Nemačka ekonomija strmoglavila se u recesiju nakon što je pretrpela najveći kvartalni pad od finansijske krize 2009. godine, pokazali su preliminarni rezultati koji su danas objavljeni, prenosi Rojter...
Bugarski parlament je 14. maja jednoglasno izglasao uspostavljanje odbora za nadgledanje državne potrošnje povezane sa pandemijom, prenosi Novinite. Predlog za osnivanje takvog odbora stigao je od op...
Kada ljudi zaraženi novim korona virusom razgovaraju, čestice virusa mogu se zadržati u vazduhu duže od osam minuta i potencijalno mogu izazvati nove infekcije, prenosi BBC. Nova studija istraživača Naciona...
Evropska komisija će izvesti Austriju pred Evropski sud pravde zbog uvođenja mehanizama za indeksiranje socijalnih davanja, poreskih naknada i olakšica za državljane EU koji rade u Austriji a imaju decu van te države, navod ise u saopštenju.Komisija smatra da je takav mehanizam suprotan pravilima EU o slobodi kretanja radnika i koordinaciji sistema socijalne zaštite, obzirom da po važećim propisima države članice ne smeju smanjivati novčane naknade osiguranicima u slučaju da te osobe ili članovi njihovih porodica borave u inostranstvu."Činjenica da druga država članica ima niže troškove života od Austrije nije relevantna za visinu naknada, koja se isplaćuju kao paušal i koja nije povezana sa stvarnim troškovima izdržavanja deteta", ocenila je Evropska komisija.Izvršne vlasti EU dodaju da Pored toga, se mehanizam indeksiranja ne primenjuje na državljane Austrije koji u inostranstvu rade za austrijske državne organe, a žive sa svojom decom, iako su u sličnoj situaciji."Mehanizam je protiv trenutnih pravila o socijalnom osiguranju i diskriminiše građane, obzirom da pojedini radnici u Austriji, koji u potpunosti doprinose tamošnjoj ekonomiji, tržištu radne snage i sistemu socijalne zaštite primaju niže naknade u odnosu na radnike čija deca žive u Austriji. Sa druge strane,Predstavka Evropskom sudu Pravde u Strazburu je poslednja mera koju je Komisija mogla da pokrene, obzirom da je Austrija od prošlog janura odbijala da pravila usaglasi sa zajedničkom evropskom praksom.
U prvom kvartalu ove godine na Fejsbuku je uklonjeno 9,6 miliona postova zbog govora mržnje, mnogo više nego u istom periodu 2019. kada ih je bilo četiri miliona manje, preneo je portal fastcompany.co...
Grupa organizacija za zaštitu privatnosti podnela je danas žalbu američkoj Saveznoj komisiji za trgovinu tvrdeći da je popularna aplikacija TikTok prekršila uredbu o saglasnosti i zakon koji &...
Atlantic Grupa je tokom prvog kvartala 2020. godine zabaležila rast prihoda od prodaje od 6,6 odsto, na preko 1.28 milijardi kuna (skoro 169 miliona evra), uprkos globalnoj pandemiji i restriktivnim merama uvedenih zbog COVID-19, navodi se u poslenjem fijskom izveštaju koji je objavila ta kompanija.Dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) dostigla je rast od 12,1 odsto (ukupno 24 miliona evra) u odnosu na prvi kvartal 2019. godine, dok je u istom periodu neto profit uvećan za 10,6 odsto, na oko 11,8 miliona evra.Istovremeno, kompanija je objavila da će profit koji će biti podeljen deoničarima takođe biti uvečan za oko devet miliona kuna (oko 1,19 miliona evra), odnosno da će osnovna zarada po akciji skočiti sa 24,25 na 26,98 kuna.Nisu sva Strateško poslovna područja (SPP) kompanije podjednako učestvovale u rastu prodaje, a najbolji rezultat ostvaren je u segmentu "Delikatesni namazi", koji je na međugodišnjem nivou uvećan za čak 38,9 odsto. Rastu su doprineli i segmenti "Kafa", "Donat Mg" i apotekarskog lanca Farmacia, što je delomično posledica stvaranja većih zaliha domaćinstava zbog pandemije COVID-19, dodaje Atlantic Grupa.Najveći