Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pozvala je danas mala i srednja preduzeća u Srbiji da iskoriste savetodavnu pomoć koju im obezbedjuje ta banka da se razviju i postanu konkurentnija.
‘Programom podrške malim i srednjim preduzećima’ u Srbiji se od 2013. godine sprovodi pod okriljem EBRD, a finansira ga Evropska unija uz podršku Ministarstva privrede Vlade Srbije. EBRD pomaže malim i srednjim preduzećima da se razvijaju i rastu, postajući na taj način osnovni pokretači lokalnih privreda i regiona.
Rezultate i iskustva ‘Programa podrške malim i srednjim preduzećima’ juče su predstavili Daniel Berg, direktor EBRD-a u Srbiji, Bojana Vukosavljević, principal menadžer EBRD-Saveti za mala preduzeća, Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra za mala i srednja preduzeća i preduzetništvo u Ministarstvu privrede Republike Srbije, kao i Miloš Ivković, direktor firme „Ivković d.o.o.“ koja je učestvovala u programu.
Direktor EBRD za Srbiju Danijel Berg rekao je da je ta banka zadovoljna rezultatima programa podrške malom biznisu u Srbiji i da su neka od preduzeća koja su dobila stručnu pomoć sada regionalni i globalni lideri.
„EBRD je od 2001. godine u Srbiji podržala više od 750 preduzeća, što je doprinelo razvoju privatnog sektora“, rekao je Berg.
EBRD će, kako je kazao, nastaviti da podstiče preduzetništvo u Srbiji i pomaže preduzećima da unaprede poslovanje, kako bi što lakše ispunila evropske standarde u postupku pridruživanja zemlje EU.
Uprkos tome što generišu skoro 70 odsto radnih mesta, stvaraju 54 odsto bruto dodate vrednosti i oko 34 odsto bruto domaćeg proizvoda, mala i srednja preduzeća u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima.
Za plaćanje konsultanata EBRD je, zajedno sa donatorima, do sada obezbedila 15,5 miliona evra.
Kako bi se unapredilo njihovo poslovanje, pod okriljem EBRD-a od 2013. godine sprovodi se „Program podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji“, koji finansira Evropska unija uz podršku Ministarstva privrede Vlade Srbije.
Tim EBRD-a – Saveti za mala preduzeća povezao je preduzeća sa domaćim konsultantima i međunarodnim savetnicima.
Kroz ovaj program je do sada prošlo preko 750 malih preduzeća kojima su stručni konsultanti pružili razne vrste pomoći, omogućavajući im potrebne tehničke veštine i know-how, kako bi podstakli inovacije, privukli investitore, stekli odgovarajuću stručnost, postali lideri u poslovanju i na taj način povećali konkurentnost i produktivnost u privatnom sektoru u Srbiji.
Ovaj program je podržao kompanije iz različitih industrija, kao što je sektor hrane i pića, veleprodaja i maloprodaja, distribucija, izgradnja i inženjering.
„Program je izuzetno uspešan u Srbiji, što pokazuje i činjenica da je 77 odsto preduzeća koje su dobile naše savete povećalo obrt, i to u proseku za 23 odsto, a više od polovine firmi koje su zatražile savet kroz ovaj program povećale su broj zaposlenih u proseku za 14 odsto. Pozitivna iskustva kako malih i srednjih preduzeća tako i konsultanata su veoma ohrabujuća, i mi imamo nameru da nastavimo ovaj program u Srbiji“, rekla je Bojana Vukosavljević, principal menadžer EBRD-a – Saveti za mala preduzeća.
Za ovaj program mogu da se prijave sva domaća privatna preduzeća sa prometom do 50 miliona evra i imovinom do 43 miliona evra. Kako bi se kvalifikovala za program, firma mora da finansira od 12 do 75 odsto troškova, a subvencija Evropske unije nije u novcu, već u obezbeđivanju saveta od strane stručnih i iskusnih profesionalaca. A upravo je to ono što je praksa pokazala kao važnu kariku u lancu upravljanja i daljeg razvoja preduzeća.
Ona je objasnila da EBRD ne pomaže preduzeće koja imaju finansijske
teškoće u poslovanju već ona koja imaju potencijal da se razvijaju.
Miloš Ivković, direktor preduzeća Ivković d.o.o. koji sarađuje sa EBRD-om od 2010.godine izneo je svoje iskustvo:
„Zajedno smo radili na više projekata, pojedine je EBRD u potpunosti finansirao, a neke smo mi kofinansirali. Zahvaljujući ‘Programu podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji’ dobili smo dosta znanja i iskustava i mnogo su nam značili praktični saveti internacionalnih konsultanata, najviše kada smo pokretali novi proizvodni proces i to u smislu najbazičnijih saveta“.
„Na povremena dospela novčana davanja teče zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu.“ Član 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima
Svaki obračun i naplata zatezne kamate od strane EPS-a na dospela novčana potraživanja za isporučenu električnu energiju pre pokretanja postupka prinudne naplate je protivzakonit.