Amalija Pavić, AmCham: Sa prepolovljenim rastom BDP-a optimizam privrede ne može biti kao prošle godine

Američki State Department je u svom poslednjem izveštaju za 2024. godinu naveo da se investiciona klima u Srbiji znatno poboljšala, i to sve zahvaljujući fiskalnoj disciplini, ali i finansijskoj stabilnosti. Ono što je State Department još naveo jeste da za vladu Srbije prioritet treba da bude privlačenje stranih direktnih investicija. Da li su ove tvrdnje i ova zapažanja State Departmenta i dalje aktuelna u Srbiji, koje su to najveće američke investicije u Srbiji, ali i kako one utiču na IT sektor razgovarali smo sa zamenicom izvršnog direktora Američke privredne komore Amalijom Pavić.

Na sajtu Američke privredne komore  (AmCham) navodi se da komora ima 262 američke, međunarodne i domaće kompanije. I Američka privredna komora zapravo služi da povezuje srpske i američke firme. Šta AmCham čini za privredu Srbije i koliko ona doprinosi tome?

AmCham jeste asocijacija s jedne strane američkih, ali s druge strane i domaćih i drugih internacionalnih kompanija koje ovde posluju i ona ima tri glavna stuba aktivnosti. Prvi i nekako najrazvijeniji je poboljšanje poslovne klime u Srbiji. Imamo deset odbora i preko dvadesetak godina, radimo na poboljšanju poslovne klime za investitore. Ne bih ih delila na domaće ili strane zato što one preporuke koje mi dajemo su apsolutno primenjive i za jedne i za druge. Druga stvar koju radimo je povezivanje i između naših članova, ali i između firmi koje dolaze iz Amerike i koje se raspituju u vezi sa investicijama ili nekim poslovima. To je uobičajena komorska usluga. Treća stvar je unapređenje edukacije, odnosno profesionalnog razvoja i imamo već više od deceniju jedan vrlo zanimljiv program koji spaja studente završnih godina fakulteta i mlade menadžere, koje kroz vrlo praktična predavanja cele godine uvodimo u svet poslovanja.

Koje su to američke kompanije došle u Srbiju, u kom oni to sektoru posluju i u koji sektor ulažu?

Najveće kapitalne investicije zapravo američkih kompanija su došle u laku industriju. Najveća kapitalna investicija je svakako Filip Moris, zatim imate Koka-Kolu, Pepsi – Marbo, Van Drunen Farms, Ball Packaging…To je sve laka industrija i velike kapitalne investicije. S druge strane su i velika podrška IT industriji.

Već dvadesetak godina u Srbiji posluje i Microsoft, pa imamo i Microsoft Development Center. Od pre par godina imamo i Rivian Development Centar. Tu su veliki zapošljivači kao što je NCR na primer, tu su i ostali IT giganti (Oracle, IBM, Cisco). U IT sektoru svakako američka industrija vidi da Srbija ima šta da ponudi.

Kolika su to američka ulaganja u Srbiju? Nabrojali ste već sada neke, ali koje su to najveće investicije?

Filip Moris je definitivno najveća investicija. Sve kompanije koje ulažu u prerađivačku industriju su obično i najveće kapitalne investicije zato što fabrike najviše i koštaju. Ali generalno u Srbiji imamo između 4,3 i 4,8 milijardi dolara investicija ukupno.

U AmCham članstvu imamo kompanije koje zapošljavaju sveukupno 119.000 ili 120.000 ljudi. Iz godine u godinu se to i menja. Od toga, američke kompanije zapošljavaju oko 20 hiljada ljudi.

IT sektor se poslednjih godina u Srbiji probio na američko tržište, ali je i u Srbiji procvetao, čini se, od pandemije Korona virusa. Dosta je firmi čiji su partneri američke kompanije ili pak one koje su američke kompanije kupile. Koliko Sjedinjene Američke Države znače našim brzorastućim firmama?