pad u segmentima poslovanja, od tačno sedam odsto, zabeležio je SPP "Pića", najviše usled pada prodaje brendova Cedevita i Cockta što je posledica zatvaranja HoReCa kanala zbog pandemije."Ukoliko isključimo uticaj izostanka prodaje distribucije vode u galonima, koja je prošle godine dezinvestirana, prodaja ovog područja je pala 3,2 odsto", napominje se u izveštaju.Od strateških distributivnih područja (SDP), u relativnom smislu se najbolje pokazalo SDP "Slovenija", sa rastom prodaje od 13,3 odsto, usled boljeg poslovanja skoro svih brendova, ali najviše zbog bolje prodaje delikatesnih namaza pod brendom Argeta, sveže mlevene pržene kafe pod brendom Barcaffe, vitaminskog instant napitka pod brendom Cedevita i "Smokija".SDP "Srbija" zabeležio je pad prodaje primarno zbog pada prodaje vlastitih brendova u HoReCa kanalu, ali i dela asortimana iz segmenta "slatko i slano"."Važno je napomenuti da su u Srbiji mere prevencije širenja COVID-19 najrestriktivnije u regiji te su, posledično, imale i izraženiji negativan uticaj na poslovanje nego što je to slučaj na ostalim tržištima", naglašava se u izveštaju.Među strateškim prioritetima Atlantic Grupe za predstojeći period, nakon normalizacije trenutne situacije, ističe se fokusirana internacionalizacija brendova Argeta i Donat Mg, što će se odraziti i na unutrašnju organizaciju poslovanja."Tako se s početkom 2020. godine brend Donat Mg izdvaja iz Strateškog poslovnog područja Pića i osniva se Poslovno područje Donat Mg s fokusom na... međunarodno širenje na nova tržišta i jačanje pozicije tog brenda. Također, reorganizira se Globalno upravljanje mrežom distributera (GDAM) s ciljem standardizacije pristupa prema partnerskim distributerima pri čemu se deli u dve manje poslovne jedinice: distribucijsko područje Rusija i novi GDAM, koji će biti fokusiran na internacionalna tržišta na kojima Atlantic Grupa nema vlastitu distribuciju", navodi se u izveštaju.
Visoko ocenjen restoran kaže da planira da napuni prazne stolove lutkama kako bi pravila društvenog distanciranja bila manje neugodna kada mušterije budu ponovo došle u restoran, prenosi...
Gradonačelnici opština na obali, u Atici, podržali su odluku vlade da se dozvoli otvaranje plaža ovog vikenda, međutim postoji i zabrinutost da li će kupači poštovati bezbednosne mere, prenosi ...
Federika Mogerini, bivša šefica spoljne politike Evropske unije, nalazi se u centru pažnje zbog planova da se imenuje za rektora na prestižnom Koledžu Evropa koji finansira EU, prenosi Politico...
U Švedskoj se organizuju i postaju sve popularnije privatne večere na kojima muškarci razgovaraju o osećanjima i jednakosti, prenosi BBC. Cilj je stvoriti okruženje u kojem mala grupa ljudi mo...
Međunarodni lanac hotela Hajat (Hyatt) saopštio je da će od 1. juna otpustiti 1.300 ljudi širom sveta, usled ogromnog pada broja putnika i očekivanog sporog oporavka ugostiteljskog sektora. Kompanija navodi da su otpuštanja sledeći korak, koji implementira nakon više smanjenja izdataka na globalnom nivou, smanjenje plata za najviše menadžere i upravni odbor, kao uvođenje privremenog rada ili smanjenlje plata za ostale zaposlene."COVID-19 je bacio našu industriju na nepoznatu teritoriju... Naš cilj je da snažno izađemo iz ove krize i na kraju pozicioniramo naše poslovanje i naše timove svetske klase kada se ugostiteljstvo oporavi i kada naši gosti i kupci ponovo izaberu Hajat", rekao je Mark Hoplamazian, predsednik i izvršni direktor kompanije Hajat.Otpušteni iz Hajata imaće pravo na otpremnine, pomoć u nalaženju novog posla i pogodnosti shodno godinama radnog staža, a takođe mogu tražiti i finansijsku podršku od Hyatt Care fonda, dodaje se u saopštenju.
