Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar

Članovi Akademijskog odbora „Čovek i životna sredina“ pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su dopis ministarski rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, u kome sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta „Jadar“. Da je pismo upućeno za Novu ekonomiju je potvrdio dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić, koji je jedan od autora dopisa.

„Dopis je uputo Akademijski odbor u saradnji sa nama koji smo učestvovali na skupu o projektu Jadar u Akademiji nauka (SANU)“, kaže Ristić.

SANU je tokom maja odžala naučni skup o Projektu Jadar na kome su govorili njeni stručnjaci, kao i predstavnici kompanije Rio Tinto koja želi da  sprovede eskploatišući litijum iz rude jadarit u okolini Loznice. Akademici i ostali autori pisma su na desetak stranica obrazložili svoje mišljenje o tome koje bi bile negativne posledice Projekta Jadar.

„Pismo je poslato početkom juna. Potpisali su se svi članovi Akademijskog odbora SANU i oni koji su sarađivali sa njima. Ovde je najveći autoritet SANU i ovi akademici koji su se potpisali Stevanivić, Šolaja i Radmilović“, objašnjaja Ristić.

Prema njegovim rečima, u pismu je jasno navedeno da je ono napisano u saradnji sa Ratkom Ristićem, Veljkom Dimitrijevićem, Željkom Kamberovićem i Draganom Đorđević.

U verziji dopisa koji koju je na društevnim mrežama objavila Ivana Vasić iz Narodne stranke, piše da Projekat Jadar „nije dovoljno osvetljen i nije dovoljno transparentan“, kao i da može imati snažne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, koje su, kako se čini „stavljene u drugi plan, mada tako ne bi trebalo da bude“.

„Stoga smo zaključili da iznesemo Vama i Vladi Srbije svoje mišljenje, sa ciljem da pomognemo Vladi u smislu boljeg sagledavanja mogućih problema i ireverzibilnih posledica usvajanja predloga o otvaranju rudnika litijuma i bora ‘Jadar’, a na osnovu dostupnih podataka, zvaničnih dokumenata i prezentacije predstavnika Rio Tinta“, navodi se u saopštenju.

Pismo su potpisali akademici Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, kao i dopisni član SANU Velimir Radmilović.

Ratko Ristić nam je potvrdio i da na društvenim mrežama kruži i verzija dopisa koja je upućena Zorani Mihajlović u kojoj se na desetak strana obrazlažu argumenti o negativnom uticaju Projekta Jadar, kao i da je on jedan od njegovih autora.

MALA RUDNA RENTA, VELIKO ZAGAĐENJE

Ristić, koji je i veliki protivnik derivacionih hidro-elektrana koje se grade na malim planinskim rekama, smatra da bi rudnik litijuma u oklini Loznice bio potpuna „jedna potpuna tragedija za životnu sredinu“.

Tvrdi da je potpuno smešno uzimati u obzir nešto što će uništiti dobar deo životne sredine, zbog najviše 30 do 40 miliona dolara godišnje rudne rente koju bi Srbija dobijala od eksploatacije litijuma. Pored zagađenja, zbog rudnika će se raseljavati stanovništvo, što je kako dodaje problematično sa etičke strane.

„Inače nije tačno da smo mi neki ekskluzivni nosioci rezervi jadarita. Ima njega i u nekim razvijenim zemljama, ali one neće da ga kopaju da ne bi zagađivale svoju zemlju. Mi imamo mnogo drugih komparativnih prednosti gde možemo da se razvijamo i povećavamo obim ekonomskih aktivnosti“, naglašava sagovornik Nove ekonomije.

Podseća i da je problem što se istraživanja litijuma šire i na Valjevo, Požegu, Rekovac, Jagodinu. Prema njegovom mišljenju to je promašen koncept razvoja, jer se uništavaju stotine hiljada hektara obradivog zemljišta, šuma, raseljava sopstveno stanovništvo i ostavljaju tone otpada.

„Mislim da je ovaj dopis Akademijskog odbora bogat jasno izloženim činjenicama, da su dati tehnološki i neki prirodnjački aspekti“, kaže sagovornik našeg portala. 

Pismo članova Akademijskog odbora SANU počelo je da kruži po medijima i društvenim mrežama pre par dana. U SANU su Novoj ekonomiji takođe usmeno potvrdili da je ono upućeno na navedenu adresu.

Od Ministarstva rudarstva i energetike i pored upućenog pitanja, naš portal još nije dobio odgovor o tome da li su primili pismo i dopis o Projektu Jadar.

Litijum se koristi za izradu električnih baterija, a očekuje se da će biti veoma tražen za proizvodnju električnih automobila. Ipak, sve češće se pojavljuju informacije da je ta vrsta baterija prevaziđena, jer je budućnost zapravo u natrijum jonskim baterijama.

Rio Tinto inače navodi da Projekat Jadar neće imati poguban uticaj na životnu sredinu, kao i da će sve raditi po zakonu.

Pored akademijskog odbora „Čovek i životna sredina“, naučni skup o eksploataciji lkitijuma u dolini Jadra organizovali su Akademijski odbor za materijale, kao i Odbor za hemiju.

Čedomir Savković