Svet

Proizvođači automobila tuže američku vladu zbog carina na uvoz iz Kine

Veliki proizvođači automobila tuže američku vladu zbog poreza na uvoz koji je uvela na kineske delove, piše BBC.Tesla je najnovija kompanija u nizu koja se pridružila ostalim proizvođačima automobila koji se protive carinama koje je uvela Trampova administracija i zahteva povraćaj novca.SAD i Kina međusobno su nametnule porez na robu i usluge kao deo trgovinskog rata.Napetosti između Vašingtona i Pekinga ubrzano su eskalirale poslednjih nedelja, uglavnom u vezi sa tehnološkim firmama.Proizvođači automobila podneli su brojne tužbe Sudu za međunarodnu trgovinu sa sedištem u Njujorku.Mercedes-Benz je u svojoj prijavi optužio Vašington za "krivično gonjenje neviđenog i neograničenog trgovinskog rata koji je uticao na preko 500 milijardi dolara uvoza iz Narodne Republike Kine".Tesla je u svojoj prijavi tarife nazvao „proizvoljnim, hirovitim i zloupotrebom diskrecije“.Osnivač Ilon Mask želi da se carine ponište zajedno sa "povratom novca, uz kamate" na plaćene poreze na uvoz, navodi se u prijavi.Trgovinski rat započeo je 2018. godine između dve najveće svetske ekonomije.Američki predsednik Donald Tramp već dugo optužuje Kinu za nelojalnu trgovinsku praksu i krađu intelektualne svojine.U Kini postoji percepcija da Amerika pokušava da zaustavi uspon Kine kao globalne ekonomske sile.Početkom ove godine dve nacije potpisale su sporazum "faze jedan" kojim je delimično okončan spor. Vašington je odustao od carina na kineske proizvode od 160 milijardi dolara, posebno potrošačke elektronike.Međutim, tenzije između dve nacije su od tada masovno porasle.

Fejsbuk, Jutjub sa oglašivačima dogovorili suzbijanje štetnog sadržaja

Tehnološke kompanije Fejsbuk, Jutjub i Tviter sklopile su dogovor sa velikim oglašivačima oko uklanjanja štetnog sadržaja na svojim platformama, nakon bojkota oglašivača sprovednog u julu, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Sklopljen kroz Svetsku federaciju oglašivača, dogovor po prvi put utvrđuje zajednička merila za sadržaj poput govora mržnje, uspostavlja standarde za prijavu prekršaja nam svim platformama, a takođe određuje i spoljne revizore za nadgledanje sistema, koji će sa radom početi u drugoj polovini 2021. godine.Oglašivači kao Unilever i Mars navode da im je dogovor, koji obuhvata razvoj novih načina za pozicioniranje reklama, vratio poverenje da se ponovo oglašavaju na najvećim digitalnim platformama.Džejn Vejkli, šef marketinga za Mars, rekla je za FT da industrija "ne proglašava pobedu" sve dok rešenja ne budu implementirana.Nakon više godina sve većih briga sa Fejsbukom, Guglom i Tviterom, oglašivači su 2019. godine pokrenuli Globalnu alijansu za odgovorne medije, kako bi primorali Silicijumsku dolinu na pregovore.Pregovori su intenzivirani ovog leta, nakon što je više od hiljadu kompanija povuklo reklame, uglavnom sa Fejsbuka i Instagrama.Od kada su pregovori počeli, jedna od glavnih tački sporenja bila je definisanje nepoželjnog ili štetnog sadržaja.Dogovor navodi 11 kategorija štetnog sadržaja, od pornografije do ilegalnih narkotika, koji treba ukloniti sa platforme nakon prijave.Poređane po riziku, kategorije takođe porkivaju načine da se oceni materijal "na granici štetnosti", poput oružja i municije, koji jeste dozvoljen ali bi bio problematičan za neke kompanije.

