SAD i Kina postigle dogovor o carinama – nameti smanjeni za 115 procentnih poena, na obe strane

Sjedinjene Države i Kina postigle su dogovor o privremenom smanjenju recipročnih carina, dok dve najveće svetske ekonomije nastoje da okončaju trgovinski rat koji je podstakao strahove od recesije i uznemirio finansijska tržišta, prenosi Rojters.

Govoreći nakon razgovora sa kineskim zvaničnicima u Ženevi, ministar finansija SAD Skot Besent rekao je da su se dve strane dogovorile o 90-dnevnoj pauzi u primeni mera i da će obe zemlje carine smanjiti za po 115 procentnih poena na 30 odsto za kinesku robu u SAD i 10 odsto za američku u Kini.

„Obe zemlje su veoma dobro predstavljale svoje nacionalne interese“, rekao je Besent u ponedeljak. „Obe imamo interes za uravnoteženu trgovinu, SAD će nastaviti da se kreću ka tome.“

Dolar je porastao u odnosu na glavne valute, a tržišta su se oporavila nakon vesti, što je pomoglo u ublažavanju zabrinutosti zbog pada koji je prošlog meseca izazvala eskalacija carinskih mera američkog predsednika Trampa usmerena na smanjenje trgovinskog deficita SAD.

Besent je govorio zajedno sa američkim trgovinskim predstavnikom Džejmisonom Grirom nakon vikend razgovora u Švajcarskoj, na kojima su obe strane pozdravile napredak u smanjenju razlika.

„Konsenzus obe delegacije ovog vikenda je da nijedna strana ne želi razdvajanje“, rekao je Besent. „A ono što se dogodilo sa ovim veoma visokim tarifama… bilo je ekvivalentno embargu, a nijedna strana to ne želi. Mi želimo trgovinu.“

Sastanci u Ženevi bili su prvi direktni susreti između visokih američkih i kineskih ekonomskih zvaničnika otkako se Tramp vratio na vlast i pokrenuo globalnu carinsku akciju, namećući posebno visoke carine Kini.

Od stupanja na dužnost u januaru, Tramp je povećao carine koje plaćaju američki uvoznici za robu iz Kine na 145 odsto, pored onih koje je uveo na kinesku robu tokom svog prvog mandata i carina koje je uvela Bajdenova administracija.

Kina je uzvratila uvođenjem ograničenja izvoza nekih retkih elemenata, vitalnih za američke proizvođače oružja i elektronske robe široke potrošnje, i povećanjem carina na američku robu na 125 odsto.

Carinski spor je zaustavio dvosmernu trgovinu vrednu skoro 600 milijardi dolara, poremetivši lance snabdevanja, izazvavši strah od stagflacije i izazvavši otpuštanja.

Finansijska tržišta su ohrabrena najnovijim otopljavanjem u trgovinskom ratu, a fjučersi akcija na Vol Stritu su porasli dok su razgovori podstakli nade da bi se mogla izbeći globalna recesija.

„Ovo je bolje nego što sam očekivao. Mislio sam da će carine biti smanjene na negde oko 50 odsto“, rekao je Živej Žang, glavni ekonomista u Pinpoint Asset Management-u u Hong Kongu.

„Očigledno je da je ovo veoma pozitivna vest za ekonomije u obe zemlje i za globalnu ekonomiju, i čini investitore mnogo manje zabrinutim zbog štete po globalne lance snabdevanja u kratkom roku“, dodao je Žang.

Tramp je dao pozitivno tumačenje razgovora pre nego što su završeni, rekavši da su dve strane ispregovarale „potpuno resetovanje… na prijateljski, ali konstruktivan način“.

Američki predsednik je uveo carine delimično nakon što je proglasio nacionalnu vanrednu situaciju zbog ulaska fentanila u Sjedinjene Države, a Grir je rekao da su razgovori o ograničavanju smrtonosnog opioida bili „veoma konstruktivni“, iako na odvojenoj liniji.

Kineski vicepremijer He Lifeng bio je manje kategoričan u svojim izjavama, ali je ipak pozdravio „značajan napredak“ nakon razgovora koji su održani u ograđenoj, privatnoj vili švajcarskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama.

Od Trampovih carina točkovi svetske ekonomije krenuli da rđaju: Samo jedna zemlja za sad odoleva