Vesti iz sveta

19.08.2021. 11:51

European Environmental Bureau

Autor: Nova Ekonomija

Zemlje EU se ipak ne žure da izbace ugalj iz upotrebe?

U većini evropskih postrojenja koja koriste lignit primena tehnologija za kontrolu zagađenja odlagana je do poslednjeg trenutka, iako je mogla da se primeni četiri godine ranije, saopštila je odrganizacija Evropski ekološki biro (EEB...

Foto: Pixabay

U većini evropskih postrojenja koja koriste lignit primena tehnologija za kontrolu zagađenja odlagana je do poslednjeg trenutka, iako je mogla da se primeni četiri godine ranije, saopštila je odrganizacija Evropski ekološki biro (EEB). Napominje se da vlade EU članica nisu uspele da obuzdaju zagađenje koje one proizvode.

EEB napominje da je to ostavilo posledice na zdravlje ljudi i povećalo troškove lečenja bolesti koje izaziva aero-zagađenje. Krajnji rok da EU članice počnu da poštuju ograničenje zagađenja bio je 17. avgust 2021. godine.

Do tada je trebalo da se primeni najbolji novi standard za sprečavanje zagađenja, takozvani LCP BREF.

Zemlje su imale četiri godine da usklade nacionalnu industriju sa standardima o kojima su se dogovorile još 2017. i primene najbolje raspoložive tehnike za sprečavanje zagađenja.

Ipak, čak i nekoliko dana nakon isteka pomenutog roka EU članice su i dalje daleko od postizanja onoga što zahteva Direktiva o industrijskim emisijama.

LCP BREF predviđa mere za smanjenje emsije najgorih zagađivača azotnih oksida NOx, sumpor-dioksida SO2, kao i žive. Ipak, istraživanje EEB pokazuje da se u većini slučajeva dopušta najviši zakonom dozvoljeni nivo zagađenja u atmosferi, vodama i zemljištu, iako je sve to moglo da se izbegne.

U mnogim zemljama, vlasti i oni koji koriste lignit čekali su do poslednjeg trenutka sa primenom LCP BREF standarda.

Napominje se i da se sagorevanjem čvrstih goriva utiče na više od 16.000 prevremenih smrtnih slučajeva, oko sedam hiljada novih slučajeva hroničnog bronhitisa, kao i na preko 4,8 miliona izgubljenih radnih dana u EU i na Zapadnom Balkanu, zbog bolesti izazvanih zagađenjem.

Energetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa?
Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentima

ŠTA RADE POJEDINE ZEMLJE?

Nemačka, kako se napominje i dalje nije objavila podatke o emisijama zagađenja za 2018. i 2019. godinu Rumunija planira da finansijski pomogne postrojenja Isalnita i Craiova, sa ciljem da ona smanje zagađenje i prilagode ga novim standardima.

U Sloveniji, kako se navodi, postrojenje Sostanj 6 ne koristi svoju najsavremeniju opremu za sekundarnu redukciju azotnih oksida, zbog neisplativosti, već sagoreva manju količinu lignita na dnevnom nivou. U Poljskoj su odobrena izuzeća od pravila i nakon 2021. za elektrane Patnov I i Konin. Ipak, o tome će morati ponovo da se odlučuje jer je Upravni sud poništio tu odluku.

U Bugarskoj se sistematski odobrava odstupanje zagađivačima i to na zahtev rukovodstva elektrana na lignit, uprkos zahtevu EU da se korišćenje tog goriva ukine najkasnije do 2027. godine. U Češkoj je takođe odlučeno da elektrane na ugalj i lignit odstupaju od novih pravila, pa se za to prijavilo čak 15 postrojenja.

U Velikoj Britaniji koja više nije EU članica izdavači dozvola takođe su sistematski odobravali odstupanje od zagađenja postrojenjima koja koriste ugalj. 

EU bi strožije kriterijume za sprečavanje zagađenja trebalo da počne da primenjuje od januara naredne godine.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.