Rekla bih pre svega da ono što najviše znači je ogromno izvozno tržište. Hvalimo se time iz godine u godinu i naš izvoz iz Srbije u Ameriku je prošle godine bio 1,8 milijardi evra. To je, naravno, podstaklo i sve ove ostale načine saradnje, pa tako kompanije prepoznaju da ovde ima visokokvalifikovanih ljudi, pa tako ovde lociraju i svoje research and development centre. Takođe, imaju i neke programe gde povezuju inovativne male kompanije sa velikim. Recimo, prošle godine je Microsoft osnovao i Microsoft garažu u Srbiji koja je jedna od nekoliko na svetu, koja zapravo pomaže inovativnim malim kompanijama da na Microsoft-ovim platformama i uz pomoć njihovih stručnjaka dođu do svog punog potencijala. Nešto slično iz potpuno druge industrije radi i Philip Morris koji je finansirao veliki program Startech koji je do sada težak osam miliona dolara, a koji zapravo pomaže malim preduzećima i inovativnim preduzećima da realizuju svoj potencijal.

Takođe, pored toga, imate i klasična preuzimanja firmi kao što je slučaj sa gejmerskim. To je slučaj sa Nutanix-om, Take Two ili Epic Games i slično, što su bile velike kupovine lokalnih IT firmi.

Ono po čemu je Amerika poznata su zapravo rizični fondovi ulaganja. To su takozvani venture capital fondovi koji ulažu u startаpove, u inovativne kompanije.

Zašto se zovu rizični?

Zato što se smatra da jedan od deset uloga zapravo realizuje dobit, ali onda su te dobiti i profiti zaista veliki. Naša startap zajednica i mi sarađujemo sa jednim odličnim akceleratorom koji se zove SEE UP koji takođe povezuje startapove sa venture capital fondovima u Americi i rezultati su vrlo zanimljivi.

Evo, recimo, ove godine je jedan od njihovih startapova dobio dva miliona dolara, čak na nivou ideje i naravno da se ona dalje razvije. Sve je vezano za AI, sve je vezano za analizu podataka i za mašinsko učenje. Izlazak na američko tržište je ključan, nekada naši ljudi koji na primer registruju kompaniju u Delaveru da bi lakše dobili te fondove ili rade zajedno sa ljudima iz nekog dela Amerike, pa zajedno plasiraju svoj proizvod. To su samo neki načini kako naš start-up IT sektor ima koristi od saradnje Amerike i Srbije.

Ono što američka Privredna komora svake godine ima je upitnik koji popunjavaju kompanije i članice AmCham-а su navele da su umereno zadovoljne poslovnom klimom u Srbiji i dale su joj ocenu tri od pet prethodne godine. Hoćete li malo da nam ispričate kako uopšte izgleda to istraživanje i šta to znači „tri od pet“, je li to dobro?

To je naše godišnje istraživanje koje ispituje ne samo utisak o poslovnoj klimi, nego takođe i neke vrste pouzdanosti investitora – koliko se oni osećaju dobro vezano za ulaganja naredne godine i dalja ulaganja. Prošle godine je to istraživanje bilo 12. po redu i mi ga zovemo prolazno vreme. Dvanaesto prolazno vreme je prema rezultatima bilo najbolje ikada. Tako da, ako me pitate da li je tri dobra ocena, reći ću vam, da je tri najbolja ocena koju su članice dale u poslednjih 12 godina. Ja bih rekla da je prošla godina bila dosta, dosta optimistična.

Ali prošla godina je prošla godina, pa se mnogo toga promenilo. Da li ta ocena i dalje važi će verovatno pokazati najnovije istraživanje. Ali šta vi mislite da li je aktuelna situacija u Srbiji u vezi sa protestima, ali i sankcijama u sektoru energetike, uticala i da li će uticati na poslovnu klimu u Srbiji i na kompanije?

