Sledi globalna trka u oblasti „čistih“ tehnologija

Evropa razvija plan sa kojim bi mogla da parira Kini i SAD u takozvanoj „zelenoj“  tranziciji svoje ekonomije. Na taj način bi trebalo da se smanje klimatske promene koje donose sve veće probleme u mnogim oblastima života.

Kako prenosi Klima 101, priča o trci počinje sa Kinom, koja je već godinama svetski lider u gotovo svim poljima čiste proizvodnje, od solarnih panela i baterija do električnih vozila.

Kineske investicije u zelene tehnologije, održivi razvoj i kontrolu štetnih emisija ubrzavaju se iz godine u godinu: tokom 2022. godine, Kina je zabeležila rekordan rast kapaciteta solarnih elektrana, instalirano je čak 87,4 GW (giga-vata) solarne energije, što je skoro 60 odsto više nego prethodne.

Poređenja radi, ukupni instalisani kapaciteti EPS-a (Elektro-privrede Srbije) su oko 7,85 GW.

Balkansko najgore rešenje: Pravac deponija bez recikliranja

GDE JE SRBIJA?

Dok se neke zemlje, kao što je Indija, trude da naprave sopstveni put i razviju sopstvene proizvodnje i tržišta, druge, manje, osuđene su da u novim prilikama biraju sa kim će sarađivati.

Srbija je kako politički i ekonomski, tako i geografski neraskidivo povezana sa Evropskom unijom.

Ali ubrzano usvajanje krovnih strategija i planova na nivou Evrope može još više da razotkrije tromost i nevoljnost Srbije da usvoji osnovne strateške dokumente kada su u pitanju klimatske promene i energetska tranzicija.

Među njima, kako se dodaje, na prvom mestu trebalo da bude domaći „pandan“ evropskom Zelenom dogovoru, tj. Strategija niskougljeničkog razvoja, čiji je nacrt bio na javnoj raspravi još početkom 2020. godine ali koja do danas nije usvojena u Vladi Republike Srbije.

Ta tromost svakako može uticati na pristup budućim fondovima i drugim razvojnim instrumentima.

Kako će se ova priča završiti zavisi od velikog broja aktera, uključujući tu i građane Srbije.

„Svakako možemo reći da prolazi vreme kada smo kao država, u senci i na začelju kolone, mogli u tišini da ignorišemo savremene probleme klimatskih promena i njihovih posledica, zagađenja i zelene tranzicije. U godinama koje dolaze, Srbija će morati da se menja sa vremenom“, dodaje se u tekstu.

Evropljani uglavnom podržavaju borbu protiv klimatskih promena

GDE JE EU?

Jedan od ključnih novih dokumenata Evropske unije je Industrijski plan zelenog dogovora (Green Deal Industrial Plan).

U pitanju je dokument koji, ukratko, treba da omogući tranziciju Evrope u kontinent čistih tehnologija, održivih izvora energije i neto-nula emisija do 2050. godine.

On se nastavlja na  Zeleni dogovor koji je EU usvojila još 2020. godine i u kojem se predviđa neto-nula emisija gasova staklene bašte do 2050.

Od Industrijskog plana očekuje da bude katalizator neophodne transformacije evropske proizvodnje.

U te svrhe već se planira niz novih zakonskih i finansijskih mera.

Klimatske promene pojačale globalne političke napetosti

GDE SU SAD?

Na „zeleni“ primat Kine, prvi veliki odgovor iz danas suprotstavljenog Zapada stigao je prošlog leta iz Sjedinjenih Država.

U avgustu 2022. Američki Senat je, donekle skriveno iza imena Zakon o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act), izglasao najvažniji zakon u polju čistih tehnologija koji je SAD ikada usvojila, sa 369 milijardi dolara budžeta namenjenih transformaciji američke ekonomije i zaustavljanju emisija CO2.

Naišao je na pozitivne reakcije širom sveta.

Međutim, u mesecima koji su usledili, mogli su se čuti povremeni disidentski, kritički glasovi, uključujući i u izjavama čelnika zemalja koje su saveznice SAD, kao što su Južna Koreja i Kanada.

Njihov broj je rastao kako je tekst samog Zakona o smanjenju inflacije bio podrobnije izučavan – a u januaru ove godine, Margret Vestager, izvršna potpredsednica Evropske komisije, opisala je u jednom intervjuu potencijalne posledice američkog zakona kao štetne za evropsku industriju.

Naime, cilj američkog Zakona o smanjenju inflacije, odnosno njegovih članova koji se bave čistim tehnologijama, nije samo u smanjenju emisija gasova staklene bašte i transformaciji industrije.

Pozamašne subvencije koje ovaj zakon predviđa za električne automobile,  delova za elektrane na obnovljive izvore odnose se mahom na proizvodne pogone u SAD

On ima otvorenu političku, pa i ideološku komponentu.

Iz Evrope, Japana, Južne Koreje i Kanade stigle su optužbe da se SAD oglušuju o pravila Svetske trgovinske organizacije o slobodnom protoku dobara.

Aktuelni plan Evropske unije ubrzano prolazi kroz centre evropskog odlučivanja zato što je u pitanju odgovor na američke (i pre njih kineske) inicijative.

Rezultat svega toga bi mogla da bude „blokovska“ podela i takmičenje između najvećih ekonomija sveta za parče čiste ekonomije budućnosti.

Sa jedne strane, istorijski gledano, kako se dodaje, ovakva tehnološka takmičenja između velikih sila umela su da izazivaju neverovatne tehnološke skokove.

Sada, međutim, mogu da se očekuju olakšice, subvencije, pa i trka oko toga kako preokrenuti budućnost Zemljine klime.

Kako se podseća, ranije su to otežavale birokratija, ali i privatni interesi vlasnika energetskih kompanija:

„Štaviše, situacija koja upravo nastaje mogla bi stvoriti uslove u kojima se najveće ekonomije sveta takmiče ne samo u razvoju sopstvenih čistih tehnologija i proizvoda, već i u zaustavljanju emisija gasova staklene bašte i zauzdavanju klimatskih promena i njihovih posledica“, naglašava se u tekstu.

Trka može imati nesagledive pozitivne posledice širom sveta kako ekonomske, tako i političke, ekološke, pa i zdravstvene, dodaje se u tekstu.

Svaka nova gradnja ima svoju „vodnu cenu“