NALED: Izabrano novo rukovodstvo Saveza za imovinu i investicije

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) izglasala je novo predsedništvo Saveza za imovinu i investicije. To telo se bavi urbanizmom, energetikom, telekomunikacijama i korporativnim upravljanjem.

Novi predsednik NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije je Andrija Vuković iz MK Grupe.

Pored njega, u predsedništvu tog saveza našli su se i Tanja Vukotić-Marinković iz Agencije za privredne registre (APR), advokat Dejan Vuković, osnivač advokatske kancelarije Vuković i partneri, Marko Jović iz kompanije A1, kao i Jelena Raković-Radivojević koja trenutno obavlja funkciju gradonačelnice Užica.

Novo rukovodstvo ima mandat od dve godine.

„Dosta se radilo na autentičnom tumačenju Zakona o zadrugama, u želji da se reše neki višedecenijski sporovi na zemljištu i obezbede uslovi za dalja ulaganja. Podržavaćemo teme koje su u vezi sa energetskom tranzicijom države, privrede i građana ka obnovljivim izvorima energije i kreiranje jednog nezavisnog energetskog sistema“, rekao je novi pedsedavajući NALED-ovog saveza.

On je dodao i da MK Group već ima jedan projekat u vezi sa obnovljivim izvorima energije. Prema njegovim rečima, reč je o solarnim panelima u Kuli, snage 600 megavata (MW) koji treba da budu kombinacija solarne elektrane i posebnih solarnih zasada koji će biti na istom zemljištu.

Koordinatorka tog saveza Jasmina Radovanović, podsetila je da je to telo NALED-a formirano 2018. godine, sa ciljem da se bavi imovinsko-pravnim temama, kao i da sada imaju preko 65 čalnova.

„Posle uspešnih reformi u oblasti izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, elektronskog šaltera, zadovoljstvo nam je da kažemo da smo članovi preko 20 radnih grupa ispred Vlade Srbije, za konverziju zemljišta, za poslovanje kompanija, obnovljive izvore energije, poljoprivredno zemljište, komunalne delatnosti, bezbednost na radu“, objašnjava Radovanović.

Ona je dodala da će među prioritetima novog rukovodstva Saveza biti legalizacija objekata u Srbiji (uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za legalizaciju), digitalizacija urbanističko-prostornog planiranja, unapređenje regulatornog okvira i uspostavljanje jedinstvenih uslova na lokalu za izgradnju mreže baznih stanica mobilne telefonije, kao i redefinisanje poreskog tretmana proizvođača zelene energije.*

NALED: Ove godine milion dolara za razvoj digitalne ekonomije

Savezom je u prethodne dve godine predsedavao Jovan Purar iz kompanije MK Group.

„Savez je uputio mnoge predloge i inicijative državnim organima, kako bi se rešavali urgentni problemi. Kao što je inicijativa oko besplatne konverzije, sagledavanje problema neuspešnog procesa ozakonjenja, a kao najvažniji rezultat možemo da istaknemo elektronsku aukciju“, rekao je Purar.

Kako je dodao bilo je i drugih inicijativa koje će se nastaviti u budućnosti, a jedna od njih koja nije usvojena je da se donese autentično tumačenje Zakona o zadrugama.

Počasni član saveza je Republički geodetski zavod (RGZ). Direktor RGZ-a, Borko Drašković, ocenio je da Srbija treba da se stari zakon po kome se stari predmeti upisuju u katastar, pošalje u istoriju.

„Zemljišna administracija je najkompleksniji sistem u jednoj državi. On podrazumeva dva jasno odvojena dela, koja neko namerno ne želi da tako prepozna“, rekao je Drašković.

Kako objašnjava jedan deo utvrđuje pravo vlasništva, to su sudovi, državni organi, lokalna samouprava i javni beležnici. Drugi deo je kako kaže upis prava vlasništva, odnosno arhiviranje i distribucija geoprostornih podataka i podataka o vlasništvu.

Direktor RGZ-a Borko DraškovićFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

„Mi danas vrlo brzo radimo sve upise, prvi stepen traje pet dana, drugi stepen traje čak i manje od 60 dana. Treba da se uradi konvalidacija dokumentacije, a njom bi se bavila posebna agencija“, rekao je Drašković.

Kako je dodao, od 2018. se primenjuje novi sistem upisa u katastar, predmet preko javnih beležnika stigne elektronskim putem u katastar.
Ocenio je da to RGZ-u znatno olakšava posao, jer ga oslobađa odgovornosti utvrđivanja.

„Pre reforme radili smo na nivou od 8.000 predmeta, danas radimo na 20.000 godišnje“, objasnio je direktor RGZ-a.

On je naglasio važnost geoprostornih podataka i njihovog povezivanja, posebno kada se radi o infrastrukturi za izgradnju postrojenja za proizvodnju obnovljive energije, gde investitorima treba omogućiti podatke o broju sunčanih dana, kao i o mogućnostima priljučenja na energetsku mrežu.

Drašković je podsetio i da je država RGZ-u odobrila zapošljavanje 400 novih službenika, što će kako naglašava, olakšati rad te institucije. Međutim, naglašava da je teško pronaći pravnike i geodete koje radije odlaze u privatni sektor gde su zarade veće.

Rekao je i da je nakon ovogodišnjeg hakerskog napada na softverski sistem RGZ-a, taj problem uspešno rešen za šest dana.

*Tekst dopunjen 04.11.2022. u 10:49h.