Ministarstvo pravde SAD-a sužava postupak protiv Gugla samo na dominaciju u pretrazi

Američko ministarstvo pravde ponovo priprema antitrustovsku tužbu protiv Gugla i fokusiraće se prvenstveno na antikonkurentsko ponašanje vezano za pretragu interneta, prenosi Biznis Insajder.Odluka da se usredsredi samo na pretragu odražavala je politička neslaganja, a sada grupa državnih tužilaca razmatra dodatne tužbe usredsređene na antikonkurentsko ponašanje ovog tehnološkog giganta.Generalni državni tužilac Vilijam Bar pogurao je da tuži Gugl pre izbora, nadglasavši advokate Ministarstva pravde koji su rekli da im treba više vremena da izgrade svoj slučaj.Usredsređenost tužbe na Guglovu dominaciju u pretrazi je uža od onoga što je želela određena grupa državnih tužilaca i advokata, s tim što neke države žele da pokrenu svoje, zasebne tužbe usredsređene na Guglovo poslovanje sa digitalnim oglasima i druge načine na koje koristi pretragu da bi favorizovao svoje proizvode.Tramp se navodno priprema da podstakne republičke državne tužioce da istraže njegove navode da su kompanije društvenih medija pristrasne anti-konzervativnim ideologijama.Pored istraga Ministarstva pravde i državnih tužilaca, Gugl se takođe suočava sa višestrukim upitima Kongresa i Evropske unije, a Sundar Pičai, izvršni direktor Alfabeta, suočio se sa ispitivanjem poslanika tokom antitrustovskog saslušanja ranije ovog leta.

Čovek drži poslovne novine u rukama

Frikom i Ledo možda na prodaju, Fortenova želi da smanji dugove

Fortenova grupa saopštila da su joj stigle neobavezujuće ponude za preuzimanje kompanija Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom, koje čine njegovu "Poslovnu grupu zamrznute hrane", prenosi portal Indeks.Cilj je, kako se navodi, da se do sredine oktobra donese odluka o tome da li će da nastavi da radi na jednoj ili više njih.Dodaju i da su se tokom proteklih godina i nedelja ponovo počeli da pojavljuju komentari u vezi sa imovinom Fortenova grupe."Iako taj interes odražava snagu našeg poslovanja, naših brendova i menadžmenta, on svakako pobuđuje neizvesnost i zabrinutost među našim zaposlenima", rekao je glavni izvršni direktor i član Upravnog odbora Fortenova grupe Fabris Peruško. Dodao je i da će se pre odluke održati konsutacije sa zaposlenima:"Krajnji nam je cilj, pod uslovom da se postigne zadovoljavajuća cena, da odaberemo strateškog partnera koji će dati maksimalan doprinos daljem razvoju Poslovne grupe zamrznute hrane, a zaključenje procesa zavisi od pronalaženj takvog partnera."Prema njegovim rečima, Poslovna grupa zamrznute hrane te psolovne grupe, zbog razduživanja kompanije, potencijalno bi mogla da se nađe i na prodaji, jer je kompanija spremna da ptoda samo jedan segment temeljnog poslovanja.Na taj način bi se omogućile investicije u ostale biznise, pa će kako se naglašava, uprava odluku doneti što pre.Fortenova grupa inače je, kako navodi na svom sajtu, nastala implementacijom nagodbe poverenika u hrvatskoj kompaniji Agrokor, nakon velikih finansijskih problema.Evropska komisija juče je odobrila nameru koncentracije kojom Fortenova grupa stiče kontrolu nad Poslovnim sistemima Merkator, Ljubljana, preneo je N1.NAVODNA KONCENTRACIJA FORTENOVE: TURIZAM, BIOSKOPI, POSREDOVANJE U OSIGURANJU

