Da li je vreme za zlato?

Dukat je mala para, ali mnogo vredi, govorila je navodno majka Vuka Karadžića kada se rodio slabašni i bolešljivi sin, kasnije jedna od najznačajnijih ličnosti srpske kulture i književnosti u 19. veku. Vrednost dukata i zlata je i danas neupitna, tvrde poznavaoci dešavanja na svetskom i domaćem finansijskom tržištu. Nezapamćena inflacija je pojela štednju, a zlato je i dalje zlato.

Zlato oduvek ima značajno mesto u srpskoj istoriji i tradiciji jer su se dukati od davnina stavljali novorođenoj deci u koloveku kao simbol vrednosti koja nikad ne prolazi ili poklanjali nevestama.

Naši stari su dobro znali da je zlato najbolji poklon koji se može preneti sa kolena na koleno i unovčiti u teškim vremenima.

Nakon pandemije kovida i rata u Ukrajini koji su pokrenuli geopolitičku i ekonomsku neizvesnost u celom svetu, interesovanje za zlato  je ponovo skočilo.

Inflacija je najmanje za petinu smanjila vrednost imovine i štednje koju građani imaju u bankama, zbog čega investitori ali i obični građani istažuju šta može da im sačuva kapital u uslovima krize kojoj se ne nazire kraj.

Zlato je jedna od mogućnosti jer su realne kamatne stope koje građani dobiju na štednju i dalje negativne.

„Zlato sija najvećim sjajem u uslovima najvećih kriza i sukobljavanja velikih sila. Ortodoksni hazarderi na berzama u najvećim krizama pozivaju zlato u pomoć“, rekao je broker Branislav Jorgić na panelu posvećenom mogućnostima štednje.

I države svoje devizne rezerve sve češće popunjavaju zlatom bežeći iz tradicionalnih valuta dolar i evro. Podsećamo, NBS već nekoliko godina kupuje zlato i čuva ga u Srbiji, s tim da je ovo monetarno zlato koje je uređeno zakonom Srbije.

Zlato nosi svoje rizike, ali to je ulaganje na duži period ako želite da sačuvate kupovnu moć.

Analize pokazuju da je zlato u protekloj deceniji donelo zaradu od 59 odsto, čemu su doprinele i kursne razlike jer je došlo do jačanja dolara.

Ako uzmemo u obzir prethodne tri godine, nakon izbijanja pandemije u martu 2020. godine, cena zlata je bila oko 43 evra po gramu, dok je u maju ove godine dostigla 60 evra.

Poznavaoci prilika na tržištu navode da je trenutno dobra opcija za kupovinu jer se cena stabilizovala na nekih 6-7% u odnosu na vrhunac cene. Naravno, uz ogradu da u periodima zlato doživljava i padove ali se vraća dugoročno i dostiže nove cenovne vrhove.

Zlato u Srbiji kupuju i veliki investitori, ali i građani.

Takozvano investiciono zlato je u formi pločica i poluga koje moraju imati finoću velu od 995/1000 i kovanica čiji stepen finoće mora biti preko 900, iskovan posle 1800. godine koji su trenutno ili u prošlosti bili zakonsko sredstvo plaćanja u državi porekla, kažu u Zlatnom Standardu, jednom od vodećih dilera investicionog zlata u Srbiji.

Podvlače da  treba dobro proveriti trgovce kod kojih kupujete zlato, kako biste izbegli mogućnost prevare. Evo saveta, na šta treba da obratite pažnju. 

„Mi radimo samo sa zlatom koje je 999.9 odnosno 24k, vodećih proizvođača sa sertifikacijom dobijenom od LBMA (London Bullion Market Association – Udruženje učesnika tržišta dragocenih metala iz Londona), to je organizacija koja garantuje najviši kvalitet proizvodnje na svetskom nivou. Dakle, ne radi se o običnom nakitu različitih karataža ili kovanica proizvedenih od nekih zlatara u Srbiji čije se poreklo ne zna,“ navode u Zlatnom Standardu.

Na pitanje koje pločice se najčešće kupuju, navode da se ljudi  najčešće opredeljuju za manje apoene, pločice od 1g do 20g, zbog veće likvidnosti tih proizvoda. Svaki kupac dobija i preporuku u skladu sa njegovim budžetom i periodom čuvanja tako da je odluka o kupovini individualna.

Klijent zlato može čuvati u sefovima kod kuće, ili u sigurnosnim sefovima banaka tako da može da ga razmeni kad god poželi.

Ističu i da je investiciono zlato oslobođeno poreza na dodatnu vrednost što ga sve preporučuje kao investicionu mogućnost na dugi rok.

Inflacija jede štednju, gde čuvati pare?