Pet miliona objekata čeka na upis u katastar

U Srbiji je oko pet miliona objekata koji nisu upisani upisani u katastar. Polovinu toga, oko 2,5 miliona, predstavljaju nelegalni objekti. Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković, naglasio je da legalizacija objekata u Srbiji mora da bude masovna.

Kako objašnjava direktor RGZ-a, pod nelegalnim objektima podrazumevaju se i pomoćni objekri koji ne služe za stanovanje.

„Legalizacija objekata u Srbiji ići će u pravcu masovne legalizacije“, ocenio je Drašković.

Do brojke od 2,5 miliona nelegalnih objekata, prema njegovim rečima, došlo se putem satelitskih snimaka.

Prema njegovom mišljenju, kada se uradi legalizacija objekata u Srbiji, moglo bi da dođe i do pada cene nekretnina.

„U svakom slučaju, nije vreme da se predviđa, jer ko god bi vam rekao da zna šta će biti, pogrešiće. Sa druge strane ono što je indikativno je da se broj kredita smanjuje. Kada bi ostali u ovakvom stanju, da se ništa ne menja, a s obzirom da se smanjuje broj kredita u zadnja tri kvartala, treba očekivati da će cene da se smire ili da polako krenu da padaju, što se i inače sada dešava u svim zapadnim zemljama“, kaže direktor RGZ.

ŠTA OLAKŠAVA POSAO U RGZ-U?

Pored velikog broja neupisanih objekata, RGZ-u, kako se navodi, problem predstavlja i dostavljanje planov ai ostalih dokumenata u papirnoj formi.

„Moramo da nateramo urbaniste da nam daju strukturirane digitalne planove, kako bi mogli da manipulišemo bazama. Ne možemo da manipulišemo bazama tako što će neko da uradi plan i da donese hrpu papira i preda Sekretarijatu za urbanizam, to sve mora da funkcioniše na digitalnoj osnovi“, naglašava Drašković.

Član predsedništva Saveza za imovinu i investicije NALED, advokat Dejan Vuković, rekao je da pet miliona objekata koji nisu upisani u katastar, znači da oni zapravo predstavljaju ogromnu imovinu.

NALED: Izabrano novo rukovodstvo Saveza za imovinu i investicije

„Kada se to pomnoži sa nekom prosečnom vrednošću od 50.000 evra, dobije se cifra od 25 milijardi evra. To je jedna ogromna cifra i ogroman izazov“, dodao je Vuković.

On kaže i da bi zastoj u katastru ili u nekim drugim državnim institucijama mogao da se otkloni eventualnim prebacivanjem tog posla nekoj strukturiranoj i specijalizovanoj agenciji koja bi sve to pomerila sa mrtve tačke.

„Od implementaicje sistema za e katastar 2018. godine napravio se pomak kao u vezi sa Agencijom za privredne registre (APR). Mi smo svedoci da u dva klika, za dan ili dva rešavaju svi imovinsko-pravni zahtevi“, rekao je Vuković.

Kako ocenjuje, ako se tih 25 milijardi pretvori u aktivu, to predstavlja kapital koji nijedna banka ne može da obezbedi.

DIREKTAN UPIS U KATASTAR

RGZ-u kako dodaje Drašković treba omogućiti da upis imovine u katastar bude direktan, bez mogućnosti da ta institucija donosi rešenja.

To kako podseća povlači neke pravne procese i onda se ponov vraća na priču o tome zašto je zakon nesprovodiv.

On je podsetio da je RGZ već prešao na rad u xml digitalni format, ali da druge institucije još nisu odradile taj posao.

Kada se to desi, kako naglašava, građani će moći da koriste uslugu direktre veze RGZ-a sa bankama.

„U nekim zemljama kada napravite finansijsku transakciju o kupovini, to se automatski šalje na upis u katastar. Kada bude došla blokčejn tehnologije, onda će se sve to završavati identifikacijom putem mobilnih telefona“, naglašava Drašković.

Direktor RGZ-a i advokat Dejan Vuković, govorili su zajedno sa ostalim članovima Saveza za investicije i imovinu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, koje je dobio nove čalnove svog predsedništva.

Među prioritetima novog rukovodstva tog Saveza, kako je naglašeno, biće legalizacija objekata u Srbiji, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za taj posao.

Takođe navodi se i digitalizacija urbanističko-prostornog planiranja, unapređenje regulatornog okvira i uspostavljanje jedinstvenih uslova na lokalu za izgradnju mreže baznih stanica mobilne telefonije, kao i redefinisanje poreskog tretmana proizvođača zelene energije.

O legalizaciji nelegalnih objekata u Srbiji govori se poslednjih 20 godina.

Pre 10 godina, kada je formirana prva vlada u koju je činila aktuelna vlast u Srbiji najavljeno je da će legalizacija objekata biti završena 2014. godine, ali to do danas nije učinjeno.