopu na nivou od 0,5 procenata, nepromenjenu još od kad su je smanjili za 25 baznih poena u avgustu prošle godine.Stopa inflacije na Jamajci skočila je na 6,8 procenata u junu sa 5,2 posto u maju, a BDP je smanjen za 2,3 odsto na godišnjem nivou.

Svet

Danska proverava da li Gugl plaća porez

Danske poreske vlasti pokrenule su pregled Guglovih računa u Danskoj kako bi utvrdile da li tehnološki gigant ima neizmirene poreske obaveze, saopštio je Gugl danas, a piše agencija Rojters.Danska premijerka Mete Frederiksen jedna je od nekoliko evropskih lidera koji su se zalagali da višenacionalne tehnološke kompanije plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju.Danske poreske vlasti odbile su da komentarišu pregled.Gugl zapošljava više od 100 ljudi u Danskoj i kompanija je ostvarila prihod od 284 miliona danskih kruna, odnosno 45,4 miliona dolara prošle godine. „U toku je dijalog sa danskim poreskim vlastima i generalno gledano plaćamo porez koji oni od nas traže“, kaže u izjavi Kristin Sorensen, šefica javne politike Gugla u Danskoj.„Nije tajna da kao međunarodna kompanija plaćamo najveći deo poreza, više od 80 odsto, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde i pripadamo. Baš kao što međunarodne danske kompanije plaćaju veći deo poreza u Danskoj,“ rekla je Sorensen.Gugl je odbio da komentariše dalje o ovom procesu. 

Svet

Nova neizvesnost u slučaju „TikTok“: Sada Kina blokira Trampa

Nova kineska ograničenja izvoza tehnologije komplikuju planove kompanije Bite Dance da proda Tik Tok američkoj nekoj kompaniji i izbegne zabranu koju je najavio Donalda Trump, prenosi Gardijan.Vlada u Pekingu u petak je uvela nova ograničenja odnosno zabranu izvoza tehnologije, zahtevajući od kompanija da za to prvo traže odobrenje vlade, što može da traje i do 30 dana. Sredinom avgusta, američki predsednik Donald Tramp dao je rok od 90 dana da se ta kompanija proda ili da se u suprotnom suoči sa gašenjem.Smatra se da je promena pravila, koja su ista od 2008. godine, usmerena na odlaganje prodaje TikTok-a kupcima u SAD.Neke tehnologije su uklonjene sa liste regulisanog izvoza, uključujući i tehnologije za izradu vakcina.Ipak, 23 nova dodatka odnose se na tehnologiju koja se odnosi na veštačku inteligenciju, tehnike prepoznavanje glasa i analizu preporuke sadržaja.„TikTok-ov algoritam preporuke sadržaja oslanja se na kinesku tehnologiju koja će možda morati da se prenese novom vlasniku“, rekao je kineskim državnim medijima profesor Cui Fa.Dodaje da nije za prekid saradnje sa SAD, ali da izvoz nekih važnih tehnologija mora da bude pod strožom regulativom, zbog nacionalne bezbednosti i profita.Cui je rekao da bi Bite Dance trebalo da ozbiljno i oprezno razmotri da li je neophodno da se obustave pregovori o prodaji Tik Tok-a i ta kompanija je saopštila da će se strogo držati propisa.Tramp je u više navrata optuživao video-aplikaciju da preti američkoj nacionalnoj bezbednosti i zabranio nekoliko transakcija sa kineskim kompanijama koje su vlasnici Tik Tok-a i WeChat-a.Microsoft je pregovarao nekoliko nedelja o kupovini, prošle nedelje se udružio s Valmartom i nadmetaće se sa kompanijom Oracle Corp.MAJKTOSOFT PRIZNAO DA PREGOVARA O KUPOVINI TIK TOKA Popularna aplikacija tako je zajedno sa kompanijom Huawei postala je tačka spora između SAD i Kine, a zbog političke situacije, ostavku je podneo izvršni direktor TikTok-a i bivši direktor kompanije Dizni Kevin Maier.TikTok je tužio američku vladu zbog Trumpovih naloga, a korisnici WeChat-a pokrenuli su akciju jer kako kažu zabrana ozbiljno utiče na živote i rad miliona ljudi u SAD-u.„Teško se razgovara sa rodbinom, porodicom i prijateljima u Kini. Bezbroj ljudi ili preduzeća koji koriste WeChat za razvoj i kontakt sa kupcima takođe će pretrpeti značajne ekonomske gubitke“, navodi se između ostalog u njihovom apelu.