Hakerski napad na bolnicu u Nemačkoj uzrokovao smrt pacijentkinje

Hakerski napad na bolnicu nedaleko od Dizeldorfa u Nemačkoj uzrokovao je smrt jedne pacijentkinje, piše portal Startit.Ovo predstavlja prvu zabeleženu smrt koju je prouzrokovao „ransomware“, zlonamerni tip programa koji zaključava računar ili enkriptuje fajlove, a zatim zahteva otkup za njihovo bezbedno vraćanje.Bolnica je napadnuta 10. septembra, a kako su su svi kapaciteti bili usmereni ka sanaciji 30 zaraženih servera, operateri su morali da preusmere pacijentkinju na 60 kilometara udaljenu zdravstvenu ustanovu.Lokalne vlasti pokrenule su istragu, pošto je pokrajinsko ministarstvo pravde procenilo da je smrt žene rezultat kasno pružene nege usled hakerskog napada. Ukoliko se potvrdi da je napad direktno prouzrokovao smrt, krivično delo biće kvalifikovano kao ubistvo.Prema do sada dostupnim informacijama, napad na bolnicu bio je nenameran. Na jednom od servera pronađena je poruka sa nalogom da Univerzitet Hajnrih Hajne stupi u kontakt sa počiniocima.Iz bolnice je navodno rečeno da nije bilo nikakvih novčanih zahteva, karakterističnih za ovakve napade, dok pojedini mediji navode da je hakerska grupa povukla zahtev tek kada se u slučaj umešala policija. U međuvremenu, bolnici je sistem „otključan”, i ona je povratila kontrolu nad njim.

Mesi protiv Masija: Fudbaler pobedio u sporu oko brenda

Legendarni fudbaler Barselone, Lajonel Mesi, moći će bez problema da registruje svoje ime kao zaštitni znak za sportsku opremu i odeću, prema odluci koju je u četvrtak doneo Sud pravde Evropske unije.Mesi je bio jedan od aktera procesa pred Opštim sudom Evropske unije, kada se sudu žalio španski brend Masi (Massi), koji proizvodi opremu za bicikliste, a osnova za tužbu je bila fonetska sličnost sa imenom fudbalera. Potvrđujući prvobitnu odluku Opšteg suda iz aprila 2018. godine, Sud pravde EU se složio sa zaključkom Opšteg suda da ne postoji verovatnoća zabune između reči MASSI i brenda fudbalera koji sadrži njegovo prezime.Brend Masi se prvo uspešno žalio Kancelariji za intelektualnu svojinu EU (EUIPO), ali je slučaj došao do suda, gde je na kraju "pobedio" Mesi. EUIPO je prvobitno odlučio da su Mesi i Masi i fonetski i vizuelno gotovo identični, te da može da dovede do zabune, ali je sud bio drugačijeg mišljenja. Slučaj je zatim stigao do Suda pravde Evropske unije, koji je presudio u korist fudbalera.

Payoneer počeo da izdaje platne kartice, preuzima to poslovanje od Wirecard-a

Kompanija Payonner će početi da izdaje Mastercard pripejd platne kartice, kako bi povećala sigurnost svojih korisnika, saopštio je generalni direktor fintech kompanije Adam Koen. Kartice će izdavati Payoneer Europe segment kompanije, koja će i upravljati sredstvima koja budu demonovana na račune klijenata, a koju je Centralna banka Irske ovlastila da upravlja elektronskim novcem.Sve postojeće platne kartice kojima je upravljao Wirecard će takođe preći u Payoneer porodicu obzirom da. kako se navodi, veliki broj korisnika se ne "oseća komotnost" prilikom korišćenja usluga osramoćenog finansijskog giganta.Krajem juna je usled hapšenja i nestanka milijardi evra izbio skandal sa kompanijom Wirecard, čije je kartičarske usluge koristio i sam Payoneer. "Klijenti Payonner-a mogu nastaviti da koriste svoje postojeće kartice sa sigurnošću, znajući da Payonner Europe sigurno čuva njihova sredstva", navodi se u zvaničnom saopštenju.

Fejsbuk: Napuštamo evropsko tržište ako nam zabranite da šaljemo podatake za SAD

Tehnološki gigant Fejsbuk upozorio je da će napustiti evropsko tržište, ako irski poverenik za zaštitu podataka sprovede zabranu razmene podataka sa SAD-om, piše britanski Gardijan.Mogućnost donošenja ove odluke dolazi nakon što je u julu Evropski sud pravde utvrdio da nema dovoljne zaštite od pristupa američkih obaveštajnih agencija podacima na Fejsbuku.U sudskom spisu u Dablinu, glavni saradnik Fejsbuka napisao je da bi sprovođenje zabrane kompaniju onesposobilo za rad.„U slučaju da Fejsbuk podleže potpunoj obustavi prenosa podataka korisnika u SAD, nije jasno kako bi u tim okolnostima mogao da nastavi da pruža usluge Instagrama u EU“, saopštila je predstavnica Fejsbuka Ivon Kanan.Fejsbuk ističe da mogućnost odlaženja iz Evrope nije pretnja, već samo običan odraz stvarnosti.Pravni dokumenti podneti irskom višem sudu predstavljaju jednostavnu realnost da se Fejsbuk i mnoga druga preduzeća, organizacije i usluge oslanjaju na prenos podataka između EU i SAD kako bi pružali svoje usluge, zaključuje Kanan.Nedostatak sigurnog i legalnog međunarodnog prenosa podataka štetiće ekonomiji i kočiti rast preduzeća zasnovanog na podacima u EU, piše u saopštenju.

