Direktor Beogradske berze: Novi suvlasnik daje veću vidljivost na globalnim investicionim mapama

Dnevni promet akcijama na Atinskoj berzi jednak je dvogodišnjem prometu Beogradske berze.  Plan je da se kroz mrežu vidjivosti Atinske berze na globalnim investicionim mapama pridruži i ono što se generiše iz Srbije, rekao je za RTS direktor Beogradske berze Siniša Krneta povodom ulaska Atinske berze u vlasničku strukturu Beogradske berze. 

„Atinska berza na jednako brutalan način dominira nad ostalim berzama u Jugostočnoj Evropi i spada u red najvećih berzi ovog dela kontinenta“, rekao je Krneta. 

Atinska berza dobila je saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze.

„Sa ulaskom Atinske berze u našu organizacionu strukturu imamo i ulazak novog znanja i priliku za tehnološko unapređenje posla. Atinska berza je spremna da partnerski zajedno sa nama pomogne u razvoju našeg tržišta kapitala i pokuša da izrazitu bankocentričnost našeg tržišta dopuni nekim novim kvalitetima koje će finansijsko tržište učiniti efikasnijim i dostupnijim privredi i građanima“, rekao je on.

Krneta navodi da komunikacija sa novim partnerom ide u pravcu da se kroz njihovu mrežu vidljivosti na globalnim investicionim mapama pridruži i ono sto se generiše iz Srbije. 

„Mi smo skromni u toj ponudi i malo je toga što imamo da ponudimo i domaćoj, a kamoli globalnoj investicionoj javnosti“, rekao je Krneta. 

Kao razlog za nelikvidnost našeg tržišta kapitala, Krneta navodi nedostatak kvalitetnih, širokopoznatih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi. 

„U takvim okolnostima prirodno je da naši građani, institucuje, štednju ulože van granica ove zemlje. To je šteta koja se čini jer svako ulaganje u akcije domaćih kompanija proizvodi ceo lanac pozitivnih ekonomskih i socjalnih efekata, finansiraju se radna mesta, novo kvalitetnije zapošljavanje, finansira se brzina stope rasta BDP-a“, rekao je on.  

On je naveo da su sve kompanije koje igraju tržišnu utakmice prinuđene da tokom svog životnog ciklusa investiraju u sopstveni rast i razvoj, osvajaju nova tržišta kako u oblasti kojom se bave, a tako i geografska tržišta. 

„Za finansiranje takve tržišne utakmice, potrebno je kontinuirano ulaganje. Ono što je najveća zamka za ekonomije koje nemaju razvijeno tržište kapitala, odnosno berzu, jeste što svaki eksterni ulazak kapitala, predstavlja pozajmivanje. To podrazumeva odlazak u banku, uzimanje kredita i sa tim finsiranje tržišne utakmice“, rekao je Krneta. 

Prema njegovim rečima, to nekad može dati odgovarajući rezultat, ali i može doći i do kataklizmičkih katastrofa kao što se pre nekoliko godina desilo u Hrvatskoj kada je ceo region bio pogođen krizom koju je izazvao potop Agrokora. 

„Da je ta kompanija pre nego što zadužila, kapital potražila na tržištu, svakako bi se zadužila, al u tom slučaju dig ne bi bio omča zbog koje je skončala“, rekao je on.