Vesti iz sveta

24.10.2022. 09:23

Klima 101

Autor: Cedomir Savkovic

U delovima Arfike i Azije od 2100. godine ljudi neće moći da žive

Foto: Pxhere

Crveni krst i Ujedinjene nacije saopštili su da bi područja Kuvajta, Sudana, Indije i Indonezije postala „nenaseljiva“ od 2100. godine.

Novi izveštaj odnosi se na uticaj budućih toplotnih talasa u Sahelu i južnoj i jugozapadnoj Aziji, prenosi Klima 101.

Toplotni talasi mogli bi da do kraja veka premaše granice fiziološke i socijalne izdržljivosti ljudi u tim oblastima.

Kako se navodi, ekstremno visoke temperature tihi su ubica čiji uticaj na našu svakodnevnicu konstantno raste, zagrevajući planetu.

Do 2100. godine jake vrućine mogle bi da dovedu u opasnost živote i do 600 miliona ljudi u delovima Afrike i Azije.

U novom izveštaju organizacije se upozoravaju da bi budući ekstremni događaji mogli da izazovu stradanje i smrtne ishode velikih razmera, migracije stanovništva i dalje produbljivanje nejednakosti.

Napominje se da se negativni efekti klimatskih promena već osećaju.

Gradovi su epicentar osetljivosti na toplotne talase, a neformalna naselja koja nisu priključena na elektromrežu nalaze se u posebno visokom riziku.

Analitičari navode da bi broj siromašnih koji žive u uslovima ekstremne toplote mogao da se uveća za 700 odsto do sredine ovog veka.

Očekuje se da će taj fenomen najviše pogoditi stanovništvo na zapadu Afrike i jugozapadu Azije.

Zbog vremenskih ekstrema i klimatskih katastrofa tokom poslednje decenije stradalo je preko 410 hiljada ljudi, najviše u zemljama sa niskim i srednjim primanjima.

Domaće trešnje u borbi protiv klimatskih promena

Humanitarne akcije pretežno se fokusiraju na pomoć nakon i tokom ozbiljnih oluja, suša i poplava, pa toplotni talasi kao manje dramatična pretnja neretko prolaze „ispod radara“, iako je to jedna od nesreća koja je rezultovala u najviše smrtnih slučajeva.

Crveni krst je u periodu od 2010. do 2019. zabeležio 38 toplotnih talasa koji su prouzrokovali preko 70 hiljada smrtnih slučajeva.

Ovi događaji takođe imaju dugoročne efekte na zdravlje, blagostanje i infrastrukturu. Uprkos tome što je njih teško kvantifikovati, to ne znači da su ti problemi manje realni.

Projektovane buduće stope smrtnosti do 2100. su izuzetno visoke, po veličini su uporedive sa umiranjem prouzrokovanim svim vrstama raka ili zaraznim bolestima. Najosetljivije grupe su poljoprivrednici, deca, trudnice i dojilje.

Rekordno visoke temperature, izmerene ove godine, u Somaliji i Pakistanu, ali i Kini, pružile su nam uvid u budućnost kada će toplotni talasi biti učestaliji, intenzivniji i smrtonosniji.

Kako se napominje, ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne smanje radikalno, svet će se suočiti sa nezamislivim vrućinama.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.