Severna Irska: Nova pandemijska ograničenja, ali se pabovi ipak otvaraju

Sa ciljem da se izbegne strožije ograničenje kretanja, Severna Irska je zabranila domaćinstvima da se sastaju u zatvorenom prostoru, dok se u isto vreme širom Velike Britnije povećava broj slučajeva korona virusa, prenosi Independent."Ovo su ograničena ograničenja za koja se nadam da preduzimanjem mera u ovoj ranoj fazi znači da možemo sprečiti potrebu za drakonskim merama", izjavila je premijerka Severne Irske, Arlen Foster.Prema njenoj najavi, juče od 18 sati, ograničenja kretanja koja su se ranije odnosila samo na područja sa većom stopom zaraze, sada su proširena širom zemlje. Nove mere podrazumevaju da ne sme biti mešanja domaćinstava u privatnim stanovima, osim ako je u pitanju briga o deci i posete lekara.Tako se na primer u privatnim baštama, ne može okupiti više od šest ljudi iz najviše dva domaćinstva, a u to ograničenje nisu uključena deca do 12 godina.Ona je upozorila i da se preduzete mere direktno odnose na kućne zabave u studentskom okrugu Holiland na jugu Belfasta i na okupljanja ljubitelja sporta iz Gelskog atletskog saveza.Ranije su ograničenja kretanja važila samo u određenim područjima, u većem delu Belfasta, Belimenu i Ko Antrimu.Severna Irska je juče zabeležila oko 400 novih slučajeva korona virusa, a tokom vikenda još dva smrtna slučaja.Ipak, i pored novih ograničenja, pabovi u toj zemlji mogu da rade od danas, a ranije su zatvoreni zbog rasplamsavanja pandemije.Strožije propise o mešanju domaćinstava od Severne Irske imao je Vels, koji je u utorak uveo zabranu kretanja u trajanju od 18 sati.U Škotskoj se razmatra zatvaranje pabova, restorana, mesta za zabavu, igrališta i obustava crkvenih službi.BRITANSKA EKONOMIJA U OVOM KVARTALU MANJA ZA TREĆINU AKO PANDEMIJA POTRAJE

Aplikacija AirCare, posle Makedonije stigla i u SAD

Aplikacija za informacije o kvalitetu vazduha AirCare, čiji je autor mladi programer Gorjan Jovanovski iz Skoplja, sada je dostupna i u Sjedinjenim Državama, prenosi Glas Amerike.„Informacije dobijamo iz tri glavna izvora: iz državnih mernih stanica za zagađenje vazduha, privatnih mernih stanica i satelitskih mernih stanica kao i podataka Evropske svemirske agencije i NASA-e. Nakon što su saznali da smo se probili na američko tržište, mnogi korisnici počeli su da preuzimaju aplikaciju na svojim mobilnim telefonima, koristeći je nekoliko puta dnevno da provere zagađenje oko sebe ali i da prate požare“, kaže Gorjan Jovanovski, 27-godišnji stanovnik Skoplja i softverski je inženjer koji stoji iza aplikacije AirCare, poznate kao My Air.Aplikacija daje podatke o zagađenju vazduha u 39 zemalja, na 8 jezika i prema rečima njenog autora, kombinuje njegove dve strasti - tehnologiju i ekologiju.ZAGAĐENOST VAZDUHA U SRBIJI MOŽETE PRATITI SVAKOG DANA PREKO APLIKACIJE AIRCARE Aplikacija MojVozduh, ili AirCare, postoji od 2015. godine u Makedoniji.Od prošle godine, prva zemlja u regionu na koju se popularna aplikacija proširila je Srbija, jer se i sama suočava sa ogromnim izazovom zbog zagađenja.„Zagađenje je jedna od posledica s kojom se suočavamo zbog klimatskih promena. Svi na svetu, ne samo Makedonija kao pojedinačna zemlja, moramo da promenimo navike i radimo na čistijoj, zelenijoj, ekološkoj budućnosti ako želimo da preživimo kao ljudski rod“, poručuje Jovanovski.Preuzimanje AirCare je besplatno i podjednako dostupno korisnicima Ajfona i Android uređaja.

