U Crnoj Gori udvostručene cene kirija

Rentiranje stanova u Crnoj Gori skoro duplo je poskupelo u odnosu na isti period lane. Tome je doprinela velika tražnja stranaca koji su bežeći od rata u Ukrajini došli u Crnu Goru.

Za iznajmljivanje jednosobnog stana na primorju neophodno je izdvojiti od 500 do 700 evra, a za dvosoban i do 1.200, kaže za Radio Slobodna Evropa Tomislav Ranković iz jedne budvanske agencije za nekretnine.

„Cene garsonjera idu do 400 evra. Drastično su ti iznosi porasli zbog priliva Rusa i Ukrajinaca, i njihove velike potražnje“, navodi Ranković.

Iako su vlasnici stanova zbog ovoga profitirali, neki se čak i iselili iz svojih da bi rentirali, lokalno stanovništvo je u problemu jer ne može da priušti zakup po novim cijenama.

Nekima, kako kaže Ranković, stanodavci daju otkaz, pod izgovorom da su prodali stan, a potom ga izdaju strancu po većoj ceni.

U Budvi se nalazi najviše ruskih državljana koji su prijavljeni kao turisti.

Hrvatska uvodi evro, ulazi u Šengen, kako će to uticati na tržište nekretnina?

„Jednosobni stanovi u Budvi kreću se od 550 do 700, na solidnim lokacijama. Oni na boljim, blizu mora ili u centru starog grada, iznose i više od 700 evra„, navodi Ranković.

Samo nepunih godinu ranije, ti stanovi su bili oko 350 evra, a bolji, ekskluzivniji oko 500.

Ranković naglašava da u ponudi ima i starih, lošije opremljenih stanova, pristupačnijih cena. Prema njegovim rečima, Budva je imala slabu ponudu za izdavanje stanova tokom zime.

„Obično su ih ostavljali za leto, kako bi ih u tom periodu izdavali na dan. Međutim, sada je veća potražnja i više im se isplati da ga izdaju preko cijele godine“, kaže on.

Priznaje da je lokalno stanovništvo ovim ugroženo, jer stanodavci svakodnevno daju otkaz dotadašnjim domaćim zakupcima zbog izdavanja strancima.

„Znamo dosta ljudi, među kojima su i naši prijatelji, koji ostaju bez stanova jer im vlasnici stana kažu da su navodno prodali stan. Ipak, mislim da to neće dugo trajati jer oni idu dalje“, smatra Ranković.

Jednosobni stanovi u Baru su se do početka ruske agresije su se izdavali za oko 200-250 evra, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta same nekretnine, a sada oni dostižu i 600 evra.

Rusi i Ukrajinci su se, bežeći od rata, najviše nastanili na primorju. Međutim i tu cene variraju.

Institut Igalo pred stečajem, 600 radnika može ostati bez posla

Vlasnica jedne agencije za nekretnine iz Podgorice, koja je želela da ostane anonimna, rekla je da cene zakupa stanova jesu porasle, ali da su se oni odlučili da ne posreduju između Ukrajinaca i stanodavaca.

„Bilo je par slučajeva gde su moje kolege iz drugih agencija pomagale Ukrajincima da nađu stan, a onda je bilo problema jer nisu plaćali kiriju, ali su zbog statusa izbeglice bili zaštićeni“, navela je sagovornica.

Oko 14.000 Rusa u Crnoj Gori ima odobren privremen ili stalni boravak, dok je prema zvaničnim podacima, oko sedam hiljada, uglavnom žena i dece iz Ukrajine.

Me]utim, kako se dodaje, ukupan broj je veći, jer ne obuhvata one koji su prijavljeni kao turisti, a koji bez vize mogu da borave u Crnoj Gori do 30 dana.

Oni obično nakon mesec dana izađu iz zemlje na nekoliko sati, a nakon povratka im ponovo teče jednomesečni rok turističkog boravka ukoliko u pasošu imaju pečat o prelasku granice.

Pet miliona objekata čeka na upis u katastar