Banke će prodavati dugove građana uterivačima

Banke čekaju dozvolu Narodne banke Srbije da prodaju potraživanja od stanovništva. Očekuju da će pripreme za sprovođenje ovog sistema biti gotove do jula.

Ukoliko se usklade svi propisi i NBS da zeleno svetlo, do kraja ove godine, posebne firme i fondovi će moći od banaka da otkupljuju ne samo kredite koje ne mogu da naplate od preduzeća, nego i od građana. Bankari očekuju da će sve pripreme biti gotove najdalje do jula.

Do sada se kod bankara nagomilalo nešto više od pola milijarde evra dugova koje stanovništvo ne može da vrati. To je 11 odsto u odnosu na ukupan dug stanovništva koji premašuje 5,5 milijardi evra.

Do 2011. godine banke su mogle da prodaju svoja potraživanja od građana specijalizovanim firmama, ali je naša centralna banka odlučila da donese Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim je ovo pravo ukinuto. Lane je ponovo pokrenuto pitanje prodaje loših kredita stanovništva i krenulo se u proceduru koja obuhvata izmenu i donošenje novih propisa.

„Izvršni odbor Narodne banke Srbije je u avgustu prošle godine usvojio akcioni plan za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita. Na ovaj način je predviđeno, između ostalog, da se sprovede analiza mogućnosti i prepreka za ustupanja potraživanja građana. Imajući u vidu da je NBS u prethodnom periodu ostvarila značajan napredak u pogledu zaštite korisnika finansijskih usluga, i smatra da svaki nivo liberalizacije prodaje problematičnih kredita stanovništva treba pažljivo da se analizira. Centralna banka je reagovala uzimajući u obzir najbolju međunarodnu praksu, karakteristike domaćeg tržišta, kao i potencijalne rizike“, kažu u NBS.

NBS razmatra uspostavljanje regulatornog okvira za institucije kojima bi, pored banaka, bilo dozvoljeno da otkupljuju ovu vrstu kredita. Pri tome, težeći na taj način da minimizira rizike i u odgovarajućoj meri omogući razuman stepen podsticaja razvoja tržišta problematičnih kredita.

„Banke očekuju da se donese regulativa koja će nam omogućiti da prodamo i kredite koje ne možemo da naplatimo od građana“, kaže Slavko Carić, predsednik IO Erste banke i dodaje:

„To rade sve zemlje u svetu, tako da i mi treba da se uklopimo. Bankama je neophodno da se rasterete loših zajmova, kako bi mogle da plasiraju novac dobrim klijentima, pod povoljnijim uslovima. Zasada prodajemo zajmove koje ne vraćaju firme, a cena koju postižemo zavisi od obezbeđenja pozajmica, tržišta, pozicije naše zemlje“.

NBS razmatra uspostavljanje regulatornog okvira za institucije kojima bi, pored banaka, bilo dozvoljeno da otkupljuju ovu vrstu kredita. Pri tome, težeći na taj način da minimizira rizike i u odgovarajućoj meri omogući razuman stepen podsticaja razvoja tržišta problematičnih kredita.

„Banke očekuju da se donese regulativa koja će nam omogućiti da prodamo i kredite koje ne možemo da naplatimo od građana“, kaže Slavko Carić, predsednik IO Erste banke i dodaje:

„To rade sve zemlje u svetu, tako da i mi treba da se uklopimo. Bankama je neophodno da se rasterete loših zajmova, kako bi mogle da plasiraju novac dobrim klijentima, pod povoljnijim uslovima. Zasada prodajemo zajmove koje ne vraćaju firme, a cena koju postižemo zavisi od obezbeđenja pozajmica, tržišta, pozicije naše zemlje..“.

Građani su u Srbiji, za razliku od preduzeća, i dalje dobre platiše kada su u pitanju obaveze prema bankama. Kašnjenje za vraćanje kredita je oko 11 odsto, za dozvoljeni minus 11,4 odsto, a za kreditne kartice 17,7 odsto.

Građani najviše duguju za stambene kredite, i to oko 3,5 milijardi evra, a zatim za gotovinske zajmove oko 2,4 milijarde evra. Najveći problem u otplati imaju klijenti koji otplaćuju stambene pozajmice u švajcarskim francima zbog rasta franka.

„Banke kod nas imaju veoma visoke kamatne stope, naročito za građane, tako da su mnogi gotovo pali u dužničko ropstvo. Naše stanovništvo dobro i uspeva da u velikom procentu otplaćuje obaveze, s obzirom na kamate. Kredite ne vraćaju uglavnom oni koji su ostali bez posla ili im je smanjenja plata. Banke nisu socijalne ustanove, ali ne treba da budu ni zelenaši, ili još gore, da im se dozvoli da kredite prodaju uterivačima. To znači da za neplaćenu kreditnu karticu, koja ima tri puta veću kamatu nego na Zapadu, mogu da vam odnesu sve iz kuće“, smatra Mlađen Kovačević, ekonomista.

Očekuje se da se udeo loših kredita sa 20 odsto u 2016. spusti na 18 odsto u sledećoj godini. Srbija je i dalje u vrhu liste zemalja sa najvećim udelom NPL-a. U Sloveniji je procena za ovu godinu da će problematični krediti biti 11 odsto, a u narednoj 10 odsto. U susednoj Hrvatskoj je ocenjeno da će nivo loših kredita u ovoj godini iznositi 17,5 odsto, a u 2017. 16,5 odsto.