U Španiji dogovor da poslodavci pokrivaju troškove rada od kuće

Španska vlada složila se sa sindikatima i poslovnim liderima da poslodavci plate troškove rada od kuće nakon što su milioni ljudi počeli da rade iz svojih domova zbog pandemije, rekao je danas potpredsednik vlade Pablo Iglesijas, navodi portal Investing.„Od ključne je važnosti bilo regulisanje rada na daljinu radi zaštite prava radnika“, rekao je Iglesijas u intervjuu za državnu televiziju.Prema vladinom nacrtu predloga, kompanije bi morale da finansiraju sve troškove koje zaposleni mogu imati kada rade od kuće, uključujući računarsku opremu i nameštaj, a zaposleni mogu tražiti i fleksibilno radno vreme.Nacrt zakona mora da dobije podršku Vlade prije slanja u parlament.Pogodnosti bi se odnosile samo na zaposlene koji ostanu kod kuće najmanje 30 odsto radnog vremena, a poslodavci će imati pravo da nadgledaju prisustvo radnika na mreži poštujući dostojanstvo i privatnost i tražeći od njih da budu fleksibilni u pogledu radnog vremena.Svi aranžmani za rad kod kuće moraju biti dobrovoljni, kako za poslodavce, tako i za zaposlene.Ministarstvo rada takođe traži produženje programa prestanka rada koji treba da istekne 30. septembra.U Španiji je zaključno sa 21. septembrom registrovano 671.468 osoba pozitivnih na korona virus, a broj preminulih je 30.663.

Italija smanjila parlament za trećinu

Italija će smanjiti broj članova parlamenta za trećinu nakon što je na referendumu usvojen ustavni amandman koji to predviđa, piše BBC. Skoro 70 odsto ljudi glasalo je za promenu, zbog čega će...

Građani kupuju nove telefone i kućne aparate iako im stari još rade

U EU se godišnje potroši više od 18 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku, navodi se u analizi Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i ukazuje na mogućnosti za smanjenje ekoloških i klimatskih uticaja tih proizvoda, piše portal Euractiv.EEA navodi da zbog tehnološkog razvoja modeli električnih i elektronskih proizvoda brže zastarevaju, mada najčešće samo u očima potrošača. Razlog za kupovinu novog proizvoda je i što postojeći hardveri više nisu kompatibilni sa unapređenim softverima.Takođe se marketinškim kampanjama kupci ohrabruju da kupuju nove modele koji ponekad nude samo minimalna unapređenja.Pokretači tražnje su i pad kvaliteta mnogih proizvoda, potrošačka tražnja najnovijeg dizajna i tehnologije ili veća energetska efikasnost novih proizvoda.Pored toga, mogućnost za popravku mnogih proizvoda je ograničena, ili zbog dizajna koji ne dozvoljava laku popravku, ili zato što bi popravka koštala više nego kupovina novog.Posledica toga je da se mnogi proizvodi koji mogu da se poprave odbacuju, navodi se u izveštaju ali i dodaje da popravka elektronike i za kompanije i za krajnje potrošače predstavlja rastući biznis u EU.EEA navodi da treba razviti biznis modele kružne ekonomije kako bi se tokom dužeg vremena očuvala vrednost elektronike.Za unapređenje "cirkularnosti" elektronike potebno je, smatraju u Agenciji, ojačati zahteve u oblasti eko-dizajna i unaprediti potencijale za popravku, odlaganje, ponovnu porizvodnju tih proizvoda.Među merama je i veća upotreba EU energetske oznake, razvoj zelenih javih nabavki i produžetak perioda odgovornosti proizvođača za proizvod na period do kraja njegovog veka.Navodi se i da je materijal koji se koristi za elektroniku značajan faktor kada se određuju vek proizvoda i mogućnost njegovog produženja.Prema podacima Eurostata za 2019. godinu, u EU se godišnje na tržište plasira više od 20 kilograma električnih proizvoda i elektronike po stanovniku, uključujući velike kućne aparate poput veš-mašina, usisivača, frižidera, kao i uređaje poput kompjutera, televizora i mobilnih telefona.Od te količine 60 odsto ili 11,8 kilograma proizvedeno je u EU a ostalo je uvezeno. EU, pokazuju podaci Eurostata, izvozi 2,4 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku.U izveštaju se navodi i da su u 2017. domaćinstva u EU trošila u proseku 5 odsto ukupnih rashoda za električne i elektronske proizvode.

