Agencije za uterivanje dugova noćna mora dužnih građana

Građani imaju loša iskustva sa agencijama koje otkupljuju i pokušavaju da naplate njihove dugove, najčešće od mobilnih i kablovskih operatera. Žale se Zaštitniku građana, angažuju advokate, traže pomoć medija, nastojeći da dokažu da je dug već plaćen ili da je zastareo i traže zaštitu od bezbrojnih poziva agencija. Takve firme imaju zakonski osnov da otkupljuju dugove građana, ali ne od banaka.

Zvono telefona i pošta u sandučetu za Dragana Jovanovića od 2013. postali su noćna mora. Njegov dug, za koji inače tvrdi da je neosnovan, operator mobilne telefonije prodao je tzv. firmi za uterivanje dugova, koja godinama ne odustaje u nameri da ga naplati na razne načine. U opomenama koje mu šalju ne navode na osnovu čega je nastalo dugovanje, samo iznos duga i kamate za kašnjenje u plaćanju. Zahtevaju da plati i opomenu 3.000 dinara.

„Vrše pritisak i preko telefona, često neće da se predstave kao agencija koja vrši naplatu dugovanja, već se predstavljaju kao turistička agencija i onda obećavaju neka putovanja, neke nagrade samo da bi doši do čoveka“, kaže Dragan Jovanović.

Od jedne takve firme uspeli smo da dobijemo samo pisani odgovor. Izvršni direktor kaže da je na putu i odbija pritužbe građana na uznemiravanja telefonom, drskost zaposlenih i i primedbe da pokušavaju da naplate i zastarele i otplaćene dugove.

„Naše poslovanje zasnivamo na visokim etičkim i profesionalnim standardima koje nam propisuje grupacija koja je prisutna u 12 zemalja jugoistočne Evrope i zakonskim okvirima Republike Srbije. Do sada smo otkupili više desetina hiljada potraživanja od mobilnih i kablovskih operatora. Ukoliko direktni pregovori sa dužnicima ne rezultiraju dogovorom i plaćanjem, prinuđeni smo da potraživanja koja smo otkupili naplatimo sudskim putem“, kaže Vladimir Nenadović, izvršni direktor „Krediekspres Srbija“.

Međutim, takve firme često odustaju od naplate duga onda kada građani angažuju advokata. Iskustvo jednog od njih pokazuje da u mnogim slučajevima pokušavaju da naplate zastarele dugove ili da je njihov ugovor s onim od koga su ga otkupili – manjkav. Savetuje građane šta treba da rade kada dobiju poziv od tih firmi.

„Da traži da se taj novi poverilac, sticalac legitimiše, da mu dostavi ugovor o preuzimanju duga da bi on video da li je i njegovo dugovanje preneto i tek onda da s njim ili uđe u pregovore ili nastavi sudske postupke s njim ako su bili, ili ukoliko je sve to zastarelo onda odbije da plati“, kaže Aleksandar Radivojević, advokat.

Dodaje i da dug za račune koje mesečno plaćamo – za komunalije, telefon, internet, zastareva za godinu dana ukoliko u tom periodu onaj kome smo dužni ne pokuša sudski da ga naplati.

Od 2011, od kada se primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke ne mogu da ustupe problematične kredite fizičkih lica firmama koje otkupljuju dugove, već samo drugoj banci. Ipak, u Narodnoj banci nam kažu da se razmatra mogućnost da banke ustupe ta potraživanja i nekim drugim finansijskim institucijama, kojim, još ne znaju, ali tvrde da to neće biti na štetu građana.