Svet

Američke tehnološke akcije vrede više nego sve evropske akcije zajedno

Poslednji rast akcija iz američkog tehnološkog sektora doprineo je tome da američke tehnološke akcije sada vrede više nego sve evropske akcije zajedno, prema najnovijim podacima Banke Amerike, piše portal bankar.Banka Amerike je istakla da je ovo prvi put da tržišna kapitalizacija američkog tehnološkog sektora, sa 9,1 hiljada milijardi dolara, premašuje sva evropska tržišta, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarsku koji vrede ukupno 8,9 hiljada milijardi američkih dolara.Evropske akcije 2007. godine vredele su četiri puta više od američkih tehnoloških akcija.Epl, Majkrosoft, Alfabet, Amazon i Fejsbuk, pet najvećih tehnoloških kompanija, činilo je 17,5 procenata S&P 500 u januaru, a kapitalni transferi u taj sektor tokom pandemije povećali su taj udeo znatno iznad 20 procenata.Samo kompanija Epl je vredna više od dve hiljade milijardi dolara.Amazon je sada dominantna sila u internet trgovini, pa je tako cena akcije u četvrtak bila oko 20 puta veća nego u avgustu 2010. godine.Američki tehnološki sektor koji pretiče Evropu takođe se odražava na ukupne performanse američkog i evropskog tržišta. Od početka 2010. godine S&P 500 porastao je skoro 200 procenata, dok je u istom periodu Euro Stokk 50 porastao za 13,4 procenata, a britanski FTSE 100 za nešto manje od 11 procenata.

Svet

Mađarska od 1. septembra zatvara granice za sve strance

Mađarska vlada odlučila je da zatvori granice za sve strance počev od 1. septembra, i da ponovo uvede zaštitne mere koje su bile na snazi tokom prvog talasa pandemije, izjavio je na konferenciji za novinare u petak Đerđ Đulaš, šef kabineta premijera, piše portal Hungary Today.Od ovog pravila mogu biti izuzeti samo vojni konvoji i poslovna ili diplomatska putovanja, saopštio je Đulaš. Dodao je da će koridor za putnike koji saobraćaju preko Mađarske ostati otvoren, kao i da će sportski događaji biti regulisani strogim propisima.Mađarski državljani koji se vraćaju iz inostranstva moraće u dvonedeljni karantin ili će morati da dostave dva negativna testa na korona virus, prema rečima šefa kabineta premijera.Takođe strani studenti koji studiraju u Mađarskoj moraće da dostave negativne testove, kako bi im bio odobren ulazak u zemlju."Mađari koji se vraćaju u zemlju sami će finansirati troškove testiranja. Neće im to plaćati država", rekao je Đuljaš.Dodao je da je prema epidemiološkoj klasifikaciji, Mađarska označena zelenom bojom, dok ostale zemlje prelaze u crveno.Mađarska vlada će o detaljima novih mera raspravljati 29. avgusta.Očekuje se da će granice biti zatvorene tokom septembra.U Mađarskoj koja broji oko deset miliona stanovnika, ima oko 5.500 zaraženih korona virusom od kojih je 614 osoba preminulo.

Svet

Milijarder poklanja radnicima udeo u firmi

Trevor Milton, osnivač i predsednik korporacije "Nikola" koja se bavi proizvodnjom električnih kamiona, odlučio je da pokloni šest miliona deonica radnicima, piše portal 021.rs. Deonice će dob...

Svet

Elon Musk predstavio je svinju sa čipom u mozgu

Elon Musk predstavio je svinju Gertrudu sa računarskim čipom veličine kovanice u njenom mozgu, kako bi demonstrirao svoje ambiciozne planove za stvaranje funkcionalnog interfejsa mozak-mašina, prenosi Radio Slobodna Evropa.„To je poput Fitbita u vašoj lobanji sa malo žica“, rekao je preduzetnik milijarder tokom internetske prezentacije.Njegov startap Neuralink prijavio se za pokretanje eksperimenta na ljudima 2019. godine.Interfejs može da omogući ljudima sa neurološkim oboljenjima da kontrolišu svoje misli na telefonu ili računaru.Musk tvrdi da bi se takav čip na kraju mogao koristiti za lečenje stanja kao što su demencija, Parkinsonova bolest i povrede kičmene moždine.Istovremeno, dugoročna ambicija je smisliti ono što Musk naziva „nadljudskom spoznajom", u delu koji se odnosi na borbu protiv veštačke inteligencije toliko moćne da može uništiti ljudsku rasu. Gertruda je jedna od tri svinje u torovima koje su učestvovale u Muskovim onlajn demonstracijama.Trebalo joj je vremena da se pokrene, ali dok je jela i njuškala slamu, aktivnost se pojavila na grafikonu koji je pratio njenu nervoznu aktivnost. Tada je uglavnom ignorisala svu pažnju oko sebe, prenosi BBC.Procesor u njenom mozgu šalje bežične signale, što ukazuje na neuronsku aktivnost u njušci dok traži hranu.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.