Budžetski deficit i zbog netransparetnih projekata, čiji su ekonomski efekti upitni

Predloženim rebalansom budžeta za tekuću godinu prekida se ravnoteža u trošenju novca i povećava potrošnja na javne projekte – za koje se ne zna da li će dovoljno doprineti rastu ekonomije, ali za koje se država zadužuje po visokim kamatama, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta. Ekonomisti Fiskalnog saveta navode i da povećanje deficita obično vodi ka daljem zaduženju opšte države.

Ako bude usvojen rebalans, budžetski deficit u 2024. godini biće povećan sa 2,2 odsto BDP-a na 2,9 odsto BDP-a.

Srbija bi tako, posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta, promenila smer fiskalne politike.

Naime, nakon korona-krize i deficita od 8,3 odsto BDP-a iz 2020. godine, u narednim godinama deficit republičkog budžeta postepeno je smanjivan.

Fiskalni savet ocenjuje da rebalans budžeta koji je sada na stolu „može biti korak u pogrešnom smeru“, ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta BDP-a.

„Privredni rast Srbije u 2024. je solidan (Vlada ga prognozira na 3,8 odsto) i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse – naročito imajući u vidu da je u prvoj polovini godine domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla znatno brže od rasta BDPa. S druge strane, inflacija u Srbiji i dalje je među najvećim u Evropi. U takvom makroekonomskom okruženju ispravno je bilo ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita, za šta su u 2024. postojali preduslovi (javni prihodi su u prvih osam meseci 2024. bili primetno veći od plana)“,  stoji u oceni predloga rebalansa.

Kako kažu iz Fiskalnog saveta, država se trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama zbog čega promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu ocenjuju kao nepovoljnu.

Poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu od preko šest odsto, a još nepovoljniji su bili krediti koji su se tokom 2024. uzimali od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata (obilaznica oko Kragujevca, saobraćajnica Šabac-Loznica, Dunavska magistrala, Nacionalni stadion) po kamatama između osam i devet odsto, stoji u izveštaju.

Prema računici Fiskalnog saveta, zbog pogoršanja uslova zaduživanja i (apsolutnog) povećanja javnog duga, rashodi republičkog budžeta za plaćanje kamata snažno su porasli u prethodne dve godine – u 2022. godini su bili 105 milijardi dinara, a rebalansom za 2024. već se projektuju na 185 milijardi dinara – što je rast od skoro 700 miliona evra.

„Jedan od kurioziteta sadašnje fiskalne politike je to da se država već pre rebalansa unapred snažno zadužila, zbog čega trenutno raspolaže velikim depozitima na svom računu. Postojanje tih sredstava, međutim, nije objektivan argument kojim bi se pravdalo veliko povećanje javne potrošnje. Naprotiv, velike (i skupe) depozite kojim država trenutno raspolaže moguće je iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga koji u narednim mesecima dospeva na naplatu, a ne za finansiranje novih budžetskih rashoda,“ savet je ovog fiskalnog tela.

Dobre strane rebalansa?

Novi budžet je „kredibilno i konzervativno planiran“, pa postoji mogućnost da fiskalni deficit na kraju 2024. godine bude nešto niži od novog plana iz rebalansa, ali to ne znači da neće biti ad hok mera. Zbog toga Fiskalni savet apeluje na Vladu Srbije „da se suzdrži od ovakvih poteza“.

Dobro je i to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije, jer povećanje deficita planirano rebalansom u osnovi nije strukturne (trajne) prirode. To znači da budžet može u budućnosti relativno lako da se vrati u ravnotežu, smatraju iz ovog fiskalnog tela.

Olakšavajuća okolnost je, prema mišljenju ekonomista, i to što nominalni BDP u 2024. godini raste još brže od deficita, zbog čega će se učešće javnog duga u BDP-u ipak blago smanjiti.

Kako navode iz saveta, rast BDP-a Srbije u evrima u 2024. iznosi skoro deset odsto (sa 69,5 milijardi evra na 76,4 milijardi evra), dok će javni dug opšte države da poraste za oko šest odsto (sa 36,5 milijardi evra na oko 38,5 milijardi evra).

žTako će učešće javnog duga u BDP-u da se umanji sa 52,3 odsto BDP-a, koliko je bilo na kraju 2023, na ispod 52 odsto BDP-a na kraju 2024. godine.

Trebalo bi takođe imati u vidu i to da je zbog visokih kamatnih stopa trošak servisiranja i javnog duga od oko 50 odsto BDP-a u Srbiji relativno veliki.

Budžetski rashodi za kamate u Srbiji su u 2023. bili 1,8 odsto BDP-a, a npr. u Francuskoj su bili 1,7 odsto BDP-a – iako je javni dug Srbije na kraju 2023. bio 52,5 odsto BDP-a, a u Francuskoj 110,5 odsto BDP-a.

Stoga je ekonomski neobjektivno porediti veličinu javnog duga Srbije s javnim dugom ekonomski razvijenijih zemalja, smatraju iz saveta.

„Do najvećeg povećanja rashoda došlo je na poziciji investicija, što gotovo u potpunosti mogu da objasne dva projekta (EXPO 2027 s izgradnjom Nacionalnog stadiona i kupovina „rafala“). Predloženi rebalans, kojim se javne investicije podižu na rekordno visok nivo, uz ambiciozne planove u narednim godinama, još više naglašavaju potrebu za boljim uređenjem i unapređenjem sadašnje politike javnih investicija u Srbiji. U prvom koraku, unapređenje bi trebalo da se odnosi na veću transparentnost. Poreski obveznici morali bi da budu daleko bolje upoznati sa troškovima (i koristima) velikih državnih projekata,“ kaže Fiskalni savet.

Predloženi rebalans u pojedinim delovima nije dovoljno transparentan, kaže Fiskalni savet. Iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kod kojeg se Vlada Srbije i zadužila i sa kojom razmatra trenutno nove oblike aranžmana, takođe očekuju da vlasti budu transparetne što se tiče izveštavanja kako o o invesitcionim projektima, tako i o restruktuiranju EPS-a. Detalji o ovim projektima su i dalje nepoznati javnosti.

Na strani javnih arshoda problemi nedovoljne transparentnosti daleko su veći, navodi se u izveštaju.

„Na primer, Kancelarija za javna ulaganja svoje projekte morala bi u budžetu detaljnije da prikaže; struktura i konkretna namena rashoda za neto budžetske pozajmice (koji su ovim rebalansom snažno smanjeni) već se tradicionalno uopšte ne obrazlaže; nejasan je odnos budžeta prema EPS-u (u rebalansu se pojavila pozicija nabavke finansijske imovine za izgradnju termoelektrane Kostolac B3, a otvorena je i aproprijacija za izgradnju samo-balansiranih solarnih elektrana sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije)… Dobro bi bilo dati objašnjenje zašto neki predviđeni projekti kasne, poput projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda i drugo“,  napominju iz Fiskalnog saveta.