Fiskalni savet: Država dogodine suspenduje fiskalna pravila, deficit skače

Država će od sledeće pa do 2029. godine suspendovati primenu fiskalnih pravila, „što je loše za kredibilitet ekonomske politike Srbije“, objavio je danas Fiskalni savet u svojoj oceni Nacrta Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.

Kako podsećaju iz ovog nezavisnog državnog organa, Vlada Srbije je fiskalna pravila do pre pola godine ubrajala u najviše prioritete ekonomske politike.

Savet dodaje da u još uvek važećoj strategiji za ovu godinu stoji da „okosnicu održive fiskalne politike u srednjem roku čini novi set fiskalnih pravila… Puna primena opštih fiskalnih pravila koja ograničavaju deficit sektora države, u odnosu na dostignuti nivo duga, predviđena je za 2025. godinu“.

„Međutim, u nacrtu nove Fiskalne strategija za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu, Vlada iznenada odustaje od svoje ekonomske okosnice, tj. odlaže početak primene opštih fiskalnih pravila sve do 2029. godine. Ovako nagle promene najviših prioriteta fiskalne politike ne bi smele da se dešavaju i loše govore o kredibilitetu proklamovanih državnih politika i strateških dokumenata Srbije“, navode u Fiskalnom savetu.

Nacrt Fiskalne strategije predviđa povećanje deficita i rashoda za kamate, kao i sporiju stabilizaciju javnog duga u odnosu na prethodne planove države, što su i najvažnije promene prema oceni Saveta. Prethodna strategija predviđala je do 2027. prema opštim fiskalnim pravilima deficit koji iznosi najviše 1,5 odsto BDP-a.

„Međutim, pošto su nacrtom nove Strategije opšta fiskalna pravila suspendovana, sad se planira da fiskalni deficit u periodu od 2025. do 2027. bude preko 1,5 odsto BDP-a, odnosno da iznosi u proseku 2,4 odsto BDP-a. Po novim projekcijama, javni dug Srbije na kraju 2027. iznsiće približno 47,7 milijardi evra i u odnosu na stare planove povećan je za oko 2,5 milijarde evra, što je primetna razlika. Trebalo bi imati u vidu i to da su kamatne stope trenutno na relativno visokom nivou, pa će ovo povećavanje zaduženja zemlje uticati i na znatan rast budućih troškova budžeta za plaćanje kamata“, navodi Savet.

Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije ipak ne bi trebalo da bude ugrožena novim politikama koje donosi nacrt Strategije, kako objašnjavaju iz ovog fiskalnog tela. Planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4 odsto BDP-a i dalje nije dramatično veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja Centralno-istočne Evrope (CIE) i zapravo i dalje je nešto niži od proseka CIE, stoji u izveštaju. Pored toga, javni dug se ni po novim planovima neće povećavati u odnosu na BDP i očekuje se njegovo blago smanjenje sa 52,3 odsto BDP-a koliko je iznosio na kraju 2023. na 50,5 odsto BDP-a na kraju 2027. godine, kažu iz Fiskalnog saveta.

Iz Saveta upozoravaju i da su javni prihodi prognozirani dosta konzervativno pa bi lako mogli da budu nešto veći od sadašnjeg plana, a ukoliko realizacija javnih investicija bude manja od plana, trebalo bi ići na smanjenje fiskalnog deficita. Odnosno da se izbegne zaduživanje zemlje ili još gore dodela novca stanovništvu.

„Realizacija javnih investicija u Srbiji godinama je u pojedinim oblastima vrlo neefikasna (npr. zaštita životne sredine), a kašnjenja u završetku radova kod najnovijih projekata u izgradnji putne infrastrukture postaju sve veća. Stoga, ne bi bilo iznenađenje da Vlada ne realizuje sve trenutno planirane investicije u punom obimu. To sve nikako ne bi smeo da bude povod da se u budžet naknadno uključuju novi rashodi. Ubedljivo najbolja ekonomska politika bila bi da se u tom slučaju umesto dopunjavanja budžeta novim rashodima ide na smanjivanje fiskalnog deficita i novog zaduživanja Srbije,“ kažu iz Saveta.