Vesti iz zemlje

05.03.2024. 13:36

Centar za evropske politike

Autor: Nova ekonomija

EXPO izložbe nisu uvek isplative, ključne analize rizika i troškova

Foto: Printskrin/Štampano izdanje Nove ekonomije

Istorija EXPO događaja pokazuje da su se čak i dobro organizovane zemlje, koje su manje sklone korupciji od Srbije, suočile sa ekonomskim teškoćama zbog visokih troškova organizacije ovih događaja. Na primer, EXPO koji je 1974. godine održan u Spokejnu (Sjedinjene Američke Države) ima je za cilj revitalizaciju centra grada i privlačenja turista, ali nije postigao te rezultate, jer je lokacija EXPO-a ostala nedovoljno iskorišćena nakon događaja. I stanje tamošnje infrastrukture se naknadno pogoršale, navodi se u analizi „Beogradski EXPO 2027: Senke i sjaj“ koju je objavio Centar za evropske politike (CEP).

Još jedan primer je Seviljski EXPO 1992, koji je doveo Španiju u nezavidnu ekonomsku situaciju.

EXPO 2000 u Hanoveru nije uspeo da podstakne značajniji urbanistički razvoj, a transformacija i dalje korišćenje prostora izgrađenog za potrebe izložbe „nisu ispunili očekivanja“. Na kraju, ni očekivane ekonomske koristi od Milanskog EXPO-a 2015 nisu bile ostvarene.

Ovi primeri ističu široku varijaciju u rezultatima EXPO izložbi i naglašavaju važnost efikasnog planiranja, adekvatnog finansijskog upravljanja i primene odgovarajućih strategija nakon događaja kako bi se istovremeno maksimizirale koristi i minimizirali rizici.

U junu 2023. godine Srbija je izabrana za domaćina specijalizovane izložbe EXPO 2027 koja se organizuje pod pokroviteljstvom Međunarodnog biroa za izložbe (Bureau International des Expositions – BIE).

EXPO 2027 je specijalizovana izložba koja otvara put grandioznom Svetskom EXPO-u 2030, daleko značajnijem globalnom događaju.

Izložba će biti organizovana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, sa temom „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“.

Ključno pitanje je da li će Beograd i Srbija iskoristiti  priliku i usmeriti se putem organizacije EXPO 2027 izložbe na način koji zaista maksimizira njene potencijalne koristi, navodi CEP u analizi.

Iako se očekuje da će Beograd prioritet dati uređenju i revitalizaciji zapostavljenih područja, CEP ocenjuje da je važno prepoznati i mogućnost da „rezultati neće ispuniti početna očekivanja u potpunosti“.

„Da bi se procenile finansijske implikacije EXPO-a 2027 i povezanih projekata, uključujući izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, ključno je sprovesti sveobuhvatnu analizu troškova i koristi koja bi trebalo da proceni dugoročnu održivost investicija i njihove posledice na nacionalni budžet“.

EXPO izložbe su istorijski delovale kao moćan katalizator značajnog ekonomskog rasta.

EXPO globalni događaji pružaju jedinstvenu platformu zemljama da se uključe u međunarodnu saradnju i trgovinske tokove nezapamćenih razmera. U

češće na EXPO izložbama često vodi ka uspostavljanju novih partnerstava i trgovinskih sporazuma, jačajući međunarodne trgovinske odnose i privlačeći strane investicije.

Takođe, EXPO-i privlače raznovrstan krug posetilaca, uključujući turiste, međunarodne delegacije i poslovne predstavnike iz celog sveta.

Ovaj priliv posetilaca stvara povećanu potražnju za lokalnim uslugama, uključujući hotele, restorane, prevoz i maloprodajne objekte.

Kao rezultat toga, ubrzava se ekonomska aktivnost, što dovodi do stvaranja novih radnih mesta i značajnog povećanja prihoda za grad domaćina i poslovne subjekte u njemu, navodi se u analizi.

Ovi međunarodni događaji ostavili su trajni pečat na nekim od najpoznatijih svetskih gradova. Na primer, na EXPO izložbi u Londonu iz 1851. godine, predstavljen je Kristal Palas, dok je EXPO iz 1889. transformisao Pariz legendarnom Ajfelovom kulom. EXPO iz 2010.  igrao je ključnu ulogu u revitalizaciji Šangaja i njegovoj transformaciji u globalnu metropolu.

EXPO 2027 predstavlja priliku da se ostavi neizbrisiv i pozitivan trag na Srbiju i njen glavni grad.

Sa procenjenim dnevnim prosekom posetilaca od 40.000 ljudi, u poređenju sa prethodnim dnevnim rekordom od približno 16.000 posetilaca na Beogradskom sajmu, očekivanja su visoka, sa pretpostavljenih preko 3,5 miliona poseta tokom tromesečne izložbe, navodi se u analizi CEP-a. 

Odabrana tema, „Igra(j) za čovečanstvo“, obuhvata goruća globalna pitanja i izazove koji se tiču budućnosti ljudskog razvoja u sve promenljivijem društvu zasnovanom na digitalnoj tehnologiji.

Ipak, sve ovo moguće je ostvariti samo ako organizatori uzmu u obzir potencijalne rizike i ograničenja koja su se javila u prošlost.

Pola miliona evra iz budžetske rezerve za priznavanje izložbe EXPO 2027

Iako tačna priroda i značaj Beogradskog EXPO-a 2027 ostaju donekle obavijeni misterijom za širu javnost, uvidi urbanista osvetljavaju njegove implikacije.

Prostrani kompleks koji obuhvata objekte za EXPO 2027 i Nacionalni stadion prostire se na oko 167 hektara, uključujući izložbeni prostor sa sedam hala površine od 9.000 do 11.000 kvadratnih metara.

„Bez obzira na prolaznost i prostornu ograničenost specijalizovanih EXPO izložbi, ograničenih na 25 hektara, ovaj događaj obećava da će biti masovan skup, koji će privući značajan broj posetilaca“, navodi se u analizi.

Takođe, dodela značajnih sredstava za EXPO 2027 i izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona u budžetu za 2024. godinu otvorila je brojna pitanja u vezi sa finansijskim implikacijama ovih projekata.

Prema podacima Transparentnosti Srbije, planiran je značajan budžet od 67,8 milijardi dinara (oko 578,6 miliona evra) za EXPO 2027 u naredne tri godine, uz dodatnih 49 milijardi dinara (oko 418,1 miliona evra) predviđenih za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona.

S obzirom na oslobađanje investitora od naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, očekuje se da će većina ovih sredstava biti usmerena ka implementaciji projekta.

Još jedna zabrinutost proizlazi iz donošenja zakona specifično namenjenog projektu EXPO 2027 u Srbiji. Ovaj poseban zakon daje mogućnost sprovođenja obimnih projekata sa troškovima do jedne milijarde evra bez pridržavanja standardnih odredbi Zakona o javnim nabavkama (ZJN).

Iako bi razlozi srpske Vlade za donošenje ovakvih regulativa, posebno prilagođenih za EXPO 2027, mogli imati svoje prednosti u ubrzanju ambicioznih projekata, prethodna iskustva sa posebnim zakonima ostavila su za sobom oblak nesigurnosti.

Kritičari tvrde da zaobilaženje uspostavljenih procedura može ometati fer konkurenciju i potencijalno povećati troškove zbog odsustva konkurencije.

Vlada osnovala šest firmi za izgradnju stanova za EXPO 2027

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.