BIRN: EPS na tenderu kupio opremu koju koriste tajne službe

Elektro-privreda Srbije (EPS) je pored programa za zaštitu 20 mobilnih telefona realizovala još tri javne nabavke i kupila opremu i softvere koje koriste tajne službe, piše BIRN. Ta oprema je putem tendera plaćena oko 665.500 evra, iako nije neophodna za poslovanje preduzeća poput EPS-a, navode istraživački novinari.

Slučajem tih nabavki, kako se podseća, već godinu dana  bavi seTužilaštvo za organizovani kriminal, a oba posla dobilo je preduzeće IntellSec.

Preko njega je EPS 2019. godine nabavio softver za zaštitu 20 mobilnih telefona vredan gotovo 230.000 evra.

Među nabavljenim softverima su, na kako se dodaje i oni koji služe za prikupljanje i analizu ličnih podataka, lozinki sa društvenih mreža, dekodiranje učitanih podataka.

Takvi se programi koriste u istragama, pa su za njihovo korišćenje neophodna zakonska ovlašćenja.

Među opremom se nalaze i lokatori koji mogu lako da se stave ispod automobila i tako jednostavno pratiti aktuelna pozicija vozila i njegova ranija ruta.  

Nabavljeni su programi za prikupljanje ličnih podataka, minijaturni audio-snimači za skrivenu upotrebu, dronovi, kamere visoke osetljivosti za prepoznavanje lica, lokatori, ometači signala.

U EPS-U, KAKO SE DODAJE, KAŽU DA JAVNA NABAVKA ZA KUPOVINU POMENUTIH UREĐAJA „NIJE POKRENUTA NI REALIZOVANA“.

Prema rečima bivše radnice EPS-a Nataše Prišić koja je bez posla u tom javnom preduzeću ostala pre dve godine kaže da je sporna oprema, po nalogu bivšeg v.d EPS-a Milorada Grčića i direktora Sektora za unutrašnju kontrolu EPS-a Nenada Dilberovića, bila smeštena u kancelariji upravne zgrade pijace u beogradskom naselju Cerak.

Odatle su kako objašnjava Prišićeva, prisluškivali direktore i zaposlene. Ona kaže da je tu opremu zatekla prilikom jednog svog neočekivanog dolaska, u jednoj tajnoj sobi u toj zgradi na Ceraku.  

„To su radili da bi napravili neku tampon zonu, u slučaju da neko hoće da smeni Grčića ili da njih smeni ili da im napakosti, da oni imaju nešto čime će da se zaštite, da ih ucenjuju“, kaže Prišićeva.

Oprema je, kaže bila smeštena i u objektu ogranka Kolubara u Lazarevcu, koji je nazvan Tvrđava. 

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u vezi sa spornim nabavkama do sada je saslušalo oko 150 zaposlenih u EPS-u, kao i dobavljača opreme.

BIRN-ovi izvori iz EPS-a i policije kažu da nije jasno šta je tačno predmet istrage, korupcija koja je pratila javne nabavke ili namena te opreme.

Pozivajući se na svoje izvore, BIRN navodi da se u celom postupku traži „žrtveno jagnje“ kako bi se najbezbolnije po vlast i EPS zatvorila priča o velikim zloupotrebama u tom javnom preduzeću.

Kako je dodala Nataša Prišić, na saslušanju u policiji bili su gotovo svi zaposleni u Unutrašnjoj kontroli EPS-a koji su, kako ona tvrdi, koristili spornu opremu. 

Vlasnik firme IntellSec koja je bila dobavljač sporne opreme, Milan Blagojević, nije odgovarao na pitanja BIRN-a, a tužilaštvo je potvrdilo da predmet o njegovom sasluđanju stoji pod oznakom „strogo poverljivo“.

KOME JE OPREMA ZAISTA POTREBNA?

Stručnjaci, kako se dodaje kažu da je prikupljanje podataka pomoću opreme koju je EPS nabavio isključivo u nadležnosti policije i tajnih službi i to po nalogu suda.

„Posedovanje opreme za tajni nadzor koja pritom sadrži i softver za prepoznavanje lica, potpuno je nepotrebna EPS-u, a njena upotreba je nezakonita“, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da je teško i poverovati da zaista nabavlja ovakvu opremu, jer se kao javno preduzeće bavi proizvodnjom struje. 

„Mogu samo pod određenim izuzetnim okolnostina da zamislim opravdanu primenu takve opreme u EPS-u, ali ne od strane EPS-a već od strane subjekata koji su za to ovlašćeni“, kaže Šabić.

Tenderi su objavljeni na Portalu javnih nabavki, ali se pomenuta oprema za praćenje i prikupljanje podataka o ličnostima, krije iza naziva tih nabavki kao što je „audio i digitalna oprema“ i „oprema za servisiranje mobilnih uređaja“.    

Iz konstatacije koja je navedena u  službenoj belešci (u koju je BIRN imao uvid) može da se zaključi kako su tenderi bili namešteni, rekao je Miloš Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija:

„Može zaključiti da su direktno diktirani uslovi pod kojima će se sprovesti nabavka određenih dobara. Ako je sam dobavljač izradio tehničku specifikaciju, onda naravno, sve to upućuje da su te javne nabavke bile nameštene, odnosno nacrtane za jednu firmu“.