Da li ukidanje Duing biznis liste baca sumnju u napredak Srbije?

Srbija je, baš kao i Kina, Azerbejdžan, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati beležila značajne skokove na Duing biznis listi. Prošle godine našla se na 44. mestu po globalnom indeksu o lakoći poslovanja, od ukupno 190 zemalja.

Kada je Svetska banka rešila da prekine sa objavljivanjem ove liste zbog mahinacija u vezi sa rangiranjem pomenutih država, postavilo se pitanje da li je onda opravdano sumnjati i u položaj Srbije?

Iako se u izveštajima Svetske banke ne navodi da je bilo pritisaka da se poboljša pozicija Srbije na Duing biznis listi, kao što je bio slučaj sa nekim zemljama, jedna od zamerki metodologiji ove liste jeste da se u pojedinim dimenzijama prati samo postojanje de jure regulatornih rešenja bez konkretnog ispitivanja kako to rešenje funkcioniše u praksi, kaže za Novu ekonomiju docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković.

On dodaje da se način na koji je Srbija gradila svoju poziciju na listi više zasnivao na fokusiranom rešavanju problema u vezi sa konkretnim inidkatorima koje je DB lista pratila.

„Time je praktično i zanemarena poenta liste koja treba da predstavlja indikator da li se nalazite na pravom putu dok smo je mi shvatili kao suštinski cilj koji treba da dosegnemo,“ kaže Tanasković.

Tanasković objašnjava da je problem sa Duing biznis listom to što je rangiranje zemalja na ovoj listi počelo da se percipira i promoviše kao rezultat rada i svojevrsni cilj, umesto kao sredstvo pomoću kojeg je moguće uočiti problematične tačke u sistemu nakon čega bi se moglo adekvatno reagovati.

„U takvom okruženju pojedine zemlje su formirale i timove čiji bi zadatak bio izmena regulatornog okvira unutar onih dimenzija polsovnog okruženja koje Duing biznis lista prati“, objašnjava Tanasković.

To je imalo za posledicu značajno unapređenje pozicije na listi što je u javnosti zatim prezentovano kao napredak zemlje na sveobuhvatnom planu privrednih reformi, dodaje.

„Pristup koji je Srbija imala zajedno sa drugim zemljama koje su aktivno radile na poboljšanju pozicije na listi ulazeći duboko u metodologiju i pojedinačne pokazatelje po meni predstavlja pogrešan prostup iz pozicije čemu Duing biznis lista služi“, kaže Tanasković.

Problem je, kako kaže, što je vremenom ovaj indikator kao i drugi slični, postao cilj reformi umesto putokaz u kom smeru bi trebalo fokusirati napore ka unapređenju poslovnog ambijenta.

„Rezultati su na kratak rok očigledni, ali se bojim da se po pitanju dugoročne konkurentnosti poslovnog ambijenta Srbija ipak nije toliko približila razvijenim zapadnim tržištima koliko je to u medijima bilo potencirano na osnovu Duing biznis liste.

Podsetimo, Svetska banka je objavila da je nakon procesa interne revizije u vezi sa neregularnostima u objavljenim Duing biznis liste za 2018. i 2020. godinu donela odluka da prekine dalje objavljivanje izveštaja o rangiranju zemalja po lakoći poslovanja.

Zaključci revizija su pokazačlu da su Kina, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Azerbejdžan korigovani tako što su nakon preliminarnog izveštaja, članovi rukovodstva Svetske banke i lideri tima zaduženog za publikovanje Duing biznis izveštaja vršili pririske na ostale članove da se pronađu načini kako bi se ovim zemljama određenmi rezultati popravili i poboljšala pozicija na rang listi.

Otkrivši sve ove nereglarnosti koje ukazuju na značajan etički deficit u procesu prikupljanja podatak i publikovanja Duing biznis izveštaja, usled narušenog poverenja u ispravnost rangiranja Svetska banka je odlučila da obustavi dalje objavljivanje izveštaja, objašnjava Tanasković.

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je, povodom odluke Svetske banke da prestane sa objavljivanjem Duing biznis liste, najavila da će se Zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na toj listi rekonstruisaiti i prerasti u radnu grupu za bolje poslovno okruženje i privlačenje novih investicija.