Evropska komisija donela je preporuke za sektore transporta i turizma, kojima je potvrdila pravo na vraćanje novca u slučaju otkazanog putovanja, prenosi N1.Potpredsednica Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Biljana Borzan je od predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i premijera Hrvatske Andreje Plenkovića tražila uspostavljanje posebnog fonda za turizam u okviru novog budžeta EU, koji bi trebao nadoknaditi gubitke turističkih operatera i pomoći obnovi sektora. Ona je u pismima navela da je 12 država članica tražilo da se ukinu prava na refundiranje troškova u slučaju otkazivanja leta zbog koronavirusa, a da je za putnike neophodno osigurati kupovin avio-karata bez straha, odnosno da znaju da će im EU garantovati pravo na povrat novca u slučaju da ponovo dođe do jačanja pandemije."Neke avio-kompanije su od samog početka krize odbijale da građanima vrate njihov novac. Evropski centri za zaštitu potrošača beleže povećanje upita za trećinu u odnosu na prošlu godinu. Čak 44 odsto upita vezano je za prava putnika u avio-saobraćaju. Proceena je da su avio-kompanije u ovom trenutku dužne putnicima 32,3 milijarde evra refundacija", kaže Borzan.Procena je kako je oko 87 odsto letova unutar EU otkazano zbog koronavirusa u proteklom periodu.Evropski zakon o pravima putnika u avio-saobraćaju je predvideo ovakve situacije i, premda se neka prava suspenduju, pravo na refundiranje novca putnicima u slučaju otkazivanja leta je i dalje na snazi."Prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, u Hrvatskoj se godišnje ostvari oko 330.000 putovanja avionom, a taj broj se svake godine značajno povećava. U Hrvatskoj je to povećanje čak veće od evropskog proseka. Velika većina građana se takođe nalazi u finansijskim problemima usled povećanja nezaposlenosti izazvanog krizom, i apsolutno je neprihvatljivo da se građani 'deru' kako bi se spasili veliki igrači", ocenila je Borzan.
Zdravstveni protokoli koje su ovog leta vlasti predložile za turistički sektor izazvale su zabrinutost kako kod hotelijera, tako i kod zaposlenih, prenosi Ekathimerini.Nema sumnje da hotelijerski sektor želi da zaštiti javno zdravlje, međutim kako stručnjaci kažu, neke od predloženih mera nisu u potpunosti izvodive, barem ne bez velikog povećanja troškova i smanjenja kvaliteta usluga.Na primer, zaposleni u hotelima ne mogu voditi računa o gostima u slučaju da neki od njih zakašlju, a hoteli od svega dvadeset do trideset soba ne mogu imati specijalizovane medicinske prostorije.Grčka konfederacija za turizam (SETE) i Helenska hotelijerska komora podneli su niz primedbi vladi sa ciljem da se neke od predloženih mera modifikuju, kako bi bile ostvarivije.Vlada će proceniti povratne informacije dobijene od hotelijerskog sektora o predloženim zdravstvenim merama, a konačne odluke treba da budu donete za nedelju dana.
Kalifornijski državni univerzitetski sistem, najveći u Sjedinjenim Državama, otkazao je jesenji semestar zbog korona virusa, prenosi Reuters.Takođe, okrug Los Anđelesa saopštio je da će naredba za boravak kod kuće verovatno biti produžena za tri meseca.Ova saopštenja usledila su nakon što je stručnjak za zarazne bolesti dr Entoni Fauči rekao Kongresu da bi ukidanje mera za suzbijanje pandemije moglo da dovede do novog izbijanja zaraze."Naš univerzitet, kada je otvoren bez ograničenja, je mesto gde se preko 500.000 ljudi svakodnevno okuplja u neposrednoj blizini", izjavio je upravnik Kalifornijskog državnog univerziteta Timoti Vajt.„Međutim, to sada nije moguće“, dodao je on."Mislim da idemo u pravom smeru, ali pravi smer ne znači da na bilo koji način imamo potpunu kontrolu nad ovim virusom“, izjavio je Fauči tokom saslušanja u Kongresu.„Postoji stvaran rizik od izbijanja novog talasa zaraze, koji nećemo moći da kontrolišemo, ali koji se može sprečiti“, dodao je Fauči.Fauči je rekao da je neophodno da se američke države pridržavaju preporuka zdravstvenih stručnjaka da pre ponovnog otvaranja sačekaju jasne znakove poboljšanja, poput značajnog pada novih infekcija.Respiratorna bolest COVID-19 izazvana novim virusom već je zarazila više od 1,3 miliona Amerikanaca i ubila najmanje 80,976, prenosi agencija Reuters.Predviđa se da će se taj broj znatno povećati u narednim mesecima.
