Da li će u Srbiji nestati planinska klima?

Poslednjih decenija u srpskim planinama zabeležen je porast prosečnih temperatura, piše portal Klima 101. Kako se procenjuje, u budućnosti bi zbog izostanka snežnog pokrivača koji odbija (odbijanju) Sunčevo zračenje porast mogao samo da se ubrza.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić kaže da su u Srbiji uglavnom vidljive slične promene koje su zastupljene i na globalnom nivou. 

Budućnost planina, kako se naglašava, u velikoj meri zavisi od napora da se zaustavi globalno zagrevanje.

Prema najpesimističnijem scenariju, u kojem bi zagrevanje premašilo ciljeve postavljene u Pariskom sporazumu, brzina pomeranja izotermi (linija koje na karti povezuju područja iste temperature) ka višim nadmorskim visinama iznosila bi 1.000 metara za 100 godina.

„Ovo znači da će temperatura nizijskih oblasti zavladati u planinskim oblastima, a planinska klima u Srbiji praktično neće više postojati“, objasnila je Vuković Vimić.

Prema njenom mišljenju, nešto optimističniji scenario zaustavljanja porasta srednje globalne temperature između dva i tri stepena Celzijusa, za Srbiju bi značio povlačenje planinskih klimatskih uslova ka najvišim vrhovima tokom narednih nekoliko decenija.

Potom bi, kako dodaje, usledila stabilizacija klimatskih promena.

Vuković Vimić napominje da oba scenarija podrazumevaju velike rizike za planinske oblasti i da je za opstanak ekosistema neophodno sprovođenje mera prilagođavanja. Takođe, ističe da ni dosadašnje promene srednje temperature nisu prošle bez posledica.

PLANINSKI EKOSISTEMI SMATRAJU SE VEOMA RANJIVIM NA KLIMATSKE PROMENE I POSTOJI POTREBA ZA UNAPREĐENJE EFIKASNIH SISTEMA ZA RANO UPOZORAVANJE OD KATASTROFE, POBOLJŠANJE KAPACITETA SLUŽBI ZA HITNA REAGOVANJA I SANACIJU ŠTETE U POGOĐENIM OBLASTIMA.

Sadašnje klimatske promene, kada sneg zimi pada intenzivno, formira se snežni pokrivač, koji se topi u proleće.

Pored toga, kako dodaje, pomeranjem godišnjeg maksimuma padavina u nižim oblastima, sa ranog leta ili kasnog proleća u ranije proleće, događa se da topljenje snega i velike padavine izazovu poplave.

Foto: Nova ekonomija/Na planini Tari u Srbiji ove zime bilo je dosta snega, januar 2022. godine

Pored toga, sve češći su sušni periodi, tokom kojih raste i rizik od šumskih požara.

„Postoje i mnogi drugi rizici od ugroženosti planinskih oblasti od klimatskih promena u Srbiji, koji mogu imati i posledice u širim oblastima. Jedan od primera je i već pomenuti problem uočen na globalnom nivou, a to je sigurnost vodosnabdevanja“, rekla je Vuković Vimić.

Primena mera održivog upravljanja zemljom i vodnim resursima svuda, pa i u kritičnim područjima, kao i očuvanje postojeće flore i faune ključni su za izgradnju otpornijih sistema.

Naučnici smatraju da sve to ne može  sprečiti, ali da se planinskim regionima može pružiti veća podrška u upravljanju rizicima koje te opasnosti proizvode.

Kako se naglašava, neophodno je da se i lokalne zajednice pripreme i prilagode na nove klimatske uslove. 

Međutim, kako se dodaje, ukoliko emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave nekontrolisano da rastu planinske oblasti neće moći da izbegnu ozbiljne promene već do kraja ovog veka.

Procenjuje se da oko dve  milijarde ljudi zavisi od sveže vode koja dolazi sa planina i da se njome snabdeva dve trećine globalnih sistema za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta. 

ŠTA GUBIMO?

Naučnici upozoravaju da većini endemskih vrsta koje naseljavaju planinske predele preti rizik od izumiranja, a njih, kako se dodaje, odlikuje visoka biološka i kulturna raznolikost, čiji je uticaj važan čak i za udaljene nizije. 

Složen reljef planinskih masiva stvorio je različite mikroklime, ekosisteme i samim tim životne prostore za mnoge vrste biljaka i životinja. Veliki broj tih vrsta može se naći samo u planinama. 

U biljnom svetu, na primer, Pančićeva omorika, koja je endemska vrsta četinara koji raste isključivo na Balkanskom poluostrvu, a ima sve manje prostora u divljini koji joj pogoduje.

Zbog sve toplijeg okruženja životinje migriraju u više krajeve koje im klimatski bolje pogoduju. Među njima su i važne vrste bez kojih biljke ne mogu da rasejavaju svoje seme.

Za biljke i životinje koje nastanjuju pojas blizu samih vrhova nema dodatnog prostora da se prilagode, pa im  raste i rizik od izumiranja, navodi se u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). 

Zdravlje ljudi, kako se dodaje, povezano je sa zdravljem životne sredine u kojoj žive. Oko 1,28 milijarde ljudi naseljava planinske predele, a još je više onih u niziji koji u nekoj meri zavise od planina u okruženju.