Svakako za finalnu ocenu morate sačekati par nedelja dok objavimo trinaesto prolazno vreme, ali u svakom slučaju ono što je nesporno je da je ova godina donela globalnu ogromnu nepredvidivost, što vidimo u razgovoru sa kompanijama od početka godine. Znači, bilo da su to carine i trgovinski odnosi, bilo da je to poslovanje u evro zoni, odnosno u Evropskoj uniji. Znate da je nama Evropska unija najveći trgovinski partner, i ako vaš glavni trgovinski partner ne raste ili jako mršavo raste, onda je to jedna velika negativna činjenica koju morate da uračunate u svoje poslovanje. Zatim imate i ove pretnje energetskim šokovima, zatezanja geopolitičkih situacija sa svih strana koji generalno sve investitore, i one koji nisu došli, a razmatraju Srbiju i one koji su došli, čini malo nervoznim oko nekih velikih investiranja.

Samim tim taj optimizam svakako ne može biti na istom nivou kao prošle godine. Evo i Narodna banka je izašla čak i sa svojim procenama privrednog rasta ove godine, koji je zapravo prepolovljen u odnosu na ono što je trebalo da bude. Samim tim rezultati ne mogu da nastave da budu tako optimistični kao što su bili prošle godine. Postoji velika razlika između onih investitora koji još nisu došli i onih koji su već tu. Zato što oni koji nisu došli imaju puno mogućnosti da se predomisle. Sve te geopolitičke nepredvidivosti na takvu odluku mogu mnogo značajno da utiču, dok kod kompanija koje su već došle, situacija je nešto drugačija. Vi ste tu. Vi gledate da svoje poslovanje unapredite.

Svi govore o tome kako su strane investicije samo nove investicije. Evo na primer Filip Moris koji je došao u Srbiju 2003. i privatizovao za petsto i nešto miliona evra – njihova investicija sada je preko milijardu. Dakle, nije samo ta prva investicija, nego i svaka follow-on investicija koja dolazi od poslovanja lokalno, od unapređenja. Kada ste optimistični i dobra je godina, onda ulažete više, širite tržište, možda napadate neke nove proizvode ili nešto što do sada nije bilo. Kada nije, vi i dalje investirate, jer morate da digitalizujete svoj sistem, morate da optimizujete neki način poslovanja, ali umerenije.

Dakle očekuje se da će svi oni koji su u Srbiji i dalje ostati u Srbiji, je l’ tako?

Tako je.

Kad smo već kod tog investiranja, u ovom izveštaju State Departmenta na koji se pozivamo, navodi se da je ono što zapravo olakšava i privlači američke investitore da dođu u Srbiju relativno lak proces registracije preduzeća, ali i to da američki investitori nisu stavljeni u neki nepovoljan položaj, niti izdvojeni bilo kakvim pravilima i propisima. Šta bismo još mogli da izdvojimo kao nešto što privlači strane investitore, pogotovo američke investitore da dođu u Srbiju?

Broj jedan je dobro obučena i kvalitetna radna snaga i to je sve što se tiče IT sektora, cela ta priča se definitivno dobro na to nastavlja. Druga stvar je naša lokacija. Mi smo u u Evropi, u vremenskoj zoni kao jedno veliko tržište kao što je evropsko, što je za određene industrije veoma značajno. Mi smo kao zemlja imali i određeno nasleđe koje se tiče različitih industrija, koje su, na primer, razvijene prilično kao što su komponente za auto industriju. Kad imate ceo lanac snabdevanja, onda se on širi u određenoj industriji, tako da je, privlačnost Srbije kao investicione destinacije velika. Još jedna velika stvar koja je do sada bila važna, a sada videćemo kako će se sve to geopolitički i trgovinski razrešiti, jeste mreža spoljnotrgovinskih ugovora, jer je Srbija mala zemlja koja ima pristup jako velikom tržištu.