Najveće preuzimanje u industriji video igara: Majkrosoft kupuje Betezda Softvorks

Majkrosoft je u ponedeljak objavio da je postigao dogovor o kupovini kompanije ZeniMaks Media, matične kompanije popularnog izdavača video igara Betezda Softvorks (Bethesda), za 7,5 milijardi dolara, navodi NPR.Majkrosoftova kupovina ZeniMaksa predstavlja jednu od najvećih akvizicija u industriji video igara ikada.Kada se akvizicija obavi, Betezdina intelektualna svojina, koja uključuje naslove kao što su The Elder Scrolls, Fallout, Wolfenstein, Quake, Starfield i DOOM, biće u vlasništvu Majkrosofta. Ovi naslovi biće dodati IksBoks Gejm Pasu (Xbox Game Pass), pretplatničkom servisu za video igrice na oblaku, koji je premašio 15 miliona pretplatnika.Očekuje se da će akvizicija Betezde biti završena u drugoj polovini fiskalne 2021. godine.Dodavanjem Betezde, Majkrosoft će porasti sa 15 na 23 kreativna studijska tima.Ovaj dogovor trostruko je veći od 2,5 milijarde dolara koje je Majkrosoft platio za Mojang 2014. godine, kompaniju koja stoji iza popularnog Majnkrafta. „Još uvek smo Betezda. Još uvek radimo na istim igrama na kojima smo radili i te igre ćemo objavljivati mi", saopštio je Pit Hajns, potpredsednik Betezde.„Dogovor nam omogućava da napravimo još bolje igre u budućnosti. Majkrosoft je neverovatan partner i nudi pristup resursima koji će nas učiniti boljim izdavačem i developerom igara“, dodao je on.Najava o kupovini Betezde dolazi svega nekoliko dana pre nego što postanu aktivne prednarudžbine (pre-order) za nove konzole IksBoks Series X i IksBoks Series S. Majkrosoftov konkurent Soni počeo je da prihvata prednarudžbine za svoju PlejStejšn 5 konzolu prošle nedelje.

Odluka o zabrani TikToka u SAD odložena za nedelju dana

Sud u Kaliforniji zaustavio je najavljenu zabranu novih skidanja TikToka i ViČeta (WeChat) od strane Vlade SAD, pa će se konačna odluka doneti 27. septembra, piše portal Startit.Ranije je najavljeno da će od nedelje američkim kompanijama biti zabranjeno da distribuiraju dve kineske aplikacije zbog „pretnje po nacionalnu bezbednost”. Međutim, korisnici bi mogli da nastave da koriste aplikacije ukoliko ih već imaju inastalirane. Zbog toga je prošle nedelje usledio nagli skok preuzimanja ovih aplikacija. TikTok je u petak skinut za 12 odsto više nego u četvrtak, a ViČet je porastao čak 150 odsto u istom periodu i instaliran je 10.000 puta.Odluka o odlaganju zabrane je doneta zbog toga što „postavlja ozbiljna pitanja vezana za prvi amandman” (koji sprečava vlasti da donose zakone koji ugrožavaju slobodu govora), saopštio je sud.Predsednik Tramp je u subotu odobrio dogovoru između kompanija TikTok, Orakl i Volmart. Ova odluka je veoma daleko od prvobitnog plana da se u potpunosti proda poslovanje TikToka u Sjedinjenim Američkim Državama.Orakl će postati samo „tehnološki partner od poverenja”, čuvaće sve podatke o korisnicima iz SAD i obezbeđivaće „povezane računarske sisteme”. Zajedno sa Volmartom učestvovaće u finansiranju pred izlazak na berzu novostvorene kompanije TikTok Global. Plan je da dosadašnji vlasnik, kineski BajtDens (ByteDance), zadrži 80 odsto nove kompanije, što znači da će dve američke firme preuzeti najviše 20 odsto.

