Tamo je bila šleperska prikolica s 80 košnica, a tu je bilo još 35 stabilnih košnica. Evo, vidite, ovo je sada moj pčelinjak.
Tako priča Darko Barać iz Vojakovca kod Križevaca u Hrvatskoj dok pokazuje dve košnice preostale nakon što je nedavno rasprodao sve ostale.
Nakon 13 godina prestaje da se bavi pčelarstvom. Tu, kaže, hleba nema.
„Naprosto nema računice. Prodati nemaš kome osim otkupljivaču po mizernoj ceni. U Hrvatskoj se med ne jede. Hrvati pojedu pola kilograma godišnje, a Švajcarci, na primer, osam kilograma. Zašto? Naši ljudi naprosto nemaju novca“, kaže Darko, koji je ljubav prema pčelarstvu nasliedio od dede i oca.
On već nekoliko meseci rasprodaje stare zalihe po ceni od samo 30 kuna za kilogram meda i još nije sve prodao, ostalo je još stotinjak kilograma. „Normalna“ je cena 40 do 60 kuna po kilogramu, u zavisnosti od vrste.
„Kad sam počinjao, situacija je bila drukčija, nije bilo toliko pčelara. U međuvremenu ih se pojavilo mnogo na ovom našem skučenom tržištu. Ušli su grlom u jagode, uzeli su državne podsticaje, podigli kredite, a sada mnogi, poput mene, izlaze iz posla“, kaže Darko.
Njegova je računica sledeća. Dobio bi oko četiri tone meda godišnje. Otkupna cena na veliko je ispod 25 kuna, što će reći da bi godišnji prihod bio oko 100.000 kuna. Od toga su troškovi najmanje 60.000 kuna, što znači da bi neto zarada godišnje iznosila 40.000 kuna. Nešto više ako se med proda po većoj ceni.
„Žena i ja pretrgnemo se od posla da bi nam ostalo 50-ak hiljada kuna godišnje. Gde su tu naše dnevnice, naša plata?“, kaže on.
„Nemam kud. Po zanimanju sam tesar i verovatno ću put Nemačke. Pčelarstvo je za mene završena priča. Nikad više“, rezignirano kaže Darko, piše
podravski.hr.