Advokati koji se reklamiraju na banderama gubiće licence

Od 1. maja oko 8.000 advokata u Beogradu više neće moći da se reklamira na banderama, sajtovima, društenim mrežama, televizijskim emisijama, prenela je Radio-televizija Srbije. Taj oblik eksponiranja ubuduće će biti sankcionisan do oduzimanja licence.

„Reklamiranje jeste jedna od tih radnji koje su zabranjene, poprilično je širok dijapazon tih pojava, postoje zloupotrebe da najrazličitije načine“, kaže član Upravnog odbora Advokatske komore Beograda Miloš Vučeljić.

Reklamiranje adovkata, kako se podseća, ni do sada nije bilo dozvoljeno Zakonom o advokaturi, Statutom advokatskih komora i Kodeksom profesionalne etike.

Nije dozvoljeno reklamiranje advokata na Instagramu, Fejsbuku, Tiktoku, kao i na televizijama, a na stranicama i profilima oni ne mogu da ističu funkcije u advokatskim komorama i organima vlasti, društveni status.

Vučeljić objašnjava da je u Advokatskoj komori Beograda upisano preko 8.000 advokata, ali da nisu svi aktivni.

„Naša procena je da ima oko 5.500 advokata. Nema advokata bez licence, odnosno upisa u Advokatsku komoru, ali ima veliki broj ljudi koji se bave vršenjem krivičnog dela nadripisarstva, odnosno pružanjem pravne pomoći uz naknadu, što je zabranjeno zakonom“, izjavio je Vučeljić.

On, kako je rekao, ne može da da procenu koliko takvih ljudi ima, kao i onih koji to rade kroz razne oblike organizovanja, privredna društva, udruženja.

„To je pitanje kojim bi trebalo da se bave nadležna tužilaštva“, ističe Vučeljić.

Prema njegovim rečima, predviđena je obaveza advokata da ima jednu kancelariju na adresi svog registrovanog sedišta. Tim aktima je propisano kako kancelarija treba da izgleda, ali postoji zabrana da neko ima dve ili više kancelarija.

BANKARSKI KREDITI

Poslednje masovno pridobijanje klijenata, kako se dodaje, jesu tužbe protiv banaka „bez ikakvih troškova“. Takvi pozivi viđani su i na banderama.

Vučeljić kaže da je bilo zloupotreba od strane advokata, pokrenuti su neki disciplinski postupci i prikupljaju se podaci o tome ko je zloupotrebljavao položaj advokata, kao i da se utvrdi zašto je došlo do problema sa bankarskim kreditima.

„Došlo je zbog hiperprodukcije diplomiranih pravnika u zemlji. Otvoren je veliki broj pravnih fakulteta i fakulteta koji se ne zovu pravni, ali njihov studijski program ima akreditacije“, naglašava Vučeljić.

FISKALIZACIJA

Prema njegovim rečima, zastupanja ispod tarifa i za paušalnu nagradu nisu zabranjena, već je samo traženo da se usklade sa advokatskom tarifom.

„Imamo precizirano kada možemo i pod kojim uslovima da zastupamo klijente za paušalnii iznos i to se ne može samo za zastupanje pred sudom i drugim državnim organima“, objašnjava Vučeljić.

Dodaje da su advokati u javnosti predstavljena kao lica koja izbegavaju fskalizaciju u nameri da izbegnu oporezivanje, ali naglašava da to nije tačno, jer oni samo žele da zaštite prava i slobodu svojih klijenata.