Najbogatijih 1 odsto zagađuje duplo više od polovine ostatka sveta

Najbogatijih 1 odsto odgovorno je za emisiju dvostruko više ugljen-dioksida od siromašnije polovine sveta u periodu od 1990. do 2015. godine, prema novom istraživanju Oxfama, piše britanski Gardijan.Emisije ugljen-dioksida porasle su za 60 odsto tokom 25-godišnjeg perioda, ali je porast emisije od najbogatijih 1 odsto bio tri puta veći od povećanja emisija najsiromašnije polovine.Izveštaj, koji su sastavili Oxfam i Institut za životnu sredinu u Stokholmu, upozorava da raširena prekomerna potrošnja bogatog sveta iscrpljuje svetski „budžet za ugljenik“.„Uprkos tome što smo doveli svet na ivicu klimatske katastrofe, spaljivanjem fosilnih goriva, još uvek nismo uspeli da poboljšamo živote milijardi“, rekao je Tim Gor, šef politike za zastupanje i istraživanja u Oksfamu.Najbogatijih 10 odsto globalne populacije, kojih ima oko 630 miliona, odgovorno je za oko 52 odsto globalnih emisija tokom 25-godišnjeg perioda, pokazalo je istraživanje.Globalno gledano, najbogatijih 10 odsto su oni sa prihodom iznad oko 35.000 dolara godišnje, a najbogatijih 1 odsto su ljudi koji zarađuju više od oko 100.000 dolara.

Klimatske promene opasnost i za poznato belgijsko pivo i pomfrit

Promene klime ozbiljno će uticati na najpoznatije belgijske proizvode i to pivo i pomfrit, upozorava se u izveštaju urađenom za Nacionalnu komisiju za klimu, piše portal Euractiv.Novo istraživanje je pokazalo da će se promene u Belgiji uglavnom osetiti kao toplotni talasi, poplave i suša, a toplija i suvlja leta i blaže, vlažnije zime polako će postati nova normalnost.Posledice promena klime pogodiće brojne ekonomske sektore, uključujući energetiku, ribarstvo, turizam, transport i poljoprivredu, ali će trpeti i industrije krompira i piva.Svaki Belgijanac godišnje u proseku kod kuće pojede 38 kilograma svežeg krompira i 6-7 kilograma prerađenog, pokazuju podaci Nacionalne unije proizvođača pomfrita.Belgija je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika već skuvanih i zamrznutih proizvoda od krompira i izvozi u 150 zemalja.Prema izveštaju, kombinacija suše i toplotnih talasa u 2018. smanjila je rod krompira za 31 odsto u Flandriji, koja daje najveći deo belgijske proizvodnje. Rod šećerne repe bio je za 13 odsto manji, a žitarica za 10 odsto.Iste godine je zbog suše cena smrznutog krompira skočila za 23 odsto.Sa rastom temperature će biti potrebna veća količina vode za preradu i skladištenje proizvoda.Belgijska industrija već se sprema za to i prelazi na vrste krompira koje su otpornije na toplotu i manjak vode.Za industriju krompira to je još jedan udarac nakon što je epidemija korona virusa zatvorila restorane, barove i mnoga od 5.000 mesta na kojima se u Belgiji prodaje pomfrit. Nacionalna industrija krompira je pozvala Belgijance da pomognu tako što će jesti više prženih krompirića.Proizvođači piva moraće da se bore sa nedostatkom sastojaka, uključujući vodu, ječam i hmelj.Pošto se ječam za belgijsko pivo uglavnom uvozi, isporuka te sirovine zavisiće od toga koliko su klimatske promene pogodile regione u kojima se prizvodi ta kultura a procene ukazuju da bi Belgija kao uvoznik mogla da se suoči sa gubitkom "nekoliko desetina procenata", navodi se u izveštaju i dodaje da bi proizvodnja piva mogla da bude za 10 do 40% manja.Pored toga, moglo bi da dođe i do prestanka proizvodnje tradicionalnih "lambic" piva ("geuze" i "kriek") u čijem proizvodnom procesu temperatura okoline ima značajnu ulogu.Na sve to, do 2050, u godinama sa nepovoljnim vremenskim prilikama, prinos kultura mogao bi da padne za do 35 odsto u odnosu na nedavne minimume, posebno krompira i kukurza.Kada je reč o proizvodnji živine, stoke i svinja, verovatni su gubici u proizvodnji od 2-5 odsto, navodi se u izveštaju.Ukupna cena promena klime, uglavnom ekstremne vrućine, suše i poplava, mogla bi da dostigne 9,5 milijardi evra, navodi se u izveštaju i dodaje da bi istovremeno pozitivni efekti blažih zima i manje potrošnje energije mogli da budu oko tri milijarde godišnje.

Češki ministar zdravlja podneo ostavku usled rasta broja novozaraženih

Češki ministar zdravlja Adam Vojtek podneo je danas ostavku nakon kritika zbog njegovog postupanja sa pandemijom, kako zemlja u centralnoj Evropi primećuje nagli porast slučajeva, piše britanska agencija Rojters.Premijer Andrej Babis zahvalio se Vojteku na njegovom radu na svom Tviter nalogu, gde je napisao da je Vojtek mogao ostati upamćen kao najbolji ministar zdravlja kojeg je zemlja imala, da nije morao svu energiju da troši u borbi protiv pandemije.Češka je druga zemlja u EU po broju novih slučajeva, odmah iza Španije. Vlasti su pre leta ukinule gotovo sve mere preduzete tokom prvog talasa pandemije.Prema podacima Europskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Česi su u proteklih 14 dana imali 193 slučaja na 100.000 ljudi.

UN apeluje na milijardere da pomognu gladnima

Svetski program za hranu UN apelovao je na milijardere da pomognu u prikupljanju sredstava za pomoć gladnima. Ovoj organizaciji za te namene potrebno je 4,9 milijardi dolara, što je mali deo onoga što su bogataši, posebno oni iz tehnoloških kompanija, u 2020. godini zaradili, prenose Biznis i finansije.Direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli rekao je da bi ovaj novac mogao sačuvati 30 miliona života širom sveta. Ljudima o čijim životima se ovde govori je zaista ugrožena egzistencija, što znači da bi bez pomoći u hrani mogli ove godine umreti od gladi.“U isto vreme, širom sveta ima 2.000 milijardera čija neto vrednost iznosi osam biliona dolara. U mojoj rodnoj zemlji, SAD, samo 12 osoba je 'teško' bilion dolara", tvrdi on.Bisli dodaje i da su, prema analizama, trojica njih čak zaradili milijarde tokom pandemije COVID-19, koja je produbila siromaštvo u mnogim, manje srećnim društvima."Nisam protiv toga da ljudi zarađuju novac, ali čovečanstvo se trenutno suočava sa najvećom krizom u našim životima", kaže Bisli. CNBC navodi i kome bi ova poruka mogla biti upućena.Naime, milijarderi koji su tokom pandemije još uvećali svoje bogatsvo su Džef Bezos (Amazon) čije bogatstvo se procenjuje na 177,9 milijardi dolara, i koji je nedavno za jedan dan zaradio 13 milijardi, zatim Bil Gejts (Majkrosoft) čija vrednost je dostigla 115,4 milijardi dolara i Mark Cukerberg (Fejsbuk) sa svojih 88,9 milijardi dolara.

SAD zabranjuje TikTok i WeChat od 20. septembra

Vlada SAD donela je zvaničnu odluku o zabrani aplikacije TikTok i WeChat na teritoriji te države, izvršnim nalogom koji stupa na snagu 20. septembra, prenosi Biznis Insajder (Business Insider) Nalog ...

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.