Proizvođač opreme za video igre Rejzer (Razer) planira da prodaje svoje maske u Singapuru putem mreže prodajnih automata, prenosi Reuters podsećajući da su maske u javnosti postale obavezne. Kom...
Motivisane činjenicom da najveće mreže za oglašavanje ne nude raspodelu budžeta kod svoje konkurencije, IT kompanije sa sedištem u Zagrebu i Splitu, "Airt" i "SeekAndHit" zajedno su reši...
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je juče da navodi da se Srbija emitovanjem evroobveznica zadužila više nego što bi to bio slučaj sa zaduživanjem kod međunarodnih fina...
Ruski predsednik Vladimir Putin već izvesno vreme se distancira od svakodnevnih političkih i državnih poslova, prebacujući veći deo obaveza na saradnike, koji su podeljeni u pet rivalnih grupa, glavna je teza izveštaja o predstojećoj borbi za vlast u Rusiji, moskovskog centra američke Karengi fondacije za mir. Stanje dodatno pogoršava zdravstvena i ekonomska kriza prouzrokovana pandemijom i padom cene nafte na svetskom tržištu (od koje ruska privreda dominantno zavisi).Izveštaj pod nazivom Naprsline u Putinovom režimu identifikuje pet različitih krugova oko predsednika Putina na koje on sve više prebacuje odgovornost za svakodnevno političko i ekonomsko funkcionisanje Rusije.Radi se o Putinovom uskom krugu savetnika za pitanja javne politike, oligarsima (koji su mu posle 2000. godine pomogli da eliminiše oligarhe iz Jeljcinove ere), državnim menadžerima (ljudi kao Medvedev, Kozak, Ivanov ili Kurdin, koji zauzimaju najviše državne pozicije), te privatni biznismeni (braća Roteberg i braća Kovalčuk), koji su se obogatili na osnovu različitih vrsta državnih privilegija.Tri poslednje grupe uglavnom dolaze iz Ozero dača kooperativa (osnovan 1996) i vremena kada je Putin radio kao agent državne bezbednosti u Istočnoj Nemačkoj i Sankt Petersburgu. Međutim, njima se sve više suprotstavlja peta grupa -- tzv. zaštitnici, koji su usmereni na očuvanje trenutnog poretka i zaustavljanje normalizacije odnosa sa Zapadom, navodi se u izveštaju.U ovu grupu spadaju Aleksandar Baštrikin (zamenik državnog tužioca i šef Istražnog biroa tužilaštva), Sergej Nariškin (šef Tajne službe) Nikolaj Petrušev (Komitet za bezbednost) itd.Izveštaj identifikuje trenutnu zdravstvenu i ekonomsku krizu kao glavni okidač koji bi mogao da ubrza i intenzifikuje razrešenje ovih odnosa između Putina i pet vladajućih krugova.Rusija trenutno spada u red najpogođenijih zemalja Korona virusom (232.243 inficiranih što predstavlja 5 procenata svetske populacije inficiranih). Zdravstevnu krizu pogoršava i činjenica da je od početka pandemija drastično pala cena nafte, koja predstavlja glavni izvozni prozvod ruske privrede. Ocenjuje se da između članova ovih grupa nema saglasnosti oko toga kako bi budućnost Rusije trebalo da izgleda.Predsednik Putin je dugo igrao ulogu pomiritelja među ovim grupama, ali se u poslednje vreme stiče utisak da se povlači iz te uloge.Budućnost Rusije bi mogla da zavisi od načina na koji se odnosi između ovih pet krugova budu razvijali u budućnosti, zaključuje se u Izveštaju.Izvor: Moskovski centar Karnegi fondacija za mirIzveštaj:
Grad Beč obezbedio je subvencije u vrednosti od 20 miliona evra kako bi u naredne dve godine austrijska prestonica bila u celosti pokrivena 5G mrežom. Novac je namenjen operaterima koji razvijaju postrojenja...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
