Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Evropljani uglavnom podržavaju borbu protiv klimatskih promena
Velike poplave su posledica klimatskih promena
Većina Evropljana uverena je da će klimatska politika unaprediti kvalitet njihovog života i otvoriti nova radna mesta, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB).
Prema Anketi o klimi koje je sprovela EIB za 2021. i 2022. godinu, 56 odsto Evropljana veruje da su klimatske politike izvor privrednog rasta, dok 66 odsto smatra da će klimatske promene i 2050. godine predstavljati ozbiljan problem.
Rezultati ankete pokazuju da 56 odsto Evropljana smatra da će suzbijanje klimatskih promena imati pozitivan uticaj na privredni rast.
Kako se naglašava, to je u skladu sa percepcijom Amerikanaca i Britanaca (57 odsto), dok su Kinezi optimističniji (67 odsto).
Većina Evropljana (61 odsto) veruje da će se kvalitet njihovog života poboljšati, jer će im svakodnevni život biti lakši, a očekuju pozitivan uticaj i na hranu i zdravlje.
Beograd traži nezavisne stručnjake za zaštitu životne sredine
PAD KUPOVNE MOĆI
Međutim, dve trećine (62 odsto) Evropljana predviđa da će sa zelenom tranzicijom njihova kupovna moć opasti, kao i da će imati uticaj na njihova radna mesta.
PROMENE U PONAŠANJU
Evropljani su svesni promena u ponašanju koje su neophodne za suzbijanje klimatskih promena.
Po njihovom mišljenju, u narednih 20 godina pojedinci će se sve više opredeljivati za promene u načinu života kojima se smanjuje emisija ugljenika.
Trećina ispitanika (32 odsto) veruje da za 20 godina većina ljudi više neće posedovati automobil, a 63 odsto njih je navelo da misli da će većina ljudi raditi od kuće kako bi doprineli borbi protiv klimatskih promena.
Takođe, trećina (36 odsto) smatra da će većina ljudi preći na biljnu ishranu, a 48 odsto predviđa da će se svakom pojedincu dodeliti energetska kvota.
Oko 50 odsto Evropljana smatra da će mere koje se odnose na rešavanje klimatske krize imati pozitivan uticaj na stopu zaposlenosti, otvarajući više radnih mesta nego što će ih ukinuti.
Ipak, rezultati detaljnijeg posmatranja pokazuju da većina stanovnika zemalja na istoku EU ima pesimističan stav o uticaju klimatskih politika na tržište rada.
Kako se dodaje, 55 odsto se plaši da će ukinuti više radnih mesta nego što će ih otvoriti.
Nasuprot tome, 60 odsto stanovnika zemalja na zapadu EU smatra da će te one ipak otvoriti više radnih mesta nego obrnuto.
Gotovo polovina ispitanika starosti 20–29 godina (44 odsto) plaši se da će izgubiti radno mesto jer neće biti usklađeno sa merama protiv klimatskih promena.
To je za 19 odsto iznad EU proseka od 25 odsto).
Ta zabrinutost je još očiglednija kod Kineza (45 odsto), Amerikanaca (32 odsto) i Britanaca (31 odsto). Ispitanici iz Evrope naveli su da klimatske promene predstavljaju pretnju njihovom mestu prebivališta.
Na pitanje o dugoročnom uticaju klimatske krize, trećina stanovnika EU (29 odsto) očekuje da će morati da se preseli u drugi region ili u drugu zemlju.
Toga se više plaše ispitanici starosti 20–29 godina, od kojih je polovina (50 odsto) izrazila zabrinutost u pogledu mogućnosti da će morati da se presele zbog klimatskih problema.
Borba protiv klimatskih promena u Srbiji, za sada ne predstavlja prioritet sam države, koja kako je nedavno preneo naš portal dozvoljava smanjenje zelenih površina, posebno u prestonici, Beogradu.
U Beogradu sve manje zelenih površina, umesto parkova